NEDELJNA

PROPOVED

 

Nedelja peta po Duhovima

 

Jevandjelje o spasenju coveka i propasti svinja

 

Zacalo: 28,

Matej (8, 28 - 34; 9, 1)

 

U ono vrijeme kada dodje Isus u okolinu Gergesinsku, sretose ga dva bijesna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogase niko proci putem onijem. I gle, povikase: sto je tebi do nas, Isuse, sine Bozji? zar si dosao amo prije vremena da mucis nas? A daleko od njih pasijase veliki krd svinja. A djavoli moljahu ga govoreci: ako nas izgonis, poslji nas da idemo u krd svinja. I rece im: idite. I oni izisavsi otidose u svinje. I gle, navali sav krd s brijega u more, i potopise se u vodi. A svinjari pobjegose; i dosavsi u grad kazase sve, i za bijesne. I gle, sav grad izadje u susret Isusu; i vidjevsi ga molise da bi otisao iz njihovoga kraja. I usavsi u ladju prijedje i dodje u svoj grad.

 

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Bog je, braco i sestre, stvorio coveka da bi covek od sebe stvorio bogo-coveka. Dao mu je lik po Svome Liku, dao mu bogoliku dusu i bozansku silu kojom treba da zivi i sebe ispunjava, postepeno obrazujuci bogocovecno bice. Ali covek nije hteo da obozuje svoje bice, nego je po svom slobodnom opredelenju prestupio jedinu Bozju zapovest u Raju i dobrovoljno se predao u ruke djavolje. A ko je djavo?

Djavo je zapravo potpuno ludilo, bezumlje, bogoborstvo. Ustati protiv Boga i boriti se sa Njim, to je djavolji put, to je djavolji izbor. Necu vise da Bog bude nada mnom! - to je djavolje opredelenje. Necu Istinu Bozju Vecnu, hocu da ja sam budem slobodan od Boga, slobodan od Njegove Istine, od Njegove Pravde, od Njegovih Zakona! - to su zelje djavolje.

U djavolu je sve obrnuto: ono sto je najglavnije u zivotu i svetu - a to je Bog, ono sto je najvaznije on je proglasio za najmanje vazno: Pravdu Bozju proglasio je za laz; Dobro Bozje za zlo; sve sto je Bozje odbacio je - i time postao djavo. Od najsvetlijeg andjela pred nebeskim Prestolom Bozjim postao je najcrnje i najbogobornije bice u Bogom stvorenom svetu.

Kao takav, uspeo je da prve ljude navede na svoj put, da im ubaci u misao onu istu zelju koja je njega zbacila sa Neba , da im predstavi Boga ne kao covekoljupca nego kao tiranina. I uspeo je u tome. Eva je prva pristala na predlog djavolji i pala u ponor zla, zatim po nagovoru njenom i Adam. Tako je djavo dobio sluge svoje, a ljudi izgubili vecnost i usli u vreme. Poceli su se boriti sa smrcu, sa onim sto nisu mogli pobediti.

Ipak, covekoljublje Bozje ne moze nicim biti potamnjeno, jer u bicu Bozjem nema mesta nicemu nesavrsenom. Bog iz ljubavi salje Sina Svoga u ovaj vremeni svet i Njime vraca coveku moc i silu da pobedi greh, smrt i djavola koji vladaju njime. Sam Gospod Isus Hristos je ziveo medju nama ljudima i pokazao nam Svojim primerom kako mi treba da zivimo. Osnovao je Crkvu Svoju i u njoj nam ostavio silu Bozju, kojoj se u ovome svetu ne moze nista suprotstaviti. Crkva je telo Hristovo, Hristos je glava telu Crkve, a mi - kao clanovi Crkve - udovi tog Tela. A kad je Gospod Hristos glava naseg bica, nas hriscana koji smo u Crkvi, onda tu nema mesta za djavola. I ako djavo bude udarao na nas, i ponekad nas i savladao nekim grehom ili strascu, ipak je Crkva puna Svetih Tajni, svetih vrlina, da svakog od nas ocisti od greha, od strasti, da izagna svakog djavola iz nas. Ne treba se plasiti djavola i iskusenja, jer je Gospod sisao u ovaj svet. Ne treba ih se plasiti, jer nam je Gospod ostavio Svoju Crkvu, tu pobednicu nad svim djavolima, nad svim gresima ovoga sveta, jer oni su nemocni kao senka pred Gospodom Hristom.

U danasnjem Jevandjelju ste culi sta se desilo u zemlji Gergesinskoj kada je Gospod Hristos stupio na njeno tle. Dva besomucnika, dva coveka u kojima su bili djavoli, sretose ga i povikase: "Sta si dosao ovamo pre vremena da nas mucis?" Djavo je toliko ovladao ovom dvojicom da oni nisu bili u stanju da prirodno i normalno misle, osecaju i delaju. Niko ne smejase proci tim putem gde su oni bili. Ziveli su po grobovima, strasni, uzasni za sve koje sretnu, puni demonske sile. Tela ljudska, a iz njih govori djavo - ne jedan, nego mnogi. Kako se to desilo da telo ljudsko bude smestiste djavola? Tu je velika tajna posredi - tajna greha!

Greh je djavolska sila kojom u coveka ulazi demon. Covek, ako se ne bori protiv greha nego mu se prepusta, postepeno postaje djavo-covek. Evo nam primera u gergesinskim besomucnicima iz danasnjeg Jevandjelja koji ne vladaju sobom. Kad je greh potpuno ovladao njima, djavo i njegove sile su se uselile u njih. Covek samo po telu, a iznutra sav pripada necistim silama. Moramo da znamo: covek ili sebe odjavoljuje ili sebe obozuje. Drugim recima, ili ispunjujemo sebe grehovnim silama ili se ispunjujemo bozanskim silama. Treceg nema!

U danasnjem svetu ne samo ljudi, nego i narodi lude. Sve je podivljalo od gordosti, sve trazi, zeli, ustaje: dajte ovo, dajte ono! Niko nije zadovoljan, a djavo likuje i smeje se. To on i hoce: stvorio je strasnu komediju od ovog sveta Bozjeg, i smeje se ljudima. A Bog je stvorio ljude za Carstvo Nebesko, stvorio je coveka za Zivot Vecni, da besmrtno zivi Vecnom Istinom Bozjom, Vecnom Pravdom Bozjom, Vecnim Zivotom Bozjim. To je smisao i cilj svakoga coveka. A covek se u ovo nase vreme nalazi u stalnoj jurnjavi za strastima i slastima ovoga sveta, ponesen djavolima sa svih strana.

Kakva strasna osuda nad nama ljudima jeste danasnja jevandjelska prica. Gle, svinje ne mogu da izdrze djavole i njihovo zlo, te se odmah sunovracuju u more, u vodu, dave se, ne mogu da podnesu djavole u sebi. A ljudi? Oni kroz svoje grehe, kroz svoje strasti ustvari grle djavole u sebi i oko sebe. Zar onda covek nije gori od svinja? Svinje su ispred ljudi jer ne mogu da podnesu djavole u sebi, dok ljudi godinama i godinama po sopstvenoj volji mogu da zive u djavoljim rukama, u djavoljim celjustima i jos da pri tome smatraju da blaguju, da smatraju kako je to njihov raj. Kakvo ludilo! Kakvo bezumlje.

Svaki greh, braco i sestre, jeste malo ludilo, svaka strast jeste malo ludilo. Pogledajmo sebe u gnevu. Kad se razljutimo, to je malo ludilo. Pogledajmo sebe kako izgledamo onda! A sta da kazemo o zavisti? Zavist je takodje ludilo, ludilo koje pomracuje i odjavoljuje dusu. Da, zavist izdaje Hrista Boga, jer se veli u Jevandjelju da su Jevreji predali Gospoda Hrista na smrt - iz zavisti (up. Mt. 27, 18). A mi smatramo da nije nista ako zavidimo nekome za nesto. A pakost? A sta je mrznja? Mrznja je smrt duse; ako mrzis nekoga, znaj da ti sam svoju dusu ubijas. To je zaista pravo ludilo, pravo bezumlje! Srebroljublje, sta je srebroljublje? Danas od tog zla pate takoreci svi ljudi. Samo da im je sto vise bogatstva ovoga sveta, sto vise imovine, sto vise proizvodnje, sto vise zarade, sto vise novca... Eto, to je srebroljublje, taj strasni ubica ljudske duse. Tako strasni ubica da i samoga Boga prodaje za trideset srebrnjaka.

Covece, tebi Gospod svaki dan, svake noci nudi Nebesko Carstvo. To je tvoja vecna otadzbina. Pazi kako zivis, pazi radi cega zivis! Ti si besmrtno bice! Bog te je stvorio za besmrtnika. Zato je On i dosao u ovaj svet, zato je dao Jevandjelje Svoje, zato je osnovao Crkvu Svoju, i u njoj nam dao sve sto je potrebno da se oslobodimo od svakoga greha, od svake smrti, od svakoga djavola.

Njemu, Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek.

AMIN.

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.