Svestenik Aleksandar Kolesnikov

 

TAJNOVIDELAC BUDUCNOSTI

Tumacenje otkrivenja sv. Jovana Bogoslova (III)

 

CARSTVO NEBESKO OD POCETKA NOVE ISTORIJE SVETA -

POSLE ISKUPITELJSKE ZRTVE HRISTOVE

 

U svom prvom vidjequ apostol Jovan je video Gospoda kao Glavu Crkve. On Ga je video u velicanstvu i slavi kako stoji usred sedam svecnika crkvenih, primivsi od Njega poslanice - prorocanstva za Crkvu svih potonjih vremena njenog postojanja na zemlji. Posle toga on vidi Gospoda u drugom obliku - u obliku Jagnjeta, "kao da je zaklano", tj. kao Spasitelja sveta. Duhom Bozjim Jovan je bio uznesen na nebo i ugledao je presto Najvisega i Sedeceg na prestolu. Oko prestola Bozjeg stajahu 24 prestola na kojima su sedela 24 starca - koji su najvise ugodili Bogu, predstavnici svih naroda sveta. A cetiri tajanstvena lika (lav, tele, covek i orao) predstavljaju cetiri jevandjelista, cetiri blagovesnika Hrista, Premudrosti Bozje.

I ugledao je Jovan knjigu u desnici Sedeceg na prestolu, koja je bila zapecacena sa sedam pecata... Pod ovom knjigom treba razumeti istoriju sveta posle dolaska, smrti i vaskrsenja Hrista. Ta istorija prorocanski je bila osvetljena u Hristovoj besedi na gori Eleonskoj.

 

OPSTI PREGLED NAJGLAVNIJIH DOGADJAJA U NOVOJ ISTORIJI SVETA

OD PRVOG DO DRUGOG DOLASKA HRISTA

 

U sestoj glavi apostol Jovan ponavlja prorocanstvo koje je Hristos izgovorio na Maslinovoj gori, opisujuci u simbolima upravo one najglavnije dogadjaje iz nove istorije sveta, pretkazane Hristom, pri cemu svaki dogadjaj nastupa kada Andjeo skine jedan od sedam pecata kojima je knjiga zapecacena.

Andjeo je skinuo prvi pecat. Jovan je ugledao: "I gle, konj beli, i Onaj koji sedjase na njemu imadjase strelu i dade mu se venac, i nastupi pobedjujuci, i da pobedi" (Otkr. 6, 2). Na ovaj nacin Jovan opisuje apostole i prve sledbenike Hrista kako propovedaju Jevandjelje na zemlji.

Kada je skinut drugi pecat, Jovan je ugledao konja ridjeg. "I onome koji sedjase na njemu dade se da uzme mir sa zemlje te da se ljudi medjusobno kolju, i dade mu se mac veliki" (6, 4) - ovo su ratovi koje je Hristos pretkazao.

Posle treceg pecata pojavio se konj vran, a na njemu jahac koji odredjuje cene namirnicama - to je glad.

Posle cetvrtog pecata Jovan vide konja zelenka, "i jahac na njemu kome je ime Smrt; i pakao idjase za njim; i dade mu se vlast... da ubija macem i gladju i pomorom..." (6, 8) - to su razne nevolje poslednjih vremena, pretkazane Hristom.

Posle skidanja petog pecata Jovan je ugledao pod zrtvenikom na nebu duse ubijenih za rec Bozju. Mucenici, posmatrajuci nevolje koje se dogadjaju na zemlji, i misleci, dakle, da je nastupilo vreme Drugog dolaska Hrista, zavapili su govoreci: "Dokle ces, Gospodaru Sveti i Istiniti, odlagati da sudis i osvetis krv nasu na onima koji zive na zemlji?" (6, 10). Njima je receno da cekaju jos neko vreme, dok se ne napuni broj brace njihove i satrudnika njihovih, koji ima da budu pobijeni kao i oni.

I zaista, kada je Andjeo skinuo sesti pecat otpocele su one strasne nevolje u drustvu i u prirodi koje je Hristos pretkazao da ce biti u poslednje vreme: izbio je uzasni rat ("veliki zemljotres" - 6, 12); pokolebale su se same osnove svemira ("Sunce postade crno kao vreca od kostreti, i luna postade sva kao krv; i zvezde nebeske padose na zemlju..." - 6, 12-13); to znaci: nestale su organizacije drustvenog zivota medju ljudima ("I svaka gora i ostrvo pokrenuse se sa mesta svojih" - 6, 14). Nesrecni ljudi, zaneseni nasladama telesnim, nespremni za poslednje dane sveta i za Poslednji sud - od straha i uzasa pobegli su u pecine i uvale planinske, vicuci gorama i kamenju: padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga koji sedi na prestolu i od gneva Jagnjetova (6, 15-16).

 

OBODRENJE VERNIMA PRED KRAJ OVOGA SVETA

 

U sedmoj glavi apostol Jovan bodri vernike pred nastupom poslednjih vremena sveta. On vidi najpre cetiri angela, na cetiri strane zemlje, kojima je dano da karaju zemlju i more... Sakriti se od njih ne moze niko.

Ipak, jedino za vernike postoji put spasenja u to poslednje vreme zivota na zemlji. Oni ce se razlikovati od bogohulnika pecatom i znakom koji ce imati na telu svom. Ni njima nece biti lako u tim nevoljama koje dolaze na buntovne otpadnike, ali verni bar spasavaju zivot svoj, kao sto je to nagovesteno ranije u istoriji. Na primer, mnoge hiljade hriscana, rukovodeci se pretkazanjem Hrista o razorenju Jerusalima i potrebi blagovremenog begstva iz njega, stvarno su pobegle i spasle se od rimske vojske koja je 68. godine harala po Palestini. Slicno se dogodilo i sa mnogim crkvenim ljudima za vreme progona u Sovjetskoj Rusiji...

U drugoj polovini sedme glave apostol Jovan opisuje kao obodrenje vernima sudbinu mucenika za veru posle njihove smrti. On pise o mnostvu ljudi koji stoje pred prestolom Bozjim u odorama belim, sa palmovim granama u rukama, i slave Boga zajedno sa andjelima. Jedan od 24 staraca objasnio je Jovanu da su to oni koji su prosli kroz veliku tugu i strahotu, ali ostadose verni Jagnjetu. Zato su oni sada u blazenstvu i nikad vise nece znati za tugu i nevolju. Na taj nacin apostol Jovan unapred daje utehu onim vernicima koji ce, i pored zastitnih pecata, poginuti u haosu poslednjih dana, jer ih posle smrti ocekuje udeo u zivotu vecnom.

Prilikom citanja knjige "Otkrivenja" nekad nam se cini da su ti simboli izvestaceni, a njihova smena da je lisena svake veze i doslednosti. To nam tako izgleda zbog toga sto ne razumemo svaki simbol, niti vidimo njegovu povezanost sa prethodnim i sledecim simbolom - zajednicki im smisao.

 

"POCETAK BOLESTI"

 

I skide Andjeo poslednji, sedmi pecat. Otvorise se poslednje stranice istorije covecanstva. Ceo svet kao da je zamro u ocekivanju - "nasta tisina na nebu oko pola casa" (Otkr. 8, 1).

Na Maslinovoj gori Hristos je rekao ucenicima Svojim: "Ustace narod na narod i carstvo na carstvo, i bice gladi i pomori, i zemljotresi na svetu. A to je sve pocetak stradanja" (Mt. 24, 7-8). U sledecim glavama "Otkrivenja" (8 i 9) upravo se opisuju te nevolje koje ce se obrusiti na covecanstvo poslednjih vremena. Bog je vec najavio preko Ezdre o tom poslednjem vremenu: "Evo dolaze dani kada cu poceti da se priblizavam, da bih posetio one koji zive na zemlji" (III Ezdra 6, 18).

Versko-moralno stanje ljudi u to vreme bice veoma zalosno. Bog je zaboravljen medju ljudima, koji su se predali duhovnim zabludama i materijalnim brigama, svim vrstama poroka i zlocina (Otkr. 9, 20-21). Na njih ce se sruciti mnoge nevolje - uglavnom istrebljenje oruzjem. Sa neba pada "grad i oganj, pomesani sa krvi" (8, 7), a to verovatno predstavlja bombardovanje iz vazduha. "Trecina mora postade krv" (8, 8). ("Iz dima izidose skakavci... a izgled skakavaca bese slican konjima spremnim za boj... I imahu oklope kao oklope gvozdene, i sum krila njihovih bese kao buka mnogih konjskih kola kada jure u boj" - 9, 2-9). Zar ovo nije opis aviona? Posle trube sestog Andjela apostol Jovan je video ogroman broj konjanika koji su imali na sebi "oklope ognjene, plavicaste i sumporaste; i glave konja bejahu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlazase oganj i dim i sumpor" (9, 16-17). Zar ovo nije opis tenkova?

Istovremeno sa tim ratnim nevoljama ljudi su zatrovani laznim ucenjima, "gorkim kao pelen" (8, 10-11). Vlasti (koje je apostol Jovan uporedio sa suncem, mesecom i zvezdama) ostadose nemocne i neuvazene na trecini Zemlje, tako da je zivot u tim oblastima postao taman kao noc (8, 12).

Andjeli upozoravaju ljude zvucima trube na dolazece nevolje, pozivajuci ih da osmisle uzrok i znacenje ovih nevolja. Pod Andjelima trubacima mozemo videti i hriscanske propovednike koji ce svojim propovedima i spisima objasnjavati covecanstvu smisao nastupivsih dogadjaja. Ali uzalud trube Andjeli, uzalud upozoravaju i dozivaju ljude. Niko ih ne slusa, cak ni oni koji jos nisu izginuli od svih tih nevolja "ne pokajase se od dela ruku svojih, klanjaju se demonima, idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim" (9, 20-21); nisu hteli da se pokaju za zlocine svoje.

 

POJAVA PROROKA KOJI UPOZORAVAJU LJUDE DA JE NASTUPILO

POSLEDNJE VREME SVETA

 

I pored toga sto se ljudi nisu urazumili posle svih tih nevolja i nisu se pokajali za svoje prestupe i otpadnistvo od Boga - milosrdni Bog, pred sam Svoj Drugi dolazak, upotrebljava jos jedno sredstvo za urazumevanje ljudi: On im salje mocne proroke. Apostol Jovan je video mocnoga Andjela kako silazi sa neba i klice gromkim glasom, kao lav koji rice. Tada ce se zbiti dogadjaji, kao udari groma. Ali, kakvi su to dogadjaji Jovan nam nije otkrio, zato sto mu je sa neba glas zapretio da zapise ono sto je govorilo sedam gromova (10, 3).

Mocni Andjeo, podigavsi ruku svoju ka nebu, zakleo se Onim Koji zivi u vekove vekova da "vremena vise biti nece", tj. okoncava se vreme ovoga sveta, i tek sto nije zatrubila sedma, poslednja truba Andjelova, kada ce se "svrsiti tajna Bozja, kao sto javi slugama svojim prorocima" (10, 6-7) - nastupice kraj sveta.

U rukama Andjela bese otvorena knjiga. Jovan ju je pojeo. U ustima njegovim ona bese slatka kao med; ali je postala gorka u stomaku njegovom. Ovo znaci da je slatko dobiti od Boga dar prorostva, ali je gorko i tesko proricati medju ljudima u tim uzasnim vremenima (10, 8-10). Bez obzira na sva upozorenja o uzasnim posledicama otpadnistva od Boga (jer ljudi sami sebe uvlace u nevolje), bez obzira na gromoglasno upozorenje iz usta mocnih proroka pred Drugi dolazak Hrista, mnogi ljudi ne samo da ce biti van Crkve, nego ce biti i neprijateljski nastrojeni prema njoj. U 11. glavi "Otkrivenja" Apostol meri trskom hram Bozji i broj poklonika u njemu, tj. broji clanove hriscanske Crkve. Medjutim, trem hrama (to su ljudi van hriscanske Crkve) Apostol nije morao da meri, "jer je on dat neznaboscima, i oni ce gaziti sveti grad (gonice hriscansku Crkvu u poslednja vremena) cetrdeset i dva meseca" (11, 1-2).

 

ZAVRSNA PROPOVED JEVANDJELJA

 

Sasvim je logicno da ce se propovedanje Jevandjelja svetu zavrsiti u istom gradu gde je i pocelo, u Jerusalimu, u gradu "koji se duhovno zove Sodom i Egipat, gde i Gospod nas bese raspet" (11, 8). To propovedanje ce zavrsiti dva izuzetno mocna proroka, "oni su dve masline i dva svetilnika sto stoje pred Gospodom zemlje" (11, 4). Ta dva proroka bice tada predstavnici svekolike hriscanske Crkve i propovedace onom narodu koji je trebalo prvi da prihvati Hriscanstvo, a primice ga poslednji. To je jevrejski narod. Ukoliko se propovedanje Jevandjelja zavrsava obracanjem jevrejskom narodu u Jerusalimu, onda moramo izvuci zakljucak da ce vecina jevrejskog naroda u poslednja vremena sveta biti nanovo sakupljena u Palestini.

Ko su ta dva proroka, "dva svedoka Bozja", koji ce "proricati... obuceni u vrece"? (11, 3). Sveti oci i ucitelji Crkve skoro jednodusno tumace da ce to biti sveti Ilija i Enoh, koji su u davnini bili uzneseni zivi na nebo. To tumacenje zasnovano na recima Hrista koje je On rekao ucenicima posle Svog silaska sa Tavorske gore Preobrazenja. I zapitase Ga ucenici Njegovi govoreci: "Zasto, dakle, knjizevnici kazu da Ilija najpre treba da dodje?" To znaci da Ilija treba da dodje pred sam Drugi dolazak Hrista. Gospod im je odgovorio: "Ilija ce zaista najpre doci i urediti sve" (Mt. 17, 10-11). Drugim recima, jevrejski knjizevnici (egzegeti - tumaci Biblije) su ucili, a i apostoli su takodje mislili, da Ilija ima da dodje samo kao preteca Prvog dolaska Hristovog. Medjutim, posle jasnog odgovora Gospoda vidimo da ce Ilija biti preteca Njegovog drugog Dolaska. Reci Hristove "on ce urediti sve" treba razumeti u smislu konacnog prisajedinjenja hriscanstvu i jevrejskog naroda.

Toj dvojici proroka Bog ce dati vlast da tvore velika cudesa - "da zatvore nebo, da ne padne dazd na zemlju... da udare zemlju svakom mukom" (Otkr. 11, 6). Ipak, oni ce biti pobedjeni i ubijeni. To znaci da ce pritisak na Hristovu Crkvu biti tako velik da ce ona biti primorana da se povuce u katakombe, i njena javna bogosluzenja bice prekinuta. Medjutim, to nece dugo trajati, samo "tri i po dana" (11, 9). Posle tog kratkog vremena izbice raspre u jevrejskom narodu, a jedan ce se deo naroda uplasiti i dati slavu Bogu Nebeskom (11, 13).

Na Maslinovoj gori Gospod je rekao: "I propovedace se ovo Jevandjelje o Carstvu po svemu svetu za svedocanstvo svim narodima. I tada ce doci kraj" (Mt. 24, 14). I eto, kada Jevandjelje Carstva bude propovedano jevrejskom narodu, tada ima da zatrubi sedmi Andjeo - "I nastadose gromki glasovi na nebu, koji govorahu: Postade carstvo sveta Carstvo Gospoda nasega i Hrista Njegovog, i carovace u vekove vekova. I dvadeset cetiri staresine... padose na lica svoja, poklonise se Bogu govoreci: Dodje gnev Tvoj i vreme da se mrtvima sudi, i da se da slugama Tvojim... i da se pogube oni koji kvare zemlju..." (Otkr. 11, 15-18). Ovi znaci da se svet nalazi u predvorju Drugog dolaska i Poslednjeg suda... Medjutim, Apostol i ovde prekida povezano opisivanje dogadjaja.

 

GONJENJA CRKVE OD APOSTOLSKIH VREMENA DO ANTIHRISTA

 

Tuznim recima je Gospod opisao u besedi na Maslinovoj gori sudbinu Svoje Crkve na zemlji: "Pazite, jer ce vas predavati na sud, i tuci u sinagogama, i izvoditi pred vladare i careve zbog Mene, u svedocanstvo pred njima... i svi ce vas mrzeti imena Moga radi. Ko pretrpi do kraja, bice spasen". Ovo Hristovo prorocanstvo ponavlja ono sto je ranije pretkazano o sudbini Crkve na zemlji, ono sto je Bog rekao nasim praroditeljima Adamu i Evi prilikom izgona iz raja: "Tada rece Gospod Bog zmiji (Satani): Stavljam neprijateljstvo izmedju tebe i zene, i izmedju semena tvoga i semena njezina; ono ce ti na glavu stajati, a ti ces ga u petu ujedati" (Post. 3, 14-15).

Stvarno je sva potonja istorija covecanstva u duhovnom pogledu tako i tekla: u neprekidnom stremljenju Satane da odvrati ljude od Boga i od dobra - putem zastrasivanja, bolesti, raznim nesrecama, raznim vidovima privlacnog zla. U unutarnjoj borbi ljudi protiv Satane, djavo je najvise sprecavao da se ljudi mole. On je sve cinio da ljudi ne prizivaju Boga u pomoc. A njihova molitva je zadobila narocitu moc posle dolaska Hrista na zemlju i Njegove iskupiteljske smrti na krstu, i NJegovog vaskrsenja iz mrtvih. Smrt na krstu i vaskrsenje Hrista oznacavaju da je jedan potomak Eve zgazio djavolu (zmiji) glavu. Posle tog iskupiteljskog cina svi ljudi na zemlji, pod uslovom vere i jedinstva sa Hristom, mogu lakse da se odupru pritisku zla, jer u Novom Zavetu ljudi su dobili jaca sredstva za borbu protiv Satane, od kojih je prvo - blagodat koju je Crkva dobila od Boga.

Medjutim, smrt i vaskrsenje Hrista ne oznacava konacni poraz djavola. Njemu nije oduzeta mogucnost da obmanjuje covecanstvo. On cini sve napore ne samo da zadrzi pod svojom vlascu zla "sinove protivljenja" Bogu, nego da uvuce u zlo i clanove Crkve, a glavni mu je cilj da unisti samu Crkvu. Sto vreme tece dalje od vaskrsenja Hristovog, tim su napori djavola sve jarosniji - do trenutka kada ce se njemu ciniti da je blizu svome cilju: duhovnom pomracenju sveta i odlucnoj pobuni protiv Crkve. No to ce biti njegova poslednja pobuna, jer ce ona biti skrsena pojavom Hrista u sili i slavi, kada za vecna vremena nastaje Carstvo Bozje.

Tu borbu Satane protiv Crkve od Prvog do Drugog dolaska Hrista opisuje nam apostol Jovan u 12. glavi "Otkrivenja". On vidi "znak veliki na nebu - Zenu (Crkvu) obucenu u Sunce (Hrista) i pod nogama njenim je luna (zemna slava), a na glavi njenoj venac od dvanaest zvezda (dvanaest apostola). I ona bese trudna, i vikase od bolova muceci se da rodi... I rodi musko dete (prve hriscane), koji ce napasati sve narode palicom gvozdenom (rukovoditi pomesnim Crkvama), i dete njeno bese uzeto k Bogu i prestolu Njegovu" (jer je vecina prvih hriscana poginula mucenickom smrcu) (Otkr. 12, 1-3).

"I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena azdaja (krvavi ognjeni djavo) sa sedam glava i deset rogova... i rep njen povuce trecinu zvezda nebeskih, i zbaci ih na zemlju (povukao je za sobom u pobunu protiv Boga mnoge andjele). I azdaja stade pred Zenom... da kada rodi prozdere dete njeno (ubije prve hriscane) (12, 2-4).

"I nasta na nebu (u dusama ljudi koji se boje Boga) rat; Mihailo i andjeli njegovi napadose na azdaju, i ratova azdaja i andjeli njeni; i ne odolese, niti im se vise nadje mesta na nebu (tj. djavoli vise nemaju mesta u dusama ljudi predanim Bogu kojima u borbi pomazu andjeli Bozji). I zbacena bese azdaja velika, stara zmija, koja se zove djavo i Satana, koja zavodi sav vasioni svet, i zbacena bese na zemlju i sa njom zbaceni bejahu andjeli njeni (oni su liseni njihove predjasnje moci da zavode ljude zlom). I Jovan cu glas veliki na nebu koji govori: Sada nastade spasenje i sila i Carstvo Boga nasega i vlast Hrista Njegovog, jer je zbacen opadac brace nase... I oni ga pobedise krvlju Jagnjeta (nasli su u sebi snage da se odupru privlacnosti djavola verom u iskupiteljsku zrtvu raspetoga Hrista), i recju svedocanstva svojega (svojim propovedanjem Jevandjelja), i ne marise za zivot svoj do smrti (bili su hrabri do mucenistva). Zato se veselite nebesa, i vi koji zivite na njima! Ali tesko ziteljima zemlje i mora (ljudima potonulim u zemaljske brige i u more ljudske sujete), jer sidje k njima djavo u jarosti velikoj, znajuci da malo vremena ima" (do Drugog dolaska Hrista) (12, 7-12).

"I kada vide azdaja da bese zbacena na zemlju, poce progoniti Zenu (progonice u Svetoj Zemlji hriscansku Crkvu sastavljenu od jevrejskog naroda), koja rodi musko cedo (prve hriscane). I Zeni behu data dva krila orla velikoga (apostoli Petar i Pavle) da odleti u pustinju (u to vreme naznabozackim narodima) daleko od zmije, gde ce se hraniti (siriti Jevandjelje i svoj uticaj) vreme i vremena i pola vremena" (do krstenja jevrejskog naroda i Drugog dolaska Hrista)" (12, 13-14).

"A zmija ispusti za Zenom iz usta svojih vodu kao reku (to je jeres i lazno versko ucenje), da bi je reka odnela. Ali zemlja (covekov razum) pomoze Zeni, i otvori zemlja usta svoja i proguta reku" (to znaci da su hriscanski narodi uspeli da se odupru jeresima i laznim ucenjima) (12, 15-16).

U 12. glavi, slikovito ali dosta jasno, apostol Jovan je predvideo dva glavna sredstva borbe gresnoga sveta protiv hriscanske Crkve tokom prvog hiljaduletija njenog postojanja: prvo politickim sredstvom (progon hriscana od strane drzavne vlasti), zatim unutarnjim trzavicama u Crkvi preko raznih jeretika od cetvrtog do devetog veka.

Ipak, Crkva je ostala nepobediva, mada se razgnevi azdaja na Zenu (Crkvu) i otide da ratuje sa ostalima iz semena njenog koji drze zapovesti Bozje i imaju svedocanstvo Isusa Hrista (djavo je poceo da vodi sistematsku borbu svim sredstvima za dusu svakog clana hriscanske Crkve).