|
Starac Kleopa POVEST O DELATNOJ VERI ...Bejase u Carigradu neki zlatar koji pravljase satove, prstene, narukvice i stvari za svetu Crkvu: putire, Jevandjelja, diskose, sasude za Sveti Presto, bilo sta. I bejase veoma pobozan. On je imao uzrecicu: "Veliki je Bog!" A zena njegova ga prekoravase sto suvise cesto govorase tako. On, uz svaku rec kazivase: "Veliki je Bog!" Kad bi mu neko rekao stogod, on govorase: "Da, hriscanine, veliki je Bog!" Drugi bi mu rekao da ce sto nastradati, on govorase: "Nista, jer veliki je Bog!" Drugi bi ga koreo, a on govorase: "Nista, jer veliki je Bog!" Toliko je cesto kazivao ovu rec, da svi govorahu: "Kod onog zlatara sto kazuje da veliki je Bog". I veoma mnogi dolazahu kod njega. "Brate, da mi napravis prsten" - "Napravicu, brate, jer veliki je Bog!" "Hoces li mi kalajisati putir?" - "Kalajisacu, jer veliki je Bog!" "Hoces li mi okovati Jevandjelje?" - "Okovacu, jer veliki je Bog!" "Hoces li mi napraviti narukvicu?" - "Napravicu, brate, jer veliki je Bog!" Docuo je i car Lav Mudri - jer bese za njegovo vreme - da ima neki zlatar koji uz svaku rec kazuje: "Veliki je Bog!" I rece: "Iskusacu ga, da vidimo govori li iz vere ili se navikao da kazuje tako!" Car se prerusio, obukao se gradjanski i otisao je kod tog zlatara sa vrlo skupim prstenom. Na prstenu imadjase kamen sto se naziva "kamen ostrige", najskupoceniji kamen, sto se veoma tesko nalazi. Ima jedna ribica sto prebiva na dnu mora. Kako se tesko nalazi ova ribica! Ali se u njoj nalazi ovaj kamen, zvani "ostriga". Koliko je traze ronioci i mornari! "Hej, nadjemo li kamen ostrige, kupicemo toliko dvoraca!" Toliko je skupocen. Dolikovalo je da car ima kamen ostrige. Odakle li ga je on primio u nasledstvo?! I kamen bese velik i ugradjen u prsten. Odlazi prerusen car kod ovog zlatara: - Dobar dan, majstore! - Dobar dan, brate, jer veliki je Bog! - Mozes li da mi popravis prsten? - Popravicu, gospodine, jer veliki je Bog! Gde je prsten? - Evo, ovde je zapakovan! - Stavi ga tamo, gospodine, na policu, jer ima tamo jos neko prstenje! - Pazi, jer moj prsten ima dragi kamen! Ali car bese uzeo kamen. - Ostavi ga, gospodine, jer veliki je Bog! Stavi ga u onu kutiju! Nije ga ni pogledao, jer bese veoma zauzet. - Hej, ali neka ti bude na pameti, da kojim slucajem ne nestane moj kamen! Ovo je skupoceni kamen. Ali mu nije tacno rekao kakav kamen ima. - Brate, nece nestati, jer veliki je Bog! - Kada da dodjem? Kad ce biti gotov prsten? - Dodji za osam dana! Jer imam jos posla na nekim Svetim sasudima, pa cu ocistiti i ono prstenje, jer ih se vise sakupilo. - A tada ce biti gotov? - Gotov, gospodine, jer veliki je Bog! - Zbogom! - Zbogom, jer veliki je Bog! Ali car bese uzeo kamen sa prstena, i kako Carigrad bese na obali mora, bacio je kamen u more. Ovo je rekao: "Izgubicu ga! Ali cemo videti da li onaj sto veli da veliki je Bog, da vidimo da li ce ga Bog izbaviti iz mora?" I baci ga u more. Nakon osam dana dolazi kod njega car, takodje prerusen. - Poznajes li me, brate? - Poznajem te, gospodine, jer veliki je Bog! Dao si mi prsten na opravku. - A jesi li ga opravio? - Jesam! - A da li jos ima kamen? - Gospodine - rece zlatar, - ja sam popravio prsten, ali nisam nasao kamen na njemu! - Oho! Znas li ti s kim govoris? Ja sam car Lav! Sklonio je na stranu haljine i pokaza mu carske oznake. - I sta ako si car? - Ako mi ne das kamen, glava ode! - Nista, velicanstvo, jer veliki je Bog! - Je l' tako? Pokazacu ja tebi koliko je velik! Ako mi za tri dana ne vratis kamen na prsten, pogubicu te. - Velicanstvo, ako me ostavis tri dana, veliki je Bog, mislim da cu ti ga vratiti! - Ali otkud da vratis ti onakav kamen? Videcu te ja! Evo imas tri dana, i za tri dana da postavis kamen na mesto! A zena pocela plakati: - Tesko meni, izgubio si kamen sa carevog prstena! - Hej, zeno, cuti, jer veliki je Bog! - Covece - kaze ona, - pa car ce ti za tri dana odseci glavu! Ali ce i meni odseci glavu, i svima! Cujes li da je imao dragi kamen, kamen ostrige. - Zeno, cuti, jer veliki je Bog! - Ta vidi ga, more, sta govori! I pocela ga je prekoravati, ali on je imao veru u Boga. Zena, buduci ogorcena toga dana, otisla je na pijacu da kupi neku ribu i mislila je: "Tesko meni, sad ce mu odseci glavu! Ovo je car bio! I cujes kakav je dragi kamen imao?" Deca isto tako govorahu: - Tesko nama, tatice! - Hej, decaci, veliki je Bog! Gledajte svoja posla. Kada je dosla zena kuci, imala je velike ribe, kupila je na pijaci, i kad raspori prvu ribu, nadje u njenom stomaku kamencic, ali ga ona ne poznavase. Lep; veoma jako sijase. - Vidi, more, covece, sta je ovo? Kada sam sekla ribu, nasla sam ga ovde. Pogleda ga on. - Hej, zeno, ovo je kamen sa carevog prstena! Rekao sam ti da je veliki Bog! - Sta govoris? - Da ga ja sad operem. I kad ga je vratio u prsten, za cudo se uklopio. - Ehe, neka, ocisticu ga ja dobro i postaviti mu ga! Cuti! Vidis da veliki je Bog! Uze on prsten, dobro ga ocisti, ocisti i kamen i postavi ga na mesto. Car dodje za tri dana, ovoga puta obucen u uniformu. - Poznajes li me? - Poznajem te, velicanstvo, jer veliki je Bog! - Je li gotov prsten? - Gotov je, velicanstvo, jer veliki je Bog! - Jesi li kamen postavio? - Postavio sam ga, velicanstvo, jer veliki je Bog! - Videcu te ja koliko je veliki! Daj prsten ovamo! Dodje car, i kad pogleda prsten, zagleda ga dobro, obrne ga na sve strane i kaze: - Hej, covece, ako sam ja ovaj kamen izvadio odavde i bacio ga u more, pa ga vidim ovde natrag, zaista i ja onda velim da veliki je Bog! Kako si ga nasao? Ko ti ga je doneo? Gde se mogao naci ovakav kamen, vredan koliko i carstvo? - Velicanstvo, veliki je Bog! Eto zena je donela ribu sa pijace i nasla ga je u stomaku jedne ribe. Tada je car rekao: - Od danas si moj savetnik, i drzacu te uz sebe celoga zivota, jer sam spoznao da ti ne kazujes "veliki je Bog" samo ustima. Ti, kad kazujes ovu rec, kazujes je iz dubine srca i imas veru u Boga vaistinu delatnu, postojanu i stamenu veru u moc Boziju. Ti imas tako snaznu veru, da u svemu uspevas, jer je Bog s tobom, jer ti ne samo sto govoris jezikom, nego verujes od srca. Pravi si vernik! Od toga dana uzeo ga je za savetnika na dvoru. I tako je toga zlatara sa verom njegovom da "veliki je Bog" ucinio Bog velikim na zemlji i sigurno i na nebu, posle njegove smrti.
Iz knjige "VELIKI JE BOG, besede, pouke i razgovori", Obraz svetacki, Beograd 2000, str. 30-33
|
