NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja sedma
po Duhovima
-Svetih Otaca
Jevandjelje o isceljenim
i neisceljenim slepcima
Zacalo: 33,
Matej (9, 27-35)
U ono vreme kad je Isus odlazio
odande, za njim idjahu dva slijepca vicuci i govoreci: pomiluj nas, sine
Davidov! A kad dodje u kucu, pristupise k njemu slijepci, i rece im Isus:
vjerujete li da mogu to uciniti? A oni rekose: da, Gospode. Tada dohvati
se ociju njihovih govoreci: po vjeri vasoj neka vam bude. I otvorise im
se oci. I zaprijeti im Isus govoreci: gledajte da niko ne dozna. A oni izisavsi
razglasise ga po svoj zemlji onoj. Kad oni pak izidju, gle, dovedose k njemu
covjeka nijema i bijesna. I posto izgna djavola, progovori nijemi. I divljase
se narod govoreci: nigda se toga nije vidjelo u Izrailju. A fariseji govorahu:
pomocu kneza djavolskog izgoni djavole. I prohodjase Isus po svijem gradovima
i selima uceci po zbornicama njihovijem i propovijedajuci jevandjelje o
carstvu i isceljujuci svaku bolest i svaku nemoc po ljudima.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Prvosazdani covek ziveo je, kao i angeli, od gledanja u Boga; njegovi potomci, posle greha, ziveli su od vere u Boga. Oni kojima je zatvoreno gledanje a nije otvorena vera, ne mogu se racunati u zive, jer nemaju vezu sa zivotom.
Bog nije kamen jednom ubacen u coveka i tu ostaje mimo volje covekove. Bog je sila finija od svetlosti i vazduha; sila koja ispunjava coveka ili ga napusta prema dobroj volji covekovoj. Tako covek ni u dva dana nije podjednako ispunjen Bogom. To zavisi najvise od covekove otvorenosti prema Njemu. Kad bi covecja dusa bila potpuno otvorena prema Bogu (a to znaci u isto vreme zatvorena prema svetu), onda bi se covek vratio u prvobitno nasladjivanje Boga gledanjem. No kako je to tesko postici u zemaljskoj, smrtnoj sredini, ostaje samo jedan otvor kojim covek moze doci u vezu sa Bogom kao izvorom zivota - ostaje vera.
Zato nam Sveta Crkva pitanje vere cesto postavlja i objasnjava pomocu jevandjelskih prica koje se citaju na bogosluzenju. Tako smo pre tri nedelje slusali jevandjelje o veri kapernaumskog kapetana, tako nepokolebljivoj da je zadivila i samog Gospoda Isusa, Koji rece: "Zaista vam kazem: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh" (Mt. 8,10). Prosle nedelje culi smo o veri onih koji su doneli Isusu jednog raslabljenog bolesnika, opruzenog na nosilima. Videvsi njihovu veru, Hristos je oprostio grehe raslabljenom i iscelio ga (Mt. 9, 2-6). A u danasnjoj jevandjelskoj prici Hristos je vratio vid dvojici slepih, opet zbog vere njihove. Ovom cudesnom isceljenju prethode druga dva, takodje plodovi jake vere - isceljenje bolesne krvotocive zene (Mt. 9, 22) i vaskrsenje Jairove kceri (Mt. 9, 25; Lk. 8, 50-55).
Vera znaci: prvo, secanje na prvobitno gledanje Boga, - secanje koje je ostalo zapisano u savesti; drugo, primanje kao istine onoga sto je Bog otkrio vidovitim prorocima i svetiteljima; i trece i najvaznije: priznanje Gospoda Hrista kao Sina Bozjeg, kao vidljivo oblicje nevidljivog Boga (2. Kor. 4, 4). Ovo trece obuhvata i ispunjava do savrsenstva ono oboje prvo. Ovo je vera koja ozivljava i spasava. Ovo je najveci otvor kroz koji Bog ulazi u coveka prema meri ceznje i dobre volje covekove. Zato Gospod Isus cesto pitase bolesnike i stradalnike: "Verujes li?" Ili: "Verujes li da ja to mogu uciniti?"
I danasnje jevandjelje opisuje jedno od mnogih cudesa koja se desavaju onda kad se covek verom otvori prema Bogu i pusti Ga u sebe. Posle vaskrsenja Jairove kceri, Gospoda i ucenike njegove pratilo je mnostvo naroda. O cudu vaskrsenja cula su i dva slepca koja su bila na ulici i prosili milostinju, pa saznavsi da Gospod prolazi nedaleko od njih pocese da vicu: "Smiluj se na nas, sine Davidov!" Ne zeleci da njihova vera posluzi kao prazna slava, vec kao pouka narodu koji ga je pratio, a i svima nama, Spasitelj svraca kod jedne kuce i tu pred malim brojem svedoka isceljuje ova dva slepca. Tom prilikom im postavlja pitanje: "Verujete li da mogu to uciniti?" I dobiva odgovor: "Da, Gospode!" Kao odgovor na ovu kratku, ali snaznu i ubedljivu ispovest dosle su spasonosne reci Gospoda: "Po veri vasoj neka vam bude!" I desi se cudo, nastalo kao plod vere: "I otvorise im se oci!" kako svedoci jevandjelist.
Zaista cudno - jedna mala potvrdna rec da!, koju u nasem obicnom zivotu izgovaramo toliko puta ne pridajuci vaznosti njenoj moci, ucinila je cudo, postala je kljuc koji je otvorio oci dvojice slepaca!
Braco i sestre, vera je od pocetka svojstvena ljudima. Ona je u osnovi svih nasih teznji u postizanju nekog uzvisenog ideala. Vera je neophodna ne samo zbog cuda ili samo u izuzetnim zivotnim situacijama, u slucajevima beda i nesreca, nego i u svakom vremenu i u svim uslovima naseg zivota. Vera je za dusu ono sto je vazduh za telo.
Vera vodi coveka Bogu u casovima beda i iskusenja. Ona cini coveka istinski srecnim, unosi svetlost i radost u zivot, nadu i ocekivanje. Radost koju vera donosi je takva da nista drugo u svetu nije u stanju da je stvori. Onaj koji veruje zna da bi bez vere bio bez utehe u zivotu, kao putnik koji luta po mraku, kao ladja bez kompasa i kormila. Onaj koji veruje oseca i zna da je vera njegovo najvece blago.
Braco i sestre, u licu dvojice slepaca iz danasnjeg jevandjelske price imamo primer ciste, iskrene, cvrste, zive i ubedjene vere. Kroz tu veru i svojom skromnom molitvom slepci su dobili od Gospoda isceljenje svog telesnog slepila. I mi kroz svoju veru u Hrista, slicno slepcima, mozemo da dobijemo isceljenje naseg dusevnog slepila, i svih nasih licnih i drustvenih neduga. Vera ce nam dati snage da se volimo kao braca, da se borimo za pobedu mira i pravde, da radimo na jednom boljem i Bogu blizem zivotu. Zato negujmo veru svoju i ne dozvoljavajmo da nam je iko ili ista pokvari. Bez vere covek je kao ladja bez kompasa i kormila, kako vetrovi duvaju tako se i ladja okrece sve dok ne zavrsi pod vodom. Tako i covek bez vere luta po ovome svetu trazeci ono sto mu svet ne moze dati sve dok ne zavrsi u nevoljama, nedacama i iskusenjima svake vrste.
Nemojmo cekati da nas nevolje, bilo nase bilo nasih bliznjih, vracaju veri, nego se vec sada okrenimo licem prema Bogu i pred Njim cinimo sva svoja dela.
Neka nam Bog bude milostiv i neka rasplamsa tinjajucu iskru vere u dusama nasim, da proslavljamo Njegovo sveto ime, Oca i Sina i Svetoga Duha vavek. AMIN
.
.