|
Mitropolit Cernovicki i Bukovinski Onufrije: "Duhovnik
je duzan da vodi
coveka ka Hristu, a ne ka sebi"
- Vladiko, Vi jednom godisnje odlazite na Svetu Goru, radite tamo,
cesto posecujete Svetinje. Sta
je uzrok tome? -
Svaki covek ima dusu i telo.
Dusu ima i mirjanin, i svestenik i episkop, i njoj je potrebna
duhovna hrana. Ja
obilazim Sveta mesta, kako bih se po meri svojih -
Kako obicno provodite vreme na Svetoj Gori?
- Za mene je vreme boravka na Svetoj Gori - vreme odmora. U eparhiji je prakticno nemoguce odmoriti se, cak i ako
me niko ne uznemirava, osecam teret odgovornosti.
Na teritoriji eparhije mi nije lako, a na Svetoj Gori - kao da se
nalazim na drugoj planeti. Neko
vreme zaboravim na probleme, kojih uvek ima.
Prvih godina, kada sam dolazio na Svetu Goru, obilazio sam mnogo
manastira, a sada se uglavnom nalazim u nasem Sveto-Pantelejmonskom
ruskom manastiru, posecujem sve Sluzbe, citam, razgovaram sa bratijom. - Za Vas kao episkopa i monaha - to je duhovno delanje i odmor od administrativnih obaveza. A sta biste posavetovali obicnim vernicima, koji zive u svetu, porodicnim ljudima - kako oni treba da organizuju svoj duhovni zivot, kako da nadju vreme za molitvu, duhovno delanje? - Mi u nasem manastiru na Svetoj Gori imamo prihvatljiv ustav: u toku dana sva bratija se nekoliko puta skupljaju u hram i saborno vrse sluzbe u odredjeno vreme. Naizmenicno se smenjuju molitva, poslusanje, trpeza, odmor. I to je nacin, kako treba ziveti i spasavati se u svetu. Mirjanin ima mnogo obaveza, opterecen je mnogim brigama. Njemu je problematicno da odvoji mnogo vremena za molitvu. Ali, ukoliko je coveku molitva potrebna koliko i vazduh, potrebno je da se onda kako ko i gde moze - moli. Ne treba cekati neke posebne okolnosti ili raspolozenja. Treba se moliti u svakom raspolozenju, u svakoj prilici i na svakom mestu: u zeleznici, u metrou, u autobusu, na poslu - onim molitvama koje znas: Isusovom, "Oce nas", "Bogorodice Djevo, radujsja..." Na taj nacin se vrsi molitveno delanje, bez kog se covek ne moze penjati lestvicama duhovnog usavrsavanja. Osnova duhovnog zivota je - smirena molitva Bogu - koja je duhovno zlato, kojom je moguce sve dobiti. -
A kako covek da nadje vreme za crkvena Bogosluzenja, kojim danima,
koliko cesto da ih posecuje? -
Naravno, za mirjanina - sve po meri mogucnosti: iako jedanput nedeljno
treba sebe prisiliti za posetu hramu Bozijem.
Veoma cesto se kada dodje vreme za Sluzbu, pojavljuje gomila
poslova, koji nam se svi cine neodloznim i vaznim, iako vremenom, cak
posle nekoliko sati, mi ih vec i ne spominjemo.
Zato nedeljom treba sve ostaviti i otici u hram na molitvu. - A kako se Vi odnosite prema tome, da je za nas nedelja najbazarniji dan, i ljudi koji su nekada isli u hram, sada svi skupa idu na pijacu? -
Naravno, odnosim se negativno.
To je masina, o kojoj je receno u Svetom Pismu, da ce trgovati,
prodavati, kupovati, zeniti se, zaradjivati, graditi.
I ta masina se toliko razradila, da ju je prakticno nemoguce
zaustaviti. Ali u krajnjoj meri, ljudi treba da shvate, da je to lose i
gresno. Crkva je
duzna da povisuje svoj glas pred ljudima, a ljudi treba da znaju, da je
to nepravilno, i da se kaju za to a ne da smatraju da pravilno rade.
Jer postoje grehovi zbog potreba, i ako se covek kaje zbog njih -
Bog oprasta. - U poslednje vreme postoje razna misljenja, i medju duhovnicima, koja se odnose na ucestalost ucesca u Tajni Pricesti. Sta Vi mislite? -
O Pricesti je tesko govoriti. Sve zavisi od duhovnog stepena coveka koji se
pricescuje. Ljudi,
koji vode ozbiljan duhovni zivot, mogu da se pricescuju cesce, dok ljudi
koji zive duhovno raslabljeno, ne smeju cesto da se pricescuju. Secam se
ranije, teorije prot. Aleksandra Smemana – kako se moze cesce i vise
pricescivati, ne obaziruci se ninasta.
I mnogi su se pridrzavali te teorije.
To je nepravilno, po necemu cak i jereticko misljenje.
Pricesti covek treba da pristupa po Blagoslovu duhovnika. Ako
vodi ozbiljan duhovni zivot, on obavezno mora da ima duhovnog oca, koji
treba da odredi, kada mu je korisno da se pricescuje, da to ne bi bilo
na sud, ni na osudu, vec na spasenje duse. - Vladiko, naceli ste temu duhovnih oceva. Jedan od najvecih problema u Crkvi - je problem "mladog starcestva". Kako covek treba da izabere duhovnika za sebe?
- Treba gledati da taj otac poseduje najveci dar - dar smirenja.
Ako svestenik poseduje taj dar, znaci, on ima sve.
Ako nema taj dar, znaci, nema nista, i na to treba gledati u
prvom redu. Obicno
ljudi posmatraju neke spoljasnje vrednosti, ali za duhovno rukovodjenje
pastir obavezno mora da poseduje smirenje.
Neka je on i prost, neka ne
moze da odgovori na mnoga pitanja, ali ako je smiren, on ce svojim
zivotom nauciti mnoge. Crkva ne odredjuje granice starosti svestenstva,
ali kako mladi svestenik, koji jos sam nije naucio da hoda,
moze da bude duhovni otac? On treba prvo sam da nauci da bude
pastir, a ne samo kao hriscanin, a zatim da se drzne jos nekoga da uci. - Da li postoji razlika izmedju monaha i ozenjenog svestenika? Da li duhovnik treba da se nalazi blizu, kako bi hriscanin imao mogucnost da ga cesto posecuje ili je dovoljno jednom - dvaput godisnje?
- Monah ili mirski svestenik - nema znacaja.
Bog gleda na smirene: ko je smiren, taj je ugodniji Bogu, a ko
nema smirenja - Bog nije naklonjen takvom coveku.
Moze da bude mirski svestenik, koji ima porodicu, ali je
bogoljubiv, smiren pred Bogom, i on dobija od Boga mnoga otkrovenja i
poznanja, koje dobija ne tako, kako ih je dobijao Mojsije na Sinaju, vec
ga Gospod na nevidljivi nacin urazumljuje.
Gospod ne gleda na neki vid crnog ili belog duhovnistva, vec na
onoga koji je smiren i drhti pre Bozijim Recima. - A kako treba da se ponasa svestenik u odnosu na coveka koji je odlucio da ga izabere za duhovnika? -
Duhovnik ne treba tog coveka da vodi ka sebi, vec ka Hristu.
On treba da bude po strani, koliko je to moguce, kako je napisano
kod Ignjatija Brjancaninova: duhovnik je - pokazivac, koji pokazuje na
put ka Hristu. Ljudi ne treba da idu ka tom pokazatelju, vec ka Hristu.
Cesto, ako duhovnik nije iskusan, nema duha smirenja, onda se
trudi da ljude privuce k sebi, pripisivajuci sebi neosporni autoritet,
koncentrisuci svu paznju i postovanje na sebe.
To je nepravilno, to je lazna duhovnost.
- Moze li episkop biti duhovnik svojim svestenicima, mirskim rukovodiocima na teritoriji svoje eparhije?
- Moze i treba da bude duhovni rukovodilac.
Moze i da ne bude duhovnik svima u bukvalnom smislu reci -
episkop ne mora sve da ispoveda.
Ali osnovna pitanja i svestenici, i mirski rukovodioci, treba da
resavaju sa svojim episkopom. - A sta ako se rec duhovnika i rec episkopa razlikuje? U takvoj situaciji cija je rec preteznija i koga treba poslusati?
- Ako postoji duhovna harmonija - i episkop i duhovnik idu pravilnim
putem - razilazenja onda ne moze biti.
Svestenik je duzan da se u administrativnim poslovima i pitanjima
parohijskog sluzenja rukovodi blagoslovom nadleznog arhijereja, a po
pitanjima svog licnog duhovnog zivota - s duhovnikom.
Ako je episkop blagoslovio svesteniku da sluzi, on ne moze da
kaze: mene duhovnik nije blagoslovio.
A sto se tice pitanja kelijskog pravila, duhovnog delanja,
molitve, tu svestenik mose da izabere izmedju duhovnog autoriteta
episkopa i duhovnika. Nepravilno postupa duhovnik, koji se umesto
unutrasnjeg zivota mesa u spoljasnju administrativnu delatnost i uci
svoja ceda da postupaju suprotno episkopu. - Vladiko, u narodu su popularni takozvani "prozorljivi starci, starice, cudotvorci". Kako se treba odnositi prema tim pojavama?
- Ja licno nikada nisam trazio i ne trazim prozorljive. Ja znam - da sam najveci gresnik i sta meni jos moze
otkriti neko ko je prozorljiv, ako ja znam da sam gori od svih.
A u vezi toga, sta ce biti sa mnom, ja sve prepustam Volji
Bozijoj. Meni nije
potrebno da znam sta ce biti sa mnom kroz godinu ili dve.
Ako bih nasao takvog, koji bi mi isprosio od Boga dar pokajanja,
suze, molitve, ja bih za takvim otisao daleko.
A takve, koji kazu, sta je tvojoj deci "napravljeno", a
tebi predskazano, treba izbegavati.
To nisu duhovni ljudi, vec varalice.
I danas su vecina tih "prozorljivaca", za kojima ljudi
trce, sarlatani ili cak satanisti. - Vladiko, obicno se neki parohijani za sva pitanja obracaju za blagoslov svesteniku. Da li se to moze nazvati duhovnim vodjenjem? -
Treba shvatiti, da sa duhovnikom treba resavati kljucna pitanja, a ne
trcati svaki dan i pitati (kakve sokne da kupim, a ako ne bude sa trakom
da li oda da kupim bez trake?) - to je lazna duhovnost.
Pitanja zenidbe, vaspitavanja dece, prelomni momenti unutrasnjeg
zivota - se vec ne resavaju bez duhovnika.
Covek treba sa duhovnikom da resava osnovna, kljucna zivotna
pitanja, a drugostepena sam da razresava.
Nerazumnim pitanjima je moguce medjusobni odnos sa duhovnikom
dovesti do apsurda i dovesti ga do iscrpljenosti. -
Vladiko, da li postoje bogougodni i nebogougodni poslovi, vidovi rada?
Kako se odnosite prema drustvenom ili politickom radu? Poslovi
se mogu klasifikovati po stepenu svoje prirode. Ni za koga nije tajna,
koji su poslovi nedolicni.Sto se tice politicke aktivnosti, to je slozen
posao, u kojem se nije jednostavno sjediniti sa Bogom, zato sto je u
politickoj sferi prisutno veoma mnogo suparnistva, stremljenja da se
zadobije uticajnost, lazi, koje na ovaj ili onaj nacin deluju na coveka,
pomracuju ga i ne daju mu mogucnost da ugleda Bozanstveni svet.
Poslovi, u kojima ima manje lazi i vise pravde, vise pomazu
coveku u njegovom duhovnom zivotu. - Znaci hriscanin ne bi trebalo da se bavi politikom? -
Uopste uzevsi, to nije hriscanski posao, ali Bog i tu priziva hriscane.
Jer ako u nasoj pravoslavnoj zemlji medju politicarima budu samo
nehriscani, onda cemo se postepeno vratiti u ne tako davnu ateisticku - A ako je vec formirani politicar ili covek, koji zauzima odredjeni polozaj u drustvu, u nekoj politickoj ili ekonomskoj strukturi, iskreni hriscanin, da li on treba da napusti svoj posao?
- Ja mislim, da treba postupati po svojoj savesti.
Mozda da napusti, a mozda ga Gospod ostavi na tom polozaju radi
svedocenja. Da,
ponekad se politicari iskreno obracaju Hristu.
Setite se samo Svetog ravnoapostolnog kneza Vladimira.
Glavno je, da covek ima pravilni duhovni kriterijum, pravilne
mere, na osnovu kojih se moze opredeliti izmedju pravde i nepravde.
Ako razlikujete pravdu i nepravdu, vi se mozete ukloniti od
nepravde. Mozete se,
ne potpuno, ali na neki nacin ukloniti.
Ako to covek ne moze da raspozna, to je njegova licna tragedija.
- To je na primer pitanje, s kojim se treba obratiti duhovniku? - Bezuslovno. Coveku je veoma tesko da bude objektivan u odnosu na samog sebe. Obicno se ljudi prema sebi odnose pristrasno, pokusavaju da dokazu svoju pravednost ili da se opravdaju. Da biste bili uvereni u pravilnost svojih pogleda, potrebno je savetovati se sa duhovnikom, i ako duhovnik odobri, postupati u saglasnosti s tim.
- Mi imamo pravoslavna bratstva, drustvene pokrete. Da li pravoslavni treba da se ujedinjuju u
organizacije, da li je to potrebno i korisno? - Bratstva su opravdana u slucajevinma kada je Crkva bila veoma gonjena. To su bili mirjani koji su se revnosno odnosili prema cistoti vere, oni su se ujedinjavali, jer Crkva nije bila u stanju da ih objedini. Oni su se ujedinjavali i borili. Kada je Crkva u stanju mira, onda vojinstvena bratstva ne moraju da postoje. Ljudi treba da dolaze u Crkvu i da rade, da nose poslusanje pod duhovnim rukovodstvom. Glavno je ovde da ljudi ne odu negde bez duhovnog rukovodstva, misleci da se bore za Crkvu, stite je, a u stvari se bore protiv nje. Ako su to pravoslavni ljudi - oni treba da budu u Crkvi. Ako su pravoslavni, a nisu crkveni, njih treba ukljuciti u drustvene pokrete. Ako covek sebe smatra pravoslavnim i crkvenim, onda nikakva bratstva i pokreti (udruzenja) nisu potrebni. Treba biti u Crkvi, treba imati poslusanje u Crkvi, sluziti narodu, i tada ce Gospod sam upraviti. - Koga je moguce nazvati pravoslavnim? -
Pravoslavni covek je taj koji je krsten, i koji u odredjenoj meri zeli
da zivi pravoslavno. Ne
samo da ispoveda pravoslavne dogmate, vec da zivi saglasno sa tim
pravilima. Ako on
umom veruje pravoslavno, a zivi po potpuno drugim zakonima, taj covek se
ne sme nazivati pravoslavnim.
On saoseca Pravoslavlju.
Blizak je Pravoslavlju, ali ne potpuno pravoslavan. Sto se tice
crkvenih kanona, prema njima, covek koji u toku tri nedelje ne posecuje
Bogosluzenja, bez opravdanih razloga, moze biti odlucen od Crkve.
To ne znaci da Crkva ne treba da ga pominje kao svoja zabludela
ceda. Ona se moli za sve. Pritom
na proskomidiji, u oltaru, po crkvenim pravilima, treba da se pominju
aktivni clanovi Crkve, a na molebanima, jektenijama se pominju svi koji
su krsteni. Uopsteno,
moze se moliti za sve, pa u tom smislu i za bezboznike. Na proskomidiji
se vade cestice za clanove Crkve, koje se polazu na diskos pored Agneca,
kao simbol toga, da ti ljudi nose svoj Krst i penju se sa Hristom na
Golgotu. I neophodno
je, da se to simbolicno delo, ne razlikuje od stvarnosti.
Razgovarao
прот.
Георгий
Коваленко
|
mogucnosti duhovno ukrepio, tom silom, koja postoji u tim Svetim
mestima. Ta sila je - Blagodat Bozija, koja je na ta mesta nizvedena
molitvama mnogih Svetih i podviznika, koji su se tamo podvizavali i koji
se i danas podvizavaju.