O DZINSU I SPASENJU   U ruskom casopisu "Foma" objavljeno je pitanje jedne citateljke o tome da li zene mogu nositi musku odecu. Na njeno pitanje je odgovorio iguman Kiril (Semjanov), a u redakciju je potom stiglo sledece pismo jedne nepotpisane citateljke: "Na Olgino pitanje o odeci u vreme molitve odgovorili ste: 'Ako vi nosite musku odecu po prekoj potrebi, onda je nosite, ali u hram dolazite obuceni onako kako prilici zeni hriscanki.' Interesantno, a na kojem je to mestu odluceno da dzins ne prilici hriscanki? Suknja i pantalone, to su pojave kulture, a ne vere. Savremena kultura nije kultura Izrailja pre 2000 godina, i zato nije cudno sto Crkva, okrenuta drevnoj kulturi, ne moze da se obrati savremenom coveku na njemu razumljivom jeziku. Kultura nikada nece moci da prihvati Hrista ako je Crkva ne bude uzimala u obzir. Ne iduci u korak s vremenom, Crkva ostaje u proslosti. A Hristos treba da je prisutan kako u prosloj, tako i sadasnjoj kulturi. Zasto nametati zeni ono sto nema nikakve veze sa verom (marama, duga suknja, itd.), zasto smatrati neprilicnim ono sto uopste ne protivreci zivotu u Hristu (npr. dzins)? Zar je Crkvi tako tesko da razlikuje ono sto je nesaglasno sa Jevandjeljem od onoga sto uopste ne smeta hriscanskom zivotu?" Na ovo pismo odgovorio je koredaktor casopisa "Foma" Vladimir Legojda: "Hvala vam za tako emotivnu i iskrenu reakciju. Pocecu s tim da sam potpuno saglasan sa vama: suknja, pantalone i ostala odeca su pojave kulture, a ne vere. Govoreci bogoslovskim jezikom, pantalone po sebi ne nose nikakvo soteriolosko (tj. spasiteljsko) znacenje. Isto je sa kulturom u celini, tj. nije u njoj nase spasenje. Nase spasenje je u Bogu, Koji gleda na covekovo srce. Na taj nacin, spasenje proishodi van podrucja kulture. S druge strane, da li to znaci da kulturni fenomeni uopste nisu vazni, da nemaju nikakvu ulogu u zivotu verujuceg coveka? Mislim da ne znaci. Vi sami pisete: 'Kultura nikada nece moci da prihvati Hrista ako je Crkva ne bude uzimala u obzir.' Drugim recima, kultura je vazna. Vazna je kao omotac, kao dodatak sadrzaju. Kada nekome donosimo poklon za rodjendan, glavni je njegov sadrzaj, tj. sam poklon, a ne omot, koji mozda ima sasvim sporedan znacaj. Ali, ipak ga ima. Ja predajem na fakultetu i dobro znam da to kako sam odeven nimalo ne utice na sadrzaj predavanja. Grubo receno, mogu doci na predavanje u poderanim pantalonama, sa kravatom na golom telu i sombrerom na glavi. I govoricu ono isto sto govorim kada sam "normalno" obucen (odelo, kravata). Moja odeca ne utice na sadrzaj predavanja, ali itekako utice na paznju slusalaca. Da li ce studenti biti pazljivi kao obicno ili ce im paznju skretati moj izgled? Pitanje je retoricko. Uopste, mi smo cesto skloni da potcenjujemo simvolicko znacenje spoljasnje pojave. No da li je to pravilno? Celokupna ljudska kultura je u sustini mitoloska (u ovom slucaju pod mitom razumem ne izmisljanje ili iskrivljavanje stvarnosti, nego posebnu formu covecjeg saznanja, uslovljenu kulturno i istorijski). Svaka uniforma je mitoloska, dakle simvolicka. Iako ona ne cini coveka profesionalcem, ne moze se potcenjivati njeno znacenje. Zamislite saobracajca kako stoji na raskrscu u kariranim pantalonama, policijskoj kapi i mase kobasicom nastojeci da regulise saobracaj. Vi mozete reci da ja sada podvaljujem, da govorim o necem sasvim drugom. Niposto nije tako. Kada se okupljamo na poslu, u skoli itd. (znaci, na mestima koja su za nas mnogo manje vazna od hrama), zasto pridajemo paznju svakoj sitnici na sebi, a kada idemo u crkvu, s negodovanjem odbacujemo sve spoljasnje: "To za Boga nije vazno!" Naravno da nije. Ali, vazno je za bliznjeg! Meni, a mislim i svakome muskarcu, mnogo je teze usredsrediti se na molitvu kada naokolo u crkvi stoje zene u mini-suknjama ili tesnim pantalonama. Reci cete da je to moja krivica, zbog moje culne strasti. Ponovo se slazem. No je li moguce da zbog toga zene meni ne trebaju pomoci da prevladam svoju slabost, zar nisu duzne da sprece sablazan? Apostol Pavle u Prvoj poslanici Korincanima jasno kaze da hrana zrtvovana idolima ne moze oskvrnuti coveka slobodnog u veri, jer "jelo nas ne postavlja pred Boga; jer niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo" (8: 8). No odmah napominje: "A cuvajte se da kako ova vasa sloboda ne postane spoticanje slabima... Zato, ako jelo sablaznjava brata moga, necu jesti mesa do vijeka, da ne sablaznim brata svojega" (8: 9, 13). Isto to se moze kazati i za odecu. Odeca je, nesumnjivo, deo kulture. I prema pojavama kulture treba se odnositi sa postovanjem. Cuo sam da u ruski pravoslavni hram u Londonu mnoge zene dolaze na sluzbu u pantalonama, to tamo malo koga smeta. No sve one, kada dodju u Rusiju, oblace haljine kada idu u crkvu. Mislim da je to pravilno. Nedavno sam u nasem hramu (Kazanski hram na Crvenom trgu u Moskvi) primetio grupu mladih katolicke vere. Jedna od devojaka, videvsi da zene imaju marame na glavi, i sama je stavila maramu, iako, po svemu sudeci, nije bila udana i, cak u strogo pravoslavnom kanonskom smislu, nije morala to da uradi. Meni se cini da je u njenom postupku bilo mnogo vise hriscanske ljubavi i smirenja nego sto bi bilo u otvorenom odbijanju da se potcini postojecoj kulturnoj tradiciji. Dakle, hriscanska ljubav se pokazuje i u pravilnom poimanju kulturne tradicije, njenom uvazavanju, u blagosti prema covekovoj slabosti. Tako se desava da kultura ima uticaja i na nase spasenje! I na kraju: sami u svom pismu ukazujete na vaznost kulture kada govorite da bi Crkva morala ici u korak s vremenom, inace ce ostati u proslosti. I jos jednom se slazem sa vama, ako se to tice forme propovedi, jezika kojim se obracamo kolebljivima. No ovde je neophodno da jasno shvatimo i ovo: Misticna Crkva, Crkva Sv. Tajni u kojima prisustvuje Sam Hristos, ne moze ostati i ne mora da hoda u korak s vremenom, buduci da vremenu pripada samo promenljivi svet covecanske kulture. Svet Carstva Bozjeg, za koji smo mi prizvani, jeste vecan. I nema nicega pogresnog u tome sto u predvorju ulaska u taj svet ne idemo u korak s vremenom. Mnogo vam hvala za iskreno pismo, s nadom da smo se razumeli." prevod s ruskog: Dana B.