VOZDVIZENJE CASNOG KRSTA
- KRSTOVDAN
(14. / 26. septembar)
Ovoga dana praznuju se dva dogadjaja u vezi sa casnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak casnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak casnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Obilazeci Svetu Zemlju sv. carica Jelena namisli da potrazi casni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin po imenu Juda jedini znade mesto gde se Krst nahodjase, pa prisiljen od carice izjavi da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podize na Golgoti car Adrijan. Carica naredi te porusise taj idolski hram, pa kopajuci u dubinu nadjose tri krsta. Dok carica bese u nedoumici kako da raspozna Krst Hristov, prolazase mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije rece da mecu na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuse prvi i drugi krst, mrtvac lezase nepromenjeno. A kada stavise na nj treci krst, mrtvac ozive. Po tome poznase da je to casni i zivotvorni Krst Hristov. Metnuse ga potom i na jednu bolesnu zenu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdize Krst da ga sav narod vidi, a narod sa suzama vapise: Gospode, pomiluj! Carica Jelena napravi kovceg od srebra i polozi u nj casni Krst. Docnije car Hozroj osvojivsi Jerusalim odvede mnogi narod u ropstvo, i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji je Krst lezao 14 godina. 628. godine car grcki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Usavsi u grad car Iraklije nosase Krst na svojim ledjima. No najedanput stade car i ne mogase ni koraka krociti. Patrijarh Zaharija vide angela koji sprecavase caru da u raskosnom carskom odelu ide pod Krstom, i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponizen, hodio. To vidjenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuce, pa u bednoj odeci i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i polozi u hram Vasksenja, na radost i utehu celog hriscanskog sveta.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
U danasnjem svetom Apostolu slusali smo sledece reci: "Rec o krstu je ludost onima koji ginu, a sila Bozja nama koji se spasavamo" (1. Kor. 1, 18). Vaistinu, koliko ima ljudi na ovoj nasoj planeti koji ne mogu ni da vide krst i da osete silu njegovu, trudeci se da ga sto vise udalje od sebe i iz svoje okoline. Koliko se samo ulaze napora da se nadglasa rec o krstu, da se umesto istine podmetne neistina, umesto pravde nepravda, umesto dobra zlo. Ljudi pokusavaju da ocrne i zatamne svetlost istine, ali bivaju iznenadjeni svojim neuspesima. Ne zele ljudi da "poznaju Boga u premudrosti Bozjoj" pa zato "izvoli se Bogu da ludoscu propovedi spase one koji veruju" (up. 1. Kor. 1, 21). "Jer je ludost Bozja mudrija od ljudi i slabost je Bozja jaca od ljudi" (1. Kor. 1, 25), i "Sto je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i sto je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i sto je neplemenito pred svetom i unisteno izabra Bog, i sto nije, da unisti ono sto jest, da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom" (1. Kor. 1, 27-29). Tesko je ljudima nadglasati tisinu Bozju. Svi galame i iznose neke svoje ideje i ne znajuci da jedni druge nadglasavaju, a Bog samo suti i strpljivo ceka. Apostol Petar nam porucuje "da ce u poslednje dane doci rugaci koji ce ziveti po svojim zeljama" (2. Petr. 3, 3), a apostol Pavle "da ce u poslednja vremena odstupiti neki od vere slusajuci lazne duhove i nauke djavolske" (1. Tim. 4, 1). Ne obistinjuju li se i danas ove reci, braco i sestre?
Ovu vecnu istinu nam potvrdjuje praznik Vozdvizenja Casnog Krsta, koji danas na ovom svetom mestu molitveno proslavljamo.
Za vreme carovanja cara Konstantina i njegove majke carice Jelene desilo se nekoliko cuda u vezi sa Casnim Krstom. Caru Konstantinu ukazao se tri puta Casni Krst na nebu. Prvi put kada je hteo da kazni cara Maksencija za mnoga njegova nedela i zlocine. Sakupivsi vojsku, car Konstantin stade na molitvu Bogu i trazase od Njega da mu daruje pobedu nad nasilnikom. Nakon usrdne molitve u podne mu se javi na nebu Krst Gospodnji, izobrazen zvezdama, koji je sijao jace od sunca i na kome bese natpis: "Ovim pobedjuj!" Ovo videse i svi vojnici i udivise se. Posle vidjenja car naredi da se pozovu vesti zlatari i da od zlata, bisera i dragog kamenja naprave Casni Krst po uzoru na znamenje koje se javilo i da se nosi ispred pukova vojske. Silom Casnoga Krsta carska vojska odnese pobedu nad mnogobrojnijim neprijateljem.
Drugi put je car Konstantin vodio rat protiv Vizantinaca i od njih dva puta bio porazen. Jedne veceri podigavsi oci svoje na nebo vide zvezdama napisanu recenicu: "Prizovi me u dan nevolje svoje i izbavicu te, i ti ces me proslaviti" (Ps. 49, 15). Uplasi se i pogledavsi drugi put u nebo ugleda, kao i ranije, Krst na nebu izobrazen od zvezda i oko njega napisano: "Ovim znakom pobedices!" Posle toga vidjenja car postupi kao i prvi put i odnese pobedu nad neprijateljima.
Treci put car Konstantin je bio u ratu sa Skitima na reci Dunavu. I tada mu se javio na nebu Casni Krst i on silom njegovom odnese pobedu nad neprijateljima.
Poznavsi iz ovih cudesnih dogadjaja silu raspetoga na Krstu Gospoda Isusa Hrista i poverovavsi u Njega, car Konstantin i njegova majka carica Jelena se krste. U srcima im se javi zelja da pronadju Krst na kome je stradao Gospod Isus Hristos. Car posla svoju bogoljubivu majku u Jerusalim sa velikim blagom da tamo trazi Casni Krst Gospodnji. U Jerusalimu carica Jelena obidje sva sveta mesta, ocisti ih od idolskih poganista i iznese na svetlost cesne mosti raznih svetitelja. Od Jevreja saznade za jednog starca po imenu Juda, koji joj posle mnogo nagovaranja i muka pokaza mesto ispod idolskog hrama boginji Veneri gde je bio sakriven Casni Krst. Carica naredi da se idoliste srusi a zemlja i kamenje raskopaju i uklone. Kada bese sve uradjeno, carica pozva patrijarha Makarija i on se pomoli Bogu na tom mestu. Posle molitve razli se divan miris i odmah se ukazase prema istoku Grob Hristov i Golgota, i u blizini njihovoj nadjose zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst. Medjutim, pojavi se nedoumica koji je od tri iskopana krsta onaj na kome je bio raspet Hristos. Ali Bog ne ostavi sluge svoje dugo u nedoumici. Dogodi se da u to vreme naidje pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Patrijarh zaustavi povorku i naredi da se krstovi redom polazu na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi polozen na mrtvaca, ovaj toga casa vaskrsne i silom bozanskog krsta Gospodnjeg ustade ziv. Carica s radoscu primi Casni Krst i poklonivsi mu se celiva ga, takodje i sva carska svita njena. Oni koji zbog teskobe od mnostva naroda nisu bili u stanju videti i celivati sveti Krst, molise da im se makar izdaleka pokaze da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavsi na uzvisici, podize Krst pokazujuci ga narodu. A narod vikase: Gospode pomiluj! Tako je poceo praznik Vozdvizenja - podizanja casnog Krsta Gospodnjeg.
Neka nas ovaj dogadjaj, braco i sestre, ovaj veliki praznik Vozdvizenja Krsta Gospodnjeg i projava njegovih cuda pouci. Neka i nas kao i cara Konstantina stiti i cuva sila Casnoga Krsta i daje nam snage da istrajemo u hriscanskim jevandjelskim vrlinama. Neka raspali u nama zelju za sledovanjem Hristu, za podrazavanje Njegovim delima i Njegovom primeru. Neka i nas kao i mnogobrojne svete ljude podstakne da zivimo zivotom kojim su oni ziveli, da cinimo dela koja su oni cinili i da i mi kao i oni nasledimo neprolazna blaga Carstva nebeskoga.
Nemojmo dopustati da nas nase neverovanje i nipodastavanje sile Casnoga Krsta odvoji od Hrista i Carstva nebeskoga, vec negujmo cvrstu i nepokolebljivu veru i uzdignimo Casni Krst kao sto je to ucinio patrijarh Makarije 326. godine, da i nama svetli i cuva nas od svih demonskih iskusenja.
Neka nas sveblagi Gospod okrili Svojom blagodacu i osnazi silom Casnoga Krsta da bismo mogli uvek s radoscu uznositi hvalu Njemu sa jedinorodnim Sinom Njegovim i Svesvetim i blagim i zivotvornim Duhom vavek. AMIN.
.
.