POZNATI RUSKI GLUMAC I REDITELJ

NIKITI MIHALOKOV GOVORI ZA «PRAVOSLAVLJE»

VEK   PRAVOSLAVLJA

 «Za veru i pravoslavlje vezana je ne samo ruska sadašnjost, već i budućnost ... svestan sam da Bog govori korz moju energiju i talenat, jer Bog govopri kroz svakog čoveka» - kaže Mihalkov.

Nikita Sergejevič Mihalkov je sin čuvenog pesnika Sergeja Mihalkova, tvorca stihova za sovjetsku i sadadašnju rusku himnu, majka Natalija Končalovska je prevodilac i pesnikanja. Rođeni brat, takođe, reditelj, uzeo je majčino prezime pa ga publika zna kao Končalovskog.

Pradeda Mihalkova bio je brat od strica prvog cara Romanova, srodnik je i sa čuvenom porodicom Tolstoj, a po majci je (druga grana) Crnogorac.

Nikita Sergejevič Mihalov, glumac i reditelj ovenačan Osakorom čija su ostvarenja obeležila savremenu evropsku kinematografiju nedavnom posetom Beogradu, izazvao je  veliko interesovanje. Razlog ove posete bio je dogovor sa dramskim piscem i scenaristom Dušanom Kovačevićem, u čijem bi filmu «Put u Hilandar», trebalo da igra glavnu ulogu.

  Sa autorom filmova kakvi su: «Robinja ljubavi», «Mehanički pijano», «Nekoliko dana iz života Oblomova», «Oči čornije», «Sibirski berberin»... nije se teško sporazumeti.

-  Ja ruski, vi srpski i  nema problema - rako je Mihalkov

  Šta će biti tema filma «Put u Hilandar»?

   Na osnovu onoga što sam mogao zaključiti, priča će biti vezana za pravoslavlje, ali to neće biti religiozan film niti ću ja nešto da propovedam. Junaci filma će odgovore na neka žiovotna pitanja tražiti u svom duhovnom životu. Aili scenario će sigurno trpeti izmene.

   Prva verzija scenarija je čak treablo da bude istinita priča o ruskom šahisti čiji je otac zvanično nestao na Sremskom frontu tokom Drugog svetskog rata. Međutim, on je bio ranjen i nekako je uspeo da se spusti na jug do Svete Gore. Priča je govorila o duhovnim promenama koje su nastale u tom čoveku tokom njegovog puta do Hilandara.

  Boraveći u Beogradu, Mihalkov je prisustvovao Svetosavskoj priredbi na Bogoslovskom faklutetu, sreo se i sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Pavlom.

DUHOVNI HAOS

  Kakvo je Vaše viđenje duhovnog života u Rusiji?

  Toliko ljudi govori o veri, toliko je činovnika krenulo u crkve gde stoje sa svećama .. a mladi ih zovu «Svećnjacima». Što se tiče duhovnog haosa  koji je nastao posle perioda komunizma, ne treba se plašiti različitih religija već ujedinjenja bezbožnika.

  Kako «svećnjaci» shvataju veru?

Uvek se pitamo zašto nam ide loše, a nikada zašto nam ide dobro. Smatramo da je to normalno. A jedna mudra poslovica kaže: Nikada ne traži pravednost od Boga jer da je pravedan, odavno bi te kaznio». Možda i ja grešim, možda i ja hoću ono što ne mogu.

   Neki mediji na Zapadu ocenjuju Vaš rad kao negiranje celog jednog civilizacijskog koncepta?

    To je apsurdno, jer umetnik svojim delom treba da prenese lični doživljaj svetu. Moja je aposlutnost sloboda i pravo da estetički i duhovno merim svaki svoj rad bila to knjiga, film... Svestan sam da Bog govori kroz moju energiju i talenat, jer Bog govori kroz svakog čoveka. Nema bilo kakve odluke koja je vezana za moj umetnički aranžman a da nije prošla moj intimni i moralni sud korz parvolavlje i Stvoritelja. Veru u sebi imate, ili prihvatili ste Boga ili se to nije dogodilo. To nije vezano samo za umetnost, to je celi jedan žiuvot i svaki trenutak života.

 SAMO VERA SPASAVA

  Tvrdite da ruski narod može spasti samo vera?

  Kada je reč o pravoslavlju, ono je nama važno zbog opstanaka. U potpunosti se slažem sa Dostojevskim koji je jasno kazao: «Čovek bez vere, ruski čovek bez Boga i vere, pretvara se u životinju».

  Za veru i pravoslavlje je vezana ne samo naša sadašnjost već i naša budućnost. Mislim da danas postoje velike zablude kada je reč o duhovnosti, i nije obavezno govoriti o Bogu da bi se u njega verovalo. Koliko se samo puta događalo da uđete u kuću prepunu ikona, u kojoj Boga i vere u njega uopšte nema. Pravoslavlje u Rusiji kao i u Srbiji, decenijama je bilo uništavano. Zato se nadam da će 2l vek, biti vek pravoslavlja ali kao načina života. To su i neki intimni razlozi zbog kojih sam ušao u ovu priču, iako volim da dođem u Beograd. Teško mi je da objasnim svoju ljubav, mislim da je ona genetička, i zato se ovde osećam kao kod kuće.

 Postoje mali narodi koji zavise od velikih i od njih tražće novac i zaštitu. To je koristoljubiva ljubav. Između Rusije i Srbije postoji ljubav koja je u genima. I kada imate pravo da se ljutite na nas, vi ne možete da savladate ljubav.

  IZ ASVALTA NIČE TRAVA

  Na nikitu ne možemo da se ljutim. Branio je Srbiju usred bombardovanja NATO i to na Kanskom filmskom festivalu gde se prikazivao njegov «Sibirski berberin».

  Zbog Vaše otvorene podršeke srpskom narodu za vreme bombardovanja 1999. godine, dobili ste protivnike na Zapadu...

Svetili su mi se blokiranjem prodaje filma «Sibirski berberin». Smatram da je licemerje tvrditi kako je NATO nekoga branio... Jasno mi je da se Zapadu ne mogu dopasti moje izjave, ali neka dokažu suprotno. «Berberin» se u Rusiji prikazuje 36 meseci. Uzbudio je nacionalnu samopoznaju ljudi, a to se mnogima nije svidelo.

 Da li je nacionalna samospoznaja početak osvešćivanja?

Za Rusiju je pravoslavlje najmlađa  i najjača religija, i tu postoji nada. Za prožimanje duhovnosti zarad dužeg i boljeg života, mislim da za to treba da poraste ono pokolenje koje sada ima između osam i deset godina i koje sada ide nedeljom u crkvu sa mamom. Za njih će pravoslavlje biti način života, a ne egzotika».

  Sanja S. Samardžić

«Pravoslavlje»  br.863  God. XXXVII  stranica 5