|
Hristov Lik vide svetle duše Zašto su ikonu, napravljenu po predlogu istoričara, u devetom veku, ljudi videli tek početkom XXI veka? I to nije sve. Neko od
poklonika, vrativši se sa pokloničkog putovanja, priznaje: nema nikakvog Lika na steni. Zašto ga ne vide svi
Mesto, gde se pojavio Spasiteljev Lik, po svojoj lepoti zaista nije zemaljsko. U
gustoj šumi, okruženoj planinama, nasuprot stena, nalaze se tri najstarije ruske Crkve. U njima su kršteni ljudi pola veka dok Rusija nije postala pravoslavna. - Skrivenu ikonu vide oni koji imaju čistu dušu. A neki, stojeći direktno
ispred nje je uopšte ne vide – priča otac Viktor, nekada naučni saradnik, najveće astronomske - Lik postoji, -sveštenik je doneo fotografije iz svog albuma, koje je izradio
verujući slikar: na stenama se jasno ocrtavao Hristov Lik. On je bio veoma sličan onom, koji je bio utisnut na Turinskoj plaštanici. – Imate sreće, vreme je vedro,
suvo. Idite u planine u prvoj polovini dana, posle ručka je teško videti skrivenu ikonu zbog svetlih sunčevih tačaka na tamnoj pozadini – davao mi je uputstva otac
Viktor. Put ka čudu Na uzbrdici koja vodi ka Liku stoji Krst i klupa. Iznad – strma kamena padina,
prekrivena drvećem i žbunjem. Na visini, sem tamnih šara na kamenju, skoro da se ništa drugo nije videlo. Kako
bi znali da ima nešto, da s nama nije bila četrnaestogodišnja Katarina, otišli bi odatle kao svi grešnici slabog vida – bez ičega. - Pogledajte! Eno ga nos, eno je brada, - pokazala nam je Lik oštroumna učenica.
I u stvari, više na levoj strani, u untrašnjosti stene, neočekivano jasno su se pojavile svevideće Spasiteljeve oči, sa detaljno oslikanim očnim kapcima. Na Njegovoj
zlatastoj kosi su se prelivali sunčevi zraci. Svetlo, produhovljeno lice, koje je pukotinom kao trnovim vencem presekla čelo. Javljanje Hrista narodu Tužne Spasiteljeve oči kao da gledaju na te tri Crkve u dolini reke Zelenčuk. U
jednom od njih je do dan danas živi mesna legenda – Ivan Iljič, koji liči na starca-šumara. Po njegovim rečima, Lik se ljudima pokazivao pre rata. Videla su ga deca.
Ali pod sovjetskom vlašću do dečijeg tepanja o čudu nikome nije bilo stalo. A u zapisima monaha s početka XIX veka do 1918. godine o skrivenoj ikoni nije bilo ni reči.
Možda su se monasi bojali ljudskog ismevanja? A u selu kruže priče, da se negde, u planinama skriva Lik Bogomajke visok tri metra. Samo on se može videti kada Ona poželi
da se javi ljudima. Mišljenje specijalista Medju meštanima sa cvrstim ateističkim pogledom na svet postoji mišljenje, da
skrivena ikona – nije ništa drugo, do delo ruku današnjih mesnih monaha. Takodje, Anatolij Demakov, najstariji naučni saradnik mesnog istorijsko-arheološkog područja,
istraživač Lika, tvrdi da je ikona prava: - Ikona je naslikana mineralnim bojama i okrenuta na Istok. Prethodna proučavanja
boja, koja su izvršena u laboratoriji u Moskvi, govore o bezuslovnoj starosti vezivnog materijala u živopisnom sloju. Ikona je naslikana temperom od jaja. Oreol oko
Hristove glave nedostaje. Hrišćanski slikar je sebi mogao da dozvoli takvu slobodu, samo u vremenu kada jos nije bio utvrđen kanon ikonopisanja. Hristova brada nije
razdeljena po sredini, što odgovara ranohrišćanskim Spasiteljevim ikonama i freskama...
Elena
Lubinec
«Komsomolska pravda»- Krasnodar Obično čudo
Pre godinu dana, odmarajući se u jednom od sanatorijuma u Kislodovsku, slučajno
sam pronašla fotografiju, koju vidite na desnoj strani. Spasiteljev Lik. Fotograf, koji mi ju je poklonio, je bio rodom iz Karačevo-Čerkesije i ispričao mi je neobičnu
priču tog snimka. Priča je slična onoj, koju je čitaocima ispričala novinarka «Komsomolske pravde». ...Mnogo puta su se meštani peli u planine, i čini se da su znali svaki kamen,
svaku skrivenu stazicu, i odjednom su ugledali čudo...Sa jedne od stena na njih je gledao Sam Spasitelj. Radoznali čerkesci su mislili da je to neko od turista naslikao
Hristov Lik običnom kredom. Bili su začuđeni samo što je to crtež, a ne neki banalni natpis na steni, koje vole da prave oni koji dolaze. Ali to nije bio prosto crtež, naslikan kredom, kako se činilo na prvi pogled. On
se ničim nije mogao izbrisati (a bilo je onih koji su i to pokušali). Fenomenalna pojava je zainteresovala istoričare. Posle izvršenih specijalnih analiza, postalo je
jasno da je Hristov Lik bio izobražen još u vizantijsko vreme... Vrativši se kući, ja sam potpuno zaboravila za taj snimak: čovek koji mi je to
ispričao mi nije ulivao neko poverenje. Činilo mi se da je to o čemu mi je pričao – samo efektna izmišljotina, i zbog toga ja tada nisam pridavala nikakvog značaja
priči koju sam čula. I eto pre godinu dana – članak u «Komsomolku» ...Nije bilo sumnje – na fotografiji koju sam dobila na poklon je bio upravo taj drevni
Spasiteljev Lik. U životu ništa nije slučajno. Ольга Крестинина |
opservatorije u Rusiji, a sada starešina mesne Iljinske Crkve.