DUHOVNE POUKE     Kako ziveti?   Od onih sto dolazahu starcu Amvrosiju Optinskom cesto se moglo cuti pitanje: "Kako ziveti?" Starac je obicno odgovarao saljivim tonom: Ziveti, ne tugovati, nikog ne osuivati, nikom ne dosadjivati, i moje postovanje svima. Ziveti se moze i u svetu, samo ne na vetrometu. Na zemlji treba da zivimo kao sto se tocak okrece: jednom tackom samo ovlas dotice zemlju, a ostalima neizostavno stremi uvis. A mi, kad na zemlju zalegnemo, ni da ustanemo ne mozemo. Na pitanje sta znaci ziveti po srcu, bacuska je odgovorio: Ne mesati se u tudja posla i u drugima videti samo dobro.   O smirenju i trpljenju Ako te neko uvredi - poucavase starac jednu monahinju - ne govori nikome do starcu, i bices mirna. Svakoga pozdravljaj, ne obracajuci paznju na to da li ti otpozdravlja ili ne. Smirivati se treba pred svima. Ako nismo ucinili neko zlodelo koje su ucinili drugi, to je mozda zbog toga sto za to nismo imali prilike - drugacija je bila situacija i okolnosti. U svakom coveku postoji nesto lepo i dobro, a mi u ljudima obicno vidimo samo poroke, a dobro ne vidimo. Cim se covek smiri, smirenje ga istog trena dovodi u predvorje Carstva Nebeskog. Carstvo Bozje nije u recima, vec u snazi: treba manje pricati, vise cutati, nikog ne osudjivati, i moje postovanje svima. (prepodobni Amvrosije Optinski) O Bozjem covekoljublju Zadivimo se, braco, covekoljublju Boga nasega: kako nas On privodi sebi, kakvim nas recima poucava, kakve zabrane na nas nalaze! A mi se nimalo ne obratismo... Tada on navede na nas narod nemilosrdni, narod ljuti, narod sto ne stedi mlada, ni nemoci staraca, ni mladosti dece. Mi smo pokrenuli na se gnev Bozji, po recima Davidovim, i rasplamsa se gnev Njegov na nas: razrusene crkve Bozanstvene, oskvrnjeni svesteni sasudi, svetitelji hrana macu stali, plot monaha prepodobnih ostavljena da je ptice kljuju, krv otaca i brace nase k'o obilna voda zemlju napojila; isceze sila knezeva i vojvoda nasih; hrabri se ispunise strahom i pobegose... zemlja nasa posta svojina tudjinova. Na porugu smo nasim susedima i ruglo nasim neprijateljima, jer smo sveli na se, kao dazd sa neba, gnev Bozji. (Iz besede Sv. Serapiona, episkopa Vladimirskog, koja je nastala pedeset godina nakon tatarsko-mongolske najezde na Rusiju)   prevod s ruskog: Snezana Jelesijevic