“SAMO MONASI I SVESTENICI NE NAPUSTAJU KOSOVO”

Intervju sa episkopom Rasko-Prizrenskim Artemijem (Srbija)

-         Kakva je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji? Kako tamo trenutno zivi Pravoslavna Crkva i srpski narod?

-         Proslo je 4 godine od zavrsetka rata, ali ljudi jos nemaju podjednako mira i slobode. Svetsko udruzenje u vidu mirotvornih snaga je donelo slobodu samo kosovskim albancima. Za sve ostale – stradanja se nastavljaju do danasnjeg dana. To se posebno odnosi na srpski narod. Posle zavrsetka rata i dolaska mirotvornih snaga na teritoriju Kosova i Metohije, 1999-e godine je iz te oblasti bilo proterano vise od dve trecine srpskog stanovnistva, oko 250 hiljada Srba je izgnano iz svojih domova. U protekle tri i po godine je bilo ubijeno vise od 1300 Srba. Isto toliko je nestalo ili kidnapovano. Stotine sela je sravnjeno sa zemljom. Desetine hiljada domova je spaljeno i razruseno. Ali je najstrasnije to, sto je u tom periodu bilo razruseno oko 110 Crkvi i manastira. Deo stanovnistva, koji je ostao da zivi na Kosovu, - zivi kao u koncentracionim logoru. Liseni smo svih ljudskih prava, liseni smo prava na zivot. Cim se Srbin pojavi na teritoriji svoje enklave, on postaje uzakonjena meta za odstrel. Liseni smo slobode prelaska. Ne mozemo da napravimo nijedan korak iz nasih enklava bez pratnje oruzanih mirotvornih snaga. Ako se neko odluci da putuje po Kosovu i Metohiji, on rizikuje da bude ubijen. Liseni smo prava da radimo i zaradjujemo za zivot. Cak i rad u svom povrtnjaku, ili na polju predstavlja opasnost za Srbe. Mnogi Srbi su upravo bili ubijeni za vreme seosko-domacih poslova. Deca uce u nenormalnim uslovima. Cesto uce po kucama, jer su drzavne skole nedostupne. Takodje niko ne brine o zdravlju naseg naroda, jer se sve bolnice u gradovima nalaze u rukama Albanaca. Na Kosovu i Metohiji se sprovode etnicka ciscenja. U svim gradovima uospte nema srpskog stanovnistva. Jedini izuzetak je Srpska Mitrovica, na cijoj 1/5 teritorije zive Srbi. Tako je bilo pocetkom juna 1999-e godine, tako je i sad. Obicni ljudi ne osecaju promenu svog polozaja nabolje. Crkva je ostala bez svojih vernika, jer su mnogi ljudi napustili Kosovo. Ali svestenici i monasi su ostali. Zivot izmedju manastirskih zidova se odvija normalno. Ali bez oruzane pratnje mirotvornih snaga monasi ne mogu ni da udju ni da izadju iz manastira. Zivimo kao zatvorenici u konclogoru ili zatvoru, koji imaju slobodu samo dokle kamera moze da snimi. Monasi vode svoj zivot kao i obicno: u molitvi, poslusanju i rukodelji. Upravo ta cinjenica da su monasi ostali u svojim manastirima, a svestenici u svojim parohijama, uliva nadu da ce se njihova pastva vratiti svojim kucama. Samo zahvaljujuci tome sto je Crkva ostala na svom mestu, Srbi zive na Kosovu i Metohiji. Za te tri i po godine nijedna razrusena Crkva nije bila obnovljena, jer nema parohijana koji bi obnavljali te Crkve i u njih dolazili. Ali se nadamo da ce doci vreme kada ce nase razrusene Svetinje biti obnovljene. 

-         Koji su razlozi duhovne prirode za ovakva desavanja, jer hriscani uvek u svemu treba da traze unutrasnje uzroke. Bog vam oduzima Kosovo. Zasto se to desava?

-         Ne bi se moglo reci da nam Bog oduzima Kosovo. Bog dopusta stradanje naseg naroda. Mi to shvatamo da je to zbog nasih grehova. Ta stradanja Bog ne dopusta da bi nas unistio, vec zato da bi nas probudio i ocistio od grehova. Kako o tome pise u Svetom Pismu: da kada otac ljubi sina, on ga i kara. Stradanja su zaista velika, ali ih mi prihvatamo kao dokaz Bozije ljubavi. I zato s verom i nadom u pomoc Boziju mozemo sve da izdrzimo. Verujemo da ce ta stradanja koristiti duhovnoj obnovi naseg naroda. I nadamo se da necemo izgubiti Kosovo i Metohiju.

-         U leto 1999-e godine u intervjuu za “Nezavisne novine” rekli ste da ne smatrate srpski narod kao pravoslavni u sirem smislu reci. Da li se izmenila pravoslavna samosvest srpskog naroda posle trogodisnje okupacije?

-         Ne sme se reci da je srpski narod u potpunosti pravoslavan. Udaljili smo se od Pravoslavlja za vreme 50 godina komunizma, narod se udaljio od Doma Bozijeg, od Crkve, od vere. Trenutno se desava svojevrsna duhovna obnova, omladina dolazi u Crkvu. Zato i kazem da su sva ova stradanja naseg naroda u cilju duhovnog preporoda.

-         U tom intervjuu ste izrazili nadu da ce snage OON pomoci srpskom narodu. Ako se nastavi rusenje, to ce oznaciti krah ideja OON. Sta vi mislite trenutno, koliko su ideali koji su u osnovi OON, jos uvek prisutni u Evropi, ukoliko moze da se govori o hriscanskoj Evropi?

-         Jedino sto se moze reci je da mirotvorne snage OON zaista nisu ispunile svoju misiju. I to se moze smatrati velikim neuspehom OON. Oni nisu ispunili svoju rezoluciju No1244 u onim punktovima, koji se odnose na pitanje Srba. A posthriscanska Evropa je u sustini, dohriscanska Evropa. To oznacava mnogobostvo i odsustvo Boga, i prosto se vracamo u taj period kad moramo ponovo da pridjemo Bogu. Ako se Evropa odrice Hrista, a ona se umnogome odrekla od Njega, ona ne moze naci drugih bogova, sem svojih starih paganskih.

-         A to sto narodi, koji ispovedaju islam, prosto demografski ugusuju hriscanstvo?

-         Da, to je isto svojevrsna kazna hriscana, jer ne ispunjavaju prvu Zapovest, koja je zapisana u Knjizi Postanja: radjajte se i razmnozavajte i napunite zemlju. I uz pomoc muslimana Gospod opet zeli da probudi kod hriscana secanje na to.

-         U decembru 2001-e godine je iz Srbije dosao u Zirovic na seminar jedan jeromonah. I on je rekao da se mnogi oficiri i vojnici mirotvornih snaga, videvsi stradanja srpskog naroda i Pravoslavne Crkve, obracaju u pravoslavnu veru. Da li je to istina?

-         Istina je da oficiri, vojnici, cak oficiri mirotvornih snaga na visokim polozajima vide tu nepravdu, koja se vrsi u odnosu na Srbe, saosecaju, ali ne u smislu da menjaju tu situaciju. I istina je da mnogi od njih primaju Pravoslavlje. Tu je stvar u visokoj poltici koja se kreira u Njujorku, Vasingtonu, Briselu. Oni, koji se nalaze na Kosovu samo izvrsavaju naredbe.

-         Vladika, Vi trenutno predstavljate na Kosovu ne samo crkvenu vlast, vec i svetsku. Da li je to s Vase tacke gledista prinudna mera ili ispunjenje svog duga?

-         Ja trenutno ne predstavljam gradsku vlast. Ali se borim za preporod mog naroda na Kosovu. Moje ucesce nosi pre svega crkveni karakter, kao pastira Crkve. Ali ja cinim napore i na polju nacionalnog preporoda. Politika me uopste ne zanima, jer nemam nikakvih politickih interesa i ciljeva, da bi se borio za neki politicki polozaj, za politicku vlast. Moja aktivnost je vezana sa borbom za prezivljavanje naroda na Kosovu i Metohiji, za njegov preporod. Politicari su i za vreme Milosevica i sada smatrali da moja aktivnost ima politicki karakter. I prigovaraju mi da se Crkva mesa u politiku, sto ne bi trebalo da radi. A ja sam oduvek govorio da se ne mesam u politiku, vec se brinem za svoj narod. Upravo zbog toga sto oni, politicari ne brinu dovoljno o svom narodu.

razgovarali: Армен Мовсесян и Марина Бахарева.  

prevod: R.M.

http://www.sppsobor.by/