Na FORUMU

pravoslavnog sajta "Biblioteka Sveti Naum"

(www.bsn.org.yu)

"Dobro dosli, oce Gavrilo"

 

Puno uspeha na njivi Gospodnjoj, mnogo dusekorisnih pouka i saveta na forumu. Pozdrav i blagoslov iz manastira Lepavina 

o. Gavrilo (17. jul 2003.)

Blagoslovite, oce, i dobro nam dosli! Svima nam je drago da medju nama imamo i prave iskusne trudbenike na njivi Gospodnjoj. Pomjanite i nas beskorisne sluge Svevisnjega.

Djakon Goran (17. jul 2003.)

Dragi oci, braco i sestre,

Hvala vam svima koji ste svojim javljanjima obogatili sadrzaj ovog, naseg, zajednickog foruma. Hvala Vam na recima podrske i molitvenoj potpori. Ovom prilikom, posebno zelim da se zahvalim na javljanju dragom nam u Gospodu ocu Gavrilu, ciji trud na njivi Gospodnjoj je nesumnjivo veci i vredniji od naseg, i da mu pozelim svako dobro od naeg Pastirenacalnika Hrista, na mnogo, mnogo godina.

Dobro dosli dragi oce! Oprostite, oprostite, oprostite, i pomjanite sve nas pred Precistim Obrazom Presvete Bogorodice Bogomajke Lepavinske. 

od sviju najmanji, lenj i duom i telom, od juce, milocu Bozjom,

djakon Zivojin Knezevic (22. jul 2003.)

P.S. Javite nam se ponovo, kad Vam to obaveze dopuste, dragi oce. Ujedno pozivam i oce svestenike da se aktivnije ukljuce u rad naseg foruma - svojim odgovorima, savetima i poukama, na slavu Boziju a na dobro i korist svih nas.

Pomaze Bog!

Neizmerno bih voleo da imamo priliku da popricamo sa nasim svestenicima, pa makar i na ovaj nacin kroz diskusije. Znam da je krst koji nose tezak, da imaju puno obaveza, ali bih jako voleo da imamo cesce prilike da cujemo njihove reci na ovim diskusijama Svako dobro od Gospoda svima

Ivan (25. jul 2003.)

Dragi "mrave" ,

Drago mi je da si se javio i ukazao mi duhovno poverenje, a jos draze da si, kako sam kazes, ostao u SPC - tako i treba! Svaka grana koja otpada od stabla vene i ne radja ploda... U Crkvi je poslunost stavljena ispred posta i molitve, a narocito u manastiru. Pitanja koja si mi postavio vrlo su odgovorna, pa sam ih poslao nadleznom episkopu na razmatranje i odgovor, koji sam blagodareci zrtvi njegovog Visokopreosvetenstva G. Jovana, koji je u oskudici sa vremenom, vrlo brzo dobio. Saljem vam zvanicni odgovor Mitropolita Jovana i nadam se da sam zadovoljio vae duhovne potrebe:

Oce Gavrilo,

Primio sam od Vas dve informacije putem faksa po istoj stvari, o duhovnim razgovorima u kojima ima nekoliko pitanja. Sveti Vladika Nikolaj mnoga slicna pitanja objavio je u "Misionarskim pismima", pa za svakog poboznog hricanina ima prave hricanske literature da nadje odgovore na svoja interesovanja. U nase vreme javlja se slicna potreba, ali kod izvesnih ima i pitanja koja su necelishodna i treba imati malo vise poverenja u svoju Crkvu! Ne bi bilo dobro da padnemo pod tezinu reci Svetog Evandjelja: "Sa kime cu uporediti rod ovaj? Slican je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreci: Svirasmo vam, i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste" (Mt. 11, 16-17).

Pitanje jedinstva u Crkvi bilo je od prvorazrednog znacaja, pa je tako uslo i u jektenije na bogosluzenju: "Za mir svega sveta, za nepokolebljivost svetih Bozjih Crkava, i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo"! Koliko ovu jekteniju izgovaramo sa razumevanjem i stvarnim raspolozenjem o cemu ona govori, o jedinstvu svih, ili samo izgovaramo ne mareci za njen sadrzaj? Kako postici jedinstvo svih? Mogu li nam dati odgovor oni koji sebe nazivaju "zilotima", ili revniteljima za cistotu Evandjelskog nasledja i crkvene tradicije? Sadasnja jerarhija ima apostolsko prejemstvo i koristi pravo upravljanja Crkvom, kao sto su to radili u svoje vreme Sveti Oci. Poslunost je vrlina koja stoji na prvom mestu, ispred posta i molitve!

Ovo su teme za razgovor koji iziskuje vise vremena, za koje se interesuje vas sagovornik "Duhovnih razgovora". Ekumenizam neke sablaznjava, pa izlaze iz SPC, najverovatnije tamo gde mogu da nadju neku materijalnu korist! Otac Justin je napisao divnu knjigu, "Crkva i ekumenizam". Treba je procitati i nauciti ono to je Pravoslavna vera. Crkva na zemlji je drutvo nesavrsenih ljudi, gresnih ljudi i kroz Crkvu se spasavamo pokajanjem i pricescem, kao i ostalim Svetim tajnama, koje nas osvecuju. Spasiteljeva beseda o jedinstvu Pastira i stada i molitva Ocu da svi jedno budu u punom jedinstvu, savrsenom kao sto je jedinstvo medju Svetom Trojicom. I druge ovce ima koje zeli da dovede u jedinstvo. Spasitelj ostavlja devedeset i devet ovaca i trazi onu jednu, zalutalu.

Pitanje Pravoslavne Finske Crkve je nesporno, ukoliko je u jedinstvu sa ostalim Pravoslavnim autokefalnim crkvama.

Ucestvovanje na skupu religijskih lidera sveta u Asiziju za mir u svetu je u stvari svojevrsna konferencija da se dodje do medjusobnog dogovora da se ne ratuje, da se ljudi ne ubijaju, da bude mir medju ljudima. Mirotvorcima je obecano da ce se sinovima Bozjim nazvati.

U Crkvi vise nemamo vratare, da cuvaju vrata hrama da neko od inovernih ne bi prisustvovao bogosluzenju. I druge sluzbe su se tokom vremena izgubile.

Koga zanima kalendarsko pitanje, kada u naoj Crkvi nije bilo uopte reci o tome? Ko to podgreva i zeli polemike? Na svecarskim ruckovima mozemo li nepravoslavne isterati iza trpeze dok se mi molimo pre jela, da bi samo pravoslavni bili prisutni?

Pitanje zasto se ne pogruzavamo, vec polivamo prilikom krtavanja? U Ucenju Dvanaestorice apostola - Didahi, ima za to objasnjenje da ako nema dovoljno vode moze da se krsti i u malo vode! To je u Liturgici, nauci o bogosluzenju, svakom djaku-bogoslovu poznato. Da li su pravedniji i svetijeg zivota oni koji su se pogruzavali od onih koji su sa manje vode krsteni? Znamo smisao pogruzavanja tri puta! Ko zeli da bude krsten kroz pogruzavanje, svestenik ce to i uciniti! Imamo i krstenje u krvi - mucenistvo za veru hriscansku, gde nema ni pogruzavanja, ni polivanja, a vrednije je pred Bogom od svega recenog.

Evo nekoliko mesta iz Svetog pisma koje treba sozercavati: 1. Kor 9, 22; Rim. 14, 1 i 17; Jn. 10, 16; 17, 21; Jn. 3,17, da se spasu svi kroz njega (Lk. 9, 56); Bog zeli da se svi ljudi spasu, Mt. 9, 13. Spasitelj je doao da pozove gresnike na pokajanje (Lk. 19, 10), da spase izgubljeno (Jn. 3, 15 i 16); Jn. 17, 3 o Hristopoznanju i Bogopoznanju.

U oskudici sa vremenom nisam se osvrnuo na detaljnija razjanjenja navedenih tektova iz Svetog Pisma. Smatram da je i ovoliko dovoljno. Svako je duzan da radi na svome spasenju, uporedi pricu o talantima!

Zeleci Vam svako dobro od Gospoda pozdravljamo sa blagoslovom Bozjim, Vas

+Mitropolit Zagrebacko-ljubljanski Jovan

(27. jul 2003.)

Pomaze Bog!

Ja moram da kazem da sam odusevljen sto je Vladika Jovan i sto ste Vi, oce Gavrilo, nasli vremena da odgovorite na postavljena pitanja. Hvala vam veliko na vremenu i paznji koju ste nam ukazali i nadam se da cemo cesto imati prilike da Vas cujemo. Nadam se i verujem da znate koliko nam znace ovakvi kontakti i reci nasih duhovnih pastira. Ne zamerite i pomenite.

Svako dobro od Gospoda

Ivan (28. jul 2003.)

Dragi oce Gavrilo,

Hvala Vam sto nalazite vremena da nam se javite u okviru foruma i odgovorite na nasa pitanja. Hvala i visokopreosvecenom Mitropolitu Jovanu, koji je isto tako nasao vremena da odgovori na pitanja brata "mrava". Mislim da bi ovakvih razgovora trebalo biti sto vise jer se stice utisak, na zalost cesto sasvim tacan, o udaljenosti pastira od naroda. Narod je tada zbunjen mnogim njihovim postupcima i cesto ne zna da li je nesto sto se kaze istina ili je u pitanju laz preko medija. Pogotovo teme poput ekumenizma ili kalendara treba pribliziti narodu i objasniti, a ne nekako skriveno, tajno govoriti o tome, pa tako da dodje do nesporazuma izmedju pastira i naroda. Ili mozda pastiri nemaju odgovora? 

Pedja (28. jul 2003.)

Pomaze Bog, oce Gavrilo i bratijo Svetovavedenjska!

Blagoslovite.

Javlja Vam se brat Pedja sa foruma "Biblioteke Sveti Naum". Drago mi je sto se otac Gavrilo cesce javlja na forum. Red je da nesto i neki duhovnik kaze. Mi svetovnjaci mozemo pricati i pricati, ali nase reci su nistavne i pre licimo na naslikani izvor na zidu koji lici da tece vodu zivu, kao sto to rece sv. vladika Nikolaj. No, ja vam sada ne pisem da bih vas hvalio, znam da ocekujete hvalu od Boga, a ne od coveka. Znam da nemate puno slobodnog vremena, a isto tako verujem da se svaki prekovremeni trud vraca coveku stostruko od Boga. Citam tako pouke brace i sestara na forumu i vidim da mnogi traze Boga, mnogi pitaju cak i banalna pitanja, nema ko da ih pouci, kao ovce bez pastira... I stvarno bih i ja, a koliko tek oni zeleli da im neki duhovnik, koliko je u njegovim mocima, odgovori na neka osnovna pitanja. Rec jednoga svetenosluzitelja ima veliku tezinu, a pogotovo ako se radi o monahu. Zato bih zeleo da Vas pitam, oce Gavrilo, da li biste Vi mogli da nesto ucinite po tom pitanju? Ne zamerite na tome. Znam da bi se i brat Zivojin slozio da pri novom uredjenju foruma bude postavljen i podforum "Vasa pitanja duhovniku" ili sl. Naravno, tu bi se vremenom ukljucili i drugi svetenici. To je ono osnovno to sam hteo da Vas pitam. 

Nadam se da ste na pravi nacin shvatili moje pitanje, na radost svih clanova Duhovnog foruma Biblioteke Sveti Naum.

brat Predrag, Valjevo (15. novembar 2003.)

Povodom teksta "Plodovi virtuelne pustinje"

Posto sam nasao vrlo koristan tekst na temu koristenja Interneta, a u svrhu duhovnog prosvecivanja, zelim da ga ucinim dostupnim za posetioce naseg foruma.

Ovaj tekst je vrlo koristan za virtuelne medije. Ne znam koliko su nasi posetioci zainteresovani za ruske pravoslavne sajtove, koji koriste Internet u svrhu misionarenja i upoznavanja coveka sa Pravoslavljem i bogoslovljem, kao i ucestvovanje na raznim konferencijama. U danasnje vreme moramo biti obazrivi zbog postojanja raskola i raznih grupacija, a takodje i svetovnih ljudi koji imaju svoje veb-stranice, sto nekad moze da koristi, a ponekad da unese i smutnju. Nacinu ucestvovanja na Internet-konferencijama treba pristupiti veoma ozbiljno. U Rusiji su prisutna i Internet radio-predavanja kao "Radio Radonjez" i "Radio astrahansko-enotajevske eparhije" (www.astrakhan-ortodox.astranet.ru), sa mogucnostima direktnog emitovanja radio programa. U Ruskoj Crkvi cak postoje i episkopi kojima se direktno na sajtu moze obratiti sa pitanjima pravoslavne vere. Episkop je uvek spreman da rado odgovori na sva pitanja.

Mogucnosti nase Crkve za angazovanje u ovakvom nacinu informisanja su znatno manje nego mogucnosti Ruske pravoslavne crkve.

Nas najposeceniji pravoslavni sajt je "Biblioteka Sveti Naum", sto se moze oceniti po dnevnoj posecenosti zabelezenoj preko registarskog broja (od pokretanja sajta do danas registrovano je preko 100.000 posetilaca), ali opet u zavisnosti od teme: ukoliko je kvalitet teme bolji, interesovanje je vece.

Na drugom mestu je sajt "Svetosavlje", ciji su urednici prota ljuba Milosevic i prota Srba Miletic, koji vrlo kvalitetno uredjuju sajt sa bogatom bibliotekom i velikim brojem tema.

Pojedine crkvene opstine u dijaspori i zemlji su stavile i registrovale svoje sajtove, ali su oni manje aktivni i koncentrisani samo na informativni rad.

Mozemo da navedemo i zvanicni sajt SPC, koji se uglavnom svodi na zvanicna obavestenja SPC i vaznije vesti, a ne ukljucuje, barem za sada, razne druge aspekte iz crkvenog zivota, koji se ticu problema vernika, opasnosti od raznih sekti i drugih grupacija i drugo, sto bi takodje trebalo da se nadju na istom. Takodje bi trebalo omoguciti kontakt putem foruma na kojem bi se diskutovalo o raznim pitanjima vere, a koji bi uredjivali i davali odgovore bogoslovski obrazovana lica, postavljena od Svetog Sinoda.

Decanci su svojevremeno bili aktivni, ali se trenutno bave tematikom u okruzenju u kome se nalaze.

Manastir Studenica ima postavljen sajt, ali nedostaje inicijativa za aktiviranje mladih ljudi, a na korist i spasenje sto veceg broja ljudskih dusa.

Crnogorska mitropolija je takodje svojevremeno bila veoma angazovana, ali se na njenom sajtu trenutno mogu naci samo vesti.

Nas Mitropolit zagrebacko-ljubljanski Jovan je indirektno ucestvovao na forumu, to je bilo na korist svim posetiocima sajta.

Za razliku od toga, ima i svetovnih sajtova sa pravoslavnim temama, ali se na njima ne mogu dobiti ozbiljniji odgovori, jer ucesnici njihovih foruma nemaju pravo znanje, ali bi uz prisustvo nekoga sa bogoslovskim znanjem ceo tok razgovora na sajtu bio usmeren na pravu stranu.

Znaci, postoje ljudi koje treba angazovati da bi se misionarilo u virtuelnom prostoru, ako ne moze u fizickom, i to se odnosi kako na monahe koji su stekli strucna bogoslovska znanja, tako i na mirjane koji poznaju strani jezik.

o. Gavrilo (15. april 2004.)

Plodovi virtuelne pustinje

"Mi smo zaboravili da razgovaramo", rekla je u proslom veku glavna glumica filma "Moskva suzama ne veruje", glumeci Liju Ahedzakovu. Ali, mozda trazeci izlaz iz znane samoce u zgradama sa mnogo stanova, gde ne zna cak ni ime suseda, samoce u masi koja stalno negde zuri, samoce usred zajednicke groznice radnika u kancelariji, mi smo naucili da razgovaramo na drugi nacin? Jos juce, ako je trebalo nesto uraditi - naprimer, znati najefikasniji nacin kiseljenja kupusa ili prosto popricati o "zivotu" - mi smo se obracali onima s kojima smo ziveli i radili, cak i ako ti nasi bliznji nista nisu shvatali ni o belim glavicama (kupusa) ni o tajnama tvoje duse.

Od tada, kako je u nas zivot usao Internet, situacija se u korenu izmenila. Sada, zeleci da dobijemo koristan recept, mi svoju nadu polazemo na pretrazivanje Interneta, i on nam daje odgovore na sajtovima - o kiseljenju kupusa, kao i chat, gde se satima moze praznosloviti. Uostalom, u oba slucaja - i kada se mi sopstvenim nogama penjemo stepenicama u stan suseda, i kada "klikcemo misem" pisuci elektronsko pismo, ostaje i dalje pitanje sta je za nas vaznije: dobiti ovu ili onu informaciju, ili stupiti u kontakt sa nekim covekom.

Ziva ljudska dusa trazi sastradanje i ljubav. Ona trazi Boga. I kada covek to shvati, on pocinje da se gubi u traganju za informacijama i saradnicima. U realnom svetu, zeleci da nadjemo odgovore o svome Tvorcu, mozemo preci prag Crkve i razgovarati sa vernicima i sa svestenikom. Ali kako je tezak taj korak za svakoga od nas! Nepoznati svet Crkve uliva strah: uradicu odjednom nesto nepravilno? Na mene ce odjednom vikati, ismevace me, goniti?

I zato neko pokusava da ucini svoje prve korake na putu ka veri u "virtuelnom svetu", to jest na Internetu, gde na coveka ne deluju utvrdjeni stereotipi. Secajuci se nacina mog ocrkovljenja, kao i ulaska mnogih prijatelja i poznanika u crkveni zivot, mogu da primetim da smo svi mi preziveli period licnog "Starog Zaveta", kada Rec za nas jos nije postala plot. To jest, mi smo poverovali u Boga, citali duhovnu literaturu, pokusali da se molimo, ali jos nismo bili spremni da ucestvujemo u Tajnama Crkve. Ali potreba za jednomisljenicima, u takvom krugu opstenja gde bi postojala mogucnost razmatranja duhovnih pitanja koja te zanimaju, u tom je periodu posebno kriticna. U toj etapi duhovnog zivota neko je posecivao protestantske skupove, a neko sektaske. Slava Bogu, niko nije zastao na pola puta, i svi su srecno dosli do analoja (nalonja) s Krstom i Jevandjeljem - do Case (Tajna Svetog Priceca) u Pravoslavnoj Crkvi.

Sada svi shvatamo da smo dovoljno dugo lutali "u zemlji dalekoj", ne zato sto nam je u Pravoslavlju nesto nedostajalo, vec zatosto nismo mogli da nadjemo takav skup u kojem bi mogli da ucestvuju svi oni koji jos nisu usli u liturgijski zivot Crkve. Razume se, pri crkvama postoje nedeljne skole, odrzavaju se besede, predavanja. Ali ljudi sa ulice u pravilu ne dolaze na takve skupove - njih pohadjaju oni ljudi koji su vec parohijani odredjene crkve. Mozda ce onaj koji je jos u zabludi u traganju za istinom po ulicama i trgovima pronaci odgovarajucu adresu na mrezi?

Ako krenemo u ekskurziju po ruskim pravoslavnim Internet-resursima, onda mozemo da vidimo da oni na prvi pogled porazavaju svojim brojem i raznolikoscu: kao da pred tobom svetli vaskrsla prestonica sa svojim kupolama i krstovima. Veoma profesionalno uradjene stranice manastira i crkava, elektronske verzije pravoslavnih izdanja, forumi, knjige posetilaca s odgovorima svetenika na pitanja, biblioteke, kalendari... Ali ako to malo bolje razmotrimo, a posebno ako se upoznamo sa stopom posecenosti i brojevima posetilaca, primeticemo da veoma mali broj pravoslavnih resursa ima ozbiljan auditorijum, a prstima jedne ruke mogu da se prebroje ta mesta na mrezi na kojima se moze ucestvovati u zivom razgovoru o pravoslavnoj veri.

Glavna opasnost koja preti onome ko trazi istinu na mrezi, a koja je karakteristicna za Internet uopste, jeste anonimnost i lakoca njenog ostvarenja. Cak nije uvek jednostavno naci izvor informacija koju korisnici Interneta dobijaju u rezimu read only. Daleko od toga da svaki resurs na mrezi, koji je prikriven pod Pravoslavlje, tezi da precizira svoju pripadnost ovoj ili onoj "konfesiji", ili jednostavnije receno - sekti, jeresi ili raskolu. Ali ako izdvojimo vlasnike sajtova ili portala, pokazace se da je prakticno nemoguce odrediti dugogodinju religioznu (ili antireligioznu) pripadnost pojedinih ucesnika konferencija na mrezi. Na tim mreznim konferencijama, na kojima je glavna tema Pravoslavlje u njegovim razlicitim aspektima, srecu se gradovi-giganti sa nekoliko hiljada ucesnika, ali i skromni salasi sa dve-tri kuce.

Nesumnjivo, najnaseljeniji megapolis pravoslavnog Runeta je forum djakona (sada protojereja, nap. prev.) Andreja Kurajeva. Za pet godina postojanja je na toj velikoj mreznoj konferenciji (na www.kuraev.ru/forum) bilo registrovano vise od 15.000 ucesnika, otvoreno skoro 30.000 tema, a ukupna kolicina informacija se priblizava milionu. Popularnost Kurajevskog foruma nosi sa sobom dosta problema: sve je teze drzati pod kontrolom taj veliki i dalje prosirivani resurs.

Citaoci pravoslavnih Internet-resursa su se usaglasili u misljenju da forum koji nosi ime djakona Andreja Kurajeva sam o. Andrej prakticno ne posecuje. Sada je na forumu nastala jedna ne sasvim zdrava situacija: forum je zahvatio talas emigracije - ranije aktivni ucesnici jedan za drugim objavljuju svoje napustanje foruma, a neki mole administratora da ukinu njihovu adresu. Kao rezultat se dobijaju zategnuti odnosi "vlasti" i "naroda" - administratora Andreja Rickovskog i obicnih ucesnika.

U cemu je sustina konflikta? Narod je vise puta molio "vlast" da ne uvodi ljude u sablazan, dajuci moderatorska prava coveku koji sebe smatra "prorokom Enohom", te odbojnom raskolniku "igumanu Kiprijanu", koji je, cini se, vec bio u svim mogucim i nemogucim jurisdikcijama. Takodje je molio za postovanje prema pravoslavnim svetenicima, kao i da se ne pravi sopstveno "bogoslovlje". Ali, ocigledno, od mirjanina koji snishodljivo poucava svetenike nije moguce dobiti adekvatnu reakciju na miljenje vecine. Neko ko poseduje vlast moze da unese iskusenje, cak i u oblasti jedne Internet-konferencije. Daleko od toga da su obicni ucesnici - andjeli. Ostaje samo da se molimo da forum, koji je pokrenut pre pet godina radi misionarskog propovedanja o Hristu i koji ima jedinstvene mogucnosti, ne postane predmet ismejavanja.

Uostalom, kao rezultat masovnih iskljucivanja ljudi sa foruma djakona Andreja Kurajeva, pojavljuju se drugi novi forumi: naprimer, novi forum www.beseda.org.ru. Uzimajuci u obzir kako uspesne tako i neuspesne pokusaje ranijih konferencija, organizator datog foruma, protojerej Aleksandar Strizak iz Tatarstana, nada se da ce ovaj nedavno oformljeni resurs privuci dosta aktivnih ucesnika, kako onih koji su u potrazi za verom, tako i vec ocrkovljenih ljudi, kojima u obicnom zivotu nedostaju razgovori o pravoslavnim pitanjima. Evo sta o sebi pise otac Aleksandar: "A zasto se baviti misionarstvom sa takvom srcanoscu? Pa sve zbog radosti spoznaje vere. Jer ja nisam bolji od drugih, i ja bih zeleo sve da prisajedinim toj radosti zivota u Bogu, jer oni to zasluzuju vise nego ja".

Pravoslavni korisnici Interneta, koji bi zeleli da diskutuju sa pravoslavnim istomisljenicima o pitanjima porodice i braka mogu da ucestvuju na forumu "Dobri razgovori". Na tom portalu se nalazi i stranica za upoznavanje, "Dobra srca", gde se moze ostaviti poruka o trazenju zivotnog saputnika ili prijatelja, kao i odgovoriti na pitanja drugih.

Za pravoslavne koji zele da komuniciraju u okvirima tradicionalne blagocestivosti, bez mogucnosti za misionarenje, postoji forum www.pravbeseda.org. Ovde se mogu naci odgovori na "cesto postavljana" pravoslavna pitanja: da li davati milostinju, kako se odnositi prema kodovima i INN... Uostalom, oni koji zele da dobiju odgovore na slozenije, a tim pre, na bogoslovska pitanja, bolje da se ukljuce u profesionalne forume.

Od ovih prethodnih foruma, razlikuje se forum "Ruski razgovori", koji ima jako izrazenu patriotsku notu, ali ima slabu tacku - anti-INN-izam.

Poslednjih nekoliko godina je medju omladinom veoma popularan medjunarodni Internet projekat LiveJournal.com - otvoreni dnevnik, u koji moze da se upise bilo ko ko to zeli. Ucesnici dnevnika nalaze sebi istomisljenike po raznim interesovanjima: od ljubitelja macaka pa do formiranja dobrovoljackih oruzanih odreda.

Postoje i forumi na ruskom jeziku cija je glavna tema Pravoslavlje. Njih je jednostavno naci: za to je potrebno napisati kljucne reci u kucicu pretrage. Medju ucesnicima "Zivog zurnala" su i profesionalni bogoslovi, patrolozi, s kojima je mnogo lakse stupiti u kontakt i porazgovarati na mrezi nego u realnom zivotu.

Razume se, i ovde treba napomenuti to da nisu svi koji nastupaju kao pravoslavni zaista pravoslavni. I kao po pravilu, vukovi u virtuelnim ovcjim kozama projavljuju mnogo vecu jezicku umesnost nego oni koji vam zaista zele spasenje. Na primer, na stranicama "Zivog zurnala" aktivno istupaju suzdaljski raskolnici, koji ulaze u mnoge diskusije sa svojim besceremonijalnim rasudjivanjima. Novi clan moze da stekne utisak da su samo oni na zurnalu. Ali, to nije tako. Glavno je u tome spoznati ko se za koga predstavlja. Problem je u tome sto raskolnici i sektasi sebe dobrodusno nazivaju "bacuskama", svestenicima, polemisu na bogoslovske teme i daju blagoslov svima onima koji zele da skrenu nalevo ili nadesno.

Ali, bez obzira na sva iskusenja i zamke koje 'vrebaju' na mrezi mladog trazitelja istine, bacanje u virtuelno tlo semena donosi i dobre plodove. Dokaz za to su pravi dugogodisnji, a ne virtuelni prijatelji, koji su uspeli da zadobiju mnoge pravoslavne mlade ljude na Internetu. Evo odlomka iz pisma Nikolaja Arhipova na Kurajevskom forumu: "Reci cu vam iskreno - ja nisam imao pravoslavnih prijatelja. To me je mucilo... Sada ih imam mnogo - prijatelja i prosto ljudi, bliskih i veoma bliskih... U veku usamljenosti teko je reci tople reci i teko je dobiti toplinu i razumevanje, tesko je otkriti neku svoju tajnu u nadi za razumevanjem... Ovde je lakse... Srece se i Usamljenost u moru Interneta, kao i Covek u moru bezljudnosti... Moze se mnogo diskutovati o korisnosti i beskorisnosti foruma, chata, Interneta, ali sam ja zahvalan sto sve to postoji, jer sam sreo ljude. Daj, Boze, da to ne pokvarim, da ne prekinem tu tanku nit..."

(izvor: http://www.rusk.ru) 

Hristos vaskrse,

Naisao sam na zaista mnogo ruskih sajtova, i na mnogima sam video veoma interesantne teme, i po prvi put mi je zao sto ne znam ruski, jer "desifrujem" svaku trecu rec, pa sam digao ruke. Ali mi je posebno drago kad neko sa njihovih sajtova prenese neku vest o nekom dogadjaju, cudu, o prepoznavanju zamki vremena u kome zivimo, prakticnim pitanjima vere itd.

Na lepavinskom sajtu sam, na primer, u rubrici "Pitanja i odgovori" nasao bar deset pitanja koja sam ja sebi postavljao, a koja su sa ruskih sajtova. Mislim da idu daleko ispred nas po pitanju "racunara i Pravoslavlja" i da bi vise prevodjenja i preuzimanja dobro doslo.

Boban (15. april 2004.)

Zahvaljujemo bratu Bobanu na javljanju, i s obzirom na interesantnost teme "Plodovi i zamke Interneta" zelimo da se i drugi ucesnici foruma ukljuce u diskusiju. Takodje bih zeleo da cujem i vase misljenje o mom komentaru povodom "Plodova..." U prilogu saljemo zanimljiv intrevju sa jeromonahom Petrom o Internetu:

"Sam po sebi Internet je moralno neutralan"

(razgovor sa odgovornim sekretarom Nastavnog Komiteta RPC i gl. urednikom veb-stranice www.bogoslov.ru jeromonahom Petrom)

- (...) Neki ljudi izjednacavaju Internet sa sredstvima komunikacije kao sto su telefon ili posta, dok drugi smatraju da on predstavlja mocno mas-medijsko sredstvo. Sta vi smatrate?

- Nesumnjivo, Internet je u danasnje vreme jedno od najcece koriscenih i podesnih sredstava komunikacije. To je u potpunosti ocigledno. Takodje je ocigledno i to da je Internet pogodan kao sredstvo za dobijanje razlicitih informacija. Drugo je pitanje da li se Internet moze iskoristiti i za uticanje na masovnu svest, slicno kao stampa, televizija ili radio.

Sam po sebi, Internet - kao i vecina drugih tehnolokih dostignuca - jeste moralno neutralan, zbog toga sto ga neko koristi u korisne ili stetne svrhe, i ne treba imati prema njemu negativan stav. Ali, to je vec posebna tema za razgovor.

- Da li je istina da je Patrijarh Aleksej II pozvao pravoslavne da aktivno koriste Internet?

- Neko moze da se zacudi, ali je predmet Interneta veoma cesto prisutan u javnim nastupima i intervjuima Svjatjejeg Patrijarha. njegovo Svjatjejstvo je cak na arhijerejskim saborima pozvalo arhijereje Ruske pravoslavne crkve da usvajaju Internet i da se koriste njegovim mogucnostima u svom eparhijskom radu. Naravno, shvatate da kada Patrijarh govori o koristenju Interneta, on ima u vidu iskljucivo njegove pozitivne strane, o kojima smo mi prethodno govorili. njegovo Svjatjejstvo se pazljivo odnosi i prema usvajanju Interneta od strane Nastavnog komiteta. Mi smo trazili blagoslov za pocetak rada na izradi Obrazovnog sajta, posle cega se on nekoliko puta sa zadovoljstvom izjasnjavao o nasem radu kao o pravovremenom i korisnom. Cak je u vreme nedavne bolesti, kada smo mu predali poslednje izdanje publikacija, nasao za shodno da izrazi svoju ocinsku blagodarnost.

- Nije tajna da, posto na Setu ne postoji cenzura, veoma veliki deo resursa na njemu predstavljaju resursi koji su prema hriscanskim nacelima ocenjuju kao "nepotrebni". Kako se odnositi prema tome da se danas zbog mogucnosti pristupa Internetu informisu ne samo crkvene nastavne ustanove, vec i neki manastiri i hramovi?

- U tom smislu sablazan i stetnost Interneta nije opasnija od televizije ili stampe. I reklama u metrou moze da sablazni, stvar je u samom coveku. Naravno, kada se Internetom koriste deca ili omladina (neka mi oproste za ovakve izjave), posebno ako se radi o crkvenim temama, ja bih razmotrio mogucnost ogranicavanja pristupa resursima Seta. Ako se, na primer, govori o seminariji ili akademiji, onda tu, cini mi se, treba misliti za dobro nasih studenata. Maturant duhovne naucne ustanove u pravilu postaje svestenik. On bi trebalo da nauci da koristi Internet u korisne svrhe jos dok je student.

- Sta je trenutno pravoslavni Internet? Koje sajtove savetujete da se posete?

- Korektnije bi bilo reci pravoslavne sajtove ili resurse na Internetu. Takvih sajtova nema mnogo, ako njihov broj uporedimo sa ukupnim brojem sajtova Runeta. Po nekim proracunima, danas postoji vise od hiljadu sajtova na ruskom jeziku. Oni su razlicitog sadrzaja: od specificno bogoslovskih do opstih, misionarskih. Nesumnjivo, kao i svi drugi resursi, i pravoslavni sajtovi su kvalitetni, profesionalni. U zavisnosti od toga sta vas interesuje i koju informaciju o Pravoslavlju trazite na Internetu, mogu se predloziti razlicite grupe pravoslavnih sajtova: ako govorimo o obrazovnim i bogoslovskim, to je onda nesumnjivo Obrazovni sajt Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve (www.bogoslov.ru), novosti i analiticki clanci se mogu naci na www.russian-orthodox-church.org.ru, www.pravoslavie.ru, www.sedmitza.ru, www.religare.ru, www.xxc.ru, misionarski su: www.kuraev.ru, www.fomacenter.ru, www.seminaria.bel.ru. Na Internetu postoje i biblioteke pravoslavne literature: www.ljco.ru/biblio, www.vehi.by2.ru. Mnogo veci spisak pravoslavnih sajtova se moze naci na stranici Nikolaja Ardabjevskog (www.spasi.ru).

- Da li procenjujete da su Internet-udruzenja, kao Seta, korisna u izradi i napredovanju pravoslavnih resursa ili planirate da koristite svoja sredtsva?

- Nas sajt postoji samo zahvaljujuci pomoci Internet-udruzenja. Nasi glavni saradnici u izradi sajta i njegovog razvoja su upravo iz Sete. Koliko sam ja uspeo da primetim, uslovno receno, za vreme profesionalnog rada na Internetu, profesionalni Internet predstavlja tacno odredjeni i ne previse sirok krug ljudi, u kome svako svakoga poznaje. Tesko je zamisliti da se moze pokrenuti u Seti neki novi resurs, koji bi bio ambiciozan, a bez opste podrske. Pravoslavni resursi su, kako se cini, novina na Runetu, pa je nase obracanje Internet-udruzenju u pocetku 'zivotnog puta' naseg sajta sasvim razumljivo. Zeleo bih jos da pozovem sve koji citaju nas sajt, da ucestvuju u izradi www.bogoslov.ru.

- Koji ce Internet-projekti Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve ugledati svetlost naredne godine?

- Obrazovni sajt Bogoslov.ru i jeste na najveci projekat, koji planiramo da razvijamo i sledece godine. Realizacija tog projekta podrazumeva izgradnju sistema za obrazovanje na daljinu. Ja bih to nazvao nasim glavnim projektom za naredne godine, trenutno, na zalost, samo na papiru. Takodje, planiramo da 2003. godine ozbiljno pristupimo doradi jos neaktivnih delova sajta, kao sto je Klub maturanata, Studentsko drutvo, Hodocasce i turizam. Nesto od toga sto mi radimo ne postoji u pravoslavnim resursima ili, u krajnjem slucaju, predstavlja pravu retkost, jer je nas put tezak. Glavni problem je materijalne prirode. Ovde treba napomenuti da danas sajt postoji zahvaljujuci trudu samo cetvorice saradnika: glavnog urednika, njegovog zamenika i dvojice tehnicara. Pritom, to nije njihovo osnovno zanimanje, vec svako od njih ima crkveno-drustvene obaveze u sinodalnim ustanovama, a jedan od njih je student seminarije. Zato se sajt ne razvija dovoljno brzo, te se u njegovom radu pocesto desavaju prekidi. Ali opet, da bi neko poceo da radi neprekidno na sajtu potrebna su sredstva. Sva nasa nada je na Deda Mraza; u krajnjoj liniji, mesto za poklone pod jelkom je spremno. (...) (izvor: http://www.runet.ru/intervielj)

o. Gavrilo (15. april 2004.) 

Hristos vaskrse!

Zaista zanimljiva i vredna tema. Pomalo lici na temu "Kako misionariti?", koju je postavio brat Mileta. Ja se nadam da ce se razviti plodonosne diskusije u obe teme, jer su stvarno znacajne. Danas je vise nego ikada potrebno misionarenje. Iako smo formalno mozda i 90% pravoslavci, od tih 90% njih 90% ne zna ni osnovne stvari u vezi Crkve i Pravoslavlja, a i zive kao neznaboci.

Meni se pogotovo dopada ovaj drugi, ruski tekst, posebno prvi deo. Cinjenica je da je danasnji covek dosta zatvoren u sebe, i od drugoga ocekuje samo kritiku i podsmeh. To ga paralise i demotivise da bilosta korisno ucini sa sobom i sa drugim. Tako mu jeste lakse da ovim putem, kojim cesto kao ucesnik ostaje anoniman, postavi neka pitanja. Malo ce ko pitati nekoga svoga prijatelja o nekom problemu ili se nekome potpuno otvoriti (ovde iskljucujem duhovnika). Pogotovo su pravoslavni sajtovi i forumi vazni za nase ljude iz rasejanja, jer oni nisu u mogucnosti da dodju do informacija, knjiga i casopisa pravoslavne sadrzine, i tako cuti miljenje nekoga Svetog Oca ili savremenog duhovnika o savremenim iskusenjima i pitanjima. Mi ovde koliko-toliko imamo duhovnika, a i svuda oko nas su svetinje. Opet, ne treba zaboraviti ni na reci sv. Pajsija Velickovskog, koji je rekao da ce u poslednjim vremenima svet oskudevati u duhovnicima - velikim i prozorljivim podviznicima i da ce se hriscani upravljati po knjigama Svetih Otaca... ali opet, ziva rec je ziva rec. Sv. apostol Pavle kaze: "Zato se tjesite uzajamno, i izgradjujte jedan drugoga, kao sto i cinite" (1. Sol. 5, 11)

Sto se tice naih arhijereja, ni oni nisu izuzeti od toga sindroma zatvorenosti, sem naravno nekoliko njih, i to uglavnom mladjih. Svi rade svoj posao kao cinovnici. Nema duha, nema vere, nema onoga sto je blazenopocivsi episkop branicevski Hrizostom rekao: "Sto god da cinite, od srca cinite!" Samo takva dela daju ploda.

Kao sto je lepo receno u gornjem tekstu: danasnji covek trazi ljubav i razumevanje. Toga u danasnjem svetu nema, jer su ljudska srca okovana hladnom stracu koja ih potapa u tiho besnilo i sebicnost. Strasti coveka cine nesposobnim da primi pravu ljubav. Uopste ga cine nesposobnim za poimanje prave ljubavi, i cesto mu na njenom mestu i pod njenim imenom nude ono sto je suprotno njoj. Nikada se toliko rec ljubav nije koristila, a tako je zaista malo bilo kao danas!

Meni je drago sto se onda ukljucio u diskusiju Mitropolit Jovan, ali i tu se videla ta zatvorenost i uopste ovdasnji mentalitet... (...)

Svako dobro od Gospoda! 

"Hriscanin uvek treba da se raduje. Radost je svedocanstvo njegove vere. Radujte se, ceda moja, radujte se i onda kad padnete u velika i teska iskusenja." (starac Nikon Optinski)

Pedja (15. april 2004.)

Hristos vaskrse!

Saljemo vam adrese dva svetovna foruma, kako biste imali mogucnost da procenite o diskusijama koje se na njima vode: http://www.b92.net/invboard i http://forum.blic.net/viewtopic.

o. Gavrilo (15. april 2004.)

Evo, oce Gavrilo,

ja sam se mozda upecao u jednu internet zamku. Naisao sam na jedan sajt koji je neverovatno dobro rasclanio Sveto Pismo: na sva moguca poglavlja Starog i Novog Zaveta, sa svim mogucim pretrazivacima po recima, poglavljima i slicno. Na primer, zelite da se prisetite nekog citata a secate se, recimo, da se u njemu pominje rec "avo", ukucate tu rec i izadju vam svi citati sa tom recju. Tako sam ja taj sajt i koristio u nekim diskusijama, a evo, da ne pokrenuste ovu temu, ja ne bih malo dublje zavirio u ovaj sajt i video da ga uredjuju adventisti. Eto. Prva misao mi je bila, pa kako da nije pravoslavan? Zato mi nemamo takav? Ili ja ne znam da ga ima?

Ne veruj djavolu ni kad istinu govori. To sam ja naucio iz Pravoslavlja. Pa mi je sad krivo sto, eto, nase Pravoslavlje kaska iza raznih i nekako su tu za korak brzi, kako bi koga odvukli od istine u svoju zabludu. Ostavljam vam link da ga i sami proucite, uz napomenu svima jos jednom da budu veoma oprezni: http://www.biblija.org.yu/index.htm

Pazite, i sam internet-domen je veoma bezazlen i ne upucuje na sektu.

Pozdrav svima.

Boban (15. april 2004.)

Bobi,

pokusaj da nabavis cd "Sveto Pismo" koji je izdao SAS SPC.

Vaistinu vaskrse!

Predrag (15. april 2004.)

Dragi brate Pedja,

Hristos vaskrse! Zahvaljujemo na predivnom komentaru na tekst u vezi Interneta, i saljemo ti ruski link na kome je u sajtove uvrsten i sajt "Biblioteka Sveti Naum", iako isti nije uvrsten u adresar sajtova Patrijarije SPC. Na najbrojnijem ruskom sajtu je uvrsten medju sajtove pomesnih crkava - http://www.hristianstvo.ru/orthodoxy/countries

o. Gavrilo (16. april 2004.)

Oce Gavrilo, blagoslovite.

Bila sam na forumima koje ste nam preporucili da vidimo i procenimo ih, i ja samo mogu da kazem: Bogu hvala sto sam na ovom predivnom forumu. Oni od B92 i "Blica" su za mene previse mracni. Ne bih mogla ni imala snage da citam takve...

"O, kad bi ti znao, ljubazni brate, kakva radost, kakva sladost i milina ocekuje dusu pravednika na nebu, ti bi se resio da podnosis sve bede ovog privremenog zivota sa zahvalnocu" (Sv. Serafim Sarovski)

Teodora (16. april 2004.)

Hristos vaskrse!

Danas postoji novi, virtuelni nacin propovedanja, ali se sa svetovnih foruma vidi da ti ljudi nemaju pravog bogoslovskog znanja, pa treba da se ukljuci neko ko ga poseduje. Pitamo se gde su ti teolozi u Beogradu, jer se tamo nalazi i Srednja bogoslovska kola, i Bogoslovski fakultet, i bogoslovski obrazovano svetenstvo...

I Vi, sestro Teodora, svojom hricanskom sestrinskom ljubavlju mozete nekome da pomognete, ali samo ukoliko i sami imate duhovno rukovodstvo nekog duhovnika. Takodje smatramo da ti drugi forumi ne treba da se ignorisu, jer i Sam Hristos Spasitelj nije dosao radi pravednika, vec radi gresnika.

Eto kao primer, brat Pedja, koji poseduje znanje i moze da pomogne drugim ljudima, jer se i on sam, kako kaze, probudio za veru kada je sreo svog danasnjeg duhovnika, oca Jovana. Mladi ljudi lakse razumeju mlade ljude koji su imali neka prethodna duhovna iskustva pre nego sto su se probudili za veru. Danas postoji mnogo veca verska sloboda napajanja sa pravog izvora, koja je nekada, u vreme ateizma, bila uskracena.

o. Gavrilo (16. april 2004.)

Dragi brate Pedja, Hristos vaskrse!

Zelim da napomenem da je Mitropolit Jovan sa ocinskom ljubavlju, iskreno i sa uvazavanjem odgovarao na pitanja posetioca foruma i vas mladih ljudi koji revnujete za veru i Pravoslavlje.

Treba da budemo svesni da u diskusijama mora postojati jedan red uvazavanja, kao sto deca treba da postuju roditelje. Njegovi odgovori su na forumu izazvali razlicite reakcije, pa smo mogli da uvidimo da su neki posetioci prihvatili njegovo prisustvo na forumu sa puno postovanja, kao brat Ostrog, dok su pojedinci negativno reagovali, cime nista nisu postigli sem unosenja nemira na ceo forum.

Slicno se desava kada pojedinac 'minira' odredjena organizovana predavanja. Moramo voditi racuna o tome kako se ponasamo i koje reci biramo u diskusijama, kako ne bismo narusavali ugled svoje pomesne Crkve, jer je link sajta "Biblioteka Sveti Naum" postavljen u adresar ruskih sajtova, kao jedan od najbrojnijih pravoslavnih sajtova. Time ne narusavamo ugled svoje pomesne Crkve, a u suprotnom se ponasamo kao deca koja napustaju roditeljski dom i pocinju da negativno govore o svojim roditeljima i domu u kojem su rasli i odgojeni. Ako i govore protiv, time nista ne dobijaju i ne postaju cenjeniji ili bolji od roditelja iz cije su kuce izasli.

o. Gavrilo (16. april 2004.)

Vaistinu vaskrse!

(...) Mislim da je pitanje gde su nasi bogoslovi i svrseni teolozi pomalo i suvisno kada se zna da je jos o. Justin davnih dvadesetih trazio jedan vid reorganizacije bogoslovija. A kakvo je tek vreme danas! Kakva skola, takvi i ucenici... Jedino onaj koji se mogao zdravoj poboznosti nauciti kod kuce ili stvarno u srcu osetiti priziv Bozji i ljubav Bozju i sa voljom krenuti u tu skolu. Kakve su to bogoslovije u kojima bogoslovi nikada ne cuju o Blagodatnom Ognju, mirotocivim ikonama, cudima... Kakve, nego protestantske! No opet, sve je to po Bozjem doputenju zbog nasih greha...

Ja sam imao prilike da vidjam svrsene bogoslove na Bogoslovskom fakultetu, kao i one koji su posle neke druge svrsene skole upisali ovaj fakultet. Razlika je u vecini slucajeva stvarno bila velika! A i kako je se cuditi? Ova druga deca su kasnije prisla Crkvi i sa srcem je prihvatila. Zele sto vise da saznaju, kad tamo... cekaju ih Zizjulas, Berdjajev, Bulgakov... Fakultet koji bi izgleda samo za svoju intelektualnu nadgradnju da koriste duhovnici, dakle oni koji su vec ocvrsnuli u veri. Samo, stvarno covek vidi da ne bi bilo lose otvoriti neku seminariju za svu tu omladinu. Seminariju u kojoj ce se govoriti o zdravoj poboznosti bez mnogo filosofije i gordoumlja, odakle ce izlaziti verujuci i revnosni pastiri i veroucitelji, a ne oni u kojima ce se prethodno ubiti svaki (i onaj najmanji) pojam o veri koji su imali... Dakle, nama trebaju misionari i bogoslovi, a ne mnogoslovi po raznim teoloskim konferencijama. A dananje obrazovanje stvara takve ljude. Danas, stvarno, niko ne treba da ocekuje da ce upisivanjem neke nase bogoslovske skole tamo da postane duhovniji. Duhovnost ce naci po manastirima ili kod revnosnijih svestenika, kojih opet, hvala Bogu, ima.

Naravno, normalno da se ovo vreme ne moze meriti sa vremenom kada je vladao komunizam. Ovo je jos gore. Zato je mozda i sve haoticno i Crkva u trku resava probleme, tako da neke stvari propusti.

U prosloj poruci sam pomenuo Mitropolita Jovana, ali u sali. Mozda je to bilo shvaceno kao prozivka. Neke ljude u mojoj blizini je ponekad iritiralo to sto drugi narodi kazu da mi bivamo gonjeni zbog pravde Bozje... Govore o nasoj velicini i poboznosti i slicno. To godi nasim usima, ali treba biti realan: stradamo zbog greha. Naravno, nije lepo lose se ophoditi sa episkopima i tu treba znati odredjenu meru i kulturu, ali ne treba se ni sminkati i pokazivati prema komsijama da smo onakvi kakvi nismo. Sa druge strane, jos jedna stvar u nasu odbranu je i ta sto mi nismo imali do sada prilike da razgovaramo sa nasim episkopima, pa se zato ne moze sve odjednom nauciti.

Ja nemam neko teolosko znanje, a ni diplomu nijedne teoloske kole. Sve sto sam pisao, pisao sam jer sam tako po svojoj savesti i srcu osecao, a ostale stvari sam cuo od duhovnika ili procitao iz neke knjige ili cuo od vise verujucih i revnosnih ljudi iz moje okoline. Pogotovo od onih koji dolaze u manastir celije, Lelic, crkvu Gracanicu...

I ja sam malo dalje otisao od teme koju ste postavili... Oprostite! 

Predrag (16. april 2004.)

Hristos vaskrse! Oce Gavrilo, blagoslovite!

Citajuci dragocene teme, polemike, pitanja i odgovore u forumu neophodne za nas u ovolikoj meri neuke u pravoslavnom duhu, sto zbog nase lenjosti, sto zbog neshvatanja sustine Pravoslavlja i Svetosavlja, ne mogu a da se ne oglasim izrazavajuci veliku radost zbog neverovatne kolicine energije ulozene, kako od Vas licno, tako i od drugih dobronamernih ucesnika foruma, a sve sa jednim jedinim ciljem - da bi se to vise ljudi duhovno opismenilo, osnazilo, tim samim i spasilo.

Covek je sam po sebi slabo bice i kao takvom nije mu bilo teko da zapadne u najvece grehe "kojih bi se i marva postidela", a koje obilato nudi savremeni demonizovani svet. Tako laz, razvrat, droga, nepostovanje, preljuba... postaju nacin ponasanja uglavnom mladih, koji bi trebalo da grade zdravu porodicu, da radjaju zdravu decu, da budu oslonac zdravog drustva. A da li je to tako?

Zato su informacije na ovom forumu pravi biseri koje nudite ljudima u tami pa, ako ih nadju - eto srece!, a ako ih jos i uzmu i upotrebe - eto spasenja! Eto spasenja za svaku dusu "zednu Boga Zivoga".

Ovde pokrecete mnoge teme cesto boreci se i sa izuzetno nedobronamernim posetiocima foruma. Sta cemo, molicemo se kako za svoje bliznje, za sav pravoslavni rod, tako i za nase neprijatelje.

Forum je najocitiji primer kako se Internet moze koristiti u najplemenitije duekorisne svrhe, a da i ne pricamo koliko je u danasnje vreme prava informacija o duhovnom zivotu vazna, jer, nas narod kao da se tek budi u duhovnom smislu. Zato nije svejedno sta ce videti kad se probudi, nije svejedno ni koju ce informaciju prvu primiti, koju pouku. Zato ovo kazem? Mnogi i kada naprave spasonosni korak u veru cesto naidju cak i u nasim crkvama na razlicita tumacenja. To stvara veliku pometnju i smutnju cak i kod stabilnijih vernika. Trebalo bi naci nacina i utvrditi pravila ponasanja kako verujucih, tako i svestenstva koja bi bila obavezujuca i jasno precizirana.

Slava Bogu, nasa Crkva je bogata velikim duhovnicima, snaznim molitvenicima, nesebicnim misionarima. Nas covek ima u svakom trenutku kome da se obrati za savet i pomoc i u najtezim nedacama. Uzmimo samo primer oca Gavrila. Pored sluzenja svetih liturgija uz prisustvo velikog broja vernika - poklonika iz svih krajeva, otac Gavrilo na neobjasnjiv nacin sa svojim bratstvom stize da se pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske moli za zdravlje nevoljnih i unesrecenih, gde se vernici po veri svojoj cudesno isceljuju (knjiga "Cuda Presvete Bogorodice Lepavinske"), stize da pripremi i izda casopis "Put, Istina i Zivot", stize da u Beogradu sluzi Svetu Liturgiju i prinese mirotocivu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske na poklonjenje sto vecem broju vernika, stize da unese veliku radost sa mirotocivom ikonom Svetog Luke u manastir Svetog Luke u Varvarinu, stize i na pravoslavni forum da nas pouci i razresi mnoge nase nedoumice, stize..., jos mnogo toga stize otac Gavrilo sa svojim bratstvom. A dokle smo mi stigli? Mi ne znamo ni da pitamo, a kamoli da zivimo jevandjelski!

Nedavno sam procitala besedu "O Bozanstvenoj Liturgiji" svetog pravednog Jovana Kronstatskog. Zelela bih da je svi procitaju, jer ako ne znamo da spasimo sebe, kako cemo pomoci drugima, a navescu samo neke delove o najmocnijem oruzju - molitvi, odnosno Bozanstvenoj Liturgiji. Sveti Jovan Kronstatski kaze: "...Ako se sakupe sva blaga celog sveta i poloze na jedan tas, a na drugi Liturgija - prevagnuce tas sa Bozanstvenom Liturgijom. Samo sto covek ne shvata kakvo blago poseduje dok mu tu srecu ne oduzmu. Covek, na zalost, shvata i pocinje da ceni ono to je imao i cega se lisio.

Radi Bozanstvene Liturgije - Tajne, sunce sija na nebu danju, mesec nocu i nebeske zvezde, hiljade njih, izlucuju svetlost i zemlja daje ploda pa mozemo da se hranimo hlebom. Ponavljam - zemlja samo zato daje plodove, hleb i grozdje, sto se hleb i vino svakoga dana prinose na Sveti Presto pri sluzenju Svete Liturgije.

Zemlja svoj plod daje ne nama, ne zbog nas gresnih, ranama pokrivenih, nismo mi njega vredni, zemlja ga daje zbog Beskrvne zrtve i davace ga dok god se na zemlji bude sluzila Bozanstvena Liturgija.

Kad Liturgije ne bude - sunce ce se pomraciti i zemlja ce prestati da daje svoj plod. 

Sveti Oci opisuju da je Isus Hristos prvu Liturgiju ovako sluzio: - Uzeo je hleb..., ne nije hleb uzeo Spasitelj u Svoje preciste ruke, vec tebe, gresna duso, tebe je Spasitelj Svojim najsvetijim rukama uzeo, uzneo oci Svoje ka nebu i pokazavsi Ocu nasu gresnu dusu rekao: "Iskupicu je krvlju Svojom i stradanjem Krsnim i grehove njene uzimam na Sebe"... Tako bese ustanovljena prva Liturgija Isusa Hrista na Tajnoj Veceri. I sada se prinose na presto hleb i vino, ali u Bozanstvenoj Liturgiji ono se pretvara u Hristovo Telo i Krv. I ljudi se, okusivsi Telo i Krv Hrista, prisajedinjuju Bozanskoj prirodi, tako da Gospod udje u dom njihove duse i da dusa postane hram Bozji..."

Da i mi trazimo i da sejemo duhovnu svetlost, da bi i nasa dusa postala hram Bozji.

Sve vam dobro od Gospoda! 

sestra Tankosava (17. april 2004.)  

Blagoslovite, oce Gavrilo,

Slabe su reci kojima bih mogla opisati radost koju sam osetila citajuci Vasa pisma o ruskim pravoslavnim stranicama. Ukratko cu pokusati da to objasnim. Imam 54 godine i kada su sinovi moji u kucu doneli kompjuter, plasila sam se tog tehnickog cuda. Ali kada sam ugledala prve fotografije naih svetih hramova, pozelela sam, naravno, da vidim i ruske, i tako je pocelo, a traje uz Bozju pomoc i danas. Moje znanje ruskog jezika je vrlo skromno, ali mi je ljubav prema pravoslavnoj braci i sestrama neiscrpna. Zahvaljujuci njoj, danas mogu da kazem da su mi neki ljudi sa foruma o. A. Kurajeva zaista kao braca - Rodionov, Arhipov. Roman, Marina, Kiril, Ruslan, o. Vasilij, Oksana...

Redovno se dopisujemo, cestitamo praznike. Kad se pojavilo Vase pismo u kome je detaljno opisano sve sto se desavalo na forumu, odmah sam im javila da i srpska braca znaju o njihovim problemima i, naravno, dala adresu ovog foruma. Veoma su zahvalni na tome. Znaci da i Internet moze da bude na duhovnu korist. Moje iskustvo o tome govori. Posto ste Vi, o. Gavrilo, dali mnogo ruskih adresa, ja cu preporuciti samo jednu, posvecenu mitropolitu Antoniju Suroskom, poznatijem po mirjanskom imenu Antonije Blum, cije se knjige na srpskom jeziku mogu i kod nas naci - www.metropolit-antony.orc.ru

Zahvalna u Hristu sestra Jagoda

(19. april 2004.)

Pomaze Bog, oce Gavrilo,

Evo procitah vas komentar u vezi Interneta, i mogu vam reci da sam odahnula. Jer inace mi to vidimo kao "kutiju koja nije dobra" za nas pravoslavce. Slazem se sa Vama da je ovo jos samo jedan nacin da bi se pravoslavni bez srama i straha obratili i pitali ono sto sigurno ne bi u stvarnosti.

Iz mog sopstvenog iskustva, uvidjam kako smo mi pravoslavni lak plen jeresima i sektama, jer mi vrlo malo znamo o Pravoslavlju. I zato mi je drago da postoji ovakav forum; ja cu sigurno da iskoristim svaku priliku da pitam i da ako znam dam odgovore drugima. Jer mi se "ustrucavamo" da pitamo ili zbog toga da svestenici ne bi mislili da smo glupi ili zbog toga sto nas sve to ne interesuje bas mnogo.

I da pazim kako sta citam i gde.

Hvala vam i sve najbolje od Gospoda i Majke Svete.

"Mir" (21. april 2004.)  

Hristos vaskrse!

Molio bih ako bi neko od otaca sa znanjem engleskog jezika pogledao (stranicu): http://groups.yahoo.com/group/orthodox-tradition/ i rekao nesto o toj grupi...

Meni izgleda da je sve u redu i da je na duhovnu korist, ali bih se ipak na ovaj nacin posavetovao sa upucenijima...

Vladan (21. april 2004.)

Hristos vaskrse!

Dragi brate "mrave", sta je tebe podstaklo, u ovo gluvo doba noci, da stavis ovaj proslogodisnji intervju Mitropolita Jovana?

o. Gavrilo (19. april 2004.)

Vaistinu vaskrse!

Oce Gavrilo, na osnovu toga sto kazete sta je mene podstaklo u ovo doba noci i "ovaj proslogodisnji intervju", imam utisak da blago negodujete zbog objavljivanja ovoga teksta. Koji je razlog da negodujete ako znamo da su episkopi odgovorni Bogu za nas i da nas duhovno rukovode? Kada sam objavio besede vladike Danila, to je bilo dobro i niko nije postavio pitanje kada je beseda odrzana... A ja ne pravim razlike medju vladikama u smislu iznosenja njihovih stavova. Drago mi je da prenesem njihove stavove drugima, pa ce svako imati duhovne koristi. Ili smatrate da od ovoga teksta nema bas nikakve koristi? Ja licno mislim da ima velike koristi. To sto sam napisao u to doba noci je zato sto imam mnogo tekstova koje zelim da objavim (uglavnom u vezi sekti), opet na duhovnu korist onih koji su mozda obmanuti, a nemam vremena tokom dana zbog mnogih drugih obaveza. Tako da sam to pisao, a vrijeme je prolazilo... Uostalom, moja je privatna stvar kada mi je najzgodnije da budem na forumu. A ako je intervju proslogodinji, tim bolje jer nije prije deset godina. Nisam ga ranije mogao objaviti jer sam ga dobio tek neki dan. Zato je lose da se vidi kakvu vjeru ispovjedaju episkopi SPC? Jer upravo na osnovu rijeci i djela mozemo da razlikujemo laz od istine i svjetlost od tame. Mir i humanost su zaista pozeljni i pohvalni, i to je vrijednost koju zastupa Mitropolit. Ali ne treba zaboraviti da se i satana oblaci u angela svjetlosti. Nije svako naizgled dobro - dobro! Ja uopte ne sumnjam u dobre namjere Mitropolita da zeli jedinstvo, ali nije uvijek dobra namjera dovoljna da budemo spaseni. 

"mrav" (19. april 2004.) 

Hristos voskrese!

Dragi brate "mrave", posto vidim da ti volis da analiziras ekumenske teme i dajes svoje komentare, evo ti saljem jos jedan tekst iz tog vremena koji se odnosi na istu temu. Rec je o intervjuu koji je za list "Politika" dao Mitropolit Amfilohije dana 17. juna 2003, a koji moze pronaci na nasem sajtu na adresi http://www.tel.hr/manastir-lepavina/mitropolitnovilist.html. Intervju sa Mitropolitom Jovanom stavili smo na na sajt po poslusanju, a temu smo upotpunili sa pomenutim intervjuom sa Mitropolitom Amfilohijem.

Lepo je od tebe sto kao mladi student Teoloskog fakulteta analiziras razlicite teme o kojima se diskutuje na forumima, i ispravno je sto navodis Svete Oce u svojim polemikama. Ipak, treba voditi racuna da mladalacko revnovanje za cistotu pravoslavnog ucenja ponekad ne moze da razume odgovornost koju imaju nasi episkopi u slozenim pitanjima kao sto je pitanje dijaloga sa drugim konfesijama.

Poznavao sam jednog mladog studenta koji je u svoje vreme jako revnovao za pravoslavnu veru, takav je bio i kasnije kao jeromonah, ali je s vremenom napredujuci, kada je zadobio episkopski cin, "ublazio" svoj stav, u skladu sa odgovornoscu koju mu je nametao episkopski polozaj, tj. sa njegovim shvatanjem ove odgovornosti.

Kao to ukazuju dva nasa uvazena mitropolita, a sto potvruje celokupno iskustvo nase Crkve, istina Pravoslavlja se najbolje svedoci kroz dijalog sa drugima, kada svojim licnim primerom svedocimo ono sto propovedamo.

Eto, brate "mrave", mozda ces i ti jednog dana, kao svreni i uceni teolog, biti pozvan da na nekom ekumenskom skupu svedocis istinu nase vere kao zvanicni predstavnik nase pomesne Crkve. Pokusaj da stavis sebe za trenutak u tu ulogu, pa ce brzo uvideti da to nije tako jednostavna stvar kao sto ti sada izgleda. Ali, ipak, svako neka snosi odgovornost za svoju rec i dela.

Mir i blagoslov iz manastira Lepavina.

o. Gavrilo (19. april 2004.)