19) Odgovorite mi molim vas na dva pitanja:

1. Zasto je Bog stvorio coveka?

2. U cemu je smisao vecnog zivota? (bez rodjenja i smrti, bez pitanja i odgovora itd.)

Andrej

26.11.2000

Dragi Andrej!

1. Bog je stvorio coveka radi vecne radosti i ljubavi..

2. Smisao vecnog zivota je u radosti poznanja Boga i sveta koji je On stvorio. U vecnosti ce covek vecno uzrastati u savrsenoj ljubavi.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Arkadij Satov

20) Idem u Crkvu vec dovoljno dugo, oko 10 godina otkako me je mama odvela kao i mnogi moji rodjaci, takodje vernici. U mladosti sam bila revnosna vernica, isla sam u nedeljnu skolu, pevala u horu, i svake nedelje odlazila u Crkvu. Ali sad primecujem da me Crkva nesto ne vuce iako ja i dalje idem u nju.Treba reci da bez obzira na moje odlaske u Crkvu pre nekoliko godina, ja nazalost nisam ni imala pravu veru. A sad imam sve vise i vise sumnji, pocela sam da se bojim smrti, pritom ne ada vec praznine. Ja ne mogu da zamislim da me odjednom nece biti. I ponekad stojim u Crkvi i mislim: ako Bog postoji, zasto je potrebno kadjenje, pokloni, sluzbe? Sta da radim ukoliko zelim  da nadjem veru, jer je bez Boga veoma tesko, ja sam to vec shvatila, ali vere nema!

I zelim da Vam postavim jos jedno pitanje. Davno sam se bavila odgajanjem pasa. Ali su mi poznanici vernici, svestenici govorili da je to greh i da se pas uopste ne sme drzati u kuci, a kamoli time ozbiljno zanimati. Jer shvatanje o tome da je pas necista zivotinja se moze naci u Starom Zavetu, tako da ova zabrana gubi smisao. Citala sam o nastojatelju manastira u Vorobjevim planinama, koji drzi odgajaliste na manastirskoj teritoriji, i znam da se jedno odgajaliste nalazi u manastiru u Kolomni. Ali drugi svestenici kazu da se to ne sme raditi… Zelela bih da znam sta vi mislite u vezi toga i uopste zasto je moguce baviti se pcelarstvom, gajenjem cveca, zasto je moguce drzati macku u kuci a psa ne? Zelim da dodam da se ja prema zivotinjama ne ponasam kao prema ljudima, pas ne spava sa mnom u krevetu, ne ljubim ga u njusku, i on zivi onako kako treba da zivi jedan pas.

Molim Vas da mi odgovorite na moja pitanja. Hvala unapred.

7.12.2000

Cesto se kriza u veri javlja u mladosti, prelomnom uzrastu ili nesto kasnije. Kod nekih ljudi se u to vreme gubi decija vera, ali prebrodivsi tu krizu oni pronalaze drugu, osmisljenu, slobodno izabranu veru "odraslih". Krize,periodi duhovnog pada i iskusenja se kod coveka mogu javiti u bilo kom uzrastu. Sveti pravedni Jovan Kronstatski je pisao da duhovna nauka nije isto sto i bilo koja druga nauka. Covek nauci tablicu mnozenja i on ne mora vise da se muci svaki dan pitanjem, koliko je dva puta dva. Za duhovni zivot je neophodan neprekidan podvig, trazenje Bozije pravde. Bog, prema recima Svetog Grigorija Bogoslova nam daje samo toliko mogucnost da Ga osetimo, da se uverimo u Njegovo postojanje, i kao da se ponovo udaljava od nas, kako bismo mi trazeci Ga, tezili Njemu i Nebu i duhovno uzrastali. O svojim sumnjama treba obavezno na ispovesti da kazete duhovniku, a u tesko vreme iskusenja i bezblagodatnog stanja se treba cesce ispovedati, pricescivati, usrdnije moliti. Bogu nisu potrebni ni nasi pokloni, ni kadjenje ni sluzbe. Sve je to potrebno nama jer mi sem duse imamo i telo. Nama su potrebni vidljivi znaci duhovnog sveta. Ti vidljivi znaci nam ukazuju na nevidljivu stvarnost. Pokloni su potrebni, jer dusa koja je povezana sa telom u naklonjenom telu bolje oseca potrebu za pokajanjem. Ako vam je veoma tesko, molite se i ovako: "Verujem Gospode, pomozi mome neverju!" (Mk.9, 24).

Budite obazrivi jer u takvim periodima covek ponekad cini veoma teske grehe. Bilo bi jako dobro porazgovarati sa duhovno iskusnim covekom i podeliti sa njim sve svoje sumnje. Baviti se gajenjem pasa i drzati psa u kuci, ukoliko on ima svoje mesto i ne dira domace svetinje - ikone, prosfora, duhovne knjige - je moguce. Posavetujte one koji kazu da je greh voleti pse da procitaju pricu o pustinjaku i vucici iz Otacnika Svetog Ignjatija (Brjancaninova). Vucica je takodje necista zivotinja ali ju je pustinjak hranio, i kada je ona posle kradje hleba molila za oprostaj, on joj je oprostio mazeci je po glavi.

"Pravednik se brine i o zivotu svoje stoke" (Price 12, 10).

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

21) Dobar dan oce, ja studiram na Tjumenskom Duhovnoj akademiji, prvi semestar.Svaki student treba da napise semestralni rad a moja tema je "Prirodni i natprirodni put Bogopoznanja". Pomozite mi molim Vas.

Serjoza

29.11.2000

Dragi Serjoza!

Na zalost ja sam akademiju zavrsio odavno i ne znam kako mogu da ti pomognem u pisanju tvog semestralnog rada. Ako imas neka konkretna pitanja - napisi ih a ja cu se potruditi da na njjih odgovorim. Zamolio sam mog pomocnika Aleksandra da ti sastavi spisak literature koja ti moze biti od koristi u radu. Neka ti Bog pomogne u ucenju!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

Spisak literature:

1. Karl Hristijan Felmi: Uvod u savremeno pravoslavno bogoslovlje. ?., 1999=

2. Kalist, episkop Dioklejski. Preko tvorevine ka Tvorcu.., 1998.

3. I. Osipov. Put razuma u traganju za verom., 1997.

4. Arhiepiskop Makarije Bulgakov. Pravoslavno-dogmatsko bogoslovlje. ?., 1993.

5. Sveti Jovan Damaskin. Precizno izlaganje pravoslavne vere

6. V. Loski. Dogmatsko Bogoslovlje. Bogovidjenje.

7. Protoprezviter Mihail Pomazanski. Pravoslavno-dogmatsko bogoslovlje u skracenom izdanju. Dzordanvil, 1963.

8. Arhim. Alipije, arhim. Isaija. Dogmatsko Bogoslovlje. Sveto-Trojicna Sergejeva Lavra, 1994.

9. Arhiep. Makarije. Pravoslavno-dogmatsko Bogoslovlje, SPb 1868, kao i drugi udzbenici iz pravoslavno-dogmatskog bogoslovlja.

22) Medju mnogobrojnim porocima naseg veka postoji jedan koji je povezan sa visokom tehnologijom, a to je igranje kompjuterskih igrica, i "virtualna realnost". Ja sam ranije njegovu pogubnost video u praznom prolazenju vremena, koje ometa ispunjavanje vaznijih poslova, i odvlaci um od molitve i od Bogomislija. Vec radi toga s njim treba voditi borbu! Ali predavsi se nedavno ponovo tom iskusenju da se poigram, cini mi se da sam otkrio strasniju posledicu bavljenja "virtualnom" realnoscu! Mesto radnje igre je bila drzava Acteka, pa samim tim i nacin njihovog zivota. Igrac se potpuno prenosi u taj svet. U toku igre, glavni akter koga vodi covek (a to sam ja) vrsi razlicite radnje: spasava drugove, skace, kupuje, razgovara, i kao primeran Actek PRINOSI ZRTVE paganskim acteckim bogovima. Tako sam i pomislio: igra - to je VIRTUALNA realnost, ali je ono sto dusa i igrac prezivljava ISTINITO. Covek oseca pravi gnev, zlobu, radost, strah. Ne cineci to u stvarnosti, na ovaj nacin, ljudska dusa ulazi u istinska, delimicno grehovna stanja, koju vecina igri i stvara. Po Recima Gospodnjim preljubu vec cini onaj koji sa zeljom pogleda tudju zenu. Iako nije bilo vidljive preljube, ali je dusa okusila greh.

Sta Vi mislite o ovome?

U trenutku kada je u toj igri akter ucestvovao u sluzenju paganskim bogovima Acteka, ja sam apstrakovao od igre, govoreci da to cini on, a ne ja. Ako to mene ne moze da opravda, onda sam ja pocinio BOGOODSTUPNISTVO i to treba da ispovedim na ispovesti kao greh.

Stanislav

20.11.2000

Dragi Stanislave!

Mislim da ste potpuno u pravu u svojim ocenama grehovnosti kompjuterskih igara. Cak i ako u toku igre ne sluzite paganskim bogovima, Vi ulazite u drugu ne Bogom stvorenu realnost: svet u kome delujete Vi - igrac, tvorac kompjutera, a ne Bog. Znaci ucesce u bilo kojoj kompjuterskoj igri - je napustanje Bogom stvorenog sveta, napustanje Boga - BOGOODSTUPNISTVO. Srecan sam sto ste tako duboko shvatili pagubnost vase grehovne navike.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

23) Ja posecujem pedesetnice. Medju njima ima supruznika, koji su oba preko 80 godina, bolesni i ne ustaju iz postelje. Njima je potrebna celodnevna nega.Sestre prema rasporedu brinu o njima. Pastorak je resio da ode kod dece tih ljudi (2 cerke i sin) i ako oni odbiju da predlozi vernicima kojima treba stan da koliko je to potrebno vode brigu o njima kako bi zatim dobili stan, sto je sve po zakonu. Zelim da znam da li je za hriscane to pravilno ili ne. Zar dobro ne treba raditi bez ikakve koristi a ne za stan?

Larisa,

13.11.00

Draga Larisa!

Naravno da dobro treba ciniti bez ikakvog interesa, iz saosecanja. Ali celodnevna briga o dva tesko bolesna prestarela coveka - nije lako delo. Da li Vasi parohijani mogu to dugo da rade? Ako se nadju ljudi koji nemaju gde da zive, i oni se sloze da im sa ljubavlju pomazu, a kao odgovor na njihovu ljubav dobiju od starih ljudi stan - sta u tome ima lose?Pored toga mi dobijamo novac za svoj rad. Placa se i rad ljudi koji cine milosrdna dela: medicinske sestre, lekari, vaspitaci u decijem vrticu.Naravno ako neko to radi besplatno to je onda - njegov podvig vise. U Pravoslavnoj Crkvi postoji poseban cin svetih vraceva koji su besplatno lecili bolesnike. Ali ne mogu svi da cine takav podvig niti imaju mogucnost za njega. Treba od necega hraniti porodicu, oblaciti decu.Ako ste Vi sami i ako Vas obezbedjuju roditelji, ili imate dobar posao, kojim zaradjujete dovoljno novca i koji Vam ne oduzima svo vreme i snagu, onda Vama nije potrebna nikakva plata, stan. Ali ne mogu svi da urade tako. Ne osudjujte druge.

Zelim Vam svako dobro.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

24) U razgovoru sa mnom, nevernikom, poznanik musliman je prekoreo "nase popove" za to sto oni osvecujuci tenkove, puske i drugo oruzje idu protiv sopstvene Biblije i podsticu strasna ubistva. Kada mi postavljaju takvo pitanje ja kazem da se tenk osvecuje radi toga da bi tenkista ostao ziv. Zasto se osvecuje oruzje i kako je to osvecenje u saglasnosti sa Svetim Pismom i sa hriscanskim duhom? Hvala.

Jurij,

29.10.2000

Dragi Jurij!

Vi ste u pravu: svestenik se kropeci tenk svetom vodom moli da onaj ko se u njemu nalazi ne pogine. Generalno u Pravoslavnoj Crkvi nema cina osvecenja tenkova, pusaka i slicnog oruzja. Crkva blagosilja podvig zastite Otadzbine, vere, svojih rodjenih i bliznjih, ali ne osvecuje oruzje.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

25) Hvala za pismo. Pomozite mi molim vas. Moj muz se bavi K.Kastanedom. Citam clanke i knjige gde se govori o laznim pogledima ove ili one sekte, ali nikako nisam dosla do clanaka gde se govori o tome kako Pravoslavlje gleda na ucenje K.Kastanede. Ja nisam dovoljno ubedljiva u razgovorima sa muzem i uglavnom je on ostroumniji i na prvi pogled vise u pravu nego ja. Ali ja znam da je to sve laz. Meni je njega zao. Ne mogu nista da smislim. Molim se za njega ali posto zivimo zajedno onda se razgovori manje vise vrte oko vere.Posavetujte me sta da radim.

Olga,

15.10.2000

Draga Olja!

Ja nazalost ili na srecu nisam citao nijedno delo K.Kastanede i nije mi poznato to ucenje. Potrudicu se da nadjem nekoga u nasoj zajednici ko je citao njegove knjige. Ako ja uspem odgovoricu Vam. Oprostite sto nisam mogao da odgovorim na vreme.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

26) Prema recima apostola Pavla, zena se spasava radjanjem. Zasto je onda potrebna molitva za ociscenje 40 dana posle porodjaja? Zakljucuje se da najpre zena moli dete od Boga, a zatim po njegovom rodjenju ne moze da udje u Crkvu.Zar to nije protivurecno?

Marija,

19.10.2000

Draga Marija!

Molitva za ociscenje je potrebna zbog toga sto je radjanje dece (koje je samo po sebi dobro i spasonosno delo) u zemaljskom zivotu izopacenom grehom povezano sa plotskom pohotom, telesnom necistotom, krvlju, stradanjem.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

27) Da li se moze obracati isceliteljima i ekstrasensima, ukoliko oni kazu da lece

svetom vodom i molitvom?

N.,
10.11.2000

Danas se mnogi iscelitelji, magovi i ekstrasensi prikrivaju pod imenom Pravoslavne Crkve. A oni u stvari nemaju nista zajednicko sa Crkvom. Molitve pretvaraju u vracanje, svetu vodu upotrebljavaju magijski, a ne tako kako se radi u Crkvi. Odlazak kod takvih ljudi je greh zbog koga se treba kajati.

28) Kako postupiti po pravoslavnom hriscanskom obicaju ako beba umre prve nedelje zivota?

Mihail,
07.11.2000

Dragi Mihail!

Ako je beba bila krstena, onda ce opelo biti odrzano na poseban nacin, a ako nije onda se ono sahranjuje bez opela uz pevanje: “Sveti Boze, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni pomiluj nas.”

Izrazavamo duboko saucesce roditeljima umrle bebe. Neka im Bog pomogne da prebrode to tesko iskusenje bez roptanja! Uteha moze da bude usrdna molitva i vera u sveblagi Boziji Promisao.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A.Satov

29) Kako objasnjavate Jezekiljevo odricanje prvorodnog greha u Jez.18:19-20? Vi ponavljate gresku judeja, koji su prosto silno zeleli da “kod dece bude skomina na zubima”. Oni su prosto zeleli da susedska nevina deca gresnika postradaju! Zeleli su neku “osvetu”. Procitajte molim vas u Jez.18:1-17, stavljajuci umesto reci “IZRAILJ” rec “RUSIJA” i pomislite gde vodite ljude? Ne pogubljujte nevine, molim vas, jer je greh svesno delo, iako covek moze i da ne zna o BOGU. Molim BOGA da biste napustili svoju poslovicu o prvorodnom grehu i postali kao deca “jer je takvih CARSTVO NEBESKO”!

Oleg,
29.09.2000

Dragi Oleg!

U vasim recima se oseca iskrena bol za sudbinu Rusije i sudbinu naseg drustva. Deleci Vasa osecanja, moramo medjutim da kazemo da se Vase shvatanje greha (pa samim tim i prvorodnog) ne slaze u potpunosti sa stavovima Crkve. Treba primetiti da ovde postoje 3 medjusobno povezana problema.

Prvo, Crkva uci o tome da se pod prvorodnim grehom samih roditelja podrazumeva i njihov greh, i pored toga to grehovno stanje njihove prirode, u kojem su se oni nasli zbog tog greha: a nama, njihovim potomcima je svojstveno jedno grehovno stanje nase prirode, sa kojim i u kojem se i radjamo. (Mitr. Makarije, Pravoslavno-dogmatsko Bogoslovlje, t.1, str.492, SPb, 1857). Na taj nacin govoreci o prvorodnom grehu, mi podrazumevamo nasledjenu “iskvarenu” prirodu (sr Jov, 14: 4-5). Samo rodjenje od Duha (Jn.3, 6) ociscuje od tog greha. Apostol kaze da su u Adamu svi sagresili (Rim.5,12), ali kazna za taj greh nije pravna osveta, vec prirodna posledica. Adam je – otac celog covecanstva. “Iskvarena” priroda se nasledjivanjem prenosi na SVE njegove potomke, na SVE ljude, projavljujuci se u njihovoj sklonosti ka grehu (Rim.7, 18-23).

Drugo, govoreci o grehu i kazni, treba se pozvati na Isaiju 20, 5-6: “Ja sam Gospod Bog Tvoj, Bog Koji revnuje, kaznjavaju decu za krivicu otaca do treceg i cetvrtog kolena koji su Me mrzeli, i cineci milost do hiljaditog kolena onima koji me vole, i postuju zapovesti Moje”. Pre svega primetimo da cak ako pretpostvaimo da je jedno koleno samo 20 godina, onda je hiljadu kolena – 2000 godina: postoji li covecanstvo toliko vremena? (Po predanju starost covecanstva je oko 7.5 hiljada godina)..

Pritom krivica otaca pada na glavu deteta na dva nacina:

1. kao “nasledje” putem prirode, koja je Adamovim grehom usitnjena na mnogo delova cija iskvarenost zavisi i od samih ljudi;
2. putem banalnog primera. Tako se deca alkoholicara cesto radjaju fizicki i psihicki nerazvijena i ugledajuci se na roditelje takodje postaju pijanice. Na taj nacin tretirajuci treci problem (Jez. 18, 19-20) vidimo da prorok ne odrice prvorodni greh, vec ukazuje na licnu odgovornost gresnika pred Bogom.Pritom sin ne nosi neposrednu kaznu za ocev greh i obratno. Ali posledice otackih greha padaju na decu. Jevreji su zgresili ne poslusavsi Boziju zapovest o osvajanju Obecane Zemlje, a deca su stranstvovala po pustinji 40 godina. Ali takav je zakon ljubavi da pravednik strada za gresnika, deca za grehe roditelja (Kor.12, 26). I najvisa projava tog zakona je stradanje Sina Bozijeg (1Petr.2, 22-23).

U zakljucku bih zeleo da navedem primere iz istorije Izrailja, bliske proroku Jezekilju, kada se poslovica o skomini nije ispunjavala: Jonatan, pravedni sin cara Saula, svrgnutog zbog greha (sm.1, Car, posebno 1 Car 20). Jedan od najboljih careva – Jezekija (4 Car 18, 1-12) – sin necasnog cara Azaha (16, 1-4) i otac necasnog cara Manasije (4 Car. 21, 1-9 I dalje).

S postovanjem,

Djakon Jovan

30) Kada se pojavio krsni znak (to jest kada su ljudi poceli da se krste rukom i da krstom blagoslove druge ljude)?

Dimitrije,
29.09.2000

Tradicija osenjivanja krsnim znakom vodi poreklo od apostolskih vremena. U 1-2 veku krsni znak je bio opste prihvacen i osvecivao je moze se reci ceo hriscanski zivot. “Pri svakom uspehu i sreci, - pisao je Tertulijan, crkveni pisac II i pocetka III veka – pri svakom ulazu i izlazu, pri odevanju i obuvanju, pristupajuci trpezi, paleci svetlo, lezuci na pocinak, pocinjuci bilo koji posao, mi ogradjujemo svoje celo krsnim znakom”. Medjutim, ljudi drevnih vremena su umesto naseg velikog krsta upotrebljavali male krstove, stavljajuci ih na razne delove tela odvojeno – na celo, na grudi, na usta, na ruke, na oci i na ramena.

U prvoj hriscanskoj Crkvi je bio prihvacen obicaj blagoslovljenja drugih krsnim znakom. To je podsecalo na blagoslov rukama koji je bio zastupljen u Palestini prilikom svecanosti (sm. Lev.9, 22, Lk.24-50).

S postovanjem, djakon Aleksej

31) Ako zena (koja je rodila dete) prilazi Casi za Pricesce bez nad njom procitane molitve posle 40 dana, da li to predstavlja greh I da li on prema crkvenim pravilima zahteva neke dopunske obrede ili procedure (pokajanje ili jos nesto)?

Drugim recima da li se to Pricesce prema crkvenim pravilima smatra “na sud I na osudu” ili ne? Da li je ta molitva obavezna?

Olga,
1.10.2000.

Draga Olga!

Ako zena svesno i drsko prenebregava crkvena pravila – to je tezak greh za koji se treba kajati. Ako su pravila narusena iz neznanja i ako su od trenutka rodjenja deteta prosle godine, onda nikakvi dopunski obredi nisu potrebni. U svakom slucaju nepostovanje crkvenih obreda treba ispovediti duhovniku na ispovesti, i prepustiti resenje tog pitanja njegovoj odluci. Ako mi nevoljno, iz neznanja narusavamo neke kanone, onda se nadam da nam Svemilostivi Gospod prasta ako Pricescu prilazimo skrusena srca svesni svoje potpune grehovnosti.

S ljubavlju u Hristu, prot. A.Satov

32) Pozdrav! Potreban mi je odgovor svestenika po pitanju krstenja i veoma mi je vazan. Naime, imam prijatelja koji je pravoslavno krsten u Bugarskoj jos u detinjstvu. On ima potvrdu koju je izdala Bugarska patrijarsija. Ali u to vreme (komunisticko) nad mnogim ljudima nije vrsen potpuni obred Tajinstva, mnogo toga se izostavljalo, covek se samo osvecuje svetom vodom umesto potpunog pogruzavanja u kupelj za krstenje. Naravno i to nepotpuno krstenje se smatra kao vazece. Ali sam ja citala da se u takvim slucajevima Tajna Krstenja moze ponoviti tako da svestenik moze da dopuni i ispravi propusteno prvim nepotpunim krstenjem. Ako je to tako moze li se drugim potpunim krstenjem promeniti i ime coveka koje je dobio prilikom prvog?Da li taj novokrsteni moze stupiti u manastir kao poslusnik? Ja sam pravoslavka i bicu Vam veoma zahvalna za odgovore. Hvala!

Joanna,
24.09.2000

Draga Joanna!

Mi verujemo u jedno krstenje za otpustanje grehova. Krstenje se ne moze ponavljati. Njega moze dopuniti svestenik, ukoliko ga je izvrsio mirjanin zbog toga sto nije bilo svestenika, a coveku je pretila smrt.

U Bugarskoj, Rusiji i drugim zemljama bivseg socijalistickog rezima Crkva nije bila slobodna i mnogo toga se nije radilo u potpunosti i ne sasvim onako kako je trebalo.

Ali ako je Vaseg prijatelja krstio pravilno rukopolozeni svestenik koji nije pod zabranom; ako je on uradio oblivanje tri puta (ili cak kropljenje) uz pravilno izgovaranje formule za Krstenje; ako je posle toga izvrsena Tajna Miropomazanja – to Krstenje Crkva priznaje kao vazece. Znam da neki jerarsi u Americi nepravilno uce da se takvi ljudi kao sto je Vas prijatelj moraju ponovo krstiti. Ne verujte!To misljenje nije u saglasnosti sa misljenjem vecine bogoslova i staraca i ne odgovara istorijskoj tradiciji.

Cak ako je svestenik iz nepaznje ili lenjosti propustio nesto u cinu Krstenja, Tajna se smatra izvrsenom, svestenik ce pred Bogom odgovarati za svoje greske, a one ce biti dopunjene Bozijom Blagodacu i nece imati uticaja na novokrstenog.

U nekim pravoslavnim Crkvama se na Krstenju daje ime nekog Svetitelja, a u drugima opet to moze da bude bilo koje ime koje se ne odnosi ni na jednog Svetitelja, ili neku vrlinu. Ako Vas prijatelj zeli da sledi prvu tradiciju on treba da zamoli svestenika da mu promeni ime, ali zbog toga ne mora da se prekrstava.

Nevolja pravoslavnih koji zive u Americi je u tome sto tamo nema jedinstvene crkvene tradicije, a obredi koji su prihvaceni u raznim nacionalnim crkavama ponekad nisu istovetni.

Ne treba se smucivati time, vec iza razlicite spoljasnje forme videti jedinstvenu pravoslavnu veru i verovati u Jednu Svetu i Apostolsku Crkvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

33) Sta je to duhovnost? S obzirom da se danas vrse razne spekulacije tom recju od strane novinara, pisaca, publicista, zelela bih da razjasnim ne samo sebi vec i braci i sestrama u Hristu to slozeno pitanje.

Elena,
22.09.2000

Draga Elena!

Prava duhovnost se razlikuje od lazne po tome sto je ona zivot u Duhu Svetom. Duhovnim se moze nazvati ne samo Svetitelj vec i onaj koji marljivo, usrdno trazi svetost, kaje se za grehe, revnuje u duhovnom zivotu. Cilj naseg zivljenja je – sticanje Dara Duha Svetoga, i to je put duhovnog zivota.

34) U nase tesko vreme – vreme neverja – sluzbe u vasoj Crkvi i cela ta atmosfera donosi divan osecaj i spokojstvo u dusi. Kada vidim mlade, tako svetlih lica, koji zive s verom u Gospoda, shvatam da nas Gospod ne ostavlja I da jos nije sve izgubljeno. Neka Gospod ukrepi sve sluzitelje u Crkvi i neka procveta vasa zajednica. Spasi Gospode!

N.,
21.09.2000

Objavili smo Vase pismo i obracanje sluziteljima nase Crkve ne zbog tastine vec da posvedocimo da sve sto pisete o nasoj Crkvi se odnosi i na sve ostale Pravoslavne Crkve ako u njih ulazis sa verom, strahopostovanjem i strahom Bozijim. Srdacno zahvaljujem za lepe zelje.

35) Radim u velikoj firmi, u kojoj caruje ovozemaljski duh i duh srebroljublja. Duhovni otac mi je blagoslovio taj posao. Svkaog dana sve vise upadam u uninije, a pored toga shvatam da me novac potpuno iskvario. Da li je moguce spasti svoju dusu iduci tim putem? Kako se uopste moze spasti, ako tvoju porodicu cine neocrkovljeni ljudi, a samo ja odlazim u Crkvu ne vise od jednom nedeljno, pri cemu se desava da ne mogu uvek da porazgovaram sa svestenikom? I jos jedno pitanje. Treba li citati molitve pre jela za zajednickom trpezom? Veliko Vam hvala.

Elena,
14.09.2000

Za zajednickom trpezom je najbolje molitve kratko ocitati u sebi, a sto se tice svega ostalog – nemojte misliti da biste radeci u Crkvi ili ziveci u manastiru izbegli nevolje, teskoce, grehe i strasti. Veoma je dobro sto imate duhovnika koga slusate. Nedostatak opstenja s njim se moze dopuniti molitvom i citanjem duhovnih knjiga. Ja mogu da pogresim posto Vas ne poznajem i ne znam cime se rukovodio Vas duhovnik kad Vam je blagoslovio taj posao, koji Vi smatrate stetnim po dusu. Kad bih se ja nasao u takvoj situaciji ja bih poceo usrdno da se molim za te ljude koji rade sa mnom, i potrudio bih se da im ispricam o pravoslavnoj veri.

U Vasem pismu Vi pisete u kakvom ste okruzenju, i o spoljasnjim okolnostima u Vasem zivotu. Ali to ne odredjuje covekov zivot, vec ono sto je u coveku.

Kako su se u XX veku spasavali oni koji su dospeli u logore i zatvore? Kako je postao svet car-mucenik Nikolaj II iako je posedovao bogatstvo i bio opterecen mnogobrojnim obavezama?

Trudite se da vise paznje obratite na svoju unutrasnjost jer su tamo nasi glavni neprijatelji. Ako Bogu bude ugodno on ce Vas preko svestenika prizvati na sluzenje Crkvi, na podvig bracnog ili monaskog zivota, ali ne mislite da ce Vam tada biti lakse. Neka Vas draga Elena Gospod sacuva od svih ovozemaljskih iskusenja kao cistu i neoskvernjenu, radosnu i smirenu!

N.,

Dragi N!

U Crkvi nema obreda razvencavanja brakova: “I ono sto Bog spoji, covek da ne razdvaja” (Mk.10,9). Tajna braka moze biti narusena od strane samih supruga, pre svega – grehom preljube. Crkva preko episkopa moze da konstatuje da je brak narusen i da

Postoji poslovica – “dobri smeh, nije greh”. Moze se nasmejati necemu smesnom. Prema kritici u Pravoslavlju se treba odnositi sa zahvalnoscu. Ali se desava da i “zao” smeh i sale budu proste i banalne. Dobar smeh se lako sjedinjuje sa ljubavlju i neznoscu, dok zloban smeh ranjava i deluje bolno. Predmet prostih sala je obicno to sto je kod coveka ispod pojasa, i pametni ljudi te sale vide kao prljave i niske.
Postoje reci i sale koje se upotrebljavaju samo u firmama u kojima rade samo muskarci a postoji i tzv, “vojnicki humor”. On je veoma ogranicn i primitivan. Postoji bogohulni humor, satanisticki, zatim sarkazam, zla ironija, koja se granici sa pakoscu. Na stranici o kojoj pises ima mnogo toga zlog, niskog i prljavog. Zao mi je sto ti to ne osecas. Zelim da te upozorim da je takav “humor” stetan za dusu.

38) Kako je nastalo “bacuska” i “oce” kad je receno da nikoga na zemlji ne nazivate ocem?

Kako Vi zovete coveka koji je muz Vase majke? Naravno “papa”.  Ali su Rusi ranije svoje roditelje nazivali “majku” i “oca”, “matuska” i “bacuska”. “Papa” je – sinonim reci “otac”. Znaci i Vi i svi Rusi (pa ne samo Rusi vec i ljudi na celoj zemlji) narusavaju jevandjeljsku zapovest? Nju je prema Vama narusio i apostol Pavle (Rim.4,11,12,16; 1Kor.4, 15; Ef.6,4) i apostol Jovan (1 Jn.2,8)?

Da li neko moze nazivati bogom, sem samog Boga? A u Pismu se kaze: ali ne bogovima po sustini vec po podobiju. Nije stvar u razumskoj formi u smislu kako mi objasnjavamo ovu ili onu rec.

Prema crkvenom ustavu sredom i petkom u toku cele godine nije razreseno uzimanje masne hrane i mlecnih proizvoda, ribe i biljnog ulja. U nekim manastirima zajednicka trpeza tim danima je samo jednom. Ako praznik Hristovog Rodjenja ili Bogojavljenje padne u sredu ili petak post se prekida u potpunosti. Sredom i petkom se ne posti tokom takozvanih trapavih sedmica, posle nedelje o mitaru i fariseju, i sedmice posle Vaskrsa i Duhova. U poslednju nedelju pred Veliki Post se moze jesti sve sem mesa. O tome kada se praznuje Vaskrs, Trojica, kada nastupa Veliki Post, kao i kog dana je te godine Nedelja mitara i fariseja, mozete da saznate iz svakog crkvenog kalendara. Kolicina hrane nije odredjena ustavom. Neko jede mnogo i ne najede se, a drugi neko jede malo i sit je. Zelim da Vas upozorim, draga Olga, kako na prenebregavajuci odnos prema postu, tako i na previse strogo, zakonsko postovanje posta. Post se moze ublaziti za starije, bolesne, trudnice, putnike, pocetnike u veri. Post treba da bude sjedinjen sa molitvom, smirenjem i drugim hriscanskim vrlinama. Post nije cilj sam po sebi, vec sredstvo za postizanje savrsenstva u ljubavi. Meru posta je najbolje odrediti prema savetu duhovnika, a ne samostalno. Treba zapamtiti da su ljubav i poslusanje vazniji od posta. Neka Vas Gospod cuva!

Crkva kaze da se u trenutku zaceca detetu daje dusa, i prema njemu se odnosi iako jos nije rodjeno kako se i ja odnosim prema Vama. U slucaju vanmatericne trudnoce je dozopljena operacija, jer dete ne moze da se razvija van materice. To je bilo moguce u jednom od miliona slucajeva. Svi ostali teski slucajevi (tesko trovanje, infekcije, traume itd.) ne mogu biti osnova za ubistvo deteta kome je Bog darovao zivot. Zar i samoj majci, ukoliko je ona zaista majka tog deteta, ne bi bilo strasno da se sa time slozi? Bolje je onda da se slozi da umre sama, ili cak i zajedno sa detetom, nego da postane njegov ubica. Objasniti to ljudima, koji ne veruju u Boga, u vecni zivot, za koje postoji samo ovaj svet, i za koje su kriterijumi pravilnosti postupaka njihova sopstvena shvatanja o dobru i zlu – je nemoguce.

Naravno pitanje o realnom ugrozavanju zivota majke i deteta – nije jednostavno. Svaka konkretna situacija treba da bude ponaosob razmotrena. Ovde su potrebna i medicinska znanja i iskustvo i duhovno rasudjivanje. Ali u svakom slucaju treba zapamtiti da za coveka koji veruje u vecni zivot smrt nije najstrasnija vec je najstrasniji smrtni greh kakav je ubistvo.

U zitiju prepodobnog Sergeja Radonjeskog nema nista o tome da je on bolovao od kicme. Prepodobnom Serafimu Sarovskom su razbojnici prebili kicmu, i on je isao pognut, oslanjajuci se na stap.

Nasa obaveza je da dete ucimo svemu dobrom. Ljudska priroda je takva da su deca narocito u detinjstvu prijemciva i da vecinu toga sto znaju primaju od roditelja i ucitelja. Ucimo dete tablicu mnozenja, ucimo ga da pere zube, zavezuje pertle, da razgovara, cita, pise. A kako da ga ne naucimo Najvaznijem Znanju da Bog postoji? I o tome de je On – Ljubav?

Zasto lisavati dete Krstenja, ako Sam Gospod kaze: “Pustite decu i ne branite im da Mi prilaze” (Mt.10,14). Krstenjem i drugim crkvenim Tajnama covek se sjedinjuje sa Hristom. Ako on bude lisen opstenja sa Bogom, on moze da bude nezasticen pred zlom, koga je tako mnogo u svetu. Ranije se u Rusiji krstavalo na 8-i dan, a danas se krstava ne kasnije od pola godine od rodjenja.

Ti si u pravu sto neces da nosis na sebi nesto sa takvim nazivom, koji oznacava nesto lose. Tuzno je sto te mama ne shvata i sto se tako mnogo ljuti. I ja i ti svojim gresima narusavamo tudju imovinu i predajemo se od vlasti Bozije pod vlast djavola, i naravno zloupotrebljavamo Boziju ljubav i dugotrpeljivost. Mozda mama ne bi bilo toliko razocarana ako bi obukao tu kosulju nekoliko puta pripisujuci nasivenu rec svojoj grehovnosti?

1. Staroobrednici su bili neposlusni Patrijarhu i Saboru. Sveti Oci kazu da se greh raskola ne cisti cak ni mucenistvom. Kako ce im Bog suditi? Mi to ne znamo, ali znamo da ne treba ici protiv Crkve. Pored toga ne sme se verovati u nepromenljivost obreda. Spoljasnje forme su se u Crkvi menjale. Pre odluke sabora nije bio greh krstiti se sa dva prsta, udvojiti “aliluja”, i tako su radili mnogi podviznici i sveti, ali se posle odluke sabora takvo vrsenje obreda smatra grehovnim, samovoljnim. Jednog velikog Svetitelja, koji je bio u najtezem podvigu stajanja na stubu, su starci resili da ispitaju misleci da je on samovoljno uzeo taj podvig na sebe. Oni su poslali nekoga da mu kaze da taj podvig nije ugodan Bogu kako bi on sisao sa stuba. Kada je on odlucio da sidje, poslani ljudi su ga molili da ostane na stubu, jer su ih straci upozorili da ukoliko on ne poslusa odluku sabora, znaci ni njegov podvig nije samovoljan, vec Bogougodan. I zato se trudi draga Julja da se ucis poslusanju. Roditeljima, duhovniku, muzu, ako ga imas ili ces ga imati, direktoru na poslu. Uci se da odbacujes svoju volju i da trazis Volju Boziju. Samo tako je moguce ugoditi Bogu. Ti si savrseno u pravu sto se bojis da uradis nesto iz neznanja ili u zabludi. Jednog svetog, koji je drhtao pred Sudom Bozijim su ucenici upitali: “Oce, zar se i ti bojis?” Starac je odgovorio: “Ja sam se uvek trudio da postupam po savesti, ali ne znam kako ce me Bog primiti. Drugaciji je sud ljudski, a drugaciji Boziji”. I zato sve sto radimo treba da radimo sa smirenjem i Strahom Bozijim.

2. Ako si nesto rekla nepravilno slucajno – to nije nista, ali ako si primetila gresku, onda treba obavezno da je ispravis. Neka te Gospod cuva!

U Krstenju koje je cin po slobodnom izboru (cak iako se krsti dete koje je u odredjenom uzrastu ono prima ili odbacuje dar Krstenja) od prvorodnog greha se ociscuje samo priroda date licnosti. Dete koje se radja od krstenih roditelja treba obavezno samo da bude krsteno kako bi licno dobilo oprostaj prvorodnog greha. Pored toga, covek se od grehova ociscuje u raznom stepenu u zavisnosti od pokajanja. Krstenje ne daje savrsenu svetost. Dar Svetog Duha je zalog koji covek treba da umnozi podvigom hriscanskog zivota. Krsten covek strada, oboljeva, njegov zivot se zavrsava smrcu, a njegova priroda se preobrazuje tek po Vaskrsenju. Nasledjem se moze predati mnogo toga. Ali dar iskupljena Hristos daje svakom coveku posebno u Tajni Krstenja.

48) Recite mi molim Vas kako da nadjem duhovnog oca?

Od svih svestenika koje poznajes treba da izaberes onoga ciji ti saveti i pouke najvise pomazu u duhovnom zivotu. Treba se ispovedati samo kod tog svestenika, moliti za njega, slusati ga, moliti Boga da ti se preko njega otkrije Volja Bozija. Ne zuri da nazoves tog svestenika duhovnim ocem pre nego sto bolje uvidis kako ce on rukovoditi tobom – tek tad na njemu zaustavi svoj izbor (ukoliko ce ti njegovo rukovodstvo pomagati u spasenju tvoje duse). Duhovnik treba da bude strog prema svojim duhovnim cedima, dovoljno iskusan i on sam bi trebalo da ima duhovnika ili starca koji bi rukovodio njegovim zivotom. On mora da ima dovoljno vremena da odgovara na tvoja pitanja i da jednom ili dva puta mesecno cuje tvoju ispovest. Duhovnik ne treba da bude formalista i treba da savetuje strogo, ali s ljubavlju. Ako ne mozes da nadjes takvog svestenika onda se ispovedaj kod raznih svestenika, i moli Boga da ti ukaze na duhovnika. Raspitaj se kod poznanika da li oni znaju za nekog dobrog duhovnika u Odesi i okolini. Nemoj da budes lenja, otputuj negde ukoliko ti kazu da tamo ima neki dobar svestenik. Budi oprezna! Duhovnik ne mora obavezno da bude cudotvorac – on treba da bude skroman, smiren tih. Danas ima mnogo “laznih staraca”, mnogo mladih jeromonaha, koji stavljaju na ramena stada “bremena neprijatna”. Moli se Majci Bozijoj, citaj Joj svaki dan molebni kanon, moli se usrdno da te ne ostavi bez duhovnog rukovodioca, jer je u tvom uzrastu bez duhovnog rukovodstva lako poginuti, idi s verom i Gospod ce ti sigurno poslati duhovnika! Neka te Bog cuva!

Te ljude, koji su istupili protiv reforme patrijarha Nikona je pravilnije nazivati ne “starovercima”, vec “staroobrednicima”. Pravoslavna Crkva cuva nepokolebljivo dogmate i Tajne, i sustina pravoslavne vere ostaje nepromenjena, a spoljasnja forma, u koju se smesta sustina dogmata i Tajni se moze menjati. Znamo kako su u istoriji postajale tacnije dogmatske formule, i kako su se menjali obredi. Staroobrednici su obred pretvorili u dogmu i radi ocuvanja spoljasnjeg su posli u raskol i neposlusanje saboru i patrijarhu. Danas Pravoslavna Crkva dozvoljava pracenje starog obreda. Te hriscane koji opste s nama, ali se krste sa dva prsta i postuju druge stare oblike crkvenog zivota nazivaju jednovercima.

Prema svim novotarijama se treba odnositi veoma oprezno, i one se ne smeju dozvoljavati bez blagoslova svestenika i bez saborne odluke. Bojim se da neces moci samostalno da rasudjujes sta prihvatiti a sta ne. Za to je potrebno duhovno iskustvo.

Prot. A. Satov


51) Hristos je bio raspet I umro je za nas. Drugim recima, da On nije umro, mi se ne bi mogli spasti. Zasto? Kakva je veza izmedju Njegove smrti na Krstu i naseg spasenja? Zasto je za spasenje sveta Bog morao da postane covek i da umre?

Covek je svojim grehom tako iskvario svoju prirodu, da je Bog morao da je uzme na Sebe, kako bi je ispravio, sjedinio sa Sobom i ocistio. Ako neko za svoj prestup treba da umre, a drugi uzme na sebe njegovu krivicu i bude kaznjen umesto njega, onda prestupnik moze da izbegne kaznu. Mi smo trebali da budemo kaznjeni za nase grehe, ali je Gospod umesto nas primio krsnu muku.

Draga Lenocka! Ti mozda ne shvatas u potpunosti kako je strasan ljudski greh, i kako je strasno i veliko zlo. Njega je mogao da pobedi samo Bog koji je postao covek. I to ne spolja, vec unutar ljudske prirode. Pobedio ga je ne nasilno, vec krsnom zrtvenom ljubavlju. Bog je postao covek, i ja i ti sada mozemo da se sjedinimo s Njim u Svetim Tajnama, primajuci Njegovo Telo i Krv. On je umro na Krstu, i ja i ti sada muceci se i stradajuci pobedjujemo svoju malodusnost snagom Krsta, i ukrepljujemo se Njegovom silom radi borbe sa zlom. Ukoliko ti moje pismo nije sasvim jasno i ukoliko te moje reci ne zadovoljavaju, onda mozes da nadjes odgovore na tvoja pitanja u “Katehizisu” i u udzbenicima iz dogmatskog bogoslovlja. Neka te Gospod cuva!

52) Kazite mi molim Vas da li postoje klubovi za upoznavanje pravoslavnih ljudi. Ako da – recite mi koji. Hvala.

Cuo sam da na Internetu postoji pravoslavna agencija za poznanstva, ali Vam ne savetujem da se tu obratite. Ta je agencija otvorena za sve i neko se moze nasaliti s Vama, a moze se desiti i nesto gore. Najbolje je pomoliti se Bogu i reci svom duhovniku za svoju zelju za stupanje u brak, kako bi Vas on posavetovao sta treba da radite. Ja znam iz iskustva da najcesce u brak stupaju ljudi koji nesto rade u Crkvi. Pevaju u horu, pomazu u bolnici, rade u nedeljnoj skoli, ucestvuju u misionarskim ili poklonickim putovanjima – sve to daje mogucnost upoznavanja sa drugim ljudima i nalazenje zivotnog saputnika. Gospod pomaze da se stupi u brak samo onima koji su spremni za to i koji shvataju da je porodicni zivot – podvig samopozrtvovanja, podvig krsne ljubavi. Samoljublje, lenjost, telesne strasti, gnev i razdrazljivost, uninije – sve to treba iskoreniti u sebi pre stupanja u brak. Moguce je i treba svoje zelje otkrivati Bogu, ali molitvu treba zavrsavati recima: “neka bude Volja Tvoja”.

Prot. A. Satov

53) Pomozite mi molim Vas da razjasnim nesto. U Pravoslavnoj Crkvi se pravilo pokrivanja glave odnosi na sve zene, nezavisno od uzrasta i bracnog stanja. (Cula sam misljenje da device ne moraju da pokrivaju glavu. Da, i jos u knjizi o.Gleba Kalede sam procitala da je on blagoslovio mladim devojcicama da budu u Crkvi bez marame).

Marija,

Apostol Pavle pise da “… zato zena treba da ima vlast na glavi radi andjela…” (pokrivalo) (1Kor.11, 10). Prema ovim recima neudate device ne moraju da nose maramu, ali u ruskoj Pravoslavnoj Crkvi postoji obicaj da sve osobe zenskog pola pa cak i devojcice pokrivaju glavu sa maramom. Taj obicaj ne postoji u Grckoj, Americi, Evropi. Nabolje je pridrzavati se tih obicaja koji postoje u Vasoj Crkvi kako ne bi bilo nekih sitnih nezadovoljstava medju bracom i sestrama u Hristu.

Apostol Pavle poziva da zene “u pristojnom odijelu, stidom i cestitoscu da ukrasavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocjenim, nego dobrim djelima” (1Tim.2, 9-10). Zasto bi Vi i ja izgledali mladje nego sto izgledamo, zasto ne bismo licili na same sebe? Naravno, plasticne operacije su dozvoljene ukoliko postoji neka fizicka anomalija, dozvoljena je lekovita kozmetika, ali ne zato da bi se neko ulepsao, i ne tastine radi: “kako sam se dobro ocuvala”, vec zato da bi postedeli druge i da ne bismo oskvernili izgled drugog coveka strasnom bezobraznoscu.

56) U nasim eparhijskim novinama sam procitala clanak koji objasnjava molitvu za umrle. U njemu se kaze da se moze moliti samo za one koji su umrli u pokajanju i “u okrilju Crkve”. Zbog masovnog neverja, koje je bilo prisutno u SSSR-u, vecina mojih rodjaka i poznanika su umrli bez pravog pokajanja. Oni se dugo nisu ni pricescivali, ni ispovedali. Moj deda je bio komunista, iako je bio krsten. Umro je od infarkta u bolnici. Kako ja mogu da znam da li je on umro u pokajanju ili ne? Jer covek moze da prinese pokajanje sekundu pre smrti kao sto je to ucinio razbojnik iz Jevandjelja, ali kako ja mogu da znam za to? Slicna je situacija i sa nekim mojim poznanicima. Meni nije poznato da su oni imali unutrasnji mir u trenutku smrti, ali osecam da njima trebaju molitve, a pritom ima osnova da to kazem, da mnogi od njih cak i nemaju drugih rodjaka koji bi odlazili u Crkvu i molili se za njih. Kako ja treba da postupim?  Da li mogu da se molim za njih i da dajem njihova imena da se pominju na Proskomidiji ukoliko su oni krsteni – to je inace sve sto znam o njima?

Dragi Vasilije!

59) Kako se treba odnositi prema bavljenju aerobikom, narocito u vreme posta, ako je to jedini dostupan vid sporta posle mnogo godina “oslobodjenja od fiskulture” i bolesti?

Draga Irina!

60) Da li je pogibiju u avio nesreci moguce nazvati iznenadnom smrcu? Kakav je duhovni smisao (ako postoji u hriscanstvu) “iznenadne smrti”?

                                                                                                       Olga

20.03.2000

Draga Olga!

61) Recite mi molim Vas o metodi lecenja bolesnih kao sto su ekzorcisticke molitve. Koliko mi je poznato njima ne lece svi pravoslavni svestenici. I pored svega kako sam cula taj nacin lecenja je efektivan. Sta Vi mislite o tome? Molim Vas da mi odgovorite. S postovanjem,

62) Da li biste mogli da mi odgovorite na sledeca pitanja jednog mog poznanika: kako se hriscanstvo odnosi prema transfuziji krvi (dobrovoljnom davanju krvi), a kako prema transplataciji organa? Da li po hriscanstvu postoji neka veza izmedju krvi i duse? S postovanjem,

Olga,

7.02.2000

Draga Olga!

63) Koliko su tacne informacije da je svestenstvo ne samo bilo u redovima KGB-a, vec je i ucestvovalo u gonjenjima. Kako gledate na prorokovanje da ce u poslednja vremena veci deo duhovnistva otpasti od Istine? Ne potvrdjuje li to ekumenisticki pokret?A sta je sa ucescem nasih jerarha na njima bez obzira na osudu takvih skupova od strane Vaseljenskog Sabora? Neka Vas cuva Gospod!

                                                                                            Elena,

7.02.2000

Draga Elena!

64) Ja sam pravoslavac i verujem u Gospoda Boga Isusa Hrista. Krstio sam se tek 30.07.99. godine. Pre krstenja sam bio na ispovesti. Na mom duhovnom putu je bio strasan period, kad sam upao u mrezu sekte “svest Krisne”. Bio sam vegetarijanac, bavio se mantra-meditacijom, prinosio svoju hranu kao zrtvu “Krisni”, spavao svega tri sata i  odnekle je u mene ulazila neka sila radi svega toga loseg sto sam radio! Sada ne mogu da se oslobodim lenjosti i ravnodusnosti prema svemu sto me okruzuje. Zbog toga imam veoma veliki problem – greh uninija. Sto vise zelim da ispravim svoj zivot, to sve vise i vise upadam u neuspehe. To ne bi bilo toliko strasno da se radi samo o meni! Ali zbog toga stradaju i moji bliznji (zena, roditelji, prijatelji,…).

Pred san ili u toku besanih noci osecam gorcinu i  stid pred Bogom za sve sto sam uradio ili pomislio. Ali zelim da ispravim svoj zivot. Zelim da usrecim, a ne da rastuzujem svoje bliznje. Sta da radim ? Od cega da pocnem?

Dragi Jovane!

Vi ste vec uradili ono sto je najvaznije – krstili ste se.  Od trenutka pokajanja pred Krstenjem je poceo Vas duhovni zivot. Medjutim, ispraviti se odmah i postati svet je nemoguce. Ako covek ima ranu na ruci, tu ruku treba leciti, i sto je teza rana, to je teze lecenje. Zamislite da je covek pao sa cetvrtog sprata i slomio noge. Naravno da on ne moze da hoda u prvo vreme, ali i dalje ima nadu u iscelenje. Tako je i u duhovnom zivotu: dok ste bili u sekti Vasa dusa je bila izranjavljena i slomljena prekomernim podvizima i nepravilnim duhovnim vezbanjem. Iako ste stali na spasonosni put zivota s Bogom, posledice laznog duhovnog iskustva su ostale u Vasoj dusi. Snaga za vrsenje laznih duhovnih podviga se crpi iz ljudske gordosti, naravno uz ucesce palih duhova, koji pomazu coveku da ide pogibeljnim putem. Kada se covek obraca Bogu, tada zli duhovi pokusavaju da nas ubede da je nemoguce spasti se, izazivajuci osecaje lenjosti, ravnodusnosti i uninija. Ali sa tim gresima se moze i treba boriti: najvazniji nacin borbe je – cesta ispovest i Pricesce Svetim Hristovim Tajnama. Potrebna je naravno i cvrsta vera da Vam je Gospod po Svojoj bezgranicnoj Milosti oprostio sve grehe koje ste pocinili pre tog cina. Ne treba zaboravljati na svoju celokupnu grehovnost, ali se ne treba ni smucivati ni tugovati zbog ranijih grehova. Uzrok tog smucenja je – neizivljena gordost. Veoma je vazno naci duhovnika, koji bi Vam pomagao na putu ka Bogu. U borbi sa gresima je veoma vazno citati dela Svetih Otaca, u kojima nas oni uce putu izbavljenja od strasti. Dole navodimo reci Svetog Teofana Zatvornika, koji je ziveo u proslom veku, o borbi sa uninijem, koje je po recima prepodobnog Jovana Lestvicnika, raslabljenost duse, iznemoglost uma, prenebregavanje hriscanskog podviga, klevetanje Boga kao nemilosrdnog i necovekoljubivog.

Moguce da Bog Sam to salje da bismo se naucili da se ne uzdamo u sebe. Nekada uzimamo puno na sebe i mnogo ocekujemo od svojih snaga, metoda i napora. Tada Gospod i uzima Blagodat i ostavlja coveka samog, kao da mu govori: “Pokusaj, da vidis koliko imas snage”. Sto vise covek ima prirodnih talenata tim mu je vise potrebna ova nauka. Kada postanemo svesni toga, trpecemo. To se nekada salje i kao kazna za eksploziju strasti, koje nisu osudjene i pokrivene pokajanjem.

Pisete da Vas muci tuga i dosada. Nemate nikakvih vidljivih, spoljasnjih nevolja?! To je onda neprijateljsko delo. Neprijatelj ne voli mirna srca … i zuri da ga na neki nacin pritisne i istisne iz njega slatki mir. Molite se Gospodu i Majci Bozijoj … i procice… Neprijatelj ceVas onda kusati ali bez tuge, a Vi preusmerite svoju tugu na tugu zbog greha, preduhitrite ga, ucinivsi ga oruzjem dobrog dusevnog osecaja… Zbog cega ste tuzni posle razgovora sa nekim? Od toga, sto u vreme razgovora Vasa paznja biva odvucena od Gospoda. Gospodu je to neprijatno, i On Vam to stavlja do znanja tugom. Navikavajte se da neprekidno budete sa Gospodom, bez obzira sta radite, i sve radite za Njega, trudeci se da sve uskladite prema Njegovim zapovestima. I nikada necete biti tuzni, jer cete znati da ste radili Njegova dela. Zalite se na duh uninija Gospodu i Andjelu Cuvaru i prestace. Ali sve trpite blagodusno. Takvo stanje je jedan od krstova, koje moramo nositi u nastavku zivota. Gospod ce ga ili odagnati, ili ce Vam dati blagodusnost da prebrodite takvo stanje. Osetili ste napade tuge. To je neprijateljska napast… Ona nas napada kada skrecemo sa Bozijeg puta u nasim zivotnim situacijama. Tama takvog zivota donosi tugu, strah, ocajanje. Molitva razgoni mrak, i svetlost Bozijeg promisljanja o nama nam daje da tada vidimo sve jasno… Tada dolazi smirenost duha i radost srca, cak i u najtuznijem stanju. Uninije je ili bolest, ili neprijateljsko delo. Molite se Gospodu i On ce Vas zastiti. (Sveti Teofan Zatvornik, Mudri saveti iz Visenskog zatvora, Moskva, Sretenjski manastir, 1998, str.669-670)

Dragi Jovane! Treba trpeti i ne ocajavati. Ako se budete trudili i smirivali, u dusu ce uci Boziji mir, tisina i radost. Neka Vas Gospod ukrepi i utesi.

65) Zelela bih da dobijem odgovore na sledeca pitanja: da li adske muke imaju ociscujuci karakter, da li one imaju kraja,i  da li ce one biti za telo kao i za dusu (psihicka mucenja)? Stvar je u tome sto je sveti Grigorije Niski upravo ovako shvatao cilj, vreme i karakter adskih muka (“Eshatologija sv.Grigorija Niskog”). Mozda je to samo misljenje tog Svetitelja? Da li postoji neko opste  misljenje?

Ne, adske muke nemaju ociscujuci karakter. U adu su samo oni koji su to zeleli. Oni koji ne zele ociscenje, oni “koji vise zavoljese tamu nego svjetlost; jer njihova dela bijahu zla” (Jn.3, 19). Zavrsivsi svoje zemaljsko postojanje, covek vidi Hrista, takvim kakav On jeste, i poznaje sebe takvim kakav je on. Ugledati svoju zaslepljenu “po liku Bozijem stvorenu lepotu” sada kao ruznu i oskvrnjenu sopstvenim zivotom je strasno bolno. Kako je coveka u ovom zivotu sramota da gleda u oci tome, koga je izdao, prevario, pokrao, tajno izneverio, tako gresnika ocekuje hiljadu puta veca sramota pri susretu sa Hristom. “I carevi zemaljski i velikasi i vojvode i bogatasi i silni i svaki rob i slobodnjak sakrise se u pecine i stijene gorske; i govorahu gorama i stijenama: padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga sto sjedi na prijestolu” (Otrkr.6,15-16). Svuda prisutni Gospod lisava takve ljude Svog prisustva, i oni ostaju u mraku kao u rogu – van Boga, u adu u kojem neprekidno stradaju, sto je prirodno stanje bica, koje je odbacilo Boga.

2.    Telesne muke

 Na dan opsteg Vaskrsenja svaki covek ce ponovo postati jedinstven – dusa ce se sjediniti sa telom. “Ni dusa, ni telo odvojeni ne cine coveka, vec se njihovo jedinstvo naziva covekom” (Sv.muc.Justin). I takav ceo covek daje odgovor za to sta je uradio sa svojom dusom i sa svojim telom. Telesne muke zaista postoje (“bolje ti je bez ruke u zivot uci, negoli s obje ruke otici u pakao, u oganj neugasivi, gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi” (Mk.9,43-44) i predstavlja prirodnu posledicu ontoloskog jedinstva coveka – covek sjednijuje u sebi mir duhovni i mir materijalni. Ako i ovde kazemo da ga je “zavist isusila”, ili “ona vene zbog toga sto je ne vole”, to oseca telo coveka cija dusa je u potpunosti lisena Ljubavi.

Na kraju ovog sveta ce i vreme stati: “I Andjeo kojega vidjeh gdje stoji na moru i na zemlji, podize svoju desnu ruku prema nebu i zakle se Onim koji zivi u vjekove vjekova, Koji sazda nebo i sto je na njemu, i zemlju i sto je na njoj, i more i sto je u njemu, da vremena vise biti nece” (Otkr.10,5). U Carstvu Nebeskom ce nastupiti vecnost koju cemo precutati. U adu nece nastupiti vecnost, i nece ostati vreme koje je Gospod stvorio u prvi dan tog sveta. Za one koji se nalaze u tom stanju vreme ce biti beskonacno razvuceno, i u njemu ce se ponavljati jedno te isto, nemajuci kraja ni mogucnosti da se zavrsi: “Ja sam – pocetak i kraj” (Otkr.1,6), kaze Spasitelj. Van Njega se nista ne moze ni uraditi, ni zavrsiti. Na zemlji je to stanje poznato gresnicima, koji neprekidno odlazu svoje pokajanje.

Razni ljudi na razne nacine shvataju neke misli velikog Svetitelja, pa je zbog toga bolje ako biste potrazili radove samog Svetog Grigorija. Ako se ima u vidu Origenova misao o apokatastazisu, onda se njeni tragovi mogu traziti u knjigama Svetog Grigorija Niskog, ali treba shvatati da se u to vreme samo izgradjivalo misljenje Pravoslavne Crkve po tom pitanju. Kasnije, na V Vaseljenskom Saboru taj deo Origenovog ucenja je bio proglasen za jeres.

66) Sta oznacavaju reci: “HRISTOS SE UVEK RADJA I UVEK VASKRSAVA”?

                                                                                                  Maksim,7.01.2000

Dragi Maksime,

Reci, za koje pitate se mogu tumaciti na razne nacine. Nas Gospod Isus Hristos ima dve prirode – bozansku i ljudsku, pa saglasno tome ima dva rodjenja: predvecno i neizreceno, tajno, kao Bog, i istorijsko, kao covek rodjen pre 2000 godina. Agnec Boziji je takodje jednom u istoriji covecanstva bio raspet na Krstu za grehe celog sveta. Pored toga, treba uvek imati na umu to da kada govorimo o Bogu, ljudska shvatanja i kategorije se ne mogu u potpunosti primeniti zbog svoje ogranicenosti. Tako, govoreci o rodjenju Boga Reci i Bogocoveka bilo bi neistinito ograniciti se samo na ova dva dogadjaja. Hristovo Rodjenje, pa samim tim iako zemaljsko, je isto kao i Njegova smrt na Krstu i zatim Vaskrsenje koje sledi za njim, jer ga je nemoguce uvrstiti u vremenske okvire jer se oni i dalje desavaju i kao da su uvek prisutni u vecnosti jer za Boga nema proslosti, sadasnjosti i buducnosti. To saprisustvo u vecnosti dogadjaja iz ovozemaljskog zivota Spasitelja nalazi svoj eho u crkvenoj praksi u takozvanom godisnjem ciklusu Bogosluzenja, kada jednom godisnje cela Crkva i svaki njen clan posebno slave i postaju svedoci jevandjeljskih dogadjaja, sjedinjujuci se preko Blagodati koju kroz njih Bog daruje.

Za svakog coveka, i svakog hriscanina je narocito vazno upravo to licno prisajedinjenje toj spasonosnoj blagodati, bez koje je nemoguce uci u Carstvo Bozije. To primanje Bozanske Blagodati se uvek desava naprimer u Tajni Krstenja, kada se u coveku, koji do tog trenutka nije znao za Hrista, radja Hristos Koji radja coveka za novi zivot, za Carstvo Bozije. Istovremeno covek koji cini greh, svaki put raspinje Hrista. To ucesce u najvecem i najstrasnijem prestupu u ljudskoj istoriji se desava na sledeci nacin: Hristos je poneo na Krstu grehe celog sveta, sto znaci i svaki konkretan greh, svakog coveka. Neretko covek, u cijem se srcu vec rodio Hristos i koji se udostojio Tajne Svetog Krstenja, ponovo Ga raspinje u sebi svojim gresima i postaje dvostruko kriv za smrt Gospodnju, i samo po neizrecivom covekoljublju naseg Gospoda cesto se ponovo udostojava rodjenja, ili obnovljenja Hrista u svojoj dusi kroz pokajanje. Hristovo rodjenje i smrt se desavaju svaki put i pri sluzenju Bozanstvene Liturgije. Svaki put se u vreme Liturgije za nas radja i umire Gospod, darujuci nam, po velikoj Svojoj Milosti, da se tesno sjedinimo s Njim u Tajni Svetog Pricesca. Kroz tu Tajnu se svaki hriscanin neposredno i stvarno sjedinjuje sa strasnom zrtvom, koju je Gospod prineo na Golgoti za sve ljude istorijski samo jednom. I ta Tajna ce se po obecanju Bozijem vrsiti na zemlji sve do Strasnog Suda, kada ce Spasitelj doci u ovaj svet po drugi put, da bi svakome dao prema delima njegovim.

S postovanjem svoj braci u Hristu, brat Mihail

 Jevandjelje kaze da “ako se neko ne rodi od vode i Duha, ne moze uci u Carstvo Bozije” (Jn.3,5) pa ako mi ne krstimo bebu, onda sprecavamo njen ulazak u Carstvo Bozije, a Gospod je rekao: “Pustite dijecu, i ne branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo Nebesko” (Mt.19,14). Takodje je apostol Petar u Apostolskim Delima posle reci koje ste Vi Mihailo naveli, rekao: “I da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprostenje grijehova; I primicete Dar Svetog Duha, jer obecanje je za vas i za djecu vasu” (Dela 2,38-39,41). I na drugim mestima u Delima mi srecemo da su se ljudi krstili zajedno sa svojim domom (Dela 16,15; 16,33), sto znaci i sa svojom decom jer takve kuce skoro retko a da nemaju potomstvo. Pored toga, apostol Pavle kaze da je krstenje zauzelo mesto obrezanja (Kol.2,11-12), a obrezanje beba se vrsilo osmog dana posle rodjenja (Post.17,11-12).

2. Zasto se ljudima govori neistinito da posle se iznenadne smrti coveka koji se nije pomirio sa Bogom moze moliti za oprostaj njegovih grehova, citati razni kanoni, paliti svece itd, i da Bog posle toga moze da mu oprosti. Zar Bog ne daje jasan odgobor na to “Covek jednom umire, a zatim dolazi sud”. Ja mislim da mi ne mozemo nista uraditi za umrlog, i ostaje nam samo da se uzdamo i nadamo na pravednost Bozijeg Suda.

Apostol Jakov nam zapoveda da se molimo jedni za druge (Jak.5,16), i apostol Pavle moli da se molimo za sve ljude (1 Tim.2,1;sr.Ef.6,18-19). Svi verujuci cine jedno telo – Crkvu, cija je Glava Hristos (Ef.1,23;Kol.1,18). Njih u jedno telo sjedinjuje ljubav koja nikad ne prestaje (1Kor.13,8). Zivi i mrtvi, kao clanovi jednog Tela Hristovog treba da medjusobno saosecaju jedni sa drugima: “Strada li jedan clan, stradaju sa njim i svi ostali” (1Kor.12,26). I zato treba da se molimo za bliznje i onda dok jos zive na zemlji, i onda kada su kroz smrt presli u drugi svet, “jer ako zivimo, -kaze apostol Pavle,- Gospodu zivimo; ako li umiremo, Gospodu umiremo. Dakle, i kad zivimo i kad umiremo, Gospodnji smo.” (Rim.14,8), u umrli kao i zivi su za Boga svi zivi, jer  “Bog nije Bog mrtvih, nego zivih; jer su Njemu svi zivi” (Lk.20,38).

U Novom Zavetu Gospod obecava Svojim apostolima da ce ih proslaviti (Jn.17,22) i da ce opstiti sa Njim na Nebu (Jn.14,23), kao sa Svojim prijateljima (Jn.15,14-15). Jovanu Bogoslovu je bilo pokazano u Otkrovenju da sveti na Nebu zaista stoje pred Prestolom Bozijim kao proslavljeni (Otkr.gl.4): On ih proslavlja opstenjem sa Sobom, oblacenjem u belu odecu i uvencanjem zlatnim vencima. Ali ako Bog proslavlja svete na Nebu, tim pre treba mi da ih proslavljamo na zemlji, kao sto su se u Starom Zavetu proslavljali Heruvimi, kao sto se u Novom zavetu poceo proslavljati Sin Boziji, to jest samim tim i njihovim naslikanim likovima na ikonama.

4. Kako se Pravoslavna Crkva odnosi prema spasenju – po blagodati ili po zakonu?

 Govoreci o tome da je doslo vreme kada ce se istinski poklonici klanjati Bogu u duhu i istini (Jn.4,21-24), Spasitelj uopste ne zamenjuje obrede i spoljasnje svestene cinove, iz kojih se sastoji Bogosluzenje. Apostol poziva na proslavljanje Boga i telom i duhom, jer su Boziji (1Kor.6,20). “Molim vas dakle braco radi milosti Bozije, da date tjelesa svoja u zrtvu zivu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno bogosluzenje” (Rim.12,1). Sam Spasitelj je svoje unutrasnje bogopostovanje izrazavao i u spoljasnjim delima: hvalio je Boga u psalmima, isao na poklonjenje u Jerusalim, priklanjao kolena za vreme molitve, upravljao pogled ka nebu, spusato lice ka zemlji (Lk. 3,21; 6,12; 9,28,29; Jn. 2,13-16; 5, 1,14; 7, 10; Мt. 26,39; Lk. 22, 41-44; Jn. 17, 1). Sveti Apostoli su povinujuci se Spasiteljevom primeru, molili ne samo unutrasnjom molitvom, vec i spoljnom (Dela. 1, 14; 2, 42,46-47; 20, 36 itd), vrsili Tajne (lomili hleb tj. vrsili Evharistiju – Dela 2,42,20,7; pomazivali jelejem –Jak.5,14,15), ustanovljavali osnove spoljasnjeg crkvenog poretka i obrednog dela Bogosluzenja i svojim naslednicima dali vlast da “dovrse nedovrseno” (Tit.1,5), pa samim tim da vrse crkvene obrede kako bi u Crkvi sve bilo blagoobrazno i uredno (1Kor.14,40).

67) Zdravo!

Imam divnu porodicu: muza i dvoje odrasle dece (20 i 17 godina). Muz i ja smo se vencali pre 4 godine (u braku smo vec 21 godinu), ali muz ne ide u Crkvu iako sa zadovoljstvom sa mnom putuje po Svetim mestima (naprimer ovog leta smo plovili oko Atona). Mi smo veoma slozna porodica, sve svoje slobodno vreme provodimo zajedno. I preda mnom je neprekidno izbor: otici neradnim danom ujutru u vikendicu ili u Crkvu? (poslednje izaziva nerazumevanje, a samim tim i uvredu; pa je ceo dan onda pokvaren). Kako da pravilno postupim? A imam i jos jedan problem: u nasoj Crkvi se ne moze ranije saznati ko ce od svestenika ispovedati. Zbog toga se cesto ispovedam kod raznih svestenika, na osnovu cega mozete da zakljucite da nemam duhovnika. A imam toliko mnogo pitanja koja ne postavim na ispoveti. I iz nekog razloga se desilo tako da i svi ljudi na poslu koji me okruzuju u Crkvu prakticno i ne idu, postovi se ne postuju, pa je i meni u takvom okruzenju lakse opravdati svoje ponasanje.

S velikim postovanjem, Natalija

Draga Natasa!

Naravno, sve Vase probleme je bolje resavati sa duhovnikom. Veoma mi je tesko da Vam odgovorim ne poznajuci Vas i Vaseg muza. Mozda treba neko vreme da se strpite, da malo redje idete u Crkvu, dok muz ne ojaca u veri i tada mozete da idete zajedno. A mozda opet suprotno treba da idete u Crkvu svake nedelje, da se usrdno molite za muza, i da on videci Vasu revnosnu ljubav prema Bogu podje za Vama. Sta ce mu vise pomoci na njegovom putu ka Bogu: da li to sto cete Vi ostajati sa njim u nedelju, ili to sto cete odlaziti u Crkvu pa ce on hteo-ne hteo, voleci Vas i ne zeleci da ostane sam poci sa Vama? U svakom slucaju treba misliti pre svega o spasenju duse Vaseg muza.

Ali ne treba prenebregavati ni svoje duhovno napredovanje. Mozete li Vi retko posecujuci Crkvu da ocuvate blagodatno opstenje sa Bogom u kucnoj molitvi? Brinuci o spasenju muza da ne poginete i Vi sami? Nece li kod Vas ohladneti vera i ljubav prema Bogu? Zaista na Vase pitanje se ne moze odgovoriti jednoznacno: "idite u Crkvu svake nedelje" ili "ne idite nedeljom". Svaki put treba razmotriti koliko je Vama to potrebno i koliko to utice na odnos Vaseg muza prema Crkvi. Ako propustite sluzbu u nedelju onda obavezno treba da odete radnim danom.

Ponavljam jos jednom: slicna pitanja je najbolje resavati sa duhovnikom. Cak i ako se u rasporedu sluzba ne navodi ko ce i kada od svestenika ispovedati u Vasoj Crkvi, mozete da upitate svestenika koga smatrate duhovnikom: "Oce, kada sledeci put mogu da se kod Vas ispovedim?" Ako dodjete na ispovest, a nema vaseg svestenika, onda mozete da odlozite ispovest ili da se kratko ispovedite kod drugog svestenika, a potom da se podrobno pokajete duhovniku.

Ako svestenik koji Vam se cini da moze da bude Vas duhovnik izbegava razgovor s Vama, ne kaze Vam kad mozete da se ispovedite - onda trazite drugog duhovnika mozda cak i u drugoj Crkvi.

Ne treba odmah pitati svestenika da Vam bude duhovnik. Duhovni odnosi se vremenom uspostavljaju. Vasa zelja da imate ovog ili onog svestenika za duhovnika treba da bude vremenom ispitana i proverena kroz opstenje s njim.

Dobro je kada je duhovnik strog. Savetujem Vam da procitate knjigu koju je nedavno izdalo Sestrinstvo u cast Sv. Prmc. Jelisavete "O duhovnom ocu".

S ljubavlju u Hristu,

prot.A.Satov

68) Zdravo, oce!

Bicu Vam veoma zahvalna ako mozete da mi pomognete da resim veoma tesko pitanje. Smatram se pravoslvcem i tek pocinjem da se ocrkovljavam. Koliko mi je poznato pravoslavni covek treba da se prekrsti pre jela (posle molitve), a takodje i kada prolazi pored pravoslavne Crkve. Trudim se da to postujem, sto veoma tesko prihvataju moji roditelji za koje je sve to neprimereno i strasno. Narocito tesko to prihvata moj otac koji smatra da mi se desilo nesto lose tj. da sam pod nekim cudnim uticajem i da Crkva pokusava da me "izradi i eksploatise" za sopstvene ciljeve. Moji roditelji su daleko od vere i moji pokusaji da razgovaram s njima o Pravoslavlju dosad nisu imali nekog posebnog uspeha. Moj otac tesko prezivljava to da ja vise verujem drugim ljudima tj "popovima"a ne njemu. I vec nekoliko puta je izmedju nas dolazilo do ozbiljnih konflikata po pitanju spoljasnje projave vere - osenjivanja krsnim znakom, jer otac smatra da se posebno u prisustvu stranih ljudi to ne sme raditi i cesto me moli da to ne radim naprimer na poslovnim ruckovima (ja radim kod oca). Ja shvatam da je unutrasnje hriscanstvo mnogo vaznije od spoljasnjeg, ali zar osenjivanje krsnim znakom u odredjenim slucajevima nije moja obaveza?? Ja ne smatram da treba na taj nacin da skrivam svoju veru, a istovremeno ne zelim da se moji roditelji ljute i plase, i ja cu biti srecan ako i oni pridju veri. Oce sta da radim? U kojoj meri treba da ispunjavam to sto oni traze od mene - da ne pokazujem veru spoljasnjim nacinom? Da li je to odstupanje od hriscanskog nacina zivota? U kojoj meri treba da slusam roditelje, ako oni od mene zahtevaju nesto sto se kosi sa jevandjeljskim zapovestima? Pored toga, bicu Vam zahvalan ako mi detaljnije objasnite kako treba da se krstim u Crkvi i da li to treba raditi u svakom slucaju. Unapred Vam zahvaljujem za pomoc.

Pavle, Nemacka

07.10.2000

Dragi Pasa!

Svaki hriscanin je prizvan na ispovedanje vere, a na propoved je malo njih prizvano. Osenjivanje krsnim znakom na ulici ili pred neverujucim ljudima na rucku vise lici na ovo drugo. Znao sam jednu pravednicu, koja se cak nije javno ni molila ni krstila, ako je jela sa neverujucim ili necrkvenim gostima. Ako Vase ponasanje izaziva nezadovoljstvo Vasih roditelja, bolje je da ih ne ogorcavate. Ali naravno ne mozete u svemu slusati necrkvene roditelje. Ako Vam oni zabranjuju da idete u Crkvu, mole da skinete naprsni krst, da na Veliki Petak idete u pozoriste, nastojeci da naruse zapovesti - ne treba ih slusati. Za roditelje se treba usrdno moliti nastojeci ih privesti k veri s ljubavlju. Veoma je tesko konkretno reci ne poznajuci Vas ni Vase roditelje sta odista treba da radite a sta ne, u cemu da nadjete kompromis, a u cemu da nimalo ne popustite. Molite Gospoda naseg Isusa Hrista da Vas umudri da znate kako da se ponasate u ovom ili onom slucaju. 

S ljubavlju u Hristu,

prot.A.Satov

http://www.vstrecha.glasnet.ru/answers/2000/answ2000.htm