NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja dvadeset prva

po Duhovima - Svetih Otaca

Jevandjelje o Gospodu Sejacu

Zacalo: 35, Luka (8, 5-15)

"Rece Gospod pricu ovu: izidje sijac da sije sjeme svoje; i kad sijase, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobase ga. I drugo pade na kamen, i iznikavsi osusi se, jer nemase vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavsi donese rod sto puta onoliko. Govoreci ovo povika: ko ima usi da cuje neka cuje. A ucenici njegovi pitahu ga govoreci: sta znaci prica ova? A on rece: vama je dano da znate tajne carstva Bozijega; a ostalima u pricama, da gledajuci ne vide, i cujuci ne razumiju. A prica ova znaci: sjeme je rijec Bozija. A koje je kraj puta to su oni koji slusaju, ali potom dolazi djavo, i uzima rijec iz srca njihova, da ne vjeruju, i da se ne spasu. A koje je na kamenu to su oni koji kad cuju s radosti primaju rijec; i ovi korijena nemaju koji za neko vrijeme vjeruju, a kad dodje vrijeme kusanja otpadnu. A koje u trnje pade to su oni koji slusaju, i otisavsi od brige i bogatstva i slasti ovoga zivota zaguse se, i rod ne sazri. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji rijec slusaju, i u dobrome i cistom srcu drze, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreci povika: ko ima usi da cuje neka cuje".

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Gospod Isus Hristos se radi pouke ljudima cesto sluzio pricama. Uzimao je za primer obicne stvari i dogadjaje, da bi pokazao kako se duboki sadrzaj skriva u njima. Sta ima obicnije od soli, od kvasca, drveta gorusicina, sunca, vrabaca, trave i krinova poljskih, od psenice i kukolja, od kamena i peska? Niko od onih koji to svakodnevno gledaju ne bi ni pomislio da u njima potrazi skrivene tajne Carstva Bozjeg. Hristos je bas preko njih ljudima otkrio neizmerne nebeske tajne skrivene pod spoljasnjim izgledom. Isto tako su obicni i dogadjaji kojima se Gospod sluzio da objasni duhovni zivot covekov, ili istoriju ljudskog pada i spasenja, ili kraj sveta i Strasni Sud, ili milost Bozju prema gresnicima. Vekovima su ljudi gledali pojave kakve su one opisane u pricama o sejacu i semenu, o psenici i kukolju, o bludnom sinu, o nepravednim vinogradarima, ali niko ni sanjao nije da se pod korom tih dogadjaja skriva tako hranjiva jezgra za duh covecji sve dok Gospod nije te price Sam ispricao, njihovo znacenje protumacio i njihovo jezgro pokazao.

Danasnje jevandjelje izlaze Hristovu pricu o sejacu, koja po svom spoljasnjem vidu pokazuje jedan vrlo obican dogadjaj, ali koja u svojoj unutrasnjosti skriva istinu o Gospodu Isusu Hristu, i ljudskim dusama, i jevandjelskoj nauci, i uzroku propasti i putu spasenja ljudskih dusa - sve u jedan mah.

Posto je Sam Gospod na trazenje Svojih apostola protumacio ovu pricu pokazujuci nam time na sta treba da usmerimo paznju, besedu o danasnjem jevandjelju pocecemo istim redosledom.

Izadje Spasitelj nas kao Sin Bozji iz vecnog krila Oca Svoga u telo covecje da kao Covek posluzi ljudima. Sejase reci Svoje bozanske nauke po njivama dusa ljudskih nastojeci da vrati svakoj dusi prvosazdanu lepotu.

"I kad sejase, jedno (seme - rec) pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobase ga. A drugo pade na kamen, i iznikavsi osusi se, jer nemase vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i ugusi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavsi donese rod sto puta onoliko".

Kako nam Spasitelj jasno predstavlja tajne duhovnog zivota, braco i sestre. Da bismo lakse razumeli tajne, Gospod navodi dogadjaje iz svakodnevnog zivota. Svako od nas je mogao da vidi kako drugi seju, neki su i sami sejali, ali da li se neko upitao kakvu duhovnu tajnu krije taj posao?

Njiva predstavlja duse ljudske; raznoliki delovi njive oznacavaju raznolike duse ljudske. Jedne su duse kao zemljiste oko puta; druge su kao kamenito zemljiste njive; trece su kao trnjak na njivi; a cetvrte kao dobra zemlja, udaljena od puta i cista od kamenja i trnja.

Zrnevlje palo na put oznacava reci Bozje koje su pale u zakorovljena srca. To zrnevlje kao da je ovde palo slucajno. Jer, tu se radi o ljudima koji slucajno, s vremena na vreme, posecuju crkvu - prilikom krstenja, vencanja ili sahrane, i tu cuju nesto od nauke Bozje. Medjutim, njihove usi i njihova srca su zatvorena za Boga. Oni su nesposobni da dozive svesteno treperenje duse. Egoizam, ljudska zloba, slastoljublje i gresne navike otupili su osecanje za dobro i uzviseno, ubili polet prema Bozanstvenom. Kod takvih ljudi seme pada na srce, ali ne i u srce, pa biva brzo pogazeno ovozemaljskim obavezama i gresnim navikama.

Zrnevlje palo na kamenito tlo oznacava rec Bozju koja dodirne srce ljudsko i stvara u njemu osecanje radosti, pa se takvi ljudi lako odusevljavaju slusajuci rec Bozju i brzo je primaju. Za njih je rec Bozja nesto zaista dobro, privlacno i prijatno za slusanje. Ali, samo to. Takvi ljudi ne mogu i ne zele da u reci Bozjoj vide otkrivenje plana Bozjeg domostroja o ljudskom spasenju, o Carstvu Bozjem, u koje se ulazi kroz tesna vrata stradanja i iskusenja, kroz podvig i napore (Mt. 11, 12; Mk. 10, 23). Njihova vera nema duboke korene. Oni, po recima Gospoda, veruju samo dok ne naidju iskusenja, a onda se povlace (Lk. 8, 13).

Zrnevlje palo u trnje oznacava reci Bozje koje su pale na dusu onih ljudi koji primljenu rec Bozju ugusuju zivotnim brigama, bogatstvima, sujetom i svetskim nasladama. Nedostaje im ono odusevljenje prilikom prijema reci Bozje kakvo postoji kod onih na "kamenitoj zemlji". Ovde se rec Bozja ozbiljno prima, sa punim saznanjem o njenom spasonosnom znacaju, prisutna je i spremnost na podvige, smirenje i pokajanje, ali trnje gresnih sklonosti, privrzenost bogatstvu i zemaljskim nasladama zagusuju dobra stremljenja.

Na poslednjem mestu u prici navodi se zrnevlje koje pada na dobru zemlju. Sa vanjske strane gledajuci, najvise semena ipak padne na dobru zemlju i o njemu se najvise misli i u njega najvise nada. No, kada pogledamo od jezgre prema povrsini - onako kako je Hristos gledao - onda cemo uvideti stvaran znacaj svega recenog.

U nasem svetu zaista je najmanje onih koji u srcu svome drze rec Bozju i zive po njoj. Stoga dobra zemlja oznacava dobre duse, duse u kojima rec Bozja obitava i ne gasi se, duse zedne istine i gladne ljubavi. Kao zedan jelen sto juri i trazi vode, tako i ove dobre duse jure po suvoj pustinji ovoga sveta i traze da zagase svoju zedj i glad Istinom vecnom i Ljubavlju neprolaznom. I kad na takve duse padne rosa i mana nebesna sa Hristovih usta, one se kupaju u radosti, i rastu visoko do nebesa, i donose neizmerni rod. Kroz te duse "samo jedan put vodi, i njim samo Hristos hodi;" za sve ostale putnike i prolaznike taj je put zatvoren. U tim dusama nema kamenjaka i trnjaka, no samo cista i plodna i meka zemlja, na kojoj samo jedan usev raste - onaj sto ga Hristos Gospod seje!

Braco i sestre, culi smo pricu o sejacu. Ali, kako smo je culi i kako cemo je primiti? Gospod je zavrsio pricu recima: "Ko ima usi da cuje neka cuje"! Ove reci su i savet i opomena. Jer, postoje dva nacina slusanja. Postoji slusanje bez ucesca i interesovanja, slusanje koje prolazi kroz usi, ali ne stize do srca. Nije dovoljno da samo otvorimo usi, nego i srce. Neka svaki od nas prosudi: da li je u broju onih koji su zakorovljena srca, koji gaze rec Bozju ili je ostavljaju da bude razgrabljena i pojedena od crnih ptica - neprijatelja nasega spasenja? Da li je medju povrsnim ljudima koji se lako zagrevaju, ali i lako rashladjuju - neozbiljnih i lakomislenih slusalaca reci Bozje? Ili cemo se naci u broju onih koji ugusuju sebe u prekomernim brigama za onim sto je zemaljsko i sujetno?

Molimo se Gospodu da se smiluje na nas i da nam posalje dar razumevanja reci Njegovih, da razumemo poruke koje nam preko svoje Svete Crkve salje, da zivimo njima i hranimo duse neprolaznom hranom nebeskom.

Neka je slava i hvala Zivome i Zivotvornome Gospodu i Spasu nasemu Isusu Hristu, zajedno sa Ocem i Duhom Svetim vavek. AMIN.

.

.