PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRI LEPAVINI   Svecanim molitvenim sabranjem i velikim narodnim okupljanjem proslavljena je i ove godine slava manastira Lepavine, praznik Uspenija Presvete Bogorodice - Velika Gospojina. Sredisnji deo svecanosti bila je Sveta arhijerejska liturgija, koju je sluzio Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit zagrebacko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan, uz sasluzivanje arhimandrita Gavrila, igumana manastira Lepavine, protojereja-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varazdinskog, i protonamesnika Milenka Popovica, paroha zagrebackog. Na kraju Liturgije verni narod je dugackom i dostojanstvenom litijom, predvodjenom Visokopreosvecenim G. Mitrolitom, obrazovao venac oko manastirskog hrama i sa poboznoscu prilazio da ucestvuje u cinu rezanja i okretanja slavskog kolaca, kojeg je pripremila kuma manastirske slave hadzi Dusanka Pesikan iz Ciriha. Bogosluzbeno proslavljanje praznika Uspenija Presvete Bogorodice zapocelo je u ponedeljak, 27. (14.) avgusta, velikim praznicnim bdenijem, koje je sluzio Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Jovan, a sasluzivao arhimandrit Gavrilo. Bdenije je zavrsilo radosnim dogadjajem za lepavinsku svetu obitelj i celu Crkvu Bozju. Iguman o. arhimandrit Gavrilo je iskusenika Dalibora priveo carskim dverima, a postrizenje u cin male shime obavio je Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan. Manastirsko bratstvo i prisutni vernici cestitali su primanje monaskog obraza novopostrizenem monahu, ocu Teofanu, koji je ime dobio po prepodobnom Teofanu Nacertanom, ispovedniku vere pravoslavne, piscu kanona i revnosnom braniocu ikonopostovanja. Cin monasenja u svojoj je praznicnoj propovedi Gospodin Mitropolit nazvao izuzetnim blagodatnim darom, "koji nam je Bog darovao molitvama Presvete Bogorodice i molitvama ove nase bratije manastirske, da u danasnje vreme, puno izazova i ponuda, imamo mladog sabrata, oca Teofana, koji je sinoc pred Svetim Oltarom polozio svoje monaske zavete da bude borac za Crkvu Hristovu, ne plaseci se da pored svega varljivog u ovom modernom svetu podje putem pravim, putem koji vodi u vecni zivot, ma kakva iskusenja da nas snadju u ovome zivotu." Na dan Uspenija Presvete Bogorodice, u hramu preispunjenom vernicima, pristiglim sa raznih strana, izbliza i izdaleka, Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan je na Svetoj liturgiji izgovorio nadahnutu praznicnu besedu. Zapocevsi radosnim usklikom Vladicici nasoj i Prisnodjevi Mariji: Radujsja, Obradovanaja, vo uspeniji Tvojem nas ne ostavljajuscaja!, refrenom iz akatista Uspeniju Presvete Bogorodice, Gospodin Mitropolit je svoju propoved zavrsio pastirskim ohrabrenjem stada Hristovog: "Ne bojte se, braco i sestre! Ako je ovo telo nase kao loncarski sud, koji se za cas razbije i ode u parcice i nema ga vise, sila Bozja ce ponovo da ozivi nase telo i Bog ce nam dati zivot vecni. Jer ono sto je rukom Bozjom stvoreno i Duhom Bozjim zadahnuto, pripada Bogu... Cestitajuci vam danas ovaj veliki praznik Presvete Bogorodice, molimo se za zdravlje svih vas poklonika koji dolazite ovde cudotvornoj ikoni Majke Bozje Lepavinske, da vam Ona izmoli blagodatni dar od Gospoda. Sve ono sto od Boga trazite molitvama Njenim da vam Bog podari, ispuni i da vas blagoslovi u sve dane zivota vasega. Amin." U praznicnom raspolozenju proteklo je i okupljanje za slavskom trpezom, koju je sa ljubavlju pridarila kuma manastirske slave i sa ljubavlju pripremile vredne parohijanke. Nad trpezom ljubavi, Gospodin Mitropolit je u manastirskoj trpezariji najpre svima cestitao praznik, a zatim rekao: "Neka je slava i hvala Ocu Nebeskom i Presvetoj Bogorodici da smo ove godine tako lepo i svecano proslavili ovaj veliki praznik. Posebno je za mene velika radost i izrazavam svoju zahvalnost nasem dragom o. Gavrilu i njegovoj bratiji, koji su pokazali svoju revnost, svoju trudoljubivost prema ovoj svetinji i prema svima vama koji dolazite ovde, da biste dosli u manastir kao u domacinsku kucu, da bismo svi imali priliku da sednemo za ovu manastirsku trpezu i bili dostojno posluzeni posle ove divne Svete Liturgije." Gospodin Mitropolit se prisetio i onih teskih, oskudnih godina, kada su za praznik Uspenija Presvete Bogorodice u manastiru Lepavini bile samo dve dve litre ulja, koje su parohijani darovali jedno za crkvu, a drugo za praznicnu trpezu. "Po blagoslovu Presvete Bogorodice i udruzenim molitvama svih onih koji dolaze ovoj svetinji da im duhovnici ovde citaju molitvu, Bog je blagoslovio da trpeza bude bogata, da sve vas koji dolazite mozemo domacinski da ugostimo. To je onaj Martin posao o kojem smo slusali u Jevandjelju, koji je neophodan za nas telesni zivot. Ali mnogo je vazniji i pretezniji Marijin posao, oko onoga sto je za dusu, onoga sto nam osigurava vecnost, onoga sto ne znamo i ne vidimo, nego samo verom saznajemo... Neka Bog molitvama Presvete Bogorodice cuje nase molitve. I daj, Boze, na mnogo godina dolazili ovoj svetinji, radovali se, Bogu se molili proslavljajuci Presvetu Bogorodicu i najsvetije ime Bozje..." Blagoslovivsi manastirsko bratstvo i sabrani narod Bozji, Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan je potom, srdacno ispracen, krenuo u Zagreb, a vecernju sluzbu, opet u prepunoj crkvi, sluzio je o. Milenko, arhijerejski namesnik zagrebacki. U besedi je o. Milenko podsetio vernike na sve natprirodne dogadjaje vezane za Presvetu Bogorodicu, od Njenog rodjenja pa do usnuca: "I dogadjaj koji danasnjim danom slavimo, Njeno uspenije, i to je natprirodni dogadjaj, da su svi apostoli, koji su bili rasejani po svetu, cudnim putem dosli na Njen pogreb. A Ona bejase uzneta na Nebo, jer je Nju uzneo Njen jedinorodni Sin, kao sto se i On vazneo na Nebo. Ona danas, pred prestolom Svoga Sina, svakodnevno upucuje molitve za rod ljudski, a posebno za majke. I nije ni cudo, i ne moze biti cudo, da i u ovom svetom hramu i u ovoj svetoj obitelji mnogima koji dolaze i traze pomoc kod cudotvorne ikone Bogorodica ispunjava njihove molitve." Verni narod koji se okuplja oko svoga vladike, to je ikona Crkve Bozje, slika stada Hristovog koje se okuplja oko svoga Pastira Dobrog. Zato je za svetu obitelj lepavinsku liturgijsko slavlje praznika Uspenija Presvete Bogorodice bilo kruna svih dana provedenih zajedno sa svojim nadleznim arhijerejem. Iguman manastira o. Gavrilo i njegovo bratstvo imali su radost i cast da od 21. do 28. avgusta 2001. godine ugoste Visokopreosvecenog Mitropolita G. Jovana i tokom svih tih dana budu ukrepljivani njegovim blagoslovom, molitvama i poukama. Sa ocinskom ljubavlju i vladicanskim autoritetom, Gospodin Mitropolit je u svakom trenutku bio spreman da saslusa i odgovori na sva pitanja, ne samo bratije, nego i svih onih koji su dolazili u manastir. Tako je i u subotu, 25. avgusta, kada su na poklonjenje cudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske organizovano dosli vernici iz Borova, Gospodin Mitropolit sa paznjom dugo odgovarao i objasnjavao poklonicima sve ono sto ih je iz crkvenog zivota zanimalo. Sledeceg dana, u nedelju, u manastiru su na Svetoj Liturgiji i molitvi ucestvovali i vernici iz Republike Srpske, pristigli u tri autobusa (dva iz Banjaluke i jedan iz Prnjavora), dok je Gospodin Mitropolit svojim sluzenjem Svete arhijerejske liturgije u Krizevcima, uz sasluzivanje protojereja o. Marinka, paroha zagrebackog, i o. Zvonka Pilingera, obelezio stogodisnjicu nase crkve u tom gradu. Od postanka nase parohije u Krizevcima nije bilo mnogo nasih vernika, oko trideset porodica, ali je crkva u nedelju bila ispunjena, a na bogosluzenju, kako je rekao G. Mitropolit, kao da su andjeli pevali, jer su bili prisutni clanovi hora iz Zagreba. Visokopreosveceni je tog dana posetio i parohije u Vojakovcu, Salniku (koja vise nema zivih parohijana) i Lipnici, gde je bio toplo docekan. Gospodina Mitropolita je posebno obradovao trud parohijana na cuvanju i uredjivanju svojih hramova, a za vecernju sluzbu u Lipnici, u crkvici iz pocetka 18. veka brizljivo odrzavanoj, rekao je da je protekla "kao u nekom svetogorskom manastiru, sve je tako odisalo cistotom i nekom starinom. I mirisalo je kao izmirna, kao da smo u nekom velikom manastiru i velikoj svetinji." U ponedeljak, 27. avgusta, Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan je obisao crkve u Malom i Velikom Pogancu, a u poslepodnevnim casovima je obavio cin osvecenja manastirskog kladenca. Uskoro je sledio pocetak velikog bdenija... Na kraju svog boravka u svetoj obitelji lepavinskoj, Gospodin Mitropolit je u knjizi poklonika izmedju ostalog napisao: "Smatram kao izuzetni Bozji dar sto sam imao priliku da sa bratijom provedem ovo vreme u svojoj keliji koju mi je opremio otac Gavrilo. Njemu i njegovoj bratiji od srca blagodarim. Susreti i razgovori sa hadzijama manastira Lepavine bili su usmereni na cuvanje cistote Svetog Pravoslavlja, za koje se monastvo staralo do najvece revnosti, zrtvujuci sve sto imaju radi Boga i svoje duse. Neka Gospod molitvama Presvete Bogorodice podgreva njihovu revnost na slavu najsvetijeg imena Bozjeg." Od svih tihih radosti kojima su bili ispunjeni protekli dani, izdvajamo jos i radost zbog krstenja petogodisnjeg decaka Nikole, sa kojim su njegovi roditelji iz Njujorka (Amerika) dosli da bi svog obolelog sincica krstili pred cudotvornim obrazom Majke Bozje Lepavinske. Neka Vladicica nasa Presveta Bogorodica i novokrstenog clana Crkve Hristove i sve koji joj sa verom i ljubavlju dolaze prigrli pod Svoj casni omofor i privede u Carstvo vecne ljubavi i radosti.