NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja deveta po Duhovima

- Svetih Otaca -

Jevandjelje o Jacem od prirode

Zacalo: 59,

Matej (14, 22 - 34)

I odmah natjera Isus ucenike svoje da udju u ladju i naprijed da idu na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivsi narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uvece bijase ondje sam. A ladja bjese nasred mora u nevolji od valova, jer bjese protivan vjetar. A u cetvrtu strazu noci otide k njima Isus iduci po moru. I vidjevsi ga ucenici po moru gdje ide, poplasise se govoreci: to je utvara; i od straha povikase. A Isus odmah rece im govoreci: ne bojte se; ja sam, ne plasite se. A Petar odgovarajuci rece: Gospode! ako si ti, reci mi da dodjem k tebi po vodi. A on rece: hodi. I izisavsi iz ladje Petar idjase po vodi da dodje k Isusu. I videci vjetar veliki uplasi se, i pocevsi se topiti, povika govoreci: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruzivsi ruku uhvati Petra, i rece mu: malovjerni! zasto si posumnjao? I kad udjose u ladju, presta vjetar. A koji bijahu u ladji pristupise i poklonise mu se govoreci: vaistinu ti si sin Bozji. I presavsi dodjose u zemlju Genisaretsku.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Kao bledom slikom obelodanio je Bog Svoju svetlost kroz sunce; Svoju moc kroz bezbrojna tela vasionska; Svoju mudrost kroz poredak stvari i bica s kraja u kraj vasione; Svoju krasotu kroz krasotu tvari; Svoju milost kroz brizljivu negu svega sto je sazdao; Svoj zivot kroz sve sto zivi. No sve je to samo trenutna i bleda slika Njegovih svojstava; sve su to samo ognjena slova napisana po gustome dimu. Sva pak ova svojstva Boga Zivoga pokazala su se u najvecem blesku u kom su se mogla pokazati u ovome svetu - u coveku. Ne u svakom coveku, ne u stvorenom coveku, nego u nestvorenom coveku, Gospodu Isusu Hristu. U Njemu su zasjali i pokazali se vidljivo sjedinjeni i svetlost i moc i mudrost i krasota, i milost i zivot.

Samo kroz Gospoda Isusa Hrista moze se verovati u potpunu pobednicku moc zivoga Boga nad svakom tvari, nad svakom stihijom i nad svakim zlom u svetu. Samo Gospod Isus Hristos moze dati hrabrosti da zivimo i hrabro kroz smrt prodjemo.

Samo On moze opravdati nadu u zivot uzviseniji od ovoga truleznog zivota. I samo nas On moze zagrejati ljubavlju prema svakom dobru. Jer On je ziva i ovaplocena pobeda Bozja nad svetom.

"Ne bojte se, ja pobedih svet"(Jn. 16, 33), rekao je Hristos Svojim ucenicima, a kroz njih i svima nama. Ne bojmo se, nas Gospod i Spas Isus Hristos pobedi svet. Jevandjelje je knjiga Njegovih pobeda, svedocanstvo Njegove svemoci. Istorija Crkve do danas - i do kraja sveta - jos je prostranija knjiga Njegovih pobeda. Ko god posumnja, izgubice plod tih Njegovih pobeda. Zato bez ikakve sumnje poslusajmo poruke danasnje jevandjelske price, koja opisuje jednu gorostasnu pobedu Hristovu nad fizickom prirodom.

Posle cudesnog nahranjenja pet hiljada ljudi u pustinji samo sa pet hlebova i dve ribe, Gospod je rekao Svojim ucenicima da udju u ladju i da predju na suprotnu stranu Galilejskog mora, a On se popeo na Goru, da bi po obicaju bio na molitvi Sam. Kada je ladja vec bila nasred mora, poceo je duvati jak protivan vetar. Talasi su besno udarali u ladju. U toku noci Isus je posao da bi stigao Svoje ucenike iduci po moru. Videvsi Ga kako hoda po moru, ucenici su se uplasili, misleci da je utvara i od straha povikase. A Isus im se odmah obrati recima: "Ne bojte se; Ja sam, ne plasite se!" A Petar odgovarajuci rece: "Gospode, ako si Ti, reci mi da dodjem k Tebi po vodi".

Isus mu rece: "Hodi!" I izisavsi iz ladje Petar idjase po vodi da dodje k Isusu. No videci vetar veliki uplasi se, i pocevsi se utapljati, povika govoreci: "Gospode, pomagaj!" I odmah Isus pruzivsi ruku uhvati Petra, i rece mu: "Maloverni, zasto si posumnjao?" I kad dodje u ladju presta vetar. A koji bijahu u ladji pristupise i poklonise Mu su govoreci: "Vaistinu si Ti Sin Bozji!"

Prekrasan jevandjelski dogadjaj! Divna slika, puna drame i napetosti! Dogadjaj kojim nam Gospod jos jednom ukazuje na znacaj vere u nasem zivotu, na potrebu molitve i samoce kojima se dusi omogucuje blizak kontakt sa Bogom.

No, pokusajmo da prateci redosled danasnje jevandjeljske price proniknemo u njeno unutrasnje znacenje za nas duhovni zivot.

Otpustanje naroda, penjanje na goru, samoca i mrak - sta sve to znaci?

Otpustiti narod znaci ostaviti na stranu sve predstave o svetu i sva secanja koja nas vezu za svet, pa ispraznjeni od sveta uzdici se k Bogu na molitvu.

Penjanje na goru znaci uzdici svoj um i srce i dusu na visinu Bozju, u blizinu Bozju, u drustvo Bozje. Onaj koga priteze svet k bezbrojnim interesima, kao sa mnogobrojnim narodom, ne moze se u isto vreme penjati ka visini, gde se covek oseca sam sa svojim Tvorcem.

Samoca oznacava golu dusu onakvu kakva je. Odvojen od sveta covek oseca uzasnu samocu. Oni koji zbog razocaranosti u svet osete tu uzasnu samocu obicno svoj zivot zavrsavaju samoubistvom ako ne uspeju da se podignu na visinu gde covek susrece Boga.

Mrak oznacava savrseno odsustvo ma kakve svetlosti ovoga sveta. Samotniku molitveniku sav ovaj svet lezi potopljen u duboku tamu, u kojoj mu postepeno svice zora nebeske svetlosti sto od Boga dolazi i obasjava mu jedan novi, beskrajno sjajniji i bolji svet od ovoga.

Ovo su, braco i sestre, cetiri faze molitve i njihov unutrasnji smisao koje su slikovito predstavljene u danasnjoj jevandjelskoj prici otpustanjem naroda, penjanjem na goru, samocom i tamom.

No ova osamljena molitva Gospoda Isusa poucna je za nas jos i s obzirom na ono sto se dogodilo pre nje i sto se imalo dogoditi posle. Pre te molitve Gospod je ucinio necuveno cudo umnozavanja hleba, a posle nje imao je da po ustalasanome moru hodi kao po suvu do same sredine morske.

Tako i mi trebamo, braco i sestre, da prvo zasvedocimo svoju veru dobrim delom, pa onda da je ispovedamo recima. Dalje, molitva vredi samo onda kad se spremamo da ucinimo dobro delo i molimo se Bogu za pomoc. Molitva pak Bogu da bi On pruzio Svoju pomoc u zlu delu je besciljna i, jos gore, bogohulna. Ciniti zlo i vrsiti molitvu, to je kao sejati kukolj i zahtevati od Boga da nikne psenica. Posle svakog dobrog dela treba da pripadnemo na molitvu i blagodarimo Bogu sto nas je udostojio i osposobio za to dobro delo; a pred svako dobro delo treba opet da pripadnemo na molitvu Bogu proseci od Njega blagodat, pomoc i sadejstvo, da bi predstojece nam delo bilo svrseno valjano i cestito.

Jednom recju, svako dobro delo sto imamo, ili sto ucinimo, ili sto dozivimo i vidimo, ili sto cujemo i procitamo - svako, svako bez izuzetka treba da u celosti pripisujemo Bogu a ne sebi, ne svojoj moci, ne svojoj pameti ili pravednosti. Jer, nista smo pred Gospodom.

Gospode sveblagi, smiluj se na nas i podaj nam da umom razumemo poruke tvojih dela i proslavljamo Tvoje sveto ime, Oca i Sina i Svetoga Duha vavek. AMIN.

.

.