MONASKI PODSETNIK

Manastir nije studentski dom, nego duhovni institut u koji smo dobrovoljno dosli da sluzimo Gospodu. Navike koje smo stekli u miru treba ostaviti izvan manastira. Treba se stalno prisecati da je Igumanija u manastiru Majka Bozja, a poslusanje daju Gospod i Majka Bozja. Zato poslusanje koje se dobija od starijih neka se prima kao iz ruke Gospodnje i vrsi sa ljubavlju. Ruzan posao i lose zaduzenje ne postoje, postoje samo losi vrsioci, losi poslusnici. Ne zaboravljajte da se mi trudimo u slavu Bozju.

Manastir je nas dom, nasa porodica. Ovde je sve zajednicko, nase, i zato ne treba da se nadamo da ce neko sve uraditi umesto nas - okopati bastu, opleviti, pobrati plodove i spremiti ih. To je duznost svakog od nas. Ne sme se svaljivati sav posao na jednog coveka (a to se pogotvo odnosi na omladinu). Svi moraju biti odgovorni ne pred nadredjenima, nego pred Bogom: prema svemu se treba odnositi brizljivo, nista tek tako ne bacati ili razbacivati, dobro cuvati sobu, odecu, namirnice.

Posto smo dosli u manastir, gde mislimo da se izbavimo od poroka i strasti, da spasemo dusu, moramo imati strah Bozji. Svestenicima se obracati mirno i tiho, bez obzira s kojim razlogom, zato sto su oni nosioci Duha Svetoga. Ne ruziti, ne vikati, ne ukoravati, ne naredjivati, vec kad se nesto govori, neka to bude sa krotoscu i ljubavlju. Gospod nas kaze: "Naucite se od Mene, jer sam Ja krotak i ponizan srcem, i naci cete pokoj dusama svojim" (Mt 11, 29).

- na sluzbama biti u punoj odezdi; za pevnicom i izvan pevnice ne razgovarati, ne smejati se, ne zverlati oko sebe, ne izlaziti iz hrama bez preke potrebe;

- svi neka se oblace propisno, u jednu boju; crni podrasnik nositi iskljucivo sa crnom bluzom i crnom obucom;

- na polunocnicu da dolaze svi osim bolesnih i onih koji imaju neko posebno poslusanje;

- pri susretu se klanjati drugome i govoriti: "Blagoslovite"; ne prekidati starije kad govore; kada govore dvoje ljudi ne prekidati ih, nego sacekati, pa kad zavrse razgovor reci: "Blagoslovite", i pitati to sto treba;

- kada nadredjeni daju poslusanje, kazite: "Blagoslovite", a kada stavljaju primedbu, ne pravdajte se, nego recite: "Oprostite";

- izvan manastirske oblasti ne izlaziti bez blagoslova;

- muskarci da ne ulaze u kelije kod sestara;

- u zajednickim kelijama ziveti slozno: svi smo mi jedni drugima sestre i braca, i svima nam je zajednicki Otac - Gospod. Ne uzrujavati se, ne grditi, ne svadjati se, nikoga ne osudjivati (ni one vise, ni one nize od sebe); ne podsecati se na proslost i svetovno; sa nevaspitanim sestrama - onima koje vole da se ljute, osudjuju, naredjuju starijima, svuda vide samo nedostatke - ne druziti se;

- na trpezu ne kasniti, dolaziti obucen po propisu;

- hranu poceti jesti posle znaka, nakon sto ctec dobije blagoslov; za vreme jela pazljivo slusati citanje, hraneci se i duhovnom i telesnom hranom; ne lupati kasikama, ne pricati, ne smejati se; za stolom jesti ono sto je pred tobom; ne ustajati, ne protezati se na drugi kraj stola; blagodariti Bogu i biti zadovoljan onom hranom koja je posluzena; od trpeze ustajati zajedno sa svima drugima i odlaziti sa molitvom;

- namirnice iz trpezarije bez blagoslova i krajnje nuzde (tj. radi bolesti) ne iznositi; posiljke i pakete hrane predavati na zajednicku trpezu;

- u kuhinju bez blagoslova ne ulaziti;

- kuvari neka hranu gotove sa molitvom; u vreme kuvanja neka se ne vode svetovni razgovori, ne slusaju svetovne pesme, zato sto to oskvrnjuje hranu, lisava je blagodati;

- brizljivo se odnositi prema manastirskoj imovini: na podrucju manastira cuvati red i cistocu;

- posle 22. casa po zgradi hodati polako, tiho, ne trcati, ne lupati vratima, ne razgovarati glasno, ne kikotati se (tih istih pravila drzati se i na ulici);

- svi neka nastoje da svaki dan naprave 50 zemnih poklona i 500 puta izmole Isusovu molitvu.

Ova pravila vaze za sve koji se podvizavaju u svetom zenskom manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice. Ako neko ko zivi u manastiru ne postuje ova pravila, on se iznutra ne usavrsava, vec uzalud traci vreme. Kad ne slusamo, ne postujemo pravila, ne primamo ni blagodat, a od toga nastaje razdrazenost i u dusi nema mira ni radosti. Blagodat se daje za trud, za poslusnost.

nastojatelj i duhovnik manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Ivanovu,

arhimandrit Amvrosije