NEDELJA PO

BOGOJAVLJENJU

-SABOR SV. JOVANA KRSTITELJA-

-JOVANJDAN-

Zacalo 8, Matej (4, 12-17)

A kad cu Isus da je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivsi Nazaret dodje i namesti se u Kapernaumu primorskome na medji Zavulonovoj i Neftalimovoj.

Da se zbude sto je rekao Isaija prorok govoreci: zemlja Zavulonova i zamlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabozacka. Ljudi koji sjede u tami, vidjese vidjelo veliko, i onima sto sjede na strani i u sjenu smrtnome, zasvijetli vidjelo.

Otada poce Isus uciti i govoriti: pokajte se, jer se priblizi carstvo nebesko.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

O, Sveti Jovane, divni Krstitelju,

Ti Preteca bee slavnom Spasitelju,

Ti cistotom svojom ljudske duse teknu

I ko strasna truba sa Jordana jeknu

Budec' ljude od sna i poroka lena

Kad sekira bese blizu do korena.

Reci su ovo, braco i sestre, divno ispevane duhovne pesme koja nam kazuje o zivotu sv. Jovana Krstitelja i ujedno u stihu prepricava danasnji odeljak iz Svetog Jevandjelja. Sveto Jevandjelje pocinje recima: "A kad cu Isus da je Jovan predan, otide u Galileju". Znajuci unapred sta Irod sprema Jovanu, a zeleci da nam Svojim licnim primerom pokaze i nauci nas da sami ne idemo u susret iskusenjima, nego da se udaljujemo od njih, Spasitelj odlazi u Galileju.

Spasitelj nije hteo da pokaze Svoju bozansku svemoc, da ne bi Irodu uskratio slobodu odluke, vec mudrim udaljenjem iz Nazareta ostavlja Svoga Pretecu da Irodu kazuje bez straha zakon, istinu i volju Bozju.

Otisavsi iz Judeje, Spasitelj se nastanjuje u Kapernaumu, malom ali vaznom i zivom gradu na severozapadnoj obali Genisaretskog jezera. Time ispunjuje prorostvo proroka Isaije: "Zemlja Zavulonova i zemlja Naftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabozacka; narod koji sedi u tami vide svetlost veliku, i onima koji sede u oblasti i seni smrti, svetlost zasija".

Ove reci proroka u potpunosti su bile ispunjene. Spasitelj je u Kapernaumu i njegovoj okolini proveo dosta svoga javnog rada, propovedajuci Svoju bozansku nauku i svetleci Svojom bozanskom svetloscu koja je isijavala iz Njegovih dela, iz Njegovih reci, Njegovog pogleda, iz Njega sveobuhvatnog. Svako ko je pogledao Hrista gledao je sebe sama, dusu svoju, dela svoja i grehe svoje koji su uznemiravali savest nedajuci mu mira sve dok nije popravio svoj zivot. Ovo potvrdjuju reci u nastavku jevandjelske price: "Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko". I danas, kao i pre skoro 2000 godina, Hristos porucuje svima nama: "Pokajte se!". Ove reci odjekuju u ljudskim dusama, zato ih oslusnimo i prihvatimo kao hleb nasusni, kao zadnju nit o kojoj visi nase spasenje, kao poslednji zrak svetlosti u tami oko nas. No nije dosta kajati se, nego je tu glavno: pred kim i radi cega se kajati. Sveti Jovan Krstitelj jasno i glasno svima, kako onima koji ga onda slusase tako i nama ovde, porucuje: da se treba kajati pred licem carstva nebeskog i radi carstva nebeskog. Carstvo pak nebesko jeste Bogocovek Hristos i celokupno Njegovo Jevandjelje, sa svima svojim vecnim nebeskim blagovestima, vrednostima i stvarnostima.

Trebamo osetiti, izgraditi i sacuvati bozanski plamicak koji tinja u svakoj dusi i na njega dodavati neprekidno nova i nova jevandjelska dela da ga uvecavaju, rasplamsavaju i tako zagrevaju duse i srca nasa.

Ne smemo dopustiti da taj plamicak, koji zivot daje svakom od nas, zagusuju nasa dela protiv Boga i zakona Bozjeg, nasi gresi voljni i nevoljni, svesni i nesvesni, nase prazne reci koje ocrnjuju nase duse i pretvaraju ih u obitalista i jazbine zlih duhova, pakosnih misli, niskih osecaja i svega drugoga sto nije dostojno ni zivotinje a kamoli bogolikog bica sto se covek zove.

Poslusajmo i u dela provedimo Hristove reci: "Pokajte se!" Cim dovedemo sebe pred Hrista i iskreno se i smelo postavimo pred Njim, pa se osvetljeni Njegovom bozanskom svetloscu pogledamo od vrha do dna, sigurno cemo uvideti da nam nista drugo ne preostaje nego da se odlucno pokajemo i svom dusom prigrlimo krotkoga i blagoga Gospoda Isusa.

Nema vece srece za dusu ljudsku od osecaja da su joj oprosteni gresi, da moze slobodno bez osecaja krivnje razgovarati sa Bogom i gledati svojim duhovnim ocima lice Bozje kao lice roditelja svoga.

Da bi tu srecu osetila u ovom zivotu dusa mora da se stalno cisti sveociscujucim sredstvom koje nam je Spasitelj opisao i pruzio u danas procitanom odeljku iz svetog Jevandjelja - pokajanjem.

Na pokajanje kao na put sto vodi pravo ka Hristu Spasitelju ukazuje nam prorok, Preteca i Krstitelj Gospodnji sveti Jovan, kojega danas nasa sveta Crkva proslavlja. Sin prvosvestenika Zaharije i zene mu Jelisavete, on je u ranom detinjstvu ostao siroce, i Bog mu je ostao jedini roditelj. Njegovo zacece i rodjenje je objavio njegovom ocu arhangel Gavrilo i tom prilikom posvedocio promisao Bozji o njemu recima: "On ce biti veliki pred Bogom, i napunice se Duha Svetoga jos u utrobi matere svoje i on ce napred ici pred Njim (Isusom) u duhu i sili Ilijinoj" (up. Lk. 1, 15-17). Kada je car Irod naredio da se pobiju sva deca u carstvu njegovom od dve godine i nize, tada je promisao Bozji odveo dete Jovana u pustinju i tu ga pripremao za sluzbu koju mu je namenio. Kad se ispunilo vreme, On se pojavio da svojim glasom poravna puteve Gospodnje. Ako svi plodovi pokajanja koje je sv. Jovan zahtevao od ljudi nisu bili dovoljni za spasenje duse, ipak su ih udostojili da izadju pred Onoga koji je dosao da spasi covekovu dusu. Na Njega je sv. Jovan, ugledavsi Ga gde dolazi da na Jordan, ukazao recima: "Gle, jagnje Bozje koje uze na se grijehe svijeta" (Jn. 1, 29).

Zbog toga sto je Jovanova glavna uloga u zivotu odigrana na dan Bogojavljenja, Crkva je od starina posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Sv. Jovan se proslavlja nekoliko puta u godini, no najvise svecara ima ovoga dana. Medju licnostima jevandjelskim koje okruzuju Spasitelja licnost sv. Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, a od svih ostalih proroka on se razlikuje time sto je imao tu srecu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga kojega je prorokovao.

Zastupnickim molitvama svetog Jovana Krstitelja, neka i u nasim dusama sazri zelja za pokajanjem, da se istinski i od srca pokajemo.

Neka i u nasim usima neprestano odjekuju reci Spasiteljeve: "Pokajte se, jer se priblizi carstvo nebesko", da bismo osecali blizinu Bozju i uznosili neprestanu zahvalnost i slavu Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, vavek. AMIN

.

.