PROPOVED

 

 

 

Tropar

 

U Jordanu kada si se krstavao, Gospode,

pokazalo se poklonjenje Trojici:

jer glas Roditelja svedocase za Tebe,

imenujuci Te Sinom Ljubljenim,

a Duh u vidu goluba potvrdjivase istinitost reci:

Hriste, Boze, Koji si se javio i svet prosvetio,

slava Tebi!

 

 

 

 

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Bog se javi, braco i sestre!

"Veliki si, Gospode, i cudesna su dela Tvoja i nema reci sposobne da opeva cudesa Tvoja.", peva u ushicenju psalmopojac David. Vaistinu, ove reci ponovice svaka dusa koja imalo oseca prisustvo Bozje u ovome svetu. Danas posebno osecamo da Bog obitava medju nama; da se On i danas kao i pre skoro godina spusta ka reci Jordanu ka svome Preteci i trazi od njega da Ga krsti; da Bog u liku coveka ulazi u vodu i sjedinjuje Sebe sa svakim covekom i sa svecelom materijom, pretvarajuci je time u sasud svetlosti, u svetlosnu materiju koja sva stremi ka radosti i ka zivotu.

Ponovo smo na pocetku sveta. Ponovo stoji covek pred tajnom bica. Ponovo covek na radosni nacin oseca svet, njegovu lepotu i ustrojstvo kao Bozji dar. Ponovo covek blagodari Bogu. I upravo tim blagodarenjem, tom blagodarnom hvalom i radoscu covek postaje istinski covek.

Primivsi krstenje od Jovana Krstitelja, Hristos je sebe poistovetio sa svim ljudima, sa svima bez izuzetka, sa gresnicima, sa svima onima kojima je neophodan oprostaj greha, duhovna obnova i spasenje. Svojim Krstenjem Hristos svedoci da je dosao u svet ne da bi sudio i osudio coveka, ne radi toga da bi nam spolja i sa visine Svog savrsenstva i Bozanstva dao nekakav zakon i pravila, vec da bi se sjedinio sa nama, da bi postao jedan od nas, i time nas ucinio ucesnicima Svog savrsenog i bezgresnog zivota.

Da, braco i sestre, Hristos je na zemlju dosao ne radi pravednika, vec radi gresnika i onih koji propadaju. Njih je zavoleo mnogo Svojom samozrtvenom ljubavlju, njima je predao Sebe i sav Svoj zivot. U Krstenju koje je primio od sv. Jovana Krstitelja On, Bezgresni, postaje jedno sa nama gresnima. On, Spasitelj, postaje jedno sa nama koji propadamo, cime pokazuje da su svi gresi zajedno nista prema beskrajnoj ljubavi Bozjoj prema coveku.

Hristos se Svojim Rodjenjem i Krstenjem sjedinjuje sa gresnim covecanstvom, da bi se konacno On, Besmrtni, voljno na Krstu sjedinio sa covekom i u smrti.

Sve ovo svedoci da Hristos hoce da nas spasi ljubavlju, a ljubav je svagda, i pre svega, sjedinjenje sa onim koga volis. Kao sto je rekao prorok Isaija: "On ce na Sebe uzeti nase nemoci, i poneti nase bolesti i ranom njegovom bicemo isceljeni..."

Poslusajte pazljivo reci molitava koje ce se citati i pesama koje ce se pojati na "velikom vodoosvecenju", pazljivo posmatrajte obred i oseticete da se tu radi ne o nekakvom drevnom cinu, vec o necemu sto i danas kao i pre hiljadu godina govori o nasem zivotu, nasoj zedji, o nasoj vecnoj i neunistivoj ceznji za ociscenjem, ponovnim rodjenjem, obnovljenjem.

"Hristos dolazi da obnovi svu tvar", peva jedna crkvena pesma. Na Bogojavljenje vidimo svestenika koji kropi hram novom, svetom i bozanskom vodom, koji potom kropi i nas, nase domove, svu prirodu i sav svet, vidimo ljude koji hrle ka toj vodi zivoj sto tece ka zivotu vecnom, i mi praznujuci praznik Krstenja Gospodnjeg ustvari praznujemo obnovu svekolikog zivota.

To je ista voda kao i ona iz prvog dana stvaranja sveta o kome Biblija kaze: "A zemlja bese bez oblicja i pusta, i bese tama nad bezdanom, i Duh Bozji dizase se nad vodom" (1. Moj. 1, 2). I upravo se u tu vodu spusta, u nju se pogruzava, sa njom se sjedinjuje Bog koji je dosao u svet da bi obnovio i spasao taj svet. Svet je otpao od Boga, svet je zaboravio Boga, svet je postao slep za Boga i pogruzio se u greh, tamu i smrt. No, Bog nije zaboravio na svet i, gle, Bog nam vraca taj svet, ali sada kao svet koji ponovo sija blistanjem slave i sjajem svoje prvozdane lepote. U tome je i radost praznika Krstenja Hristovog - u tom kosmickom dozivljavanju sveta; u veri da sve i svagda moze iznova da bude oprano, ocisceno, obnovljeno i ponovo rodjeno; u veri da je - ma kako bio zaprljan, pomracen i u blato bacen nas zivot - uvek moguca ta ociscujuca reka vode zive, jer nije umrla i ne moze umreti u coveku njegova zedj za nebom, dobrom, savrsenstvom i lepotom, jer je upravo ta zedj ono jedino sto coveka cini covekom.

Medjutim, ovo ne mozemo ni osetiti ni doziveti bez pokajanja, bez onoga sto se na grckom kaze "metanoia" sto znaci - preumljenje, tj. bez duboke promene i preobrazaja uma i srca koja nam omogucava da odjednom sve sagledamo u potpuno novom svetlu. Upravo je takvo pokajanje propovedao Jovan Krstitelj, i to pokajanje jeste ono sto je ljudima omogucavalo i omogucava da u liku Hrista Koji dolazi na Jordan da se krsti - prepoznaju i sa ljubavlju prihvate Boga, Koji od vecnosti voli coveka i Koji je radi coveka citav svet pretvorio u javljanje Svoje ljubavi, vecnosti i radosti.

Potrudimo se i mi, braco i sestre, da kao i onaj narod koji je dolazio Jovanu Krstitelju i prinosio pokajanje za svoje grehe udostojimo sebe osecanja blizine Bozje i prisustva Duha Svetoga, Koji nevidljivo obitava u ovome svetu. Prinosimo i mi Bogu nase pokajanje za grehe svoje i cistimo duse svoje od tame koja je preko tih greha usla u njih. Kada preko pokajanja odstranimo iz dusa tamu greha, tada ce u njima zablistati sjaj nebeske svetlosti i oseticemo da u nama obitava neopisiva radost i mir, koji su zalog neba i dar Bozji svakoj dusi koja cezne za Bogom. Shvaticemo tada u punoci znacenje reci sv. Jovana Krstitelja "Gle, jagnje Bozje koje uze na se grehe sveta", koje je izgovorio narodu kada je ugledao Hrista kako prilazi reci Jordanu. I nas ce, kao i onaj narod koji se krstavao, obuzeti zelja da budemo Hristovi, da sto vise ocistimo sebe od greha i priblizimo se jedinstvu sa Hristom.

I mi cemo tada doziveti praznik Bogojavljenja u dusama svojim i osecati nebesku radost i nasladu u recima koje su odjeknule sa neba kada je Hristos izasao iz reke Jordana, gde ga je Njegov Preteca sv. Jovan Krstio: "Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji", i nama ce se tada "otvoriti nebesa" i gledacemo svojim duhovnim ocima silazak Duha Svetoga u duse nase i osecati radost usinovljenja i obozenja dusa svojih.

Ovo je poruka danasnjeg praznika, te cilj i svrha zasto ga proslavljamo. Prisecajmo se svagda ovoga i trudimo se da sto cesce sami sebe dovodimo pred lice Bozje i cistimo duse od greha kroz pokajanje i ispovedanje svojih greha u Svetoj Tajni ispovesti. Nastojmo da se sto cesce udostojavamo sjedinjenja sa Bogom u Sv. Tajni pricesca i tako obozujmo duse svoje. Ne zaboravimo ni ostale hriscanske vrline ljubavi prema bliznjima i preko njih gradimo obitalista za duse svoje na nebu.

Vaistinu, svako ko je zedan i dolazi Hristu dobija od Njega dar vode zive, dar novog, cistog i obnovljenog zivota. Neka i nas Gospod udostoji svega toga.

Boze, udji u nas i spasi nas.

Tebi, Bogu trojedinom Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava vavek. AMIN.

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.