Odgovori igumana o.Bonifatija na pitanja raznih lica

Iguman o.Bonifatije, zadobivsi blagocestivost, koja se po recima Apostola Pavla, «jer tjelesno obucavanje malo je korisno, a poboznost je korisna za svasto, imajuci obecanje zivota sadasnjega i onoga koji ide (1 Tim.4, 8); zadobivsi mudrost, koja u zlobnu dusu ne ulazi, i zadobivsi «pomazanje od svetoga, i znate sve» (1 Jov 2, 20) mogao je da odgovara na hriscanska pitanja i odgovarao je:

1. Pitanje posetioca. Sta je potrebno, da bi Gospod uslisio moju molitvu? 

Odgovor starca Bonifatija. Ko zeli, da Gospod uslisi njegovu molitvu, taj, kada stane pred Njega i rasiri prema Njemu svoje ruke, pre svega, cak pre molitve za svoju dusu, treba od sveg srca da se moli za svoje neprijatelje. Gospod ce ga uslisiti za svako dobro delo, ukoliko Mu je ugodno to, za sta ga neko moli.

2. Pitanje iskusenika. Sta pre svega treba da zapamti onaj koji zeli da sluzi Gospodu?

Odgovor starca Bonifatija. «Istinita je rijec: ako s Njim umrijesmo, to cemo s Njim i ozivljeti. Ako trpimo, s Njim cemo i carovati. Ako se odrecemo, i On ce se nas odreci.» Zapamti tu istinitu rec, govori Apostol Pavle (2 Tim. 2, 11-14).

3. Pitanje posetioca. Kako mogu da spoznam svoju grehovnost?

Odgovor starca Bonifatija. Dobri ucitelji obicno za sve savetuju da se za sve treba obracati molitvom Svetom Duhu za prosvecenje. To je veoma dobro i neophodno. Svetlost Svesvetog Duha, po nasoj molitvi, moze da pokaze i zaista nam pokazuje sve, pa cak i najmanje neispravnosti naseg srca. Ali ne treba se zadovoljiti samo jednom molitvom; treba se truditi i uvideti sta nam pokazuje Duh Sveti. Dnevna Bozija Svetlost jasno pokazuje sve sto se nalazi u nasoj kuci, ali da bismo uvideli sta je u nama , treba otvoriti oci i sami pazljivo osmotriti, sta se u nama nalazi. Inace kad dnevna Bozija Svetlost ne bi jasno pokazivala sta se nalazi u nasoj kuci, mi ne bismo znali sta je u njoj ukoliko dobro ne osmotrimo.

4. Pitanje posetioca. Na koji nacin da postupim, kada se nadjem medju ljudima, ne mogu da se uzdrzim a da nesto ne kazem, a kada govorim, iako nenamerno, nekoga vredjam svojim recima?

Odgovor starca Bonifatija. Ko nema iskustvo u obuzdavanju svog jezika, taj treba da zapamti psalmski stih koji Sveta Crkva uznosi Bogu: «Postavi Gospode strazu kod jezika mojega, cuvaj vrata usta mojih» (Psal. 140, 3), znajuci bez sumnje da «jezika niko od ljudi ne moze pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno ijeda smrtonosnoga» (Jak. 3, 8).

5. Pitanje iskusenika. Kako da istinski spoznam sebe i svoju grehovnost?

Odgovor starca Bonifatija. Postoji ogledalo, u kome svako, samo ako hoce, moze veoma jasno da uvidi svoju grehovnost. Ali to ogledalo koje cisto i savrseno jasno pokazuje svu nasu unutrasnjost nas vek je skoro u potpunosti izbacio iz upotrebe, i zadovoljava se ogledalom, koje nam pokazuje samo nasu spoljasnost. Cisto ogledalo, o kojem govorim – je zakon Boziji, izrazen u deset zapovesti Bozijih.; ko neprestano gleda u to ogledalo, taj istinski moze spoznati svu svoju grehovnost.

6. Pitanje posetioca. Da li treba da oprostim svima koji me vredjaju ili ne?

Odgovor starca Bonifatija. Obratimo paznju na Rec Boziju. Rec Bozija nam kaze, da ukoliko ne oprostimo onome ko nas je uvredio, ne mozemo se nazvati hriscaninom, jer hriscanstvo podrazumeva prastanje uvreda. Evo sta nam govori Spasitelj: «Culi ste da je kazano: ljubi bliznjega svojega, i mrzi na neprijatelja svojega. A ja vam kazem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, cinite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone (Mat. 5, 43-44). «I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grjesnici cine tako (Lk.6, 32-35); ne dajte mjesto gnjevu, jer stoji napisano. Moja je osveta, Ja cu vratiti, govori Gospod (Rim.12, 19).

7. Pitanje posetioca. Kako da postupim, kada se sablaznjavam, videvsi, da drugi voljno izrazavaju svoje misli, ili se vredjam, kada ne vidim njihovu krotost u obracanju drugima?

Odgovor starca Bonifatija. Uveri sebe, da se to tebi cini zbog tvoje nepaznje i nerasudjivanja. Ne treba nikoga osudjivati, jer ti ne znas, s kakvim ciljem neko nesto radi, jer se nekad i mi s nekim ciljem ponasamo onako kako se inace ne ponasamo. Staraj se vise o sebi, a ne o postupcima, delima i recima drugih ljudi. Ti si hriscanin, pa prema tome, nemas pravo da sudis – gde, kada, kako i s kim postupaju.

8. Pitanje posetioca. Strast pohote napada moju dusu mnogo jace nego ostale strasti – koje je najbolje sredstvo za njeno savladavanje?

Odogovor starca Bonifatija. Prvo i osnovno sredstvo za savladavanje plotske strasti je udaljavanje od predmeta, koji raspiruju dusu, podjednako kao i strogo uzdrzanje. Tesko je steci mudrost usred svetskih sablazni. Takodje razmisljanje o svojoj prolaznosti i priblizavanju smrtnog casa je korisno za njeno savladavanje. Kako je tuzno videti ljude, koji su u njenoj vlasti, ili bolesne od neizlecivih bolesti, ili one koji su izgubili razum, ili iznurene revnoscu, one koji izdaju i koji se pre smrti muce u adskom ognju ocajanja.

9. Pitanje iskusenika. Sta treba da radim da bi Gospod uslisio moju molitvu?

Odgovor starca Bonifatija. Ako zelis da prineses Bogu molitvu, onda pre svega ispitaj um svoj i uredi ga tako, da bi kada budes govorio: budi milostiv meni Gospode, i ti bio milostiv prema onima koji tebe mole; kada budes govorio: ne pominji moja sagresenja, i ti ne pominjes sagresenja svog bliznjeg; kada budes govorio: ne pominji moje voljne i nevoljne grehe, i ti ne pamtis uvrede, koje su te rastuzile. Ako tako budes radio, Bog ce uslisiti tvoju molitvu, kako potvrdjuje Sveto Pismo. Tako i Gospod u Jevandjelju zapoveda da se molimo: «i oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim. Jer ako oprastate ljudima grijehe njihove, oprostice i vama otac vas nebeski (Mat.6, 12) i u Jevandjelju po Luki se kaze: «oprastajte, i oprostice vam se (Lk.6, 37) i na drugom mestu poucava ucenike ovako da se mole: «i oprosti nam grehe nase, kao sto i mi oprastamo duznicima nasim (Luk. 11,4).

10. Pitanje posetioca. Ja ne shvatam dovoljno silu pokajanja i zeleo bih oce da cujem vase misljenje.

Odgovor starca Bonifatija. Pokajanje je lek za greh, ono je dar nebeski i sila cudesna, koja – po Milosti Bozijoj, - savladjuje silu kazne za prestupanje zakona. Evo zasto ono ne odbacuje bludnika, ne odgoni preljubocinca, ne odbacuje pijanicu, ne gnusa se idolopoklonika, ne prezire ukoritelja, ni hulnika, ni gordeljivog, vec sve prima: jer pokajanje je oganj, koji u potpunosti ociscava greh. Nas pravi zivot je vreme pokajanja. Velika opasnost koja nam predstoji, ukoliko obremenjeni grehovima, pokajanjem ne otklonimo vecnu kaznu, necemo «izaci pred Lice Njegovo s hvalom» (Psal. 94,2) i necemo suzama raskajanja i umiljenja ugasiti grehovni pozar. Velik je grehovni oganj, ali se gasi suzama.

11. Pitanje posetioca. Sta podstice hriscanina da ispunjava svoje gradjanske obaveze?

Odgovor starca Bonifatija. U uredjenom drustvu razlicita zvanja i stalezi postoje da bi clanovi drustva nosili bremena jedni drugih, to jest, da bi jedni drugima pomagali u postizanju spoljasnjeg i unutrasnjeg blagostanja, da bi oni na visim pozicijama brinuli o miru i bezbednosti onih na nizim, a ovi sluzili onima na visim u zavisnosti od svojih mogucnosti i vrste posla. Na osnovu ovoga je ocigledno – hriscanin se ne sme rukovoditi samoljubljem, i koristoljubljem u ispunjavanju svojih gradjanskih obaveza, vec treba da zeli dobro svome bliznjem, i gaji iskrenu ljubav prema njemu. Sveti Apostol Pavle je ucio hriscane da se povinuju gradjanskim vlastima i zakonima (Rim. 13, 1-18) i saglasno stepenu i vaznosti polozaja u drustvu, daju svakome od njih sta ste duzni:»kome dakle porezu, a kome carinu, a kome strah, a kome cast: sve ove i slicne gradjanske obaveze se sjedinjuju u jednu veliku hriscansku duznost: «i ne budite nikome nista duzni osim da ljubite jedan drugoga: jer koji ljubi drugoga zakon ispuni».

12. Pitanje posetioca. Kako postupiti kad vidis sablaz?

Odgovor starca Bonifatija. Ako oko sebe vidis sablaz, odvracaj se od njih svetoscu tvoga duha, i oni ce lako ostati van tebe. Ako tvoje srce muce uvrede, obracaj se zivom u tebi duhu blagodati, i oni ce stvoriti Jevandjeljsko blazenstvo. Ako je tvoj zivot prepun teskih okolnosti, drzi se pomazanja «koje imas od svetoga, i on ce te nauciti svemu» (1 Jov. 2, 20). Ako ti ponestaje snage, ni ranije nije trebalo da se uzdas u svoje sopstvene snage, a sada se na iskustvu uveravas i pribegavas Sili Bozijoj, koja se projavljuje u nasim nemocima.

13. Pitanje iskusenika. Oce, cesto cujem od tebe: trpi s nadom – dokle cu trpeti?

Odogovor starca Bonifatija. Oblast trpljenja je siroka i obuhvata ceo ljudski zivot, kao sto i sve ljudske sudbine obuhvataju ceo svet. Trpljenjem covek stice i cuva sve vrednosti, uspeva u svojim poduhvatima, postize ispunjenje svojih zelja, nepovredjen savladjuje zlo; prestavsi sa trpljenjem, on je tog momenta u opasnosti da izgubi svo blago i postrada od zla ili sto je jos gore, da ucini zlo. Bez trpljenja nema podviga, a bez podviga nema vrline, ni duhovnih darova, kao ni spasenja. Jer se «Carstvo Nebesko na silu uzima « (Mat. 11, 12).

14. Pitanje posetioca. Sta je potrebno da bi uvek bili mirni i da se nicega ne bojimo?

Odgovor starca Bonifatija. Da bismo uvek imali mir, ne treba se uzdati u svoje snage, vec se treba neprekidno poucavati Bozijoj Reci: ona nam je oslonac, snaga i mirno pristaniste. U Svetom Pismu je obecanje Gospodnje, koje je za nas zid i ograda. Gospod nam je rekao: «Ja sam s vama u sve dane do svrsetka veka» (Mat. 28, 20).

15. Pitanje posetioca. Da li je moguce da onaj koji ne upotrebljava vino bude pijan, a onaj koji pije vino da bude trezan?

Odgovor starca Bonifatija. Moguce je: jer se u Pismu spominje «i pijani, ne od vina» (Is. 51, 21). Bez vina se napija onaj, koji ne ostavlja obamrlost i ne savladjuje bujicu strasti blagocestivim rasudjivanjem. Moguce je da i onaj koji pije vino bude trezan dusom i bodar u svim dusespasonosnim delima; jer ako to ne bi bilo moguce, onda Sveti Apostol Pavle ne bi svom Svetom uceniku Timoteju dao sledeci savet: «pij po malo vina, zeluca radi svojega i cestijeh svojijeh bolesti» (1 Tim. 5, 23). Jer pijanstvo je kao ludilo prirodnog razuma, kao preobrazenje srca, nedostatak smisla, lisenost razuma: sve ovo nije od opijenosti vinom, vec od opijenosti gnevom i od neobuzdane pohote.

16. Pitanje iskusenika. Kako zavoleti Gospoda Isusa Hrista?

Odgovor starca Bonifatija. Najvise od svega ukrepljuje i pojacava nasu ljubav prema Hristu iskreno razmisljanje o Njegovim stradanjima. Za svakoga je dobro da svakog dana ujutru izabere jedno od Hristovih stradanja, ozbiljno razmislja o njemu i cesto se njega seca u nastavku dana. Time cemo steci dar trpeljivosti, krotosti, svakodnevnog dobrovoljnog umiranja i blagodarne, potpuno Hristu predane ljubavi. «Kako ti provodis vreme?» - upitale su pridoslice jednog pustinjaka, koji skoro nije umeo ni da cita. Pustinjak je rekao: «Nas Spasitelj me je obdario vidom, i ja sve gledam». – «Sta?» - «Stradanja Hristova. On mi je uvek pred ocima. U njima nalazim sve sto mi je potrebno, nista me nije tako ucvrstilo u ljubavi prema Gospodu nasemu Isusu Hristu, kao vid koji mi je On darovao». Svi mi bez izuzetka mozemo podrazavati ovog pustinjaka.

17. Pitanje posetioca. Cime opominjati svoju dusu od vezivanja za prolazne stvari?

Odogovor starca Bonifatija. Dubokim postovanjem i zahvalnim razmisljanjem o blagodati i vrednosti duse. Predstavite sebi, kao na slici, ogromno prostranstvo zemlje, i objektivno razmislite o svim stvarima koje se nalaze na njoj: koliko su one nistavne shvatices kada ih uporedis sa velicinom ljudske duse – stvorenom Bozijim covekoljubljem, svetom tajnom ravnoangelskog stepena savrsenstva. Iz ovoga vidis, koliko je svaka stvar bezvredna u poredjenju sa plemenitoscu hriscanske duse. Kakva je korist coveku, govori nam Gospod, «ako sav svet dobije, a dusi svojoj naudi» (Mat. 16, 26); Pa ako je to tako, onda razmisli – neuporedivo je gore biti nedostojan prema necemu najdragocenijem i bez poredjenja najboljem to jest prolazne stvari pred neprolaznom i besmrtnom dusom. Pravilna ljubav prema svojoj dusi zahteva revnost za blage duhovne darove, korisne za nase spasenje, a ne privezanost za prolazne stvari, koje ne mogu nasititi besmrtnu dusu.

18. Pitanje posetioca. Zasto je vreme naseg zemaljskog zivota veoma vazno?

Odgovor starca Bonifatija. Vreme naseg zemaljskog zivota je veoma vazno, prvo, zato sto je ono kratko i sto je neizvesno kada ce se zavrsiti; vreme naseg zemaljskog zivota je veoma vazno, drugo, zato sto je ono nepovratno; vreme neseg zemaljskog zivota je veoma vazno, trece, zato sto je ono odredjeno za izvrsenje mnogih, veoma vaznih dela; vreme naseg zemaljskog zivota je veoma vazno, dalje, zato, sto je ono u vezi sa nasim vecnim zivotom; i na kraju, vreme naseg zemaljskog zivota je za nas krajnje vazno zato sto nam se samo u sadasnjem zivotu daje Bozija Blagodat, i sto samo u sadasnjem zivotu mozemo raditi na zadobijanju vecnog spasenja, neprestano koristeci Boziju Blagodat za nase spasenje. «I kao sto je ljudima odredjeno jednom umrijeti, a potom sud» (Jevr. 9, 27).

19. Pitanje monaha. Na koji nacin spreciti rasejanost misli za vreme molitve?

Odgovor starca Bonifatija. Moli se ustima, moli se umom to jest usredsredi um na silu reci molitve. Ako se po nemoci ili neprijateljevom nagovoru u vreme molitve bavis razmisljanjem o nekoj stvari, onda osetivsi svoju nesmotrenost, skruseno zavapi Gospodu i usredsredi svu svoju paznju na molitvu – uvek postupaj tako i osetices korist. Trezvenost uma i budnost unose u dusu posebne blagodatne darove.

20. Pitanje posetioca. Kako da se izbavim od starih grehovnih navika?

Odgovor starca Bonifatija. Kako zmija ne moze zbaciti sa sebe svoju staru kozu, ukoliko se puzeci ne provuce kroz tesnu pukotinu ili klisuru, tako i mi ne mozemo odbaciti svoje stare grehovne navike i svuci grehovnu odecu starog coveka ukoliko ne idemo uskim putem uzdrzanja i samopozrtvovanosti.

21. Pitanje monaha. Pored telesnog slepila, da li postoji jos neka vrsta slepila?

Odgovor starca Bonifatija. Postoji! To je dusevno slepilo. Slepac po telu je svestan svoje nesrece posredstvom uma; ali ko ce ubediti dusu u njeno duhovno slepilo? Slepac po telu ne voli svoje stanje; ali duhivni slepac obicno voli svoju tamu. Slepac po telu voli i tezi svetu osecanja (dodira), ali za duhovnog slepca je duhovni svet nepodnosljiv. Nikada slepi ne dozvoljavaju sebi da se u tome takmice sa onima koji vide, a sto oni ne mogu da osete vidom; nisu takvi duhovno slepi: oni su cvrsto uvereni u to da sve vide jasno i cisto, i cak nazivaju slepcima one, koji ne razmisljaju i ne postupaju slicno njima. Slepac nikada drugog ne vodi putem koji ni sam ne zna; ali tako ne postupaju duhovno slepi: oni cak sebe predlazu da budu vodje drugima, zbog cega ih i uvode u zablude. Ko je svestan svog duhovnog slepila, taj ce prestati da se uzda u sebe i svoju istinu, i slicno proroku Davidu, zavapice: «Gospode! Otvori oci moje, da bih vidio cudesa zakona Tvojega» (Psal. 118, 18).

22. Pitanje posetioca. Kako treba tvoriti milostinju?

Odgovor starca Bonifatija. Milostinju tvori tako, da tvoja levica ne zna, sta radi tvoja desnica.

23. Pitanje posetioca. Sta je to hriscanska sloboda?

Odgovor starca Bonifatija. To je darovana nam Blagodat od Gospoda nasega Isusa Hrista – moralna sila koja se suprotstavlja grehu i pobedjuje zlo i istovremeno tvori blaga dela, sluzeci Istini Bozijoj, kako govori Apostol:»oprostivsi se pak od grijeha postaste sluge pravdi» (Rim. 6, 18). Savrsenstvo hriscanske slobode se stice postepeno kroz podvige dusevnog delanja i sampozrtvovanja, kroz neprekidnu borbu duha s telom, tako da postepeno pocinje da preovladjuje prvi nad poslednjim, dok se na kraju u nama u potpunosti ne unisti seme, ili uzrok greha, i u nama se zacari Istina Bozija u Isusu Hristu Gospodu nasem.

24. Pitanje iskusenika. Naravno ja sam gresniji od svih pa me svakodnevno snalaze nevolje?

Odgovor starca Bonifatija. Nevolje, slicno vodama Mere, su neizbezne na putu ka nasoj nebeskoj otadzbini; jer se venac ne dobija drugacije nego istrajnim nosenjem Krsta. Kada je nasa glava uvencana trnjem, prilici li onda nogama ici po putevima, posutim ruzama? Nevolje i bolesti su sveti lekovi; mi se njima mozemo radovati verom i iskrenom molitvom, ali ih mi sami, vecinom, prihvatamo kao gorke, dodajuci u casu iskusenja primese nase netrpeljivosti i maloverja. A pritom nevolje su uvek korisne. One su sredstva u Ruci Gospodnjojza nase duhovne slabosti, za smirenje gordosti, savladavanje strasti. One omeksavaju nase tvrdo srce, primoravaju nas na molitvu Bogu, cine nas siromasnim duhom i nistavnim u sopstvenim ocima.

25. Pitanje posetioca. Sta je to antidor i kada ga treba upotrebljavati?

Odgovor starca Bonifatija. Antidor znaci: umesto darova. Sveta Crkva zapoveda uzimanje antidora pre uzimanja hrane i sa strahopostovanjem, jer je to Sveti hleb, hleb sa Bozijeg zrtvenika, deo prinosa Hristovom oltaru, na kojem se vrsi nebesko osvecenje.

26. Pitanje iskusenika. Da li postoji lek za grehove?

Odgovor starca Bonifatija: Na to pitanje cu ti dati odgovor lekara jednog skitskog lecilista, slusaj! Neki covek, prolazeci kroz skit, je usao u leciliste koje se nalazila u tom skitu. Uvidevsi mnogo bolesnika, koji su lezali u njemu, on je prisao lekaru i upitao: «Da li postoje biljke koje lece grehove?» - «Postoje,- odgovorio je lekar, - i ja cu ti ih pokazati. Uzmi koren poslusanja, grane trpljenja, cvetove cistote i plod dobrih dela; stavi sve u sud smirenja, prosej kroz sito zdravomislija, sipaj … nade, polij uzdasima i dodaj nekoliko suza; zatim razgori oganj bozanske ljubavi, pokri nadevom milostinje i oblozi drvima trudoljublja. Kada se pripremljena smesa potpuno raskuva, tada je rashladi bratoljubljem i ddaj kasiku pokajanja. Po uzimanju tog leka, s cistom verom, uz pomoc uzdruanja i posta, izlecices se od svake grehovne bolesti i bices zdrav kako telom, tako i dusom (Hrist. C. XV god., str.188).

27. Pitanje posetioca. Da li je moguce naci istinsku i potpunu utehu u prijateljstvu?

Odgovor starca Bonifatija. Uteha je dar nebeski i samo se moze dobiti od nebesa – iz dalekih zemalja nase gornje otadzbine. I zato nas ne tesi prijatelj, vec nam Bog salje prijatelja ili utehu, kada smo razocarani, ili pomoc, kada nam je to potrebno, ili isceljenje, kada smo bolesni, ili savet, kada smo u nedoumici, a ne znamo sta da odlucimo.

28. Pitanje posetioca. Kako treba da se koristim bogatstvom, da bi ono bilo upotrebljeno u hriscanske svrhe?

Odgovor starca Bonifatija. Bogatstvo se istinski upotrebljava onda, kada je usmereno istinitim vrednostima i zadobijanju milosti Bozije.

29. Pitanje posetioca. Cime se zagreva ohladnela dusa?

Odgovor starca Bonifatija. Recju Bozijom, molitvom, smirenjem, pokajanjem i zahvalnim odnosom prema Bogu, osecanjem promena u srcu ne samo spoljasnjeg stanja, vec i unutrasnjeg.

30. Pitanje posetioca. Kako savladati neobicno jaka osecanja sladostrasca na samo u prisustvu zenskih lica, vec i pri slucajnom razmisljanju o njima?.

Odgovor starca Bonifatija. Pri susretanju zenskih osoba treba cuvati um i osecanja od svakog razmisljanja i neskromnih pokreta, posebno ne treba govoriti nesmotreno, treba se sto brze udaljiti od njih. Ako je tvoje raumisljanje podstaknuto demonskim laskanjem, onda se treba uzdrzavati od mislenih poriva i sa strahopostovanjem ogradjivati sebe krsnim znakom. Da bi se sacuvali od plotskih i mislenih sladostrasnih razmisljanja u svemu je korisna trezvena umerenost; ali pre svega treba moliti Svemoguceg Gospoda za zastitu od najjacih strasti koje nas napadaju, jer covek sam po sebi nikada ne moze da ih iskoreni. Ali uz nasu volju i molitve Premilosrdni Bog gasi porive tog plamena Svojom tihom Blagodacu.

31. Pitanje iskusenika. Na koji nacin da savladam lenjost koja me obuzima?

Odgovor starca Bonifatija. Ako se neodlucno boris sa lenoscu, nikada je neces pobediti; a ukoliko ustanes protiv nje sa cvrstom odlukom, iako ne bez unutrasnje bolesti, onda je s Bozijom pomoci mozes pobediti. Odbijanje neprijatelja je znak vernog i dobrog vojinika; ali samo odustajanje je svojstveno jednom lenjivom i nedostojnom ratniku. Covek do kraja zivota treba da objektivno posmatra svoje mane, da u poslednji dan ne bio cuo strasan glas Srceznalca. U svetom Pismu je receno: «Budi veran do smrti i dacu ti venac zivota» (Otkr. 2, 10). Znaci, venac dobija samo onaj koji ulazi u botbu s cvrstom odlukom da je vodi do poslednjeg izdisaja, ne polaze oruzje, cak i u trenutku najvecih opasnosti, i ne predaje svoje srce neprijatelju. Takav, iako nekada biva i porazen, ne napusta svoju svetu borbu i nikada ne gubi nadu, pa zato uspeva ili ne uspeva, za jednu svoju odluku i upornost biva uvencan kao dobar vojnik, koji stremi nebeskim pocastima.

32. Pitanje iskusenika. Ko treba da se boji Strasnog Suda

Odgovor starca Bonifatija. Strasnog Suda treba da se boje oni, koji ovde

nisu kaznjeni za svoje grehe. Ta nekaznjenost i Bozija dugotrpeljivost ce

na buducem Sudu povecati njihovu kaznu.

33. Pitanje iskusenika. Da li uvredu, koju mi je naneo brat, treba da

oprostim recju ili delom?

Odgovor starca Bonifatija. Treba prastati. Poslusaj, sta o tome govoriSveti Pismo: "Gledajte, da niko ne vraca kome zlo za zlo, nego svagda idite za dobrom, i medju sobom i prema svima (1 Sol. 5,15); ali ako jedan drugoga ujedate i prozdirete, gledajte da se medjusobno ne istrijebite (Gal.5, 15); I tako prastaj grehe svome bratu, da bi ti dobio od Gospoda oprostaj tvojih grehova.

34. Pitanje iskusenika. Ako imam mogucnost da se osvetim onome ko me je uvredio, da li to treba da uradim?

Odgovor starca Bonifatija. Kada neprijatelj dospe u tovje ruke, onda to vreme koristi ne za njegovo kaznjavanje, vec za spasenje. Mi smo tada duzni da prvenstveno brinemo o neprijatelju, kada nam se oni podcinjavaju. Ako te je neko uvredio, ti nemoj da vracas uvredom, da ne bi bio slican onome koji tebe vredja, jer se zlo ne leci zlim, vec dobrim (Zlatoust).

35. Pitanje monaha. U cemu se sastoji post i uzdrzanje?

Odgovor starca Bonifatija. Po misljenju Svetih Otaca, post i uzdrzanje se sastoji u umerenosti, tako da svi koji uporno zele da postignu savrsenstvo treba da uzimaju hranu, koja je dozvoljena za odrzavanje tela i da se uzdrzavaju od pohote; slab telom se moze uporediti u vrlini sa zdravim i krepkim, ukoliko se uzdrzava od pohote, do kojih ne dolazi zbog slabosti tela; jer i Apostol govori: “Ne ugadjajte telu pohotama” to jest on ne zabranjuje brigu o telu, ali samo govori, da se telu ne ugadja iz pohote, cime se savladava gresna briga o njemu, vec da se treba brinuti samo o onome sto je potrebno za odrzavanje zivota, da ne bismo povladjivajuci telu na sopstvenu stetu sebe ispunjavali pohotama; medjutim, briga o telu je potrebna, kako ne bi, ne brinuci o njemu, izgubili snagu da vrsimo duhovne i druge nase obaveze (Sl. Kas. Rimljanina o postu).

40. Pitanje iskusenika. Kada je moj um zaokupljen sladostrasnim pomislima, kako ih savladati?

Odgovor starca Bonifatija. Usrdna molitva milosrdnom nasem Spasitelju za upokojenje i pomilovanje dusa nase umrle brace je spasonosnija od svega za njih. Sto je usrdnija molitva, i sto je veci broj ljudi koji se usrdno mole za umrle, tim se obilnije na njih izliva Bozija Blagodat, i tim su vece njihove radosti, utehe i blazenstva. Zbog toga blagocestivi hriscani pojacavaju svoje molitve dajuci bogougodne milostinje siromasnoj braci, u Ime Gospoda Isusa Hrista i za umilostivljenje Gospoda za umrle duse.

Ali je jos spasonosnija molitva cele Crkve i prinosenje beskrvne zrtve za umrle, koja je otvoren izvor spasenja za ceo svet. Nece li Gospod pomilovati sirotu dusu radi beskonacnih zasluga Jedinorodnog Sina Bozijeg, radi svesilnog zastupnistva Gospoda Isusa, Koji je umro i vaskrsao radi vaskrsenja i vecnog blazenstva svih Adamovih potomaka.

42. Pitanje posetioca. Desava se da sam nekad nezadovoljan svojom sudbinom; zar to nije bogohulstvo?

Odgovor starca Bonifatija. Da li verujemo da nad svima nama bdi premudri i preblagi Boziji Promisao, a ne slepa samovolja i slucajnost? Tebi, hriscaninu, mora biti poznato da i kosa s nase glave ne pada na zemlju bez volje Oca naseg nebeskog. Premudrost Tvorca vidi sve puteve naseg naznacenja, Njegova Blagost bira bolje od njih i vodi nas njima. Svi Boziji putevi vode dobrim i spasonosnim ciljevima i nase sudbine su predmet najbrizljivijeg Bozijeg smotrenja.

I tako, sta znaci roptati na svoju sudbinu? Znaci roptati na samoga Boga; I zar to nije sramno bogohulstvo? Budi zadovoljan svime, sto si dobio i sto dobijas. Inace ces bacati kamenje k nebu, koje ce padati na tvoju glavu.

Odgovor starca Bonifatija. Istina je. Poslusaj sta o tome govori Sveti Dimitrije Rostovski. On ovako kaze: “Lik i zvanje hriscanskog cara na zemlji je zivi Lik i Podobije Hrista Cara, Koji zivi na Nebesima. Jer kako je covek svojom dusom podobije i Lik Boziji, tako je pomazanik Boziji svojim carskim cinom lik i podobije Hrista Gospoda; Gospod Hristos na Nebesima u pobednickoj Crkvi je prvi; Gospodin na zemlji u Crkvi vojujucoj Blagodacu i Miloscu Hristovom je prvi. Taj gore plete vence, a ovaj dole umnozava podvige, dostojne venaca. Gospod uvencava pobednike; ovaj dole vodi dobre vojnike ka pobedi. Gospod priprema vecna blaga, ovaj dole odvazne heroje podstice na hrabru borbu, da prime vecna blaga. Gospod je polozio dusu Svoju za Crkvu Svoju, prolivajuci Svoju Casnu Krv; ni ovaj drugi ne stedi svoju dusu za Crkvu Hristovu, za jedinstvo hriscanske otadzbine polaze svoju dusu, ne misleci na svoje zdravlje, izlazuci se neprijatelju, cineci sve vojne napore. Kako da se takvom hriscanskom caru sinovi Siona ne raduju? Ko se ne bi, ugledavsi Istinitog Svojeg Gospoda Hrista na Nebeseima, ne bi obradovao – ako ne istinski sluga Njegov? Ko se ne bi, ugledavsi Gospoda Hrista na zemlji, ispunio radoscu ako ne istinski njegov sluga?” (Iz govora Dimitrija Rostovskog Imperatoru Petru I).

Odgovor starca Bonifatija. Mnogi od nas nisu ni poceli da zive vrlinskim zivotom. Istina, sveta istina u propovedima ili tihom razmisljanju je cesto doticala nase srce, ali posle propovedi, posle razmisljanja, mi smo se ponovo vracali na staru, siroku stazu; utisak dobra se gubio i zlo je ponovo uzimalo svoje zezlo. Cesto nas je obuzimala sveta odlucnost, istinski smo ispovedali svoje grehe pred Bogom i Njegovim svestenikom – sluziteljem; ali istog casa posle pokajanja smo ponovo postajali predjasnji gresnici. Revnost jos nije ovladala nama u potpunosti, mi to zelimo i ne zelimo! Videci smrt prijatelja i prateci ga do groba, mi smo sebi sami govorili: “Sad je vec vreme odreci se grehovnih navika, koje smo dosad veoma voleli”. Ali uskoro posle prijateljeve smrti, ubrzo posle njegovog pogreba, predavali smo se ponovo predjasnjim gresima, zato sto to i zelimo i ne zelimo. I tako, eto sta je uzrok nase neutvrdjenosti u dobru.

48. Pitanje posetioca. Ceo zivot sam proveo grehovno, i ako se pokajem, hocu li se spasti?

Odgovor starca Bonifatija. Naravno da hoces samo veruj u krsne zasluge Sina Bozijeg i uzdaj se u Njegovo covekoljublje. Bez obzira kakav je nas greh, on je greh ljudski, a neiskazano Bozije Milosrdje je uvek vece od nase zlobe, kako se zbog nase slabosti ona ne bi uvecavala. “A gdje se umnozi grijeh ondje se jos vecma umnozi Blagodat” (Rim. 5, 20). “Sta cemo dakle? Hocemo li ostati u grijehu da se blagodat umnozi? Nikako!” (Rim. 6,1).

Odgovor starca Bonifatija. Bog od nas ne trazi dugo vreme za pokajanje. Ukoliko je gresnik istinski skruseno priznao svoj greh, toliko je i opravdan, koliko se istinski pokajao, toliko je i pomilovan. Nije vreme to koje zadovoljava Boziju pravdu, vec usrdnost onoga koji se kaje unistava greh; jer je moguce i zivei zivot provodeci dugo vremena u pokajanju, a ne zadobiti spasenje i isto tako iskreno se pokajati za kratko vreme i osloboditi se greha.

Odgovor starca Bonifatija. Bog dugo trpi, da bi se onaj koji gresi pokajao. Apostol Petar pise: “nego nas dugo trpi, jer nece da iko propadne no da se svi pokaju” (2 Pet. 3,9).

51. Pitanje posetioca. Da li ce se nase telo po Vaskrsenju preobraziti?

Odgovor starca Bonifatija. Neminovno ce se preobraziti! Evo sta o tome govori Apostol Pavle: “Gospod Isus Hristos ce preobraziti nase ponizeno tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slave Njegove, po sili kojom On moze sve uciniti i sebi pokoriti” (Filip. 3, 20-21).

Pitaces koje je to telo, koje ce Gospod preobraziti saobrazno telu Slave Svoje? Ocito, to telo je plot, koje se raspada, odlazeci u zemlju. Preobrazenje znaci da ce ono buduci smrtno i prolazno ne samo po sebi, vec Silom Bozijom, kao smrtno biti obuceno u besmrtno, i kao trulezno zamenjeno netruleznim.

Odgovor starca Bonifatija. Nije mi lako da odgovorim na to pitanje; znaj samo da mesto ne spasava coveka, vec dobronamaernost i usrdnost. Adam je, ziveci u raju – sagresio, a Lot se i u Sodomu – spasao; Jov je u cirevima zasluzio opravdanje, a Saul, nalazeci se u carskim palatama, je lisen carstva i sadasnjeg i buduceg. Jer je moguce spasti se na svakom mestu i u svakoj situaciji, prema onome sto nam je Svevisnji odredio.

Odgovor starca Bonifatija. Gordog, lazljivog i preljubocinca (Sir. 25, 4), gnusa se jos i zlopamtivog coveka i gnevnog u dusi. Ako smo mi i veoma pravedni, ali ako smo zlopamtila, onda su sva nasa dela uzaludna i ne mozemo se spasti. I zbog toga svako neprijateljstvo treba bezuslovno prekidati i uvek imati mir i ljubav sa svima, bez cega “niko nece ugledati Gospoda” (Evr. 12, 14).

Odgovor starca Bonifatija. Istinski je velikodusan onaj, koji se pre odlucuje da trpi siromastvo, nego da bezi od njega, i koji, imajuci svetlu i cistu savest, prezire sud ljudski, narocito narodni, kao najvecim delom pogresan.

Odgovor starca Bonifatija. Nikada ne treba slusati klevetu i uvazavati onoga, koji kleveta svog bliznjeg; bolje je tome coveku reci: prestani brate, ja svakodnevno cinim mnogo vece grehe od svih i zbog toga ne mogu i ne treba nikoga da osudjujem; tim recima, kao melemom se isceljuju dve bolesti: svoja i onoga koji klevece.

Odgovor starca Bonifatija. Za dobrog najamnika, svako zlo koje trpi od svog gazde, nije kazna za prestup, vec iskusenje vrline. Jer je dobar, iako sluzi, slobodan, a zao, i da caruje je sluga, koji nema jednog gospodara, vec onoliko, koliko ima poroka.

99. Pitanje monaha. Da li se savrsenstvo moze dostici bez iskusenja?

107. Pitanje posetioca. Sta je u stvari nas zivot?

Odgovor starca Bonifatija. Nas zivot je more koje neprekidno uzburkavaju bure neprilika, strasti i sablazni; nastavak zivota je – neprekidno plivanje, koje je svakog minuta povezano s velikim opasnostima. Opasnost u plivanju u njemu donose vetrovi iskusenja, iznenadnih dogadjaja. Ima mnogo puteva u zivotu punom nevolja, i na svakom od njih nas ocekuju odredjeni problemi; na putu dobra je potrebna borba sa zlom. Ono sto je utesno za nas je da Bog nece dozvoliti iskusenja koja ne mozemo da podnesemo, vec ce nam pomoci, kako bismo ih savladali.

108. Pitanje iskusenika. Koja je osobina smirenih?

Odgovor starca Bonifatija. Osobina smirenih je da se ne hvale znanjem; oni postuju istinu, kao i svet, kao opste nasledje svih.

109. Pitanje monaha. Zasto se pravednik raduje kada nepostene stigne kazna?

Odgovor starca Bonifatija.  Pravednik misli dobro, a ne zlo kada se raduje kazni koja je snasla nepostene; njega ne raduje pri tom stradanje gresnika, kome on zeli ispravljenje, vec pravda Bozija, za koju je uveren da moze da obrati mnoge.

110. Pitanje posetioca. Sta treba ciniti da bi se cinilo dobro, a uklanjalo od zla?

Odgovor starca Bonifatija. Ljubav prema Bogu i strah Boziji prethodi svakom dobrom delu; ljubav i strah prema svetu prethodi svakom grehu. I tako, da bismo cinili dobro, a uklanjali se od zla, treba razlikovati sta treba voleti i sta ne treba voleti i cega se ne treba bojati.

111. Pitanje posetioca. Cime je praceno istinsko pokajanje?

Odgovor starca Bonifatija. Covek koji tezi istinskom pokajanju, govori malo, radi odlucno. Spoznavsi sta je vazno, on zuri da izmeni svoj zivot na bolje, uveren da je nastupio trenutak njegovog spasenja. Uznemiren snaznim razmisljanjima o nestalnosti sveta i promena u svom prethodnom zivotu, on trazi usamljeno mesto, gde bi mogao slobodno da razgovara sa samim sobom i proliva potoke suza. Ne mogavsi vise kontrolisati svoju tugu, pri secanju na svoja predjasnja dela, on priklanja svoje celo k zemlji, ne smejuci da pogleda na nebesa, odakle uostalom ocekuje pomoc i spas: on cesto iz dubine srca vapije Gospodu, moleci za Njegovu pomoc za ukrepljenje u vrlini.

112. Pitanje posetioca. Da li svako ko zeli da sakrije istinu lazov?

Odgovor starca Bonifatija. Iako svaki lazov zeli da sakrije istinu, nije svako ko zeli da sakrije istinu lazov. Cesto se istina sakriva ne prevarom, vec cutanjem. Tako je postupio i Gospod kada je rekao: “ jos vam imam mnogo govoriti, ali sada ne mozete nositi (Jn. 16, 12).”

113. Pitanje posetioca. Ako se Zapovest Bozija ispunjava zbog straha od kazne, da li se onda ona istinski ispunjava?

Odgovor starca Bonifatija. Ako se Bozija zapovest ispunjava zbog straha od kazne, a ne zbog ljubavi prema istini, onda se ona ispunjava robovski, a zbog toga kao da se i ne ispunjava. Jer ne moze biti dobrog ploda u tome, sto ne izrasta iz korena ljubavi.

114. Pitanje posetioca. U cemi se sastoji pohvala vere?

Odgovor starca Bonifatija. Pohvala vere je u tome sto ona veruje u nevidljivo; njena nagrada ce biti tada, kada ce oni koji veruju, dobiti ono u sta su verovali.

115. Pitanje posetioca. Da li svakog gresnika treba voleti kao gresnika?

Odgovor starca Bonifatija. Svakog gresnika ne treba voleti kao gresnika, vec ga treba voleti kao coveka, i radi Boga; Boga treba voleti radi Njega Samog, od Koga su svi koji vole. Njegovi imaju sve – i to, sto postoji, i to sto vole Njegovo.

116. Pitanje posetioca. Sta znace reci: Ja sam Put, Istina i Zivot?

Odgovor starca Bonifatija. Te reci znace sledece: preko Mene, rekao je Gospod Isus Hristos, dolaze k meni, dolaze i u Meni prebivaju. Jer, kada Njemu prilazimo, onda prilazimo i Ocu, i spoznajemo Njegovim posredstvom Onoga Kome je On ravan, a povezani Duhom Svetim, da bismo vecno bili sjedinjeni sa najvecim i nepromenljivim blagom.

117. Pitanje posetioca. Da li se treba smucivati sto pravednik tesko i nezasluzeno strada?

Odgovor starca Bonifatija. Ne treba se smucivati, kada vidimo, da pravednik tesko i nezasluzeno strada. Setimo se, da je postadao Najpravedniji od pravednih i Najsvetiji od svetih. Njegova stradanja su veca od svih ostalih stradanja, jer se tvar i njen Tvorac nikako ne mogu porediti.

118. Pitanje posetioca. Moze li spasiti samo milostinjom?

Odgovor starca Bonifatija. Uzalud je razdavati imanje siromasnim, ako u srcu nema ljubavi, koja sve trpi, ne zavidi, ne gordi se, ne trazi svoje i ne misli o zlu (1 Kor. 13, 4. 5. 7.). Bez ispravljanja naravi, nasa darezljivost nas sama po sebi ne moze spasti. Milostinja cisti grehe, za koje smo se pokajali, ali ne opravdava one, u kojima uporno ostajemo. Ona jeste nas dug, ali neiI jedini, iako njeno neispunjavanje znaci narusavanje samih nacela zakona, a pritom ispunivsi nju, treba da izvrsavamo i druge zapovesti zakona. 

119. Pitanje posetioca. Kada je pocelo vreme?

Odgovor starca Bonifatija. Vreme je pocelo da protice sa kretanjem stvorenih stvari. Naravno da je uzalud racunati vreme pre stvaranja, kao vreme pre vremena. Jer kad ne bi bilo kretanja duhovne i telesne tvari to jest kad ne bi bilo prelaska iz proslosti preko sadasnjosti u buducnost, onda ne bi bilo nikakvog vremena. I tako, realnije je da je vreme pocelo stvaranjem tvari, nego da je tvar nastala vremenom. Ali je i jedno i drugo od Boga, “jer je od Njega i kroz Njega i radi Njega sve” (Rim. 11, 36).

120. Zbog cega se mnogi zale na svet?

Odgovor starca Bonifatija. Zbog toga, sto je ceo svet ispunjen tugom, i sve sto nas okruzuje, ustaje zajedno sa nasom izopacenom prirodom protiv nas: bogatstvo kvari prirodu, siromastvo proizilazi iz trpljenja, sreca se nadima, nerad vlada, nesreca muci, znanje gordi, neznanje se udruzuje sa zabludom, zdravlje podrazava strasti, bolesti vode neosecajnosti ili roptanju, bukvalno sve sto je u nama ili nas okruzuje, predstavlja za gresnog coveka tugu i kamen spoticanja. Jedina nada za spasenje coveka je vapaj ka Prestolu Svemilosrdnog Boga, da Sam blagovoli da nam pritekne u pomoc, obuzda nase neukrotive strasti, prosvetli nas razum, ukrepi nase nemoci, usmeri nasu duhovnu borbu na pobedu i spreci pad.

121. Pitanje posetioca. Da li se Blagodat dobija po zasluzi?

Odgovor starca Bonifatija. Nagrada se dobija po zasluzi za dobra dela, po njihovom izvrsenju; a Blagodat koja nije po zasluzi se daje pre izvrsenja dobrih dela da bi se ona uradila.

122. Pitanje posetioca. Da li je moguce porediti ljudske sudove sa Bozijim sudovima?

Odgovor starca Bonifatija. Boziji sudovi se nikako ne mogu uporedjivati sa ljudskim sudovima. Ne treba sumnjati u to, da je Bog pravedan, i tada, kada nam se neko Njegovo delo cini nepravednim.

123. Pitanje posetioca. Od koga se radja pravednik?

Odgovor starca Bonifatija. Pravednik se radja od Boga, a ne od ljudi, jer je on urodjeno pravedan, a ne po rodjenju. Zbog toga se urodjeni pravednici i nazivaju Bozijim sinovima.

124. Sta predstavlja pravedan Boziji sud?

Odgovor starca Bonifatija. Pravedan Boziji sud se sastoji u tome, da svako strada od svoga greha, jer Bog nije stvorio greh, kao sto nije stvorio ni smrt, a one koji su zasluzili smrt umrtvljuje. Ovde nema protivurecnosti, ukoliko razlikujemo sudove Bozije od dela Bozijih. Jer jedno stvaranjem ne predodredjuje za smrt, a drugo ce sudom kazniti coveka.  

125. Pitanje posetioca. Da li je od Boga uredjeno da telo cini dusu otezalom?

Odgovor starca Bonifatija. Nije od Njega! Bog je stvorio ceo svet i sva tela; a to sto telo kratkotrajno otezava dusu i plot predstavlja pohotu za duh, nije od Njega: to nije bila prvobitno naznacenje ljudske prirode, vec posledica i kazna za greh.

126. Pitanje posetioca. Da li roditelji mogu ukinuti urodjeni greh?

Odgovor starca Bonifatija. Neki roditelji otezavaju, a neki olaksavaju urodjeni greh, ali ga niko ne moze ukinuti sem Onog, za Koga je receno:” Gle Jagnje Bozije, koje uzima na sebe grjehe svijeta!” (Jn. 1, 29). Ko moze stvoriti svako dobro, moze ukinuti i svako zlo.

127. Pitanje iskusenika. Moze li covek sam po sebi imati veru i ljubav?

Odgovor starca Bonifatija. Sposobnost za veru, kao i za ljubav jeste osobina ljudske prirode; a imati pravu veru, kao i pravu ljubav je - delo Blagodati kod verujucih ljudi.

128. Pitanje posetioca. Da li je slavoljublje greh od koga se tesko oslobadja?

Odgovor starca Bonifatija. Kako je velika i stetna sila slavoljublja, oseca samo onaj ko se bori sa tom strasti. Jer je lako ne zeleti pohvale kada se ne daju; ali je tesko ne nalaziti u njima zadovoljstvo kada postoje.

129. Pitanje monaha. Ko prezire sva svetska blaga?

Odgovor starca Bonifatija. Sva svetska blaga prezire onaj, koji prezire ne samo sve sto je mogao, nego i sve sto je zeleo da ima. Uostalom, ovde je potrebna opreznost, kako se u dusi ne bi potkrala gordost. Bolje je zadrzati zemaljska blaga sa smirenjem, nego ih ostavljati sa gordoscu.

130. Pitanje posetioca. Kada gnev prelazi u zavist?

Odgovor starca Bonifatija. Ko se gnevi, ne smatra li svoj gnev opravdanim? Zasto je potrebno da se od svih neprijatnih osecanja brzo vracamo krotkim osecanjima; jer ako brzo ne oprostimo jedan drugome, onda to uporno negodovanje prerasta u mrznju.

131. Pitanje iskusenika. Mnogo puta ste oce licemerje nazivali velikim grehom; zasto?

Odgovor starca Bonifatija. Zato sto su licemerni “koji s bliznjima svojim mirno govore, a u srcima im je zlo (Ps. 28,3). Cesto nas neko pozdravlja glasom angelskim, srece rasirenih ruku, ljubi nas, spreman je na usluge i prijateljstvo, ali tada zateze luk, priprema strele, “da iz mraka streljaju prave srcem” (Ps. 10,2). I upravo strele! Bolji je mac porazenog neprijatelja, nego jezik laskavca, rekao je neko od otaca. Neprijatelj se moze izbeci, a od laskanja licemera ko se moze spretno izbaviti? Jer kada nas ljubi, tada nas izdaje, kada nam cini uslugu, tada nas pogubljuje i unistava; kada hvali nase savrsenstvo, tada kao zli insekt umnozava rane, glasno obznanjujuci slabosti i padove bliznjega i vidi svaki trun u oku svoga brata. Veliki je i bolan greh licemerje!

132. Pitanje posetioca. Koju apostolsku zapovest treba da zapamtimo kada se radi o zemaljskom vladaru?

Odgovor starca Bonifatija. Sledecu: Apostol Pavle pise: “Molim, dakle, prije svega se cine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude, za careve, i za sve koji su u vlasti, da tih i miran zivot pozivimo u svakoj cestitosti” (1 Tim. 2, 1,2). Primetite, da je Apostol to pisao jos za vreme neznabozackih careva i ocekivao tako veliki plod za njih. Ne treba li se tim pre moliti za blagocestivog vladara? - O to je nasa duznost - glavna i sveta! To se od nas zahteva ne samo za dobro otadzbine, ciji je Gospodar otac, vec i za dobro cele Pravoslavne Crkve, ciji je On vrhovni pokrovitelj i zastitnik.

133. Pitanje posetioca. Da li se moze verovati snovima, koji (vidljivo) predskazuju buducnost?

Odgovor starca Bonifatija. Desavalo se, da su i bozanstvena vidjenja bila otkrivana najvecim pravednicima u snu, ali su takvi snovi imali jasan predznak otkrovenja svise, jer su praceni javljanjem Angela ili Svetih Ugodnika ili cak Samog Hrista. Ali sa snovima treba biti oprezan, kako se preko njih ne bi upalo u samoobmanu: jer su se kroz veru u snove mnogi prelestili. Onaj koji veruje snovima je slican onome koji trci za svojom senkom i pokusava da je uhvati; a onaj koji ne veruje nikakvom sanjarenju jeste istinski ljubitelj mudrosti.

134. Pitanje posetioca. Koje se obaveze roditelja prema deci?

Odgovor starca Bonifatija. Apostol Pavle ovako pise roditeljima:”I vi ocevi, ne razdrazujte djecu svoju, nego ih podizite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj”(Efes. 6, 4). Evo sta su ukratko sve roditeljske obaveze: vaspitanje dece prema zapovestima to jest prema poukama i nauci Gospodnjoj.

135. Pitanje posetioca. Da li covek ima sam od sebe neceg dobrog?

Odgovor starca Bonifatija. Covek sam od sebe ima samo laz i greh. Ako ima istinu i pravdu, onda je to iz tog izvora, sa koga se napajamo u ovoj pustinji, kako oroseni njegovim kapljicama ne bi oslabili na putu.

136. Pitanje monaha. Kako dusa moze biti hramom Bozijim?

Odgovor starca Bonifatija. Ako trazis posebno i sveto mesto za molitvu, onda ocisti svoju unutrasnjost, i izagnavsi odatle svaku zlu zelju, u tisini svoga srca napravi sebi klet; kada se molis i u hramu, moli se u sebi, i tako postupaj uvek da bi sam bio hram Boziji. Jer Bog slusa molitve, tamo gde obitava.

137. Pitanje posetioca. Ko odredjuje nase hriscanske duznosti?

Odgovor starca Bonifatija. Najvisi zakonodavac, izvor pravde i svih zakona, Svesveto, Vecno i beskonacno Veliko Bice. Onaj, Kome smo duzni za sve sto imamo - i za postojanje, i za zivot, i za sva zivotna dobra, Onaj Kome smo duzni zbog novog zivota to jest za obnovu i podizanje nase pale prirode, jednom recju Bog - Svesveta Trojica - Otac, Sin i Sveti Duh.

138. Pitanje posetioca. Zbog cega su ljudi nesrecni?

Odgovor starca Bonifatija. Prvobitni uzrok svih nesreca je greh; zbog greha se salju tuge, zbog greha su nemiri, stradanja i sve ostale bolesti su prvenstveno posledica greha. Bog je odredivsi kaznu za zene zbog njenog prestupa rekao: “s mukama ces decu radjati” (Post. 3, 16), i bolest se pokazala kao posledica greha. Ali kako crv koji prebiva u drvetu i nagriza ga, tako I tuga, kao posledica greha, predstavlja greh, ukoliko se javlja prilikom pokajanja. “Jer zalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje” (2 Kor. 7, 10).

140. Pitanje posetioca. Da li ima srece na zemlji?

Odgovor starca Bonifatija. Na zemlji nema potpune srece; jer ovde nije vreme uteha, vec nevolja. Visok polozaj donosi svoje teskoce i lisavanja, jednostavan posao – njemu svojstvene tuge i neprijatnosti, svet – svoje prohteve, usamljenost – svoju tugu i camotinju, brak – svoje nedostatke i brige, prijateljstvo – svoje neprijatnosti i izdaje, blagocesce – svoje tuge. Po zakonu, koji je neizbezan za Adamove potomke, svako prolazi putem vukova I trnja. Hiljade slucajeva nas uveravaju, da za nase blazenstvo na zemlji uvek mnogo, mnogo toga nedostaje.

141. Piatnje posetioca. Sta znaci: ljubi Gospoda Boga tvoga svim srcem tvojim, i svom dusom svojom, i celim umom svojim?

Odgovor starca Bonifatija. Znaci, da Boga treba voleti svom svojom dusom, pa dela ili projavljenje te ljubavi treba da budu u umu, i u volji, i u srcu nase duse, kao njene glavne osobine. Sve te sile treba da se pokoravaju Gospodu Bogu, sve da Mu sluze i poklanjaju Mu se sa strahopostovanjem.

141. Pitanje iskusenika. Kako se moze spasti?

Odgovor starca Bonifatija. Mi svi znamo kako se moze spasti, ali zbog sopstvene lenjosti gubimo spasenje. Pre svega treba zapamtiti to sto nam je Gospod rekao: “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i bliznjega svoga kao samoga sebe” (Mat. 22, 37.39). Eto gde je spasenje – u dvojakoj ljubavi.

142. Pitanje iskusenika. Sta odgoni od duse strah Boziji?

Odgovor starca Bonifatija. Kako dim odgoni pcele, i tad se skuplja med, tako i nepotrebni telesni mir odgoni strah Boziji od duse i unistava sve ono dobro u njoj.

143. Pitanje iskusenika. Imam iskusenja bludnih pomisli, sta da radim?

Odgovor starca Bonifatija. Zar mislis da se spases lezeci?! – NE, - tihuj, bdi, posti, placi, i mozda ce te Bog pomilovati. Jer ko se ne trudi ovde taj ima da strada u neugasivom ognju zajedno sa djavolom.

144. Pitanje posetioca. Koje zlo je posledica srebroljublja?

Odgovor starca Bonifatija. “Koje zlo nije posledica srebroljublja? – govori Sveti Zlatoust. Ne prouzrokuje li ono zelenastvo, neprijateljstva, rasprave? Nije li ono to koje podstice da se ruke stavljaju cak i na mrtve? Cak i na oce i bracu? Odbacujuci i prirodne zakone i Bozje zapovesti? Kako nekada neki jaki vetrovi, duvajuci na tihoj pucini, uzburkavaju je do dna, tako da se cak i pesak sa dna mesa sa povrsinskim talasima, tako srebroljublje sve prevrce: koristoljubiv ne zna ni za jednog prijatelja, - i ne samo za prijatelja – on ne zna za Boga, jer zbog svoje strasti postaje kao posednut zlim dusima “ (Zlatoust Pouke 10 k Filip.).

145. Pitanje posetioca. Sta predstavlja istinsko blago?

 Odgovor starca Bonifatija. Jedino istinsko blago je ono moje nas obogacuje u vrlinama. I tako, ako hoces da budes bogat, zavoli istinsko blago; ako trazis vecu cast, stremi Carstvu Nebeskom; ako volis slavu, pozuri da se upises u Visnju Sluzbu Angela.

146. Pitanje istog posetioca. Ko po smrti nosi sa sobom svoja blaga?

Odgovor starca Bonifatija. Bogaatas, kada umre, nista ne nosi sa sobom. Svoja blaga nosi onaj, koji ih je razdao onima kojima je trebalo. Jer je svako zemaljsko blago takvo, da ukoliko se trudimo da njega skupljamo, ono nestaje, a ako razdajemo, ono se cuva. Trudi se, da bi prolazno, nestalno bilo iskorisceno za vecnu nagradu.

147. Ko je istinski bogat?

Odgovor starca Bonifatija. Bogat je onaj koji se bogati u Bogu. Zemaljsko bogatstvo je ono koje odgovara svetu i u njemu i ostaje, dostojno prezrenja kao i sam svet. Neka se tvoje bogatstvo oseti bednim, nasledje podaj Bogu, okusi Hrista, zadobi nebesku slavu. Veliko nasledstvo je – veliko iskusenje, ukoliko se ne upotrebi na dobro; jer cime je ko bogatiji, tim je vise duzan da se iskupljuje, a ne da umnozava svoje grehe.

148. Pitanje posetioca. O cemu treba razmisljati pri nastupanju nove godine?

Odgovor starca Bonifatija. Posto se zavrsila stara i pocela Nova godina, treba skrusenog srca ovako da razmisljamo: protekli dani naseg zivota su nepovratno otisli, ali sta smo mi dobro u njima uradili? Preostalo vreme nas priblizava starosti, kraj je neminovan, a Sud Boziji ne kasni. Zato svako BEZUSLOVNO treba da zapocne novi zivot u Isusu Hristu.

149. Pitanje iskusenika. Da li treba cuvati jezik i sluh, kako ne bi govorili i ne bi slusali prazne reci?

Odgovor starca Bonifatija. Treba cuvati jezik i sluh, kako se ne bi govorile i slusale prazne reci osudjivanja, neobjektivno. Ne slusaj praznoslovlje i neces biti staniste raznih poroka. Ako u sebe primas smradnu necistotu reci, onda ce to imati uticaja na tvoju molitvu. Naslusavsi se bezdusnih gordeljivaca, na sve ces gledati popreko, slicno oku, koje se nagledalo crvene boje, pa posle zmirkajuci, posmatra predmete.

150. Pitanje monaha. Sta od duse odgoni svest o Bogu?

Odgovor starca Bonifatija. Svest o Bogu odgoni sledece: mnogoglagoljivost, nasladjivanje bilo cime, smeh, prestanak razmisljanja, nepotrebna briga o sujetnim svetskim stvarima, ne secanje na smrt. Sve to odgoni svest o Bogu. Ako primetis jedno od tih zla, pozuri da se ispravis, kao usrdni sluga Boziji, i izbegnes na taj nacin sve zamke lukavog.

151. Pitanje posetioca. Da li se moze uznositi necim svojim dobrim?

Odgovor starca Bonifatija. Dok zivis u telu, ne uznesi se u svom srcu, kad ucinis nesto dobro, da te ne bi neprijatelj, pronasavsi preko toga pristup k tebi, uveo u neku sramnu strast.

152. Pitanje posetioca. Sta predstavlja vidljiva priroda i cemu nas ona uci?

Odgovor starca Bonifatija. Vidljiva priroda je velika knjiga, u kojoj je krupnim slovima napisano i zivim bojama izobrazene neophodne i sustinske istine, koje nas upucuju na put spasenja; nju mogu i treba da citaju svi. Blagodatne prirodne pojave otvaraju i bude osecanje ljubavi i zahvalnosti Gospodu, strasne pojave stvaraju osecaj straha i strahopostovanja prema Njemu; tihe pojave – osecaje umilenja i molitvenog raspolozenja duha; zadivljujuce pojave radjaju u nama osecaj ljudske nemoci i slabosti, pa samim tim unoseci smirenje, bude veru i zivu nadu na Tvorca vaseljene.

153. Pitanje posetioca. Sta znaci: ko bludi svojim telom – gresi?

Odgovor starca Bonifatija. Gresiti protiv svojeg tela znaci raditi ono sto veoma steti njegovom blagostanju, sto ga zarazava raznim, ne retko odvratnim bolestima, narusava njegovu krepost i snagu.

154. Pitanje posetioca. Ako izgubim vreme u svetskoj sujeti, da li ga mogu nadoknaditi?

Odgovor starca Bonifatija. Ako se izgubi zlato ili srebro, ono se moze nadoknaditi; ali ko izgubi vreme u svetkoj sujeti, taj ga vise ne moze nadoknaditi. Takav covek ce u smrtnom casu mnogo tugovati, jer ce mu udeo biti sa demonima.

155. Pitanje posetioca. Ako uradim nesto dobro, da li treba da se gordim zbog toga?

Odgovor starca Bonifatija. Ako cinis neka dobra dela Hristovom Blagodacu, ne uznosi se u svom srcu i ne govori: ucinio sam to i to dobro delo. Jer iako si ih ti sve ucinio, govori kao sluga: ucinio sam to sto sam bio duzan ciniti. Ako tako uvek budes mislio u svom srcu, Gospod ce ti poslati milost iz svog Svetog stanista i izbaviti te od vrazijih zamki.

156. Pitanje iskusenika. Sta predstavlja tamjan kojim  se kadi?

Odgovor starca Bonifatija. Tamjan za kadjenje jos odavnina predstavlja molitve, koje mi uznosimo Bogu, i nasu plamenu zelju da one dodju do Njega, tako kako dim iz kadionice odlazi nagore. Jos je Sveti prorok David zeleo, da se njegova molitva uznese pred Boga lakocom dima prijatnog mirisa: “da se ispunii molitva moja kao kadilo pred Tobom (Psal. 140, 2).  Isto to znacenje ima i kadionica na Bogosluzenju u Pravoslavnoj Crkvi. “Kadilo Tebi, Hriste Boze, prinosim u mirisnom blagouhanju – govori svestenik pre pocetka Liturgije – primi ga u Prenebesni Tvoj zrtvenik, i nisposlji nam Blagodat Svesvetog Duha Tvojega”. Saglasno tom naznacenju, nasa Crkva vrsi kadjenje tamjanom i prilikom cestih molitvi.

157. Pitanje iskusenika. Sta znaci neprestano se moliti?

Odgovor starca Bonifatija. Moliti se uvek i neprestano ne znaci uvek citati psalme ili napisane molitve – to je nemoguce. Jer svaki hriscanin treba da vrsi posao prema svom zvanju; tako da premorenom telu treba odmor u snu. Vec to znaci, da treba cesto, prilikom pocinjanja svakog posla, uznositi um, i srce, i uzdahe Bogu i moliti Njega za milost, pomoc i zastupnistvo.

158. Pitanje istog iskusenika. Zasto je potrebno da se neprekidno molimo?

Odgovor starca Bonifatija. Zato sto nam satana u svako vreme sa svojim zlim slugama ubacuje u misli razne savete, takodje plot uvek deluje pohotno na duh, a mi tim neprijateljima ne mozemo da se suprotstavimo. Stalno treba da se branimo i ukrepljujemo molitvom. Umom i duhom se moze moliti u svako vreme i na svakom mestu. Ako hodas, ili sedis, ili lezis, ili jedes ili nesto radis, ako si medju ljudima ili sam, uvek mozes um i srce uznositi Bogu i tako moliti Njega za milost: jer Bog je svuda i na svakom mestu, i svuda  i uvek, po svom bezgranicnom covekoljublju, spreman da nas cuje i pomogne nam.

160. Pitanje posetioca. Koja pravila svako od nas treba da postuje prema svom stanju ili polozaju u svojoj gradjanskoj sluzbi?

Odgovor starca Bonifatija. O tome se govori u nasim drzavnim zakonima, koje svaki gradjanin ili podanik treba da ispunjava prema svojim mogucnostima. Sve je to saglasno Volji Bozijoj, sve je to cak ispunjavanje Volje Bozije, kako nas uverava Sveti Apostol:”jer nema vlasti da nije od Boga; zato ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Bozijoj (Rim. 13, 1.2), i :”I sve sto god cinite, od srca cinite, kao Gospodu, a ne kao ljudima (Kol. 3, 22.24).

161. Pitanje posetioca. Zasto se nasa vojska naziva hristoljubivom?

Odgovor starca Bonifatija. Zato sto je nasa vojska – hriscanska: sluzeci caru i otadzbini, istovremeno se sluzi Caru careva, Gospodu Isusu Hristu i ispunjava Njegova Sveta Volja. Gospod nas uci da polazemo “zivot svoj za prijatelje svoje (Jn. 15, 13), i On ce, po recima Svetog cara Davida, “uciti ruke moje boju, prste moje ratu (Psal. 143, 1), snagom spasonosne Desnice Svoje, koja se i suprotstavlja svim neprijateljima, koji Ga mrze (Psal. 19, 7).

162. Pitanje posetioca. Sta se u ovom zivotu najvise trazi od coveka?

Odgovor starca Bonifatija. Pre svega se trazi trpljenje i postojanost. Ko pretrpi do kraja, spasce se, rekao je Gospod. “A koje je na dobroj zemlji, rod donose u trpljenju (Lk. 8, 15)”.

163. Da li stradaju deca zbog nepravednih roditelja?

Odgovor starca Bonifatija. Stradaju! Da bih ti to dokazao, navescu ti sledeci primer: “Jednom su roditelji doveli bolesnog sina, koji je vec skoro bio na samrti, Svetom Amoniju, egipatskom podvizniku, i sa dubokom skrusenoscu zbog mogucnosti neocekivanog gubitka kidali svoju kosu i molili Svetog starca da isceli njihovo dete koje je umiralo; govorili su da je sina ugrizao besan pas i uobicajeni lekovi su se pokazali nedeletvornim. Sveti Amonije im je rekao: “Vasem sinu nije potrebno da ga ja iscelim; ako vratite vola, koga ste ukrali, on ce se tog casa isceliti”, tako se i desilo. Posto je vo vracen, sin je ozdravio (Sm. Cer. Ist. Sozom, kn. 1, gl.14).

164. Pitanje posetioca. Kako treba vaspitavati malu decu?

Odgovor starca Bonifatija. Kada primetite da se kod dece bude osecanja i misli, treba mu dati i odgovarajucu duhovnu hranu. Ta hrana se prvenstveno odnosi na religiozna shvatanja. Neka deca na prvom mestu cuju za sladcajse Ime Gospoda Isusa; neka prvi zrak saznanja bude o Bogu, nasem Tvorcu, Svedrzitelju, Promislitelju, i Spasitelju; neka nezno osecanje ljubavi prema Ocu Nebeskom prostruji njima, u zajednickom domu u kome zive ono i njegovi roditelji, iz Cije Desnice dobijaju ne samo ono potrebno i prijatno za zivot – vec i u samom pocetku formiranja razumnog bica deteta treba ga uvesti u taj nebeski svet, koji ukazuje na put istine i dobra.  

165. Pitanje istog posetioca. Sta raditi kada se kod deteta primeti cudljivost i samovolja?

Odgovor starca Bonifatija. Zadrzavati tu narav bez ispravljanja znaci predodredjivati bliskih srcu nesrecu u zivotu. Ne dozvoljavaj svom detetu razne prohteve, obuzdavaj njegovu volju, uci ga da ne moze sve da ima, uci ga onome sto mu je potrebno, trpljenju i razvices u njemu kontrolu nad samim sobom zbog koje moze biti srecno u najvecim zivotnim nevoljama, cvrsto i nepokolebljivo u najvecim zivotnim burama.

166. Pitanje posetioca. Sta je posledica pijanstva?

Odgovor starca Bonifatija. Posledice pijanstva su rasprave i svadje, zatim razni plesovi i neprirodno ponasanje, preljubocinstva i ubistva. Nekad pijanstvo prelazi u potpuno odsustvo bilo kakvog osecaja, pa se sva hrabrost zavrsava tako da pijance odnose na najruzniji nacin, i ti vidis pred sobom zalosne stradalnike, neutesno imajuci mrak pred ocima, u glavi - bol i vrtoglavicu, u svim clancima - drhtavicu, a u dusi - odsustvo svakog razuma.

167. Pitanje iskusenika. Da li ce se samo za dela odgovarati na Strasnom Sudu?

Odgovor starca Bonifatija. Pored dela, bice ispitivane i pomisli: jer je strasan sud Tvoj Gospode, na kome se ispituju dela i pomisli. Zajedno sa celokupnim nasim predjasnjim zivotom, pred nama i pred svima ce biti otkriven i unutrasnji zivot nase duse: "Sudija ce osvijetliti sto je sakriveno u tami i objaviti namjere srca (1 Kor. 4, 5). To je otkrivanje unutrasnjeg zivota nase duse, to je objavljivanje nasih pomisli i namera srca, koje nije nista manje strasno od ispitivanja dela.

168. Pitanje posetioca. Sta je pijanstvo?

Odgovor starca Bonifatija. Pijanstvo nije neki poseban nedostatak, - ne, to je potpuno zlo, veoma paguban i Bogu mrzak porok. On je tim pre opasniji jer je prodreo u sve slojeve drustva; oni koji nepostuju Gospodnje zapovesti ga cak ne smatraju za greh; mnogi ljudi za svojim trpezama, se zahvaljujuci laznom shvatanju prijateljstva, ne stide da mole, zaklinju jedan drugog, kako bi pili sto vise, ne shvatajuci da prinudjavajuci bliznjega da se potpuno napije, oni mu pricinjavaju vise zla, ubijajuci dusu pijanstvom, nego kad bi telo posekli macem.

169. Pitanje posetioca. Zasto treba svaki dan ispovedati grehe?

Odgovor starca Bonifatija. Zato, ljubljeni sto mi svaki dan gresimo pred Bogom. Gresnici treba da se kaju svakog trena; ali Sveta Crkva snishodeci nasoj slabosti, znajuci za nasu veliku zabrinutost u nastavku dana, propisuje da se to radi prvenstveno krajem dana, pred spavanje. – Ti ne zelis da se kajes? Tesko ti je da se kajes i jedanput dnevno? – Zasto gresis svakog dana, mozda, svakog minuta? Ne zelis da se kajes? A sta ce biti s tobom, ako neocekivano umres u snu u toku noci? “Ustacu sutra, kao sto sam ustao i danas”. Ali tako su govorili i oni koji su se upokojili, i imali tu nesrecu da ne ustanu sa svoje postelje. Danas si ustao, zahvali Bogu! A hoces li ustati sutra, - to je tajna Bozija, i ako ne ustanes, gde ce tada odjednom biti tvoja dusa? Tamo, - gde nikad nije bila, - u drugom zivotu, o kome nije zelela uvece da razmislja: pred Prestolom Sudije, Koga je dotad vredjala.

170. Pitanje iskusenika. Kome sluzi svet?

Odgovor starca Bonifatija. Tome, koga je sama rec istine nazvala knezom sveta (Jn. 12, 31).: ko je bog ovoga svijeta (2Kor. 4, 4); gospodar tame ovoga svijeta (Ef. 6, 12), djavo. I tako, onaj koji sluzi svetu istovremeno sluzi i djavolu; sluga djavolu i ne moze biti Boziji sluga. Jer sta ima svetlost sa tamom, nebo s preispodnjom, Hristos s velijarom?

171. Pitanje istog iskusenika. Da li se sluzeci svetu moze istinski sluziti i Bogu?

Odgovor starca Bonifatija. Sluzeci svetu, mi mu bezuslovno dajemo svoje srce: jer gde je blago vase, tu ce biti i srce vase (Mat. 6, 21). Kako se onda moze sluziti Bogu? Obicno mislimo da svoj nedostatak zamenimo zrtvama; ali koja zrtva, sa nase strane, bi bila dostojna Boga, osim duha skrusenog i srca smirenog (Psal. 50, 19)? Ne! Za Gospoda srca ne moze nista biti ugodnije do samog srca. Sine, govori On, daj mi srce svoje (Prit. 23, 26).

172. Pitanje posetioca. Zbog cega hriscani, sedajuci za trpezu, osenjuju je krsnim znakom?

Odgovor starca Bonifatija. “Zbog cega se osvecuje brasno, - pita Sveti Zlatoust, - zar nije ono cisto? – Nije ono necisto, - odgovara veliki ucitelj, vec mi sami koji ga uzimamo smo necisti i treba nam osvecenje svakog minuta”. “Bojim se Gospode, ne necistoce brasna, - govori Blazeni Avgustin, - jer znam, da je ono od Tebe, vec se bojim sopstvene necistote i zato svaki put pred jelo osvecujem brasno molitvom, jer preko nje ja priznajem, da je ono iz Tvoje Desnice, da si Ti njegov uzrocnik, i ja ga imam samo od Tebe. Uzimajuci na taj nacin, jedem sa priznanjem, zahvalnoscu i ljubavlju i preko njega ociscujem svoju dusu.

173. Pitanje posetioca. Koji su Boziji nacini obracanja gresnih ljudi ka Njemu?

Odgovor starca Bonifatija. On salje strasne gromove, potresa zemlju i prinudjava coveka da drhti; i nebo ne salje kisu na zemlju i zemlja ne daje svoje plodove ljudima koji zive na njoj: narod se budi iz svog grehovnog sna bicem rata ili smrtonosne zaraze, salje se na zemlju Andjeo istrebitelj, koji ne stedi ni bebe, i pogledaj kakve su divne posledice toga. Oni koji nisu hteli da znaju za Boga – poznaju Ga, oni koji nisu hteli da se mole – podizu ruke k Njemu i vapiju zajedno sa Apostolima: Gospode spasi nas, izgibosmo! (Mat. 8, 25).

174. Pitanje posetioca. Sta moze da se desi, ukoliko se hriscanin pricescuje Svetim Tajnama nedostojno?

Odgovor starca Bonifatija. Posto svestenici ne znaju sve gresnike, pa se mnogi od njih pricescuju Svetim Tajnama nedostojno, onda Bog cesto predaje nedostojne satani, pa dolazi do bolesti, nevolja, zla, kako kaze Apostol Pavle: “zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire (1 Kor. 11, 30).

175. Pitanje posetioca. Da li treba brinuti o ukrasavanju svoga tela raznom odecom?

Odgovor starca Bonifatija. Ko, ziveci u svetu, ukrasava svoje telo, oblaci u razna odela, taj trazi ljudsku slavu; a ko napreduje u duhovnom zivotu, taj sve prezire, ima samo onoliko koliko mu je potrebno i trazi slavu na nebesima, kako uci Apostol: “A kad imamo hranu i odjecu, budimo ovim zadovoljni” (1 Tim. 6, 8).

176. Pitanje monaha. Zasto drvo sto vise raste, tim dublje pusta svoje korenje u zemlju?

Odgovor starca Bonifatija. Ono se, uzvisujuci – smiruje, a smirujuci – uzvisuje. Tako i ti treba da postupas brate u Hristu! Ako se uzdizes pre svega umno ili moralno, prirodno ili blagodatno, spoljno ili untrasnje, uvek i svuda, tim pre vise treba da se smirujes. Bez dubokih korena smirenja nikada neces biti bezbedan od pada.

177. Pitanje posetioca. Zasto je muzu data zena?

Odgovor starca Bonifatija. Zena je data muzu radi pomoci, i zato da bi njenom utehom, mogao da podnese sve sto mu se desava. Ako je zena casna i nezna, onda njeno drustvo ne samo da ce muzu biti uteha, vec ce mu u svim situacijama biti velika pomoc, sve tesko ce postati lako i prijatno i nece dopustiti da se dese neprijatnosti, koje se desavaju i u kuci i van kuce. Da li dolazi do dusevne bure? Dobra zena, kao iskusni kormilar, ce sve umiriti i svojom trezvenoscu mnogo utesiti muza.

178. Pitanje monaha. Da li je osudjivanje i razoblicavanje brata – jedno te isto?

Odgovor starca Bonifatija. Osudjivanje i razoblicavanje brata nikako nije jedno te isto. Prvo se zabranjuje u Jevandjelju: ne sudite, da ne budete osudjeni (Mat. 7, 1); drugo, naprotiv, zapoveda: “Ako li ti zgrjesi brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo (Mat. 18, 15), i jos: “I nemojte uzimati ucesca u besplodnim djelima tame, nego ih jos razotkrivajte (Efes. 5, 11).

179. Pitanje istog monaha. A da li je zabranjeno osudjivati druge?

Odgovor starca Bonifatija. Sto se tice osudjivanja, Apostol Pavle ne samo da zabranjuje osudjivanje drugih, no nas jos uci da ne dajemo nikakvog povoda da nas drugi osudjuju:”Tako ce dakle svaki od nas dati odgovor za sebe; zato da ne osudjujemo vise jedan drugoga (Rim. 14, 12.13)”

180. Pitanje posetioca. Zasto je Sveta Crkva ustanovila krsni znak?

Odgovor starca Bonifatija. Zato, da bismo mi takoreci neprekidno, imali pred ocima najvaznije tajne hriscanstva, i povezujuci sa njima poznate reci u cast Presvete Trojice, u svakoj situaciji razumno slavoslovili i blagodarili Oca, i Sina, i Svetoga Duha, i na taj nacin se sami osvecivali i osvecivali sve Imenom Presvete Trojice i Silom Gospoda, Raspetog na Krstu. "Ne potcenjuj Krst, - govori Sveti Kiril Jerusalimski, - samo zato sto ti je lako dostupan, vec zbog svega, jos vise imaj strahopostovanja pred Dobrotvorom, Koji ti Ga je dao".

181. Pitanje posetioca. Koje su posledice praznine?

Odgovor starca Bonifatija. Dusa praznog coveka iz dana u dan se sve vise upropascuje: nestaje osecanja, rasudjivanje postaje slabo, volja postaje drvena, prazan covek se ne oseca sposobnim nizasta tesko. Praznina nije manje pogubna ni za telo. Slabost, iznemoglost, prevremena malaksalost i bolesljivost, a zatim vecina raznih bolesti - takve su obicno posledice praznine! Ona sama ostavlja strasan trag na svoje poklonike: telo jednoga je ugojeno, drugi strada od izliva krvi- njegovi clanci su nateceni ili razdvojeni, drugi opet ne moze uopste da se krece zbog kostobolje, a drugome su od neumerenog zivota otupela sva osecanja. Nekakav lagan nemir, umor, brza promena vremena ili neki drugi nepredvidjeni slucaj je uvek propracen bolesnim stresom kod onih cije je telo izobliceno kao posledica praznine. Tako je praznina veliko i strasno zlo za dusu i telo.

182. Pitanje iskusenika. Kakva je korist od posta?

Odgovor starca Bonifatija. Post nas sjedinjuje sa Bogom, a prejedanje pretvara nase spasenje u pogibelj. Sta je udaljilo Isava od Boga i predalo u ropstvo bratu? Nije li samo hrana ta zbog koje je on prodao svoj primat? Sta je naprotiv darovalo Samuila njegovoj majci? Zar nije molitva sjedinjena sa postom? Sta je snaznog Samsona ucinilo nepobedivim? Zar nije post? Post radja proroke, ukrepljuje mucenike, daje mudrost zakonodavcima, on je verni strazar duse, pouzdani zastitnik tela, oruzje ratnika, ukrepljenje podviznika, prijatelj bodrosti, osnova trezvenosti. On odgoni iskusenja, podstice blagocestivost, daje hrabrost u borbi i slicno.

183. Pitanje posetioca. Kako treba da razmisljam o kraju zivota coveka?

Odgovor starca Bonifatija. Razmisljaj ovako: Bog ti je darovao zivot, sazdavsi te po svom Liku, bez ikakve zasluge sa tvoje strane. Pomisli, kakvu grizu savesti i kakvu gorku zalost ces osetiti u smrtnom casu, ukoliko se nisi trudio da sluzis Bogu. Kako je tuzno ako pri kraju svojih dana ne spoznas da ti ne ostaje nista od skupljenog bogatstva, zadovoljstava, slave, osim senke koja brzo nestaje i gorkog mucnog secanja. Duso, koliko si samo napora ucinila da se pogubis, a nimalo se nisi potrudila da se spases! Nauci se na primerima drugih da se bavis svojim spasenjem, ako ne zelis da upadnes u veliko ocajanje, pomisli, da sve sto radis, govoris, mislis bez Boga, sve je izgubljeno! Pocni sa Bogom! Vreme je da promenis zivot! Zar zelis da cekas minute smrti za pokajanje, vrata vecnosti i ada? Tada ce biti kasno za ispravljanje, tada vec nece biti vremena za spasenje.

184. Pitanje iskusenika. Da li treba potcenjivati malovazne grehe?

Odgovor starca Bonifatija. Na ovo pitanje Sveti Zlatoust odgovara ovako: "Niko da ne hrani u sebi zlu nekorisnu misao, preko koje u dusu ulazi razvrat, one povrsnosti, koja nas podstice cesto da govorimo: to nista ne znaci, to nije vazno - jer se od njega mogu stvoriti hiljade zla: jer je stari uzrocnik svakog zla - djavo, koji po svom lukavstvu, cesto upotrebljava radi ljudske pogibelji neku postepenost i snishodljivost, i obicno pocinje od malovaznog. U svakom slucaju, trudi se da izbacujes iz sebe same klice greha, jer iako one ne izrastu u velike grehove, oni se ne smeju potcenjivati, jer se od beznacajnih mogu postepeno povecati i ojacati (Bes. Na 27 gl. Jev. Mat.)”.

185. Pitanje monaha. Kakva je korist od svakodnevnog pracenja svojih nedostataka?

Odgovor starca Bonifatija. "Prateci svakodnevno nase nedostatke i propuste - govori Sveti Zlatoust, - mi cemo se starati da ih istovremeno ispravljamo - jedan za drugim, i na taj nacin cemo postepeno postajati bolji, svaki put uzlazeci k nebu, kao po stepenicama one lestvice koju je video Jakov!" (Bes.88 na Jev. Jovana). Uveren sopstvenim iskustvom na delovanje tog nacina na umnozenje vrlina, Prepodobni Jovan Lestvicnik je braci savetovao ne samo da sebe svakodnevno ispituju, vec da cak svakog casa zapisuju svoje pomisli i dela i zatim, na kraju dana, ispovede sve.

186. Pitanje monaha. Sta predstavlja bogatstvo duse?

Odgovor starca Bonifatija. Bogatstvo duse predstavlja: bezmolvije, cutanje i uzdrzanje. Zadobivsi ove vrline, moguce je spasti svoju dusu.

187. Pitanje istog monaha. Kakve pomisli covek ne treba da prima?

Odgovor starca Bonifatija. Covek ne treba da prima posebno sledece dve vrste pomisli: bluda i osudjivanja bliznjeg. Ali kada nam neprijatelj ubaci neku od njih, tada treba stati na molitvu i uz plac se moliti Bogu, i Bog ce nas izbaviti

188. Pitanje posetioca. Zasto mi volimo da osudjujemo bliznjeg?

Odgovor starca Bonifatija. Kada su slicno pitanje postavljali ljudima iskusnim u duhovnom zivotu, to jest, podvzinicima, oni su davali sledeci odgovor: “Uzrok osudjivanja je u tome, sto mi ne poznajemo sami sebe; a ko je pak jednom obratio paznju na sebe, taj nikada nece gledati pogreske brace”.

189. Pitanje istog posetioca. Sta treba uciniti za savladavanje lose navike osudjivanja bliznjih?

Odgovor starca Bonifatija. Pre osude ispitaj sebe, govori premudri (Sir. 18, 20). Eto sta je najbolji lek protiv osude! Ispitaj sebe, to jest, razmisli da li i ti postupas slicno sabratu? Mozda bi ti postupio i gore, da se nalazis u okolnostima u kojima se nalazi sabrat? Zapamti, da Gospod na Svojem Sudu nece od nas primiti nikakve darove, ako Mu mi ne prinesemo ljubav.

190. Pitanje posetioca. Da li podanik treba da ima strah u odnosu sa vlastima?

Odgovor starca Bonifatija. Sve dokle su nam potrebne vlasti, vlade, potrebni su nam i zakoni, kao i podanicki strah, jer su ljudi skloni cinjenju zla sebi i drugima, pa je zbog toga neophodno suzbijati i smanjivati zlo. “Hoces li pak, govori Apostol, da se ne bojis vlasti? To jest da nemas ropskog straha? Cini dobro, i imaces pohvalu od nje; I jos dodaje – ako li zlo cinis, boj se, jer ne nosi maca uzalud (Rim. 13, 3-4).

191. Pitanje posetioca.  Cime upravlja gradjanska a cime duhovna vlast?

Odgovor starca Bonifatija. Na to pitanje Sveti Tihon, episkop Voronjeski, ovako odgovara: “Vidim da u hriscanskom drustvu postoji dvojaka vlast, gradjanska i duhovna; gradjanska vlast upravlja spoljasnjim poslovima, a duhovna vlast nadzire ono sto se tice unutrasnjeg duhovnog stanja. Gradjanska – upravlja gradjanskim zakonima, a duhovna – Recju Bozijom i razdvajanjem prolaznog od hriscanskog drustva, umiruje neblagorazumne. Cilj obe vlasti, i gradjanske i duhovne, treba da bude isti – blagostanje podanika i slava Imena Bozijeg (Tih. Vor. t. 6, str. 15).

192. Pitanje posetioca. Koje obaveze treba da postuju zene u odnosu na svoje muzeve?

Odgovor starca Bonifatija.

1.      Zene treba da vole svoje muzeve i da im s ljubavlju i po Volji Bozijoj ugadjaju;

2.      Da cuvaju cistotu supruznicke postelje i da ne znaju ni za koga, sem za svoje zakonite muzeve;

3.      Treba prema muzevima da se odnose sa strahopostovanjem: “Zene, pokoravajte se svojim muzevima kao Gospodu (Efes. Gl. 5); pri cemu strahopostovanje treba da bude propraceno ljubvalju;

4.      Zene treba da se pokoravaju svojim muzevima: “Zene, pokoravajte se svojim muzevima, kao sto dolikuje u Gospodu, govori Apostol Pavle (Kol. 3, 18).

193. Pitanje posetioca. Gde je domovina hriscanina?

Odgovor starca Bonifatija. Za hriscanina je domovina nebo, gde je slava Oca Nebesnog, Kome se on moli: “Oce nas, Koji si na nebesima”; gde je preslavni dom Njegov, u kome ima mnogo stanova, gde je grad veliki, Sveti Jerusalim, koji nosi Slavu Boziju: I Grad ne trebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle, jer ga slava Bozija osvijetli, i svijetlost je njegova Jagnje (Otkr. 21, 22.23).

194. Pitanje istog posetioca. Gde se nalazi nasledje hriscana?

Odgovor starca Bonifatija. Kao sto je domovina hriscana – nebo, tako je i njihovo nasledje na nebu. Tamo ce oni naslediti po Pismu, zivot vecni (Mat. gl. 19); nasledice stanove Oca Nebesnog (Jn. gl. 14): bice sa Hristom i videce Slavu Njegovu (Jn. gl. 17); nasledice venac neprolazni, venac istine, venac zivota, venac slave, nasledice Carstvo i Slavu Boziju (1 Petr. 5, 4; 2 Tim. 4, 8; Otkr. 2, 10; 1 Sol. 2, 12).

195. Pitanje posetioca. Sta znaci: verujem u Jednoga Boga?

Odgovor starca Bonifatija. Verujem u Jednoga Boga znaci: verujem u Svetu Trojicu, kako kaze Sveti Atanasije: “Vera katolicka je postovanje Jednoga Boga u Trojici i Trojice u Jedinici”. O toj velikoj istini nam govori Simvol vere recima: verujem u Jednoga Boga Oca. U Boga Oca verujem zato sto verujem i u Sina Bozijeg, od Oca rodjenog, i u Duha Svetog, Koji od Oca ishodi.

196. Pitanje posetioca. Zasto su na krstenju prisutni krsteni kumovi?

Odgovor starca Bonifatija. Zato da bi garantovali pred Crkvom za veru onoga ko se krsti, a po krstenju brinuli o njegovom utvrdjivanju u veri (Sm. Dion. Arep. O Ver. Jerarh, glava 20).

197. Pitanje posetioca. Da li se treba cesto pricescivati Svetim Tajnama?

Odgovor starca Bonifatija. Prvi hriscani su se pricescivali svake nedelje, ali danas malo njih ima tako cist zivot, da bi uvek bili spremni da pristupe tako velikom Tajinstvu. Crkva majcinskim glasom zapoveda ispovedanje pred duhovnim ocem i pricescivanje Telom i Krvlju Hristovom, onima koji revnuju u blagocestivom zivotu, cetiri puta godisnje, ili svakog meseca, a svima bezuslovno jednom godisnje (Sm. Pravosl. Ispov. C. 1, pit. 20).

198. Pitanje posetioca. Kako ce vaskrsnuti telo koje je istrulilo i raspalo se u zemlji?

Odgovor starca Bonifatija. Kako je Bog u pocetku stvorio telo, tako ga On moze i obnoviti. Apostol Pavle to objasnjava kao posejano zrno, koje trune u zemlji, ali iz koga izrasta trava ili drvo. “Ono sto ti sejes nece ozivjeti ako ne umre” (1 Kor. 15, 36).

199. Pitanje posetioca. Sta moze pomoci dusama koje su umrle s verom, ali koje nisu uspele da prinesu plodove dostojne pokajanja?

Odgovor posetioca. Za dostizanje blazenog Vaskrsenja im mogu pomoci molitve koje se prinose za njih, narocito ako su pracene s prinosenjem beskrvne zrtve Tela i Krvi Hristove, cinjenjem dobrih dela, koja se cine s verom, a u njihov pomen.

200. Pitanje posetioca. Hoce li svi biti blazeni?  

Odgovor starca Bonifatija. Ne. Postoje razni stepeni blazenstva, po meri onoga ko se podvizavao u veri, ljubavi i dobrim delima. “Druga je slava sunca, a druga slava mjeseca, i druga slava zvijezda, jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi: tako i Vaskrsenje mrtvih (1 Kor. 15, 41.42).

201. Pitanje posetioca. Sta treba da radi hriscanin, uznoseci um i srce Bogu?

Odgovor starca Bonifatija. Prvo, da proslavlja Boga za Njegova bozanstvena savrsenstva; drugo, da Mu blagodari za Njegova dobrocinstva; trece, da Ga moli za svoje potrebe. Prema tome postoje tri vrste molitve: slavoslovlje, blagodarenje, moljenje.

202. Pitanje posetioca. Da li svako od nas ima Angela Hranitelja?

Odgovor starca Bonifatija. Bez sumnje. U to se mozemo uveriti na osnovu sledecih reci Gospoda Isusa Hrista: “Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kazem da andjeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga (Mat. 18, 10)”.

203. Pitanje posetioca. Zasto se zli duhovi nazivaju djavolima?

Odgovor starca Bonifatija. Zato sto su podmukli, i zavaravajuci ljude, ubacuju im razne misli i zle zelje. O tome sam Isus Hristos govori neverujucim Judejcima: “Vama je otac djavo, i zelje oca svojega hocete da cinite; on bjese covjekoubica od pocetka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laz, svoje govori, jer je on laza i otac lazi (Jn. 8, 44)”.

204. Pitanje posetioca. Zbog cega nam je data Biblija?

Odgovor starca Bonifatija. Biblija nam je data po Blagodati Bozijoj i po dejstvu Svetog Duha, da bismo uz pomoc Svetog Duha mogli da shvatimo i verujemo, da postoji Jedan Istiniti Bog i Jedan Spasitelj Isus Hristos, Koga je Bog poslao po Svom obecanju, da bi svi koji veruju u Njega imali zivot vecni; i Sveti Apostol Pavle proklinje svakoga ko ulazi u drugu veru i drugi put spasenja, sem onog koji je u Isusu Hristu; jer Njemu, sa Bogom Ocem i Svetim Duhom, pripada svaka Slava, cast i poklonjenje u vekove vekova, amin.

205. Pitanje postioca. Sta je to ad?

Odgovor starca Bonifatija. Ad je mesto bez svetlosti. U hriscanskom ucenju se pod tim nazivom podrazumeva duhovna tamnica to jest stanje dusa, grehom odlucenih od gledanja Lica Bozijeg i Njegove Svetlosti i Blazenstva (Jud. 1, 6).

206. Pitanje postioca. Kako ce Bog suditi na Strasnom Sudu?

Odgovor starca Bonifatija. Savest svakog coveka ce biti otkrivena pred svima, i bice obelodanjena ne samo sva dela, koja je neko ucinio u toku svog zemaljskog zivota, vec i sve izrecene reci, tajne zelje i pomisli. “Docice Gospod, Koji ce i osvijetliti sto je sakriveno u tami I objaviti namjere srca; I tada ce biti svakome pohvala od Boga (1 Kor. 4, 5).

207. Pitanje posetioca. Hoce li brzo nastupiti Sud Gospoda Isusa Hrista?

Odgovor starca Bonifatija. To je neizvesno, i zato treba ziveti tako, da uvek budemo spremni na to. “Ne docni Gospod s obecanjem, kao sto neki misle da docni; nego nas dugo trpi, jer nece da iko propadne no da se svi pokaju (2 Pet. 3, 9.10); strazite, dakle, jer ne znate dana ni casa u koji ce Sin Covjeciji doci (Mat. 25, 13).

208. Pitanje posetioca. Ko je antihrist?

Odgovor starca Bonifatija. Protivnik Hrista, koji ce se truditi da istrebi hriscanstvo, ali ce sam poginuti na strasan nacin (2 Sol. 2, 8).

209. Sta znaci verovati u Crkvu?

Odgovor starca Bonifatija. Znaci sa strahopostovanjem postovati istinitu Crkvu Hristovu i povinovati se njenim ucenjima i zapovestima, sa verom, da u njoj prebiva, spasonosno deluje, uci i upravlja Blagodat, koja se izliva od njene Jedine Vecne Glave, Gospoda Isusa Hrista.

210. Pitanje istog posetioca. Da li svaki hriscanin treba da se krsti?

Odgovor starca Bonifatija. O neophodnosti Krstenja kao novog blagodatnog rodjenja je Sam Gospod rekao Nikodimu: “Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo Bozije (Jn. 3, 5)”. I tako, Krstenje je toliko neophodno coveku, da bez njega ne moze uci u Blagodatno Hristovo Carstvo, i spasenje se zadobija samo verom i Blagodacu Krstenja.

211. Pitanje posetioca. Da li je cutanje spasonosno pred Bogom?

Odgovor starca Bonifatija. Onaj koji prebiva u cutanju je iskusan u svakoj vrlini i castan pred Bogom. Takav bez teskoca dostize Carstvo Bozije. Kako se delfin igra dok je more mirno, tako se u tisini srca raduje s Gospodm onaj koji cuti.

212. Pitanje posetioca. Posavetuj me oce, kako da se obogatim?

Odgovor starca Bonifatija. Umesto mog saveta dacu ti jedan primer iz koga ces saznati kako da se obogatis. Slusaj! Dvojica zanatlija su zivela jedan pored drugog, i oba su se bavila istim zanatom. Jedan je imao mnogo dece, zenu, oca i majku; isao je svaki dan u Crkvu i uspevao je da ishrani porodicu od svoga zanata. Drugi je bio iskusniji u zanatu i toliko privrzen njemu, da zbog njega cak nije isao nedeljom ni u Crkvu; pri svemu tome, jedva da je mogao i sam sebe da ishrani. Zavideci svom susedu, jednom mu je rekao: “Kako to? Kako se se ti obogatio, kada se ja vise od tebe bavim zanatom, a pritom sam siromasniji?” Tada je prvi, zeleci da podstakne svoga suseda da ide u Crkvu, rekao:”Kada idem u Crkvu, uvek na putu ima zlata, koje ja uzimam za sebe, i od toga sam se malo-pomalo obogatio; ako hoces hajde sa mnom u Crkvu i ti ces se obogatiti!” Sused je poverovao i poceo stalno da ide u Crkvu sa njim; tada ga je Gospod blagoslovio i on se obogatio. Primetivsi to, blagorazumni savetnik mu je rekao:”Vidis li brate, ja sam slagao da se na putu za Crkvu nalazi zlato, ali tom lazju sam doneo korist tvojoj dusi i tvome stanju! Veruj mi, ja nikada na putu nisam nasao zlato, vec sam samo isao u Crkvu,verujuci recima:”Nego istite najprije Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati (Mat. 6, 33; Prol. 9 jul).” Ako budes tako i ti postupao – obogatices se – zavrsio je starac.

213. Da li treba osudjivati svestenika?

Odgovor starca Bonifatija. Ne osudjuj Bozijeg svestenika za tajne ili javne njegove grehe, koje cujes o njemu; ne govori: on je gresan i pristupa Tajnama, a zbog toga ne silazi dar Duha Svetoga; nista slicno ne pomisljaj. On je sudija i ispitivac tajni. Zapamti, da je svestenik u svakom slucaju, veci od tebe, i ostavi sud pravednom Sudiji. Ako je svestenik i pogresio, onda je pogresio protiv bozanskih zapovesti, a ti nisi postavljen za sudiju i ispitivaca drugih; znaj svoj polozaj i zvanje. Ali ti ces reci: zar svestenik ne podleze sudu i crkvenim kanonima? Podleze, ali nije na tebi da sudis i ispitujes. Kako ti sudis o pastiru, buduci ovca? Predstavljas farisejski Boziji sud, sudeci svesteniku, kao da on nije postavljen i dat tebi od Boga? Molim te, ne osudjuj nikoga, a pre svega ne Bozijeg svestenika.

214. Pitanje posetioca. Kakva pripremljenost, kakva cistota se zahteva od onih koji pristupaju svesvetoj trpezi Gospodnjoj?

Odgovor starca Bonifatija. Apostol Pavle je ucio: “Ali covjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i od case neka pije; jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tijela Gospodnjega (1 Kor. 11, 28.29)”. Potrebno je pratiti sebe to jest ispitivati svoju savest; ocistiti je pokajanjem, probuditi u dusi veru i ljubav i na taj nacin s duhovnom zedju pristupiti Tajinstvu. Sud sebi jede i pije onaj koji se nedostojno pricescuje, to jest osudu, a ne opravdanje dobija onaj koji pristupa s necistom savescu, bez vere i ljubavi. Pritom, kako nas uci Sam Gospod, neophodno je biti pomiren sa bliznjima. “Ako dakle, prineses dar svoj zrtveniku, i ondje se sjetis da brat ima nesto protiv tebe, ostavi ondje dar svoj pred zrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom tvojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj (Mat. 5, 23.24)”. S mirom u dusi i s ljubavlju u srcu pristupi trpezi Gospodnjoj.

215. Pitanje posetioca. Kako treba se secam kraja mog zivota?

Odgovor starca Bonifatija. Secaj se kraja svoga i nikad neces sagresiti, govori premudri Sirah. Uvek ukoravaj sam sebe i govori: jadna moja dusa! Evo priblizava se tvoj cas razdvajanja od tela. Sto se nasladjujes time sto je vec trebalo da ostavis i sto ne uvidis vec jednom? Obrati paznju na ono sto te ocekuje i razmotri ono sto si uradio: sta i kako. S kim si saradjivao u dane tvojeg zivota, sa Hristom ili Njegovim neprijateljem? Ko je primio trud tvojih dela, koga si obradovao u tvojem zivotu, i ko ce te potom sresti u vreme izlaska tvoje duse iz tela?

216. Pitanje iskusenika. Ja malo shvatam heruvimsku pesmu; objasni mi oce sta se u njoj kaze?

Odgovor starca Bonifatija. U heruvimskoj pesmi se kaze da mi podrazavamo heruvime, da ostavimo sve zivotne brige u tako vaznom trenutku, i na taj nacin “podimem” to jest proslavimo, uznesemo duhovno Cara svih, pracenog Angelskim vojskama.

217. Pitanje posetioca. Sta da radim ako posle pokajanja opet upadnem u isti greh, koji je ranije vladao mnome?

Odgovor starca Bonifatija. Ne ocajavaj i ne predaj se bezbriznosti. Ako si pao ustani, ne cekaj vreme drugog posta, vec bez odlaganja otidji kod duhovnog oca i ispricaj mu o svom padu, primi novu epitimiju i ispunjavaj je. Da nas Bozije Milosrdje sve sacuva od pagubne bezbriznosti, od okorelosti u gresima i nepokajanosti.

218. Pitanje posetioca. Ko i kako je nadlezan da daje Blagoslov?

Odgovor starca Bonifatija. Predstavnici i opunomoceni da daju blagodatni tajnovodeci Blagoslov Sina Bozijeg su pastiri Crkve Hristove. Jos u Starom Zavetu njima je data vlast od samog Boga da blagosiljaju sinove Izrailjeve (Cis. 6, 23) i da polazu na njih Ime Gospodnje kako bi ih Sam Gospod blagoslovio. “Da se polozi Ime Moje na sinove Izrailjeve” receno je u zakonu, i “Ja Gospod ih blagoslovim” (-27).

U Novom Zavetu ta vlast je data Apostolima i njihovim naslednicima sa Gospodnjom zapovescu da uce, krste, vezuju i razresuju. Poznato je kakav je spoljasnji vid Blagoslova Bozijih sluzitelja. “ Dragocena blaga blagodatnog carstva se nalaze u skromnim sasudima, koji su nam uvek na raspolaganju, uvek spremni za ukrepljenje u nasim dusevnim i telesnim nemocima, za podrsku svih dobrih dela i pored toga malo ljudi to smatra najvecim Bozijim Milosrdjem, koje se otkriva preko pastira Crkve, i kako nekada nepazljivo i bez duznog uvazavanja prema svestenickom cinu primaju Blagoslov! Ne mislite o tome kakvu ruku ili u kakvom sasudu, vec sa kakve bozanstvene loze vam se daje duhovno vino, preko Blagoslova Hristovih sluzitelja”, - primecuje na tu temu poznati Mitropolit Moskovski Filaret.

219. Pitanje istog posetioca. Osim pastira Crkve, ko jos moze da nas blagoslovi?

Odgovor starca Bonifatija. U porodicnom zivotu su vazni i prirodni prenosioci Bozijeg Blagoslova – roditelji. Dajuci zivot svojoj deci, oni nastavljaju delo Bozijeg stvaranja i na osnovu toga, nose na sebi pecat vlasti i sile Bozije, koja daje i odrazava u zivotu sve zivo. Eto zasto je znacaj roditeljske vlasti odredjen od Samog Boga, jer od deset zapovesti samo jedna o postovanju roditelja sadrzi u sebi javno obecanje nagrade: “Postuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude – dodaje se: i da dugo zivis.

220. Da li je Bogu ugodna milostinja?

Odgovor starca Bonifatija. Milostinja je ugodna Bogu vise od drugih vrlina. “Milosti hocu a ne priloga” rekao je Gospod (Os. 6, 6). “A dobrocinstvo i zajednistvo ne zaboravljajte; jer se takvim zrtvama ugadja Bogu (Jevr. 13, 16)”. “Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje (2 Kor. 9, 7)”. “Molitve tvoje i milostinje tvoje uzidjose na spomen pred Bogom; molistinje tvoje bise spomenute pred Bogom – rekao je angeo Boziji Korniliju (Dela 10, 4.31)”. Eto kako je Bogu ugodna milostinja!

221. Pitanje posetioca. Koje su obaveze muskarca-domacina u kuci?

Odgovor starca Bonifatija. Poslovi muskaraca mogu biti veoma raznovrsni, u zavisnosti od uzrasta, zvanja i polozaja svakog od njih. Carevi se nikada nisu stideli da posle obaveza oko vlasti, upraznjavaju najprostije zanate; a sami nasi patrijarsi su sve sami radili ili su delili posao zajedno sa svojim slugama. Navika na neprekidan rad i uzdrzanje ukrepljuje ljudsko telo i daje mu prirodnu lepotu. A oni koji nemaju nikakv posao bivaju podvrgnuti mnogim bolestima, o kojima drugi i ne znaju; zdravlje je predivan udeo trudoljubivog i uzdrzljivog coveka. Opste pravilo za sve telesne radove treba da bude sledeci: ne treba nikada biti besposlen, ali ne treba nesto upraznjavati ili baviti se necime prekomerno, ne preko sopstvenih snaga. Pravila umerenosti u hrani i picu vaze i za nase telesne trudove. Ako je s jedne strane sramota provoditi zivot u lenjosti, onda s druge strane nije dobro ni opterecivati se prekomerno – treba se drzati sredine medju tim dvema krajnostima.

222. Pitanje posetiteljke. Koje su zenine obaveze u kuci?

Odgovor starca Bonifatija. Zene imaju obaveze u svojoj kuci. One su glavne za vodjenje unutrasnjeg domacinstva – njihova obaveza je da vode racuna o svemu u kuci; i zbog toga one ne treba da se stide bilo kakvog posla koji je koristan za njihovu porodicu. Spremanje hrane, pica, odece i razne rukodelje – sve je to njima svojstveno i sve to ih ne unizava, vec naprotiv uzvisava u ocima drugih ljudi. Procitajmo u Pismu primer istinski dobre supruge i predane majke porodice: “Ko ce naci vrsnu zenu? Jer vrijedi vise nego biser. Oslanja se na nju srce muza njezina, i dobitka nece nedostajati. Cini mu dobro, a ne zlo, svega vijeka svojega. Trazi vune i lana, i radi po volji rukama svojim. Ona je kao ladja trgovacka, izdaleka donosi hranu svoju. Ustaje dok je jos noc, daje hranu celjadi svojoj i posao djevojkama svojim. Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd. Opasuje snagom bedra svoja i krijepi misice svoje. Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se nocu zizak. Rukama svojim masa ke preslice, i prstima svojim drzi vreteno. Ruku svoju otvara siromahu, i pruza ruke ubogome (Price 31, 10-20)”.

223. Pitanje posetioca. Kako hriscani treba da se ponasaju u Bozijem hramu i van njega?

Odgovor starca Bonifatija. Muzevi i zene, koji idu u Crkvu, treba da budu odeveni jednostavno, skromno i pristojno, treba da se ophode ozbiljno, samo bez otmenosti, treba da postuju cutanje sa strahopostovanjem, razgorevaju u srcu istinitu i plamenu ljubav hriscansku, treba da budu cisti telom i srcem, treba da budu sveti koliko najvise mogu, da bi mogli uznositi svoje molitve Svetome Svetih. I pri izlasku iz hrama hriscani treba da se ponasaju isto kao i u hramu to jest treba da budu stalozeni i ljubveobilni prema drugima.

224. Pitanje posetioca. Kakve su posledice neuzdrzanja i plotskog zivota?

Odgovor starca Bonifatija. “Otrijeznite se pijanice, i placite; i ridajte svi koji pijete vino, za novijem vinom, jer se ote iz usta vasih” – kaze prorok Joilo (Joil 1, 5). “Jer pijanica i izjelica osiromasice, i spavac hodice u ritama” – govori premudri (Price 23, 21).” Kome:jaoh? Kome: kuku? Kome svadja? Kome vika? Kome rane ni za sto? Kome crven u ocima? Koji sjede kod vina, koji idu te traze rastvorena vina. Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u casi pokazuje lice svoje i upravo iskace, - govori premudri (Price 23, 29-31). “Tesko onima koji rane, te idu na silovito pice i ostaju do mraka dok ih vino raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na djela Gospodnja i ne vide rada ruku njegovijeh (Is. 5, 11.12). Eto sta su plodovi neuzdrzanja i pijanstva!

225. Pitanje posetioca. Sta predstavlja istinsku osnovu zemaljske srece?

Odgovor starca Bonifatija. Osnovu zemaljske srece cine: vera, ljubav i nada. Ne samo ta vera, ta nada, ta ljubav, kojoj uci ovaploceni Sin Boziji i polaze u nasa srca Duhom Svetim. Zakljucuje se da je postojani oslonac zemaljske srece – hriscanska vera, hriscanska nada i ljubav.

226. Pitanje posetioca. Hoce li muke gresnika biti iste za sve?

Odgovor starca Bonifatija. Ne. Postojace i stepeni mucenja, kao i stepeni blazenstava. Sve je odredjeno najstrozom pravdom, saglasno svacijim delima. Veca kazna ce biti onome ko je dobro znao Volju Boziju, ali nije hteo da je ispunjava, negoli onome ko je malo znao ili sasvim nije znao zapovesti Gospodnje. Jer tako govori Gospod: “A onaj sluga koji je znao volju gospodara svojega i nije pripravio niti ucinio po volji njegovoj, bice mnogo bijen; a koji nije znao, pa je ucinio sto zasluzuje batine, bice malo bijen (Lk. 12, 47)”. Pitaces, zasto ce i onaj koji nije znao Volju Boziju biti kaznjen? Zato svako moze i treba da zna Volju Boziju, ali ako je ne zna – ne zna je zato sto se nije trudio da je spozna, nije se starao o svojoj tako vaznoj obavezi.

227. Pitanje monaha. Koja vrlina je najvisa od svih?

Odgovor starca Bonifatija. Osnova svih vrlina je ljubav, ali prava hriscanska ljubav, bez koje ni post, ni bdenija, ni trudovi nista ne znace. Djavo moze da oponasa coveka u svemu: post, bdenije? Ali on nikad ne spava i uvek ide ricuci (1 Petr. 5, 8). Samo su ljubav i smirenje vrline koje on ne moze da podrazava.

Nastavice se...

http://www.feofaniaskit.kiev.ua/otvet.html