GREH ZAGADJUJE COVEKA   Po poreklu, razlikujemo dve vrste greha. Prvi je p r v o r o d n i ili p r a r o d i t e lj s k i g r e h, koji su ucinili nasi praroditelji Adam i Eva kada su podlegli iskusenju djavola i okusili od zabranjenog ploda sa drveta "poznavanja dobra i zla" u raju. Taj greh nasledjuju svi ljudi od svojih roditelja radjanjem. Od njega je izuzet jedino Gospod Isus Hristos, Koji je rodjen na natprirodan nacin od Svete Djeve Marije i Duha Svetoga. Da je pratroditeljski greh nasledan, vidi se iz reci psalmopesnika Davida, koji, iako rodjen od blagocestivih roditelja, kaze: "U bezakonjima sam zacet i u gresima me rodi mati moja" (Ps. 50, 7). Ovaj greh oprasta nam se svima u krstenju zaslugama Hrista Spasitelja, jer je On Svojom bogocovecanskom zrtvom pobedio greh i smrt i svi "koji veruju u Njega i krste se, spasce se" (Mk. 16, 16). Osim prvorodnoga greha postoji i l i c n i g r e h, koji cinimo mi po svojoj slobodnoj volji. Nasu ljudsku prirodu duboko je povredio praroditeljski greh. Ali iskusenja ne mogu skoditi onima koji se ne slazu sa njima. Ona samo izazivaju coveka na borbu. Kao slobodan, covek je izlozen mogucnosti da i posle krstenja gresi i da se tako lisi nasledja vecnog blazenstva. Licne grehe cinimo kada mislimo, govorimo i radimo ono sto je protivno volji Bozjoj, zakonu Bozjem. M i s l i m a cinimo greh kada se u njima rado zabavljamo i nasladjujemo onim sto Bozji zakon zabranjuje. Plod nice iz semena, a dela iz misli. Iz loseg semena nice los plod, a iz losih misli radjaju se losa dela. I kao sto poljoprivrednik odabira dobro seme, odvajajuci ga od semena korova, tako i covek treba da odabira dobre, a odbacuje rdjave misli. Sa gresnim mislima borili su se i svetitelji. Jer, po recima Svetog Pisma, "niko nije bez greha, osim jednoga Boga". Kao sto kaze istocna mudrost, mi ne mozemo zabraniti pticama da prelecu iznad nasih glava, ali im mozemo zabraniti da na njoj prave gnezda. Isto tako mi ne mozemo zabraniti losim mislima da nam iskrsnu u glavi, ali mozemo im zabraniti da se tamo ugnjezde. Misao daje u nasem umu poseban izgled svemu sa cim dolazimo u dodir. Ako su nase misli lazne, one ce pretvoriti u laz i najuzvisenije istine. Sve sto u nasem umu prelazi iz jednog stanja u drugo dolazi od promene nase misli. Misao, kao i njena mati dusa, dar je Bozjeg Duha. Zato covek treba da ima dobre i plemenite misli, dostojne njegovog ljudskog bica i Bozjeg odredjenja. Satana kusa sve ljude, a narocito dobre, ciste. One koji su u njegovom zagrljaju ne kusa jer ga oni slusaju. Naprotiv, kusac uporno ustaje protiv onih koji ga ne slusaju jer hoce da ukalja samo one koji su cisti. Kroz krstenje mi smo naoruzani silom Svetoga Duha i sada od nas zavisi da li cemo to oruzje okrenuti protiv djavola, koji je covekov ubica od pocetka (Jn. 8, 44) ili protiv Boga, Izvora zivota i spasenja. U krajnjoj liniji postoje samo dva principa: dobro i zlo. Izmedju njih postoji stalna borba. Pobeda treba da bude na strani principa zivota i stvaralastva, a ne principa rusilastva i smrti. Od coveka zavisi kome ce se od ova dva carstva privoleti. Ako u njegovom umu preovlada saznanje da je jedini cilj njegovog zivota s l u z b a B o - g u, onda u njegovu dusu, koja je od Bozjeg Duha, Bozje Sile i Bozje mudrosti, ulazi Bozja mudrost, koja ga upucuje da radi samo ono sto je Bogu ugodno. Premudri Solomon kaze: "Gospod daje mudrost i blago coveku koji je nadje. Ona je skuplja od dragog kamenja i drvo je zivota onima koji se hvataju za nju. I ko je god drzi, srecan je" (Pric. Sol. 2, 6-8; 3, 13-18). A apostol Jakov kaze: "Kome nedostaje mudrosti, neka je trazi od Boga... Neka dobrim zivotom pokaze dela svoja" (Jak. 1, 5; 3, 13). Da bi covek cinio dobra dela, treba da ima ciste misli kako bi svestrano procenio svoje duhovno stanje i upotrebio saobrazne mere. Jer, covek se moze osloboditi necistih misli samo kada ih je s v e s t a n. Duhovno slepilo kaznjava coveka, te ne vidi sta mu valja ciniti da bi se oslobodio nevolja u koje je zapao. Radi svoje srece potrebno je da ljudi paze sta ce govoriti jer ima reci koje su teze od udaraca, i rana od njih moze nas boleti citavog zivota. R e c i m a se gresi kada se govori protiv vere, morala i pravde. Gresi recima su i bogohulstvo, krivokletstvo, lazno svedocenje, prevara, sramne reci, grdnja, ogovaranje bliznjih, kleveta, itd. Nicim tako cesto i tako mnogo ne gresimo kao jezikom. Zato psalmopesnik David kaze: "Postavi, Gospode, strazu kod jezika moga, cuvaj vrata usta mojih" (Ps. 141, 3). Popularni persijski pesnik i pisac Sadi uporedjuje jezik sa kljucem. To je, kaze on, kljuc riznice: kada su vrata zatvorena, niko ne zna sta je unutra - drago kamenje ili starudija. Mudar covek razumno upravlja ustima svojim. On ima veliku duhovnu snagu i moze da precuti onda kada ima pravo da govori, kao i da ne izusti zlu rec koja mu je u ustima nego da je proguta. Govoriti samo ono sto treba i kad treba, to je nesumnjivi znak mudrog i zrelog rasudjivanja, znak izgradjena karaktera u coveka. "Ako koji od vas misli da veruje, a ne zauzdava jezika svojega, njegova je vera uzaludna. Kako to moze biti da jezikom blagosiljamo Boga i njim kunemo ljude? Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Da li moze iz jednog izvora teci i slatka i slana voda? Ko u reci ne gresi, on je savrsen covek i moze obuzdati i sve telo svoje", kaze sveti apostol Jakov (1, 26; 3, 2 i 12). Oni ljudi koji nisu navikli da vladaju svojim jezikom neprestano grese protiv sebe i protiv svojih bliznjih, a najvise protiv Boga. Iz njihovih usta izlaze reci koliko gresne toliko i nepromisljene, koje skrnave njihovu dusu i stete njihovom ugledu u drustvu. Kada je gnjevan i ljut, covek izgovara prekore i grdnje bliznjima, i to najcesce takve kakve oni nisu zasluzili. Neuzdrzljivi jezik obelodanjuje sto ne treba, prica sto ne treba, hvali bez razmisljanja, osudjuje bez ispita. Uzdrzati jezik i dati pravu meru reci, to je sveta duznost svakog hriscanina jer mu je sam Gospod kazao da ce za svaku praznu rec odgovarati na Strasnom Sudu (Mt. 12, 36). Veliki podviznik Arsenije (upokojio se oko 400. godine) kaze: "Zbog reci svojih sam se mnogo puta kajao, a zbog cutanja nikada". Onaj koji nepromisljeno i mnogo govori ne moze se moliti Bogu. Jer, odakle ce uzeti pobozne misli i osecanja kad je njegovo srce prazno, dusa otkrivena svakom vetru, a misli mu blude svuda? Uzdrzavanje jezika od gresnih reci je velika vrlina, koja u ovom zivotu donosi hriscaninu stostruki plod, a u buducem zivotu veliku nagradu, jer recima svojima mozemo biti opravdani ili osudjeni. G r e h d e l o m je kada covek cini ono sto je Bozjem zakonu protivno. Greh je najveci neprijatelj coveku jer ga zavadja sa Bogom, sa ljudima i sa samim sobom. Sve sto nije dobro posledica je greha. On se udruzuje sa svakim: i sa bogatim i sa siromasnim, i sa starim i sa mladim, i sa ucenim i sa prostim. On ne bira druga. Zato i veli jedan crkveni pisac: "Gde god je covek, tu je i greh". Greh se ne javlja kod coveka odmah u najvecoj meri. Kao sto sejac poseje razna semena u zemlju i ceka da pocnu da klijaju, rastu i bujaju, tako i djavo, koji navraca coveka da gresi, zadovoljava se samo da poseje seme greha u dusu covekovu, a ono tamo polako klija, razvija se i buja dok ne osvoji coveka i dok mu on ne postane zrtva i rob. U srcu takvog coveka likuje i veseli se demon. Ali i kada covek ogrezne u grehu, kada se potpuno utopi u njemu, ni tada on n i j e i z g u b lj e n za milost Bozju i za Njegovu dobrotu. I za takve gresnika ima ljubavi Bozje jer je Njegova ljubav prema ljudima neizmerna. "Covekoljubivi Bog hoce da se svi ljudi spasu", kaze sveti apostol Pavle (1. Tim. 2, 4). On je i Sina Svoga Jedinorodnoga, Gospoda naseg Isusa Hrista, dao da strada radi naseg spasenja. Hristos je u poslednjem casu zivota oprostio grehe onom razbojniku na krstu, koji se u smrtnim mukama pokajao za svoje grehe. On ce svakome iskrenome pokajniku oprostiti jer nema greha koji bi bio veci od Bozje milosti (Mt. 12, 13; Mk. 3, 28). Greh treba nistiti u korenu. Kada ima novu obucu, covek pazi da je ne ukalja; kada se oklizne, padne i ukalja je, gazi s reda. Tako biva i sa covekom dok se prvi put ne ogresi: on pazi da dusu grehom ne okalja. A kada pocne da gresi, on gresi sve vise i vise. Treba se narocito cuvati malih grehova jer su oni opasniji od velikog greha. Kako? Za veliki greh covek se moli Bogu da mu ga oprosti, a za male grehe se ljudi ne kaju. Smatraju da mali gresi ne skode! Ali evo sta kaze nasa narodna poslovica: "Zrno po zrno pogaca, kamen po kamen palaca". Tako isto od mnogo grehova postaje veliki greh. Za male grehe veoma je poucna ova prica. Dve zene odu nekom starcu da ih pouci. Jedna rece da smatra sebe za veliku gresnicu zato sto je jednom izneverila svoga muza, a druga rece da ima samo sitne grehe: "Jezicava sam, volim da ogovaram i da se svadjam, ali nikome zla ne cinim i moja savest me ne prekorava ni za kakav narociti greh". Starac prvoj rece: "Idi na put i donesi mi jedan veliki kamen", a drugoj: "Ti mi donesi mnogo kamencica!" Kada su ih donele, starac rece: "Odnesite ih i ostavite na ista mesta odakle ste ih uzele". Prva bese zapamtila mesto velikog kamena, te ga opet vrati, a druga nije mogla da ostavi sve kamicke na stara mesta. Tako je i sa gresima. Ko ima veliki greh i kaje se, oprasta mu se; a ko zivi sa mnogo malih grehova i ne kaje se, sve vise ih nagomilava i tone u njih. Greh prlja, pogani i zagadjuje coveka. Dusa ispunjena gresima ne prlja samo sebe nego i telo, jer ga pretvara u orudje svojih gresnih raspolozenja. Svaki greh je najpre greh duse, a zatim i tela. Otuda je jevandjelski metod ociscenja u izgnanju greha iz srca. Jer, kada se covek iznutra ocisti, onda je u pravom smislu cist. Lek za ociscenje coveka od greha je pokajanje. Pokajanjem se dusa vraca iz duhovne smrti i ozivljuje iz mrtvih. Zato Gospod za pokajanog bludnog sina veli: "Mrtav bese i ozive". Kao sto se voda ne zadrzava na visokoj steni nego na niskim udubljenim mestima, tako i blagodat Bozja, koja nas cisti od greha, koja nas duhovno preporadja, koja nas cini decom Bozjom i naslednicima vecnog carstva nebeskog, ne zadrzava se na gordim, oholim ljudima, koji sebe uzvisuju i prkose Bogu, nego na onima koji su dusu svoju udubili smirenjem i krotoscu. To vidimo iz reci Hrista Spasitelja: "Naucite se od mene, jer sam krotak i smeran; i naci cete odmora dusama svojim" (Mt. 11, 29). protojerej-stavrofor Spasoje Jovanovic Pravoslavni misionar, br. 156, 1984. god., str. 65-69