NEDELJNA

PROPOVED

 

Nedelja sesta po Duhovima

 

Jevandjelje o radosti i zluradosti

 

Matej zacalo 29 (9, 1-8)

 

I usavsi u ladju prijedje i dojdje u svoj grad. I gle donesose mu uzeta koji lezase na odru. I vidjevsi Isus vjeru njihovu rece uzetome: ne boj se, sinko, oprastaju ti se grijesi tvoji. I gle, neki od knjizevnika rekose u sebi: ovaj huli na Boga. I videci Isus pomisli njihove rece: zasto zlo mislite u srcima svojijem? Jer sta je lakse reci: oprastaju ti se grijesi: ili reci: ustani i hodi? Ali da znate da vlast ima sin covjecij na zemlji oprastati grijehe (tada rece uzetome): ustani, uzmi svoj odar i idi doma. I ustavsi otide doma. A ljudi videci cudise se, i hvalise Boga, koji je dao vlast takovu ljudima.

 

Proslonedeljna propoved

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Mi volimo da gledamo svet oko sebe, a zaboravljamo da zavirimo u sebe, u unutrasnji svet, koji je mnogo dublji od spoljasnjeg, a za nas i mnogo vazniji. Kada je jedan svetitelj pogledao srce covecije u svoj njegovoj sirini i dubini, on je rekao: srce je beskrajno, bezobalno more u kome se nalaze najraznovrsnije zivotinje, najraznovrsnija bica. Mnogo je coveku potrebno snage i istrajnosti da ocisti svoje srce od svih necistota, strasti i poroka, od svega sto ga udaljuje od Boga i Carstva Bozjega.

Danasnje Sveto Jevandjelje kazuje nam o toj muci covekovoj, o toj borbi njegovoj u ovome svetu.

Prisustvo Hristovo u Kapernaumu sakupilo je mnogi narod u kuci i ispred kuce u kojoj je odseo Hristos, "tako da ne mogahu ni pred vratima da se smeste, i kazivase im rec". Narod zedan reci Njegove okruzio je Hrista slusajuci bozansku nauku. Kroz takvo mnostvo naroda probijala su se cetiri coveka noseci uzetoga. Medjutim, ubrzo su zakljucili da se ne mogu probiti na nacin kako su naumili. Pribegli su tezem i riskantnijem nacinu, koji pokazuje njihovu nepokolebljivu veru u isceljenje svog uzetog prijatelja ili srodnika samo ako ga stave pred Hrista. Time obelodanjuju veliku moc prisustva Hristovog i delovanje blagodatne sile koja isijava iz Njega, a svima nama svojim primerom jos i pokazuju kako trebamo biti uporni i istrajni na putu jevandjelske ljubavi prema Bogu i bliznjima.

No kako i na koji nacin su izneli uzetoga pred Hrista? "Otkrise krov gde On bese, i prokopavsi spustise odar na kome uzeti lezase". A Gospod "videvsi veru njihovu rece uzetome: sinko, oprastaju ti se gresi tvoji!"

Ovom recenicom Spasitelj je otkrio tajnu Svoga dolaska u nas zemaljski svet, kazao je zasto se spustio sa Prestola slave Svoje i dosao medju nas ljude, stvorenja ruku Svojih. Dosao je Gospod medju nas da ukloni greh iz coveka, iz prirode ljudske, da ljudsku prirodu ispuni Vecnim Zivotom. To je najvece delo, delo Boga, delo koje niko od ljudi uciniti ne moze: da coveku otpusta grehe, da iz coveka iscupa sve grehe, ocisti dusu njegovu i pokaze je bezgresnom i svetom, punom Bozanske sile. On je tu silu i tu moc ostavio Crkvi Svojoj, preko Svojih svetih Apostola i Svetitelja, kada je na dan Vaskrsenja pobedivsi smrt vaskrsao i pokazao se i pojavio pred ucenicima Svojim u telu vaskrslom. Oni su bili zapanjeni i uplaseni Njegovom pojavom medju njima. Tada im On rece: "Primite Duha Svetoga. Kome otpustite grehe, otpustice mu se, a kome zadrzite zadrzace mu se" (Jn. 20, 22-23). Eto te sile, eto moci koju je Gospod ostavio Crkvi Svojoj - da oslobadja svet od greha, od smrti, od svakog zla i svakog djavola. Drugom prilikom Gospod Svojim svetim ucenicima, Apostolima, daje tu istu vlast svima zajedno, pa veli: "Sta razresite na zemlji bice razreseno na nebu, a sto svezete na zemlji bice svezano na nebu" (Mt. 18, 18). Tako nam Gospod danasnjim svetim jevandjeljem otkriva tajnu Svoga dolaska u ovaj svet i tajnu svakoga od nas.

Gospod nas posla u ovaj svet, braco i sestre, ne da budemo obitaliste greha, zla i smrti, nego Vecnoga Zivota, vere u Jedinog Istinitog Boga. A sta je to vera u Jedinog Istinitog Boga? Kada smo mi pravi hriscani, kada je svako od nas pravi hriscanin? Onda kada verujemo u Gospoda Hrista kao Jedinog Istinitog Boga, kada zivimo po Njegovim svetim zapovestima iduci kroz ovaj svet za Njim svetim vrlinama. Covek istinski veruje u Jedinog Istinitog Boga samo onda kada svom dusom svojom, svim bicem svojim, svim umom svojim, svom snagom svojom ide za Gospodom tvoreci volju Njegovu, a odbacujuci volju svoju.

Covek hriscanin uvek proverava sebe Gospodom Hristom. Ako hoce nesto da ucini on pita sebe: "Da li bi ovo Gospod Hristos ucinio?" Otvori Jevandjelje i zaviri u njega, ili pitaj svoga duhovnika, i onda ces uciniti ono sto je Hristovo i ono sto bi sam Gospod Hristos ucinio! I tako sa svakim delom. To je vera u Jedinoga Istinitog Boga, vera koja dusu nasu, srce, volju, sve nase predaje u ruke Hristove. Vaistinu, Gospode, nista nase ne vredi bez Tebe, svako je nase delo bez Tvoga blagoslova nistavno i propadljivo.

Od istinite vere radja se istinita ljubav, istinska ljubav koja ne voli greh, koja mrzi zlo ali voli gresnika, voli brata svoga i u grehu njegovom. Odvojiti greh od gresnika, to je velika moc i velika mudrost jevandjelska. Ali pazimo, braco i sestre, niko ne moze pobediti nas greh u nama ako mi sami to necemo. Potrebna je nasa licna vera, nase licno pokajanje, i onda se sa nama desava to duhovno cudo koje se desilo sa danasnjim uzetim bolesnikom iz jevandjelske price: "Sinko, otpustaju ti se gresi tvoji!" U dusi se tada desava najveci prevrat. Mi se kajemo, ispovedamo grehe pred Gospodom, pred Njegovim svestenikom i, gle, gresi nasi beze od nas, sve sto je smrtno bezi iz nas. Otpustaju nam se gresi nasi zbog naseg pokajanja, radi nase vere. Ta istinita vera u Jedinoga Istinitog Boga daje nam snage da ne malaksemo, da se ne uplasimo nikakvog greha sto je u nama, da ne reknemo: "E, ovaj moj greh je tako strasan da mi nema spasenja, propao sam". To covek ne sme nikada da kaze, jer je Svemilostivi Gospod jaci od svakoga greha, od svih grehova svih ljudi na svetu, jaci od svih smrti, od svih zala. Samo se jedno trazi od nas: da omrznemo svoj greh, da omrznemo zlo sto je u nama. Ne zaboravljajmo nikada istinu Svetog Jevandjelja: "Plata za greh je smrt!" Da, braco i sestre, plata za greh je smrt, a plata za veru i pokajanje jeste Zivot Vecni. Na nama samima je sloboda izbora!

Neka Blagi Gospod uveca istinsku veru u svakom bicu ljudskom, da bismo svi postali jaci od svakoga zla, od svakoga greha, od svake smrti i uvek slavili i proslavljali Boga trojedinog Oca i Sina i Svetoga Duha vavek.

AMIN.

 

 

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.