P O G O V O R

Sve što je napisano u ovoj knjizi imalo je za cilj, da posetiocima Ovčarsko-kablarskih manastira kao i čitaocu pruži jasnije i iscrpnije obaveštenje o tim divnim našim svetinjama; o njihovim žiteljima kao i o tamošnjim događajima, koji su se kroz istoriju odvijali. Njihova stradanja u periodu turskog ropstva, kao i za vreme raznih ratova, zbog duhovne i nacionalne uloge u našem narodu koji su imali, potrebno je da se danas što više iznesu na svetlost dana današnjim generacijama. Otuda je dobro da ponovimo istorijsko geslo: "Manastiri i krivo gudalo, to je srpski narod očuvalo". Zato je naš narod kroz svoju istoriju stalno obnavljao svoje porušene manastire i ljubomorno ih čuvao i izvlačio iz zaborava. Jer, ukoliko smo kadri da svoje svetinje sačuvamo, ne samo u svom pamćenju - to je malo - već i u svom postojanju, utoliko ćemo više biti kadri da sačuvamo svoju veru, svoju nacionalnost i svoj identitet.

Između Prvog i Drugog svetskog rata Ovčarsko-kablarski manastiri bili su u vrlo teškom stanju. Neke je, da ne propadnu, valjalo obnavljati. Druge je zapustele, kao Vaznesenje, Jovanje, Svetu Trojicu trebalo oživeti, a neke opet vaskrsavati iz mrtvih, to jest zidati ih na novom mestu, kao Preobraženje, ili na razvalinama starih temelja kao Uspenije, Ilinje, Voda Svetog Save (Savinje).

Vladika Nikolaj se, kao žički arhijerej svesrdno i požrtvovano prihvatio tog posla i učinio što je znao i koliko je mogao. A učinio je za kratko vreme, od 1936. do 1951., veoma mnogo, i to kako u Ovčaru tako i u Žiči i drugim manastirima. Njegova obnova Ovčarsko-kablarskih manastira nije bila samo u obnavljanju i podizanju manastirskih zidova i građevina, već u isto vreme naseljavanje u njih monaha i monahinja, koje je On harizmatičkim svojim darom regrutovao uglavnom iz Bogomoljačkog pokreta. Tako je ova Ovčarsko-kablarska pustinja procvetala, ponovo oživila i progovorila jezikom jevanđelja i monaškog podvižništva na spasenje svojih žitelja i celog srpskog naroda.

Radi svega toga trudili smo se, koliko smo bili u mogućnosti, da opišemo ne samo te manastire kao građevine, već i njihove poznatije žitelje i podvižnike, koji su, kao srpski monasi i monahinje, duhovni oci i matere prosijali svojim duhovnim životom u ovoj Srpskoj Svetoj Gori, ne samo u prošlosti nego i u današnje vreme, i postaju nam primeri i putokazi u čuvanju svoje vere i hrišćanskog življenja. Koliko smo u tome uspeli, to ostaje da čitaoci i mlađe generacije ocene, imajući pred sobom to vreme obnove i duhovne delatnosti od vladike Nikolaja do danas.

A u t o r

Arhimandtir Jovan Radosavljević

OVČARSKO-KABLARSKI MANASTIRI

Monaški život i stradanja u XIX i XX veku

 

Recezenti

Protojerej Trajan Kojić

dr Slobodan Kostić

Lektura i korektura

Ljubiša Rajković

 

Izdavači

Društvo za obnovu srbistike - Centar Priština

Narodna i univerzitetska bilioteka u Prištini

Za izdavače

dr Slobodan Kostić

mr Jovan Ristić

Tiraž: 1000 primeraka

 

Štampa

DD "Grafika", Prizren

ISBN 66-7935-053-2

SIR - Katalogizacija u publikaciji

Narodna i univerzitetska bilioteka, Priština

726.7(497.11)(091)

RADOSAVLJEVIĆ, Jovan

Ovčarsko - kablarski manastiri: monaški život i stradanja u XIX i XX veku/ arhimandrit Jovan Radosavljević. - Priština: Društvo za obnovu srbistike: Narodna i univerzitetska biblioteka - Priština, 1998 (Prizren: DD "Grafika"). - 492 str.: ilustr.; 20 cm.

Tiraž 1000

ISBN 66-7935-253-2

0013848093