MANASTIRSKA HRONIKA   Svedocanstvo 44   Jednog dana sam pocela da nalazim nekakve cudne stvari bas tamo kuda se krecem. S vremenom su mi zbog toga zivci oslabili. Postajala sam sve osetljivija na buku, koja mi ranije nije smetala. Pocela sam naglo da mrsavim, za nekoliko dana sam izgubila sedam kilograma. Propadala sam i psihicki i fizicki. Jednog popodneva na poslu mi je pozlilo, moji su morali doci po mene i odvesti me. Legla sam u krevet. Sve vreme sam mogla normalno da razmisljam, ali sam telom bila skroz klonula. Pitala sam se sta da napravim. Pretrage kod lekara su pokazivale da je sve u redu, a takve rezultate sam ja i ocekivala. Znala sam da se ne radi o organskom obolenju, jer sam i sama zdravstveni radnik. Na televiziji sam cula za manastir Lepavinu. Cim sam saznala telefonski broj, odmah sam nazvala. Javio mi se o. Gavrilo, saslusao me i rekao da dodjem u nedelju u manastir, da budem na sv. liturgiji i da se pomolim pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice. Meni je ubrzo postalo nesto bolje, mogla sam da ustanem iz kreveta bez terapije. Poverovala sam u pomoc Presvete Bogorodice. Ali, i dalje sam se osecala lose. Tako mi je bilo i u nedelju, kad sam dosla u manastir. Tokom sv. liturgije i molitve nisam mogla da stojim, morala sam da sedim. U dusi sam osecala radost sto sam izdrzala daleki put i dosla pred cudotvornu ikonu. Zazelela sam da sa svojom porodicom opet dodjem kad budem zdrava. Pre odlaska sam dobila ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i mnogo saveta o molitvi. Posle mesec dana, u junu, ponovo sam bila u manastiru Lepavini. Bio je lep nedeljni dan, i ja sam sa svojom porodicom dosla da se zahvalim Majci Bozjoj, ocu Gavrilu i njegovom bratstvu. Zelja mi se ispunila, kao zdrava sam dosla da, u znak zahvalnosti, opet prisustvujem molitvi u manastiru. Posle sv. liturgije sam razgovarala sa o. Gavrilom. Pitala sam ga da li je ovo moje iskusenje zauvek prestalo, a on je mene upitao sta ja mislim. Bila sam zbunjena, a onda sam rekla da dobro pobedjuje zlo. O. Gavrilo je potvrdio moje reci i to mi je bio odgovor da moram izdrzati jos iskusenja, ali da dobro na kraju uvek pobedjuje. I dalje nalazimo neke neobicne stvari, ali sada se molimo, odlazimo u crkvu, svi u porodici smo se zajedno pripremili i pristupili Svetom Pricescu. Muz i ja postimo svake srede i petka. Okrenuli smo se duhovnom zivotu i srecni smo zbog toga. M. V. Svedocanstvo 45 U manastir Lepavinu sam prvi put dosla pre sest godina. O veri i Crkvi gotovo nista nisam znala. U to je vreme u Hrvatskoj jos bio rat. U kuci smo imali dosta problema. Muz je dobio otkaz na poslu, deca su isla u skolu, a meni je takodje bilo tesko na poslu, mislila sam da cu i sama dobiti otkaz i morati da odem. U porodici su ucestale svadje. Dospela sam u tesko i depresivno stanje, iz koga jednostavno nisam videla izlaz. Jedne noci sanjala sam kako pored mog kreveta stoji neobicna zena u dugoj svilenoj haljini sa cudnim plastom na glavi. Probudila sam se i razmisljala o tom snu. Setila sam se da sam kao dete kod jedne bake videla ikonu Svete Petke. Zena iz sna me je podsecala na tu ikonu. Kad sam cula da iz moga grada ljudi odlaze u manastir Lepavinu, nagovorila sam muza i decu da jedne nedelje odemo i mi. Nismo znali u koliko sati pocinje sluzba u manastiru, pa smo stigli rano, jos nikoga nije bilo. Svuda je bila tisina. Moji su cekali u autu, a ja sam otisla da pitam kada ce poceti sluzba. Vrata hrama su bila otkljucana. Otisla sam tacno pred Bogorodicinu ikonu. Nisam ni znala da je to cudotvorna ikona Presvete Bogorodoce Lepavinske. Veoma sam se iznenadila, jer sam prepoznala lik koji sam sanjala. U crkvi je bio jedan monah. Pitala sam ga kad pocinje sluzba. Do deset sati stiglo je dosta vernika. Ostali smo na molitvi. Bilo je prelepo, vratili smo se kuci srecni. Presveta Bogorodica Lepavinska je ostavila veliki utisak na nas. Moja deca i ja smo se posle krstili u crkvi. Zahvaljujuci Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj postali smo vernici. Kad god mozemo, odlazimo u manastir Lepavinu, a i u druge nase svetinje. Nada