NEDELJNA

PROPOVED

 

Nedelja dvanaesta po Duhovima

Jevandjelje o bremenu bogatstva

Zacalo: 79, Matej (19, 16-26)

 

U ono vreme pristupi neki mladic k Isusu, klanjajuci mu se i govoreci: Ucitelju blagi! kakvo dobro da ucinim da imam zivot vjecni? A on rece mu: sto me zoves blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako zelis uci u zivot, drzi zapovijesti. Rece mu: koje? A Isus rece: da ne ubijes; ne cinis preljube; ne ukrades; ne svjedocis lazno; postuj oca i mater; i ljubi bliznjega svoga kao samog sebe. Rece mu mladic: sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje; sta mi jos treba? Rece mu Isus: ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima; i imaces blago na nebu; pa hajde za mnom. A kad cu mladic rijec, otide zalostan; jer bijase vrlo bogat. A Isus rece ucenicima svojijem: zaista vam kazem da je tesko bogatome uci u carstvo nebesko. I jos da vam kazem: lakse je kamili proci kroz iglene usi negoli bogatome uci u carstvo Bozije. A kad to cuse ucenici, divljahu se vrlo govoreci: ko se dakle moze spasti? A Isus pogledavsi na njih rece im: ljudima je ovo nemoguce, a Bogu je sve moguce.

 

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Nijedan covek na ovoj Bozjoj tvorevini sto se zemlja zove nema nista sto bi s pravom mogao nazvati svojim. Ali, iako nista nije nase, ipak smo tako bogati. Treba da postanemo svesni da mi zivimo ljubavlju Bozjom i ljubavlju bliznjih - koje predstavljaju Carstvo Bozje ovde na zemlji. Mi smo u bitije prizvani recju Bozjom, a zivimo Bozjom miloscu. Mi Boga znamo zato sto nam se On otkrio, Njegovo ime nosimo zato sto nam ga je On dao. Telo, um i srce nase, nasa prijateljstva, sreca i tuge nase nisu pod nasom vlascu - sve je to nepogresiva premudrost Bozja uredila bez nase zasluge.

Kako nam je tesko to da shvatimo? Kako nerado pristajemo na to da budemo samo ljubljeni i od ljubavi i po ljubavi da budemo bogati? Bogatome - onome ko misli da ima nesto svoje, stvarno je tesko da bude u Carstvu, gde je sva radost u tome da se daje od svega srca i zivi po ljubavi Bozjoj i ljubavi ljudskoj.

Danasnja prica iz Svetog Jevandjelja potvrdjuje ovu tuznu istinu. Zudnja duse za neprolaznom ljubavlju koja je isijavala iz Spasitelja pobudila je jednog bogatog kneza koji je slusao reci Hristove da Ga upita: "Ucitelju blagi, sta da ucinim pa da nasledim zivot vecni?"

Ovo pitanje je aktuelno i dan danas, a bice i sve do drugog dolaska Hristovog, "kada dodje u slavi Oca svoga sa Andjelima svetim"(Mk.8,38). Svakog od onih koji veruju i ceznu za zivotom vecnim u Carstvu nebeskome zanima, kao i kneza iz danasnje jevandjelske price, kako i cime se on stice. No, poslusajmo Hrista sta odgovara bogatom knezu: "Zapovesti znas: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lazno; postuj oca svojega i mater svoju". Spasitelj nas, gledajuci Svojim bozanskim pogledom u samu dusu knezevu, nabroja grehove kojima djavo porobljava sebi one koji poseduju bogatstvo. Ti grehovi iz bogatstva lako nicu, rastu i mnoze se, okivajuci sve koji im svesno ili nesvesno robuju.

Sve materijalne stvari, braco i sestre, Bog je dao ljudima da se koriste njima na svoje dobro i dobro bliznjih svojih. Medjutim ljudi po svojoj zloj navici i sklonosti ka zlu izabiru los i gresan pristup upotrebi materijalnih dobara. Povuceni zeljom tela koje cezne za ugodnostima i nasladama, ljudi hitaju da sakupe sto vise materijalnih dobara i u toj svojoj zurbi zaborave na dusu svoju, kojoj je takodje potrebna hrana, ali duhovna. Kada telo sa svojim prohtevima, kojima nema kraja, potpuno izgladni dusu, tada ona pocinje da daje signale svoje zanemarenosti preko nemira, glavobolja, razdrazljivosti, a kasnije - ako covek ne poduzima nista - i preko telesnih bolesti. Ako se i dalje ne poduzima nista, dusa napusta svoju "tamnicu" i nastupa smrt tela, koje je bez duse ostavljeno raspadanju. Da bismo izbegli takve signale duse, koja je preteznija od tela, trebamo je hraniti duhovnom hranom. Duhovna hrana za svaku dusu ljudsku nalazi se u Svetom Pismu i drugim bogonadahnutim knjigama, u ispunjavanju zapovesti Bozjih i cinjenju ostalih bogougodnih jevandjelskih dela.

Ziveci ovako bicemo slicni bogatome knezu iz danasnje jevandjelske price, koji na Hristov odgovor rece: "Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje". Medjutim, ne smemo zaboraviti jos jednu vrlinu, da nas ne bi zatekla nespremnima Hristova tvrdnja: "Jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima; i imaces blago na nebu; pa hajde za mnom". Trebamo biti spremni da za spasenje duse svoje i duse bliznjeg svoga zrtvujemo sva materijalna dobra koja "posedujemo", da shvatimo i razumemo tajnu Bozanske ljubavi koja treba da pocne u ovom zivotu a nastavi se u onom vecnom. Ne smemo dopustiti da nas materijalna dobra vezu za sebe i da na poziv Hristov budemo kao knez iz danasnje jevandjelske price koji: "postade zalostan jer bese vrlo bogat". Trebamo koristiti materijalna dobra za ispunjenje volje Bozje iskazane u zapovestima Njegovim. Ne smemo dozvoliti da ozaloscujemo Hrista svojom vezanosti za materijalna dobra kao knez iz danasnje price, pa da se i na nas odnose Hristove reci: "Kako je tesko onima koji imaju bogatstvo uci u Carstvo Bozje! Jer je lakse kamili kroz iglene usi proci nego li bogatome uci u Carstvo Bozje". Tesko je onome ko se poda zloj navici telougadjanja. Pa ipak, ako mu je i tesko da se nje oslobodi, nije i nemoguce. Sa Bogom, miloscu Njegovom i blagodatnom silom proisteklom iz zivota po zapovestima Bozjim nista nije nemoguce, vec naprotiv - po recima svetog Apostla: "sve mogu u Hristu koji mi snagu daje" - i mi cemo sa cvrstom i nepokolebljivom verom, nadom i ljubavlju pobediti sve zamke lukavoga koje on stavi pred nas na nasem putu spasenja. Tada ce se na nama obistiniti reci Hristove: "Zaista vam kazem: nema nikoga koji je ostavio kucu, ili roditelje, ili bracu, ili sestre, ili zenu, ili decu radi Carstva Bozijega, koji nece primiti mnogostruko u ovo vreme, a u dolazecem veku zivot vecni".

Neka nam Bog svemoguci bude na pomoci i Njemu, Bogu trojedinom Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek. AMIN.

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.