MANASTIRSKA HRONIKA   Svedocanstvo 1 Dragi oce Gavrilo! Zovem se Ljubisa Karadzic. Zivim i radim skupa sa suprugom Darom u Nemackoj oko 30 godina. Imamo, hvala Bogu, dvoje dece, sina Damira i cerku Sanju, koji su rodjeni u Minhenu. Supruga i ja rodom smo sa Kosova i poticemo iz veoma pobozne familije, u kojoj se redovno ide u crkvu i cvrsto veruje u Boga. To bi bilo sve o nama. Dragi oce Gavrilo, posto sam Vam pisao kada mi je bilo najteze, kada nisam znao kuda dalje, sada Vam pisem u znak zahvalnosti, kako Precistoj Bogorodici Lepavinskoj tako i Vama i Vasem bratstvu. Opisacu Vam kako se meni i mojoj porodici smilovala Precista Bogorodica Lepavinska i kako nam je pomogla preko Svoje cudotvorne ikone zauzevsi se za nas kod Njenog dragog Sina Gospoda Isusa Hrista. Kao sto Vam je vec poznato iz mog prvog pisma, moja draga supruga se tesko razbolela septembra 2001. godine. Bolovala je dve godine. Bilo je dosta teskih i mukotrpnih trenutaka. Isli smo od lekara do lekara, od bolnice do bolnice, no prave terapije nije bilo. Otoci su izgledali ocajno i bili tvrdi, i mnogo su je boleli. Uzimala je razne tablete i mazala se raznim kremama (za razne obloge), ali uzalud, nista nije pomoglo. Stanje joj se sve vise i vise pogorsavalo, pa je od bolova postajala nervozna. Lekari su svuda, po svojim analizama, preporucivali operaciju, i govorili da joj nema drugog leka. Ali, mi na to nismo pristajali. Godine 2002. otisla je u Srbiju na preglede kod raznih lekara i travara, ali niko da pronadje pravi lek. Svi kaau: "Tako nesto jos nismo lecili." Onda je otisla na VMA u Beograd, na snimanje i pregled, ali ni vojni lekari nisu joj mogli pomoci; i oni su rekli da bi bilo najbolje kad bi ona ostala kod njih na daljem ispitivanju, ili da se odmah operise, prvo jedna strana lica, pa nakon nekog vremena druga. Ali i pored toga, da joj ne garantuju ozdravljenje. Ona opet nije pristala na bilo kakvu operaciju, nego se prepustila Bozjoj volji, pa sta bude neka bude. Hvala Bogu! Sto se kaze, kada ima leka ima i veka. U medjuvremenu, dok je ona bila dole, jedna njezina prijateljica donela nam je ikonu iz manastira Lepavine; tako sam se svake veceri molio Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj da joj Bog da dobro i da ozdravi. Jedne veceri dosao sam sa posla dosta kasno i legao da spavam. Sanjao sam kako mi prilazi zenska osoba koju nisam mogao dobro da vidim, samo mi je rekla: "Nemoj, sine, da patis, samo nastavi dalje da se molis Bogu i Presvetoj Bogorodici i tvoja ce zena ozdraviti." Odmah sutradan sam nazvao oca protu Slobodana Milunovica i zamolio ga da posalje faks i zamoli oca Gavrila da cita molitve pred cudotvornom ikonom Bogorodice Lepavinske za zenino ozdravljenje; otac Prota me je istog dana poslepodne obavestio da je to ucinio za mene. Toga dana oko 19 casova nazvao sam suprugu i rekao joj da se ne sekira, nego da se treba vratiti u Nemacku, jer sada znam gde je njen lek. Ispricao sam joj sta sam sanjao i da bih zeleo sto pre da dodje, kako bih je odveo u manastir Lepavinu. Ona je tako i ucinila, vratila se u Nemacku. Posto je vec doslo zimsko doba, putevi su bili neprohodni, morali smo jos malo cekati, i moliti se svako vece pred cudotvornom ikonom Majke Bozje Lepavinske. Redovno smo palili kandilo s osvecenim uljem. U to vreme, u decembru 2002. godine, napisao sam pismo ocu Gavrilu i zamolio ga da mi pomogne, jer mi je zena tesko bolesna, da ni sam ne znam vise sta da radim; molio sam da se zauzme za nas i da svakodnevno cita molitve za ozdravljenje moje zene Dare. Januara 2003. cuo sam se telefonom s ocem Gavrilom; on mi je rekao da se moli i da mi isto to treba da cinimo svakodnevno. Jos je preporucio da moja supruga upotrebljava osvecenu vodu, koju nam je poslao po sestri LJiljani Grulovic (tri puta dnevno da se umiva i pije vodu sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske) i da se maze osvecenim uljem. Polovinom januara otac Gavrilo je stigao u posetu nasoj Crkvi u Minhenu, gde i u moju kucu unosi svetlost i blagoslov svojim dolaskom. Kod nas je odmah po dolasku procitao molitvu za moju bolesnu suprugu i rekao mi: "Ti moras dovesti sestru Daru u manastir Lepavinu, i to sto pre." Februara 2003. godine stanje se ponovo pogorsalo. Nekako smo uspeli da izvadimo vize za Hrvatsku, koje su nam do tada bile problem i zbog kojih nismo ranije mogli da krenemo za manastir Lepavinu. Posto ja nisam mogao ici, zamolio sam sestru LJiljanu da ona podje sa Darom, jer je njen muz iz Hrvatske i poznaje put, a ona sama je takodje nasla mir i spas u manastiru Lepavina. I tako, 12. februara 2003. godine uz Bozju pomoc i blagoslov oca Gavrila, krenule su na put oko 11 sati. Bila je tako bolesna da nije mogla ni stajati na svojim nogama, a bolovi su bili vec neizdrzljivi. Ali, hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, dobro su doputovale u Bozju kucu, u manastir Lepavinu, oko 18 sati. Otac Gavrilo ih je sacekao i dao blagoslov da odmah sa puta prisustvuju vecernjoj molitvi, koja je trajala skoro do 23 sata. Nakon sto su se smestile u sobu, oko ponoci su mi javile da su dobro stigle u manastir. Hvala Bogu, tu se moja supruga iz dana u dan polako pocela oporavljati. Posle nekoliko dana vec sam po govoru mogao primetiti da se bolje oseca. Kada su se vratile u Nemacku posle sedam dana, cerka Sanja me je pozvala telefonom i rekla: "Tata, da ne poverujes, mama je vec sada mnogo bolje, otoci su joj upola manji." Ni sin Damir nije krio odusevljenje kada je vidio da se mama oporavlja. Za nepun mesec dana, otoci sa lica su nestali. Radost se vracala u porodicu. Supruga Dara se sada dobro oseca, vise ne uzima lekove. Lekarima je skoro prestala da ide. I dalje pije osvecenu vodu i umiva se vodom sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske. Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, Koja je preko Svoje cudotvorne ikone vratila radost, zdravlje i veselje u nasu kucu. Hvala Bogu i ocu Gavrilu na njegovim molitvama pred cudotvornom ikonom Lepavinskom. Hvala i svima koji budu verovali u ovo svedocenje o izlecenju moje supruge i svima onima koji veruju u Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin.   Svedocanstvo 2 Manastir Lepavinu prvi put sam posetila pre cetiri godine na Veliku Gospojinu. Tada sam sama sebi rekla da cu dolaziti svake godine na taj dan. Ali u mom zivotu se sve promenilo, jer sam nakon dugogodisnjeg rada na poslu, i uz to jos na dodatnom poslu, ocigledno precenila svoje mogucnosti, tako da sam ostala potpuno nepokretna. Usledile su dve dosta teske operacije, pa sam bila sprecena da ponovo odem u manastir. Za sve to vreme bila sam u telefonskom kontaktu sa ocem Gavrilom, koji je shvatio moje probleme i mnogo se molio za moje zdravlje pred ikonom Presvete Bogorodice. Ja sam se takodje mnogo molila kod kuce, u bolnici pre i posle operacija, i zahvaljivala Bogu sto je sve dobro zavrsilo. Tako sam osecala veliko dusevno olaksanje. Tada, pola godine posle operacije kicme, vec sam se dosta dobro osecala. Medjutim, mojim patnjama nije bio kraj. Posle doceka Nove godine 2002. moj sin se tesko razboleo od multiple skleroze. Preko noci je pocelo kocenje ruku, trupa i, delom, nogu. Mislila sam da se srusio svet, zivot mi se iz temelja promenio. Nisam mogla verovati da je tako teska bolest preko noci pogodila moga sina, ali nalazi su to potvrdjivali. Sin je istu vece zadrzan u bolnici na lecenju, koje nije pokazivalo rezultate kakve sam ja ocekivala. Posle sest dana terapije kortikosteroidima nije bilo nikakvog poboljsanja. Odlucila sam sutra ujutro nazvati oca Gavrila. Necu nikada zaboraviti to jutro kada sam u devet sati nazvala manastir i dobila vezu iz prvog pokusaja. Zacula sam tihi glas oca Gavrila. Tesko sam govorila, bolje receno jecala sam, suze su tekle niz moje lice, u grudima stezanje i velika bol. Isprekidano sam govorila da je moj sin oboleo od multiple skleroze i da nista ne moze rukama. Umilni i tihi glas je samo rekao: "Dace Bog i Presveta Bogorodica, a i medicina ide napred." Ja sam samo jecala i govorila: "Molite se za moje dete!" Nakon razgovora sam se sabrala i otisla u bolnicu, u koju sam isla tri puta dnevno po velikom snegu. Ni danas ne znam otkud sam crpela tu snagu. To samo Bog zna. Hranila sam, kupala, negovala svoga sina naizmenicno sa njegovom devojkom, koja je gotovo stalno bila uz njega. Hvala joj na svemu. Tog jutra u 11 sati bila sam na vratima njegove bolnicke sobe, a on mi je iz kreveta veselim glasom rekao da mu je bolje i da moze raditi s rukama. Nisam smela plakati, ali su navrle suze radosnice i cvrsto sam zagrlila sina, znajuci da su velike molitve oca Gavrila pomogle. Od tada je mome sinu svakim danom sve bolje. Po otpustu iz bolnice pojavili su se novi problemi, jer nismo mogli nabaviti skupi lek, ali se i to - mada ne bez teskoca - resilo uz pomoc dobrih ljudi. Sada mu svaku drugu vece dajem injekcije, koje on dobro podnosi. Zivi uobicajenim zivotom: uci za ispite, ima devojku, slobodne aktivnosti... Veliku podrsku daju mu devojka, sestra i roditelji. Uverena sam da ce moj sin potpuno ozdraviti, uz pomoc medicine, kako kaze i otac Gavrilo, ali na prvom mestu uz pomoc molitve, moje i oca Gavrila ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Kada bi ljudi znali koliko u nevolji pomazu vera i molitva, nikada ne bi zaboravili da se mole i zahvaljuju Bogu i Presvetoj Bogorodici. Srecna sam sto sam to spoznala. zahvalna majka, Zagreb   Svedocanstvo 3 07. april 2004 godine Mozda ste pomislili da sam Vas zaboravila. Nisam. Duboko osecam u sebi potrebu da Vam se javim po drugi put. Zovem se S. D. iz Srpskog Sarajeva. Moj brak je bio pred razvodom. Posto su deca punoljetna, muz je i njima rekao da se mora razvesti i da sa mnom ne moze da zivi. Deca i ja smo dugo razmisljali sta da radimo (jer njemu nista ne znace 24 godine zajednickog zivota), moramo se nekom obratiti! Ali kome? Posto je kod nas bila knjiga CUDA PRESVETE BOGOR0ODICE procitali smo je, odlucili smo da se javimo u Vas Manastir Lepavinu i potrazimo pomoc. I tako je i bilo. 24.03.2004 godine poslala sam molbu, faksom iz firme u kojoj radim, sa nadom da ce nam Vase molitve pomoci. Kada sam dosla kuci, s posla, deca su pricala kako nesto lupa po nasem stanu (sobama, hodnicima, kuhinji, banji i zidovima), ali nikoga nema, malo su bila uplasena. I ja sam to osetila. Kasnije smo okadili stan i to je prestalo. Sutradan, kada se moj muz vratio sa posla, osetila se promena. To nije bio covek od pre nekoliko dana. Zahvaljujuci Bogu, Vama i Vasim molitvama, ikoni Presvete Bogorodice i svima koji su se molili za nas, situacija se promenila na bolje. Molila bih Vas ako mozete da nam posaljete nesto iz Manastira Lepavina (casopis, knjige, krstice ili ikonu) kako bi nas ubuduce cuvali, jer smo okruzeni zavidnim ljudima.