O neoprostivom grehu

Neoprostiv greh je hula na Duha Svetog, kako je rekao sam Gospod: "I ako ko kaze rec na Sina covecijega, oprostice mu se; ali ako koji rece na Duha Svetoga, nece mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome" (Mt. 12, 32).

Sveti oci isposnici razlikovali su tri vrste neoprostivog greha:

Prva vrsta je svesno protivljenje istini. Taj greh su ucinili fariseji i knjizevnici koji su se uporno protivili Hristu. Zato je o njima receno u Svetom pismu: "vi se jednako protivite Duhu Svetome" (Dap. 7, 51). Gospod Hristos je javno cinio cudesa i bilo je jasno da "Bog obitava u Njemu" (1. Jov. 4, 15). Ali fariseji su Ga klevetali da On ta cudesa cini magijski pomocu Veelzevula (Mt. 12, 34). Ta upornost i tvrdoglavost fariseja dovela je do najveceg greha bogoubistva, kada su raspeli Bogocoveka Hrista na krst.

Druga vrsta teskoga greha je ocajavanje koje vodi u samoubistvo. Mi znamo da je Bog ljubav (1. Jov 4, 8). To znaci da nijedan greh ne moze nadvladati Bozju samilost. Iskreno pokajanje - to su uvek otvorena vrata povratka Bogu. Samo Satana, u svojoj tvrdoglavosti, nece da se vrati Bogu kroz ta vrata. Zato su demoni vec umrli i "drugom smrcu" (Otkr. 2, 11; 20, 14). Prvo samoubistvo izvrsio je, dakle, arhangeo dennica koji je postao satana (protivnik). Slicno se desava i sa covekom koji pada u ocajanje i izvrsi samoubistvo. To je covek koji je izgubio cak i smisao za samoocuvanje. On zeli da unisti samog sebe, umesto da se okrene Gospodu ljubavi i zivota vecnog. Greh samoubistva je najveci kukavicluk, malodusnost i nepokajivost.

Trecu vrstu teskoga greha opisao je savremeni isposnik Georgije Zatvornik kao "lazno pouzdanje u milost Bozju ne menjajuci svoj necist i neokajan zivot". Ovaj tip gresnika, ustvari, porice pravedni sud Bozji. On sebe laze i tesi govoreci sebi: "Ma, Bog je milostiv. ©ta Ga briga za moje grehe?! Bog ce to oprostiti. On oprasta svakome, pa ce i meni. Neki propovednici pokusavaju da nas uplase, ali Bog je siri od tih zaplasitelja. On je - Bog ljubavi". Ili dodaje u sebi laznu utehu: "Ja cu se pokajati kasnije, u starosti". I tako on nastavlja da vodi svoj gresni zivot bez popravljanja, bez pokajanja. A smrt mu dodje iznenada, kad nije pripremljen za pokajanje.

U Svetom pismu jasno stoji: "I nece u Carstvo nebesko uci nista necisto" (Otkr. 21, 27). Tacno je da je Bog ljubav, ali On je takodje i oganj koji prozdire (Jevr. 12, 29). Oganj bozanske ljubavi je prijatan za one pravednike koji su primili u svoje srce - za zivota na zemlji - toplotu bozanske ljubavi. A taj isti oganj ljubavi, koji ce buknuti iz Tela Hristovog o Njegovom drugom dolasku prema svim ljudima, bice neprijatan i nepodnosiv za gresnike cije je srce puno mrznje na Boga i Bogocoveka Hrista.

Ako neko kaze: "Bog jeste ljubav, ali On je nepravedan", ili kaze: "Bog je pravedan, ali bez ljubavi", i u jednom i u drugom slucaju to je kleveta protiv Boga, to je najveca laz protiv Boga. Stoga i ocajni samoubica i nepokajivi gresnik zavrsavaju jednako: duhovnim brodolomom.