|
103) Postovani oce Arkadije! 13 stih 2 glave prve saborne Poslanice apostola Jakova glasi: “Jer ce onome biti sud bez
milosti koji ne cini milosti; a milost slavi pobjedu nad sudom”. Da li se to odnosi i na ljudski sud ili se ovde radi samo o Sudu Bozijem? Kako shvatiti da milost slavi
pobedu nad sudom? Zar sud ne treba da bude nepristrasan i pravedan. Treba li sudija da odluci o licnim motivima milosrdja, kada se jevandjeljske zapovesti nisu u skladu sa
ljudskim zakonima? Hvala za Vase vreme i razumevanje.
Vladimir,
25.06.2002 Dragi Vladimire! 13 stih 2 glave poslanice apostola Jakova govori o tome, da ukoliko se
covek trudi da bude milostiv, onda moze da se nada milosti Bozijoj. Ako je on surov i nemilosrdan, onda ga ocekuje strasni Sud Boziji. Sudija moze i treba da bude milostiv
prema onome kome treba da sudi po svojoj duznosti. Ali ta milost ne treba da narusava zakon. Sud treba da pomaze ispravljanje coveka. Previse storg i surov prigovor moze
podstaci na vece zlo, dok neopravdano mek prigovor moze nekoga iskvariti i uveriti u nepostojanje kazne. Tezak je posao biti sudija! Veoma tezak! Ne bi se pozavidelo tome ko
se bavi tim poslom! Koliko mudrosti je potrebno da prigovor ne uveca vec umanji zlo! Ukoliko se jevandjeljske zapovesti razlikuju od ljudskih zakona (ja ne poznajem pravo),
onda sudija bolje da ostavi svoj posao. Ne sme se postupati protiv savesti i protiv Hristovih zapovesti. Neke savremene profesije su povezane sa teskim gresima i hriscani se
ne mogu uvek ukloniti od greha, baveci se ovim ili onim poslom. Moze se biti lekar ginekolog, ali ni u kom slucaju ne ucestvovati u abortusima; ne sme se raditi u kucama
zabave niti ucestvovati u pravljenju i distribuciji pornografije. Oprostite, ponavljam da lose poznajem pravne kodekse i ne mogu da kazem da li su ljudski zakoni u skladu sa
jevandjeljskim zapovestima. Pravoslavni covek koji veruje u Hrista i pritom je sudija treba sam po savesti beskompromisno da resi to pitanje za sebe. Konkretni slucajevi se
mogu razmatrati sa duhovnikom. 104) Ocekujemo dete i zelimo da ga vaspitamo u pravoslavnoj veri. 1) Ja mislim da davanje imena, krstenje, i ocrkovljenje treba da budu odvojeni. Ako je to
tako, kojim redom i u koje vreme treba to sve da ucinimo posle rodjenja malisana? 2) Ako ne gresim, u slucaju da je zivot deteta u opasnosti, njega moze da krsti i mirjanin. Sta je za to potrebno, i sta i kojim redom
treba raditi?
Aleksandar,
19.06.2002 Dragi Aleksandre! 1) Prema trebniku se davanje imena vrsi osmog dana posle rodjenja
deteta, a ocrkovljenje cetrdesetog. U trebniku nije ustanovljen fiksni dan za krstenje. U nase vreme, kada na jednog svestenika dolazi mnogo veci broj vernika nego ranije,
svestenik nema fizicki mogucnosti da odvojeno izvrsi davanje imena, krstenje i ocrkovljenje. I zato se sve te svestene radnje vrse istovremeno posle cetrdesetog dana. 2) Ne bih zeleo da javno na Internetu pricam o vrsenju Tajne Krstenja od strane mirjana. Potrudicu se da Vam odgovorim licno na to pitanje. 105) Na stranici gde se govori o misionarskom radu vase zajednice se nalaze fotografije na
kojima su ljudi sa gitarom. Cak i u svetskim pesmama postoje hriscanski motivi – stradanja, vernosti, ljubavi prema bliznjem, ali nije uvek u tim pesmama sve dobro. Molim
za vase svete molitve.
Vladimir,
01.11.2001 Dragi Vladimire! Danas postoji veoma strogo pitanje mogucnosti postojanja neceg
zajednickog izmedju Crkve i savremene kulture, rok-kulture. Po tom pitanju postoje dve krajnosti. Cesto predstavnici Crkve govore o tome da je stvaralastvo rok-muzicara –
satansko delo. Postoji i druga strana. Naprimer, u javnost je izasla brosura jeromonaha Sergeja, u kojoj je on sklon opravdavanju ponasanja skoro svih rok-izvodjaca, cak i
onih kao sto je Ozi Ozborn. Cini se da za svakog coveka postoji unutrsanja mera odnosa prema svetskoj umetnosti. Neko dolazi u Crkvu posle “Brace Karamazovih” od
Dostojevskog, a neko drugi posle rok-opere “Isus Hristos super zvezda” Lojda Vebera, jedni pocinju da misle o smislu i cilju zivota osetivsi bezizlaznost i apatiju Majka
Naumenka, drugi u recima “Dodji k meni” vide nesto svetlo. Meni licno se cini, da Gospod prema covekovoj meri salje odredjena duhovna i dusevna prezivljavanja. Putevi
Gospodnji su neispitljivi, i ko moze znati sta za mladog coveka ima najvecu duhovnu vrednost? Iako to naravno ne znaci da se mirno moze odnositi prema ovim ili onim projavama
u simbolici, pesmama, ponasanju itd. koji su protivni hriscanskom ucenju. Ako se govori o konkretnim izvodjacima onda nema nijednog cije se ponasanje na sceni moze smatrati
moralnim. Rok je muzika protesta. Protesta protiv gusenja slobode (narocito pre 90-ih), protiv bezduhovnosti.
S postovanjem,
Oltarnik Ivan Zaharov 106) Molim za oprostaj za neku nestrpljivost po pitanju dozvole crkvenog braka sa
neverujucim covekom, ali stvar je u tome da mi je to pitanje vazno u svetlosti sadasnjih i buducih dogadjaja i za moj licni zivot. Zato ne mogu a da Vas ne zamolim da mi
nesto razjasnite kako ne bih zbog neznanja i nepromisljenosti unistila svoj i tudji zivot. Jasno mi je da Crkva dozvoljava brak samo sa krstenim covekom, a ne sa ateistom ili
sa inovercem (jer je zena koja je pricala o svom braku spomenula da njen muz nije okoreli ateista, jer su oni krstili decu i pritom joj ne smeta u veri, ni vaspitanju dece u
veri). Sto se tice braka verujuceg sa neverujucim, nikako mi nije jasno sta znaci neverujuci, ne ateista vec prosto krsteni covek koji ne misli o Bogu. Ne znam otkad datira
ta zabrana od strane Crkve za takav brak, jer pre revolucije, kada je Crkva bila zvanicno priznata, svi su bili krsteni iako vecina nije mislila o Bogu, kao i danas, ali niko
nije pitao za stepen vere mladozenje ili neveste pre sklapanja braka. Od tada se pojavio neki novi zakon Crkve, koji kontrolise stepen vere, postovanje postova, regularnost
posete Crkve i upraznjavanja molitve onih koji stupaju u brak? Ili se radi prosto o tome da Vi, oslanjajuci se na svoje iskustvo i znanje ne savetujete sklapanje slicnih
brakova? U cemu je onda greh? S postovanjem, Varvara,
22.05.2002 Draga Varvara! Pravilo, koje zabranjuje pravoslavnom hriscaninu da stupi u brak sa neverujucim covekom postoji
od davnina. Ako je covek krsten, i nije ateista, i pritom nece zabranjivati svojoj buducoj supruzi da postuje crkvena pravila i zapovesti, nece joj smetati da vaspitava decu
u veri – onda je takav brak dozvoljen, ali je neophodno i vencanje. Ocrkovljenost coveka odredjuje to koliko puta se on ispoveda i pricescuje. Da bi brak bio srecan,
potrebno je postovanje nekih uslova, od kojih su najvazniji: -
blagoslov duhovnika i roditelja, -
dugo poznanstvo pre braka; -
nedozvoljenost necelomudrenih odnosa pre braka; -
saglasnost u glavnom interesovanju i druga zajednicka interesovanja. A najvazniji uslov srecnog braka je stupanje u njega po Volji Bozijoj. S postovanjem, Prot. Arkadije Satov 107) Pomozite mi molim Vas da razjasnim svoje sumnje. Car David je u svojem 50
psalmu rekao: “Gle, u bezzakonju rodih se, i u grijehu zatrudnje mati moja mnome”. Posto je 50 psalm deo jutarnjih molitvi, ja se sa tim pitanjem susrecem svakodnevno. 1) Da li je zacece deteta uvek greh? Ako nije, kakve okolnosti su podstakle
Cara Davida da sopstveno zacece smatra bezzakonim? 2) Zasto se rodjenje deteta smatra grehom? Mozda se u vidu ima “necsitota” porodilje,a
ne greh rodjenja? Zasto je odnos prema radjanju kao necemu “necistom” zadrzano u hriscanstvu? Zar Isus Hristos nije umro za iskupljenje svih grehova koje su ljudi ucinili
od Adama do kraja sveta? 3) Da li je za vencane supruznike zacece i rodjenje deteta takodje greh kao i
za nevencane? Moze li postojati greh “u vecoj ili manjoj meri”? 4) Koliko ja znam Davidovi psalmi su kanonski priznati od strane Crkve. Odlomci iz psalama
su ukljuceni u mnoge pravoslavne molitve. Da li se izmenilo shvatanje tekstova psalmova u vreme Cara Davida, u judejskoj sredini i u Pravoslavlju? Da li biste mogli da date
poredjenje (kratko) tumacenja datog odlomka iz 50 psalma u pravoslavnom i judaistickom shvatanju?
Vladimir,
20.05.2002 Oprostite, dragi Volodja sto nemam dovoljno vremena da podrobno
odgovorim na sva Vasa pitanja. Zacece i uopste radjanje coveka je nazalost povezano sa grehovnom strascu i telesnom necistotom, i zbog toga se u psalmu zacece i rodjenje
povezuju sa bezzakonjem i gresima. Ali, naravno rodjenje deteta se ne smatra grehom, kao i zacece od pravednih roditelja. Crkva slavi i zacece Svetog Proroka i Pretece Jovana
i zacece Presvete Bogorodice. Bez obzira sto smo mi Hristom iskupljeni od greha “necistota” ostaje u nama ukoliko se mi ne saraspnenmo sa Hristom i ukoliko se ne izbavimo
od strasti. Cistota i necistota zaceca i rodjenja zavise od grehovnosti roditelja. Oprostite ali ja ne mogu da dam uporedno objasnjenje stihova iz 50 psalma koje ste Vi
naveli zbog neznanja, a nemam vremena da trazim tumacenja i da ih uporedjujem nazalost, iako bi to naravno bilo interesantno. Mislim da su Vasa pitanja veoma aktuelna u vezi
sa obostranim interesovanjem za odnose polova u nase vreme i opsteprihvacenim nevernim hvatanjem sustine tih odnosa. Oprostite za kratak odgovor. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 108) Oce, odnedavno sam u Pravoslavnoj Crkvi i zeleo bih da Vas pitam koliko cesto je
najbolje uzimati Sveto Pricesce i u vezi sa tim koliko dana treba postiti pre toga.
Aleksej,
13.05.2002. Dragi Aleksej! Prvi hriscani su se svaki dan pricescivali Svetim Tajnama. Zbog
ohladnelosti ljubavi hriscana prema Bogu ugasnula je zelja za cesto pricescivanje. U XIX veku u Rusiji se vecina pravoslavnih hriscana pricescivala jednom godisnje u toku
Velikog Posta. Revnosni hriscani su se pricescivali 4 puta godisnje i samo mali broj se cesce pricescivao. Zaboravljanje smisla Liturgije, koja se sluzi radi pricesnika, je
bio znak obamiranja Rusa, ohladjenja u veri. Sredinom XIX veka na cesto Pricesce je svojim primerom i svojom propovedi poceo da priziva Sveti pravedni Jovan Kronstatski, ali
su se pravoslavni Rusi vecinom pricescivali samo u toku teskih iskusenja Crkve, posle oktobarskog prevrata u godinama gradjanskog rata nevidjenog po razmerama i surovosti
gonjenja na Crkvu. U nase vreme vecina redovnih vernika u pravoslavnim Crkvama u Moskvi se ne pricescuje redje od jednom u dve nedelje. Teznju za cesto pricescivanje (naravno
sjedinjena sa svesnoscu o svojoj nedostojnosti) treba da podgreva u sebi svaki pravoslavni hriscanin. Sto redje covek pristupa Svetim Tajnama to stroziji i duzi treba da bude
post pred Pricesce. Post se odredjuje u zavisnosti od duhovnog stepena coveka, vremena njegovog boravka u Crkvi, telesnog zdravlja i drugih okolnosti njegovog zivota. Neki
duhovnici razresavaju onim ljudima koji strogo postuju sve Crkvom ustanovljene postove da se samo jedan dan pred Pricesce uzdrzavaju od masne hrane. Neko posti od jednog do
tri dana (ali ako covek zivi u svetu i ako se pricescuje jednom u dve nedelje, trodnevni post ce za njega biti naporan). U manastirima je ustanovljen stroziji post za one
koji se spremaju da pristupe Svetim Tajnama. Vama dragi Aleksej kao pocetniku bi bilo najbolje da nadjete iskusnog duhovnika i da u savetu sa njim odredite regularnost
pricescivanja, stepen i duzinu posta prilikom pripreme za njega. Zelim Vam da od sveg srca zavolite Bozanstvenu Liturgiju i da se cesto i neosudjeno pricescujete Svetim
Hristovim Tajnama, preobrazavajuci se dusom i telom, teseci se i ukrepljujuci se kako biste isli krsnim spasonosnim putem u Carstvo Vecne Ljubavi! Hristos Vaskrse! S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 109) Vec sam mnogo godina u vencanom braku, ali sam tek nedavno shvatio sopstvenu
neodgovornost koju sam pokazao pred Bogom, unistavajuci sopstevnim rukama Bogom blagosloveni savez muza i zene. Dozvolio sam sebi greh, kojim sam oskvrnio svetost braka.
Rastali smo se pre tri godine (ali se nismo razveli). Moje pitanje je sledece(oprostite ako postavljam pitanja zbog neznanja nekih istina koje otkrivaju smisao i znacenje
pravoslavnog braka): 1) Da li je obaveza jereja i protojereja da stavljajuci krune na glave onih
koji se vencavaju, upoznaju te glave o Tajni koja se nad njima vrsi? Da li svestenik koji vencava parove odgovara pred Bogom i pred ljudima za valjanost te pripreme?
Da li on treba da proveri i svest mlade i mladozenje o odgovornosti svog izbora? 2) Da li smatrate nepravilnim to sto ljude vencavaju ne upitavsi ih ni za
jednu molitvu, ne objasnivsi im ni dogmate vere, ni zapovesti, cak se ni ne ispovedivsi? 3) Da li je svestenik duzan da uzme na sebe breme (na sta podseca epitrahilj)
da otpocetka nauci ljude da upravljaju brodom (porodicom), kako ne bi potonuo (da se spasu), a zatim da ih pusti na plivanje (zajednicki zivot)? 4) Pre dobijanja dozvole za voznju automobila, broda ili aviona covek treba da dokaze svoje
znanje. Ne treba li svestenik da bude sto puta zahtevniji? Ne treba li svestenik, osetivsi potrebu i cutanje srca za usmenim odgovorima ljudi koji se vencavaju, odbiti bilo
kakav novac, ali ne sagresivsi pred svojom savescu, pred ljudima, pred Bogom, ne dajuci vencane vence onima koji nisu spremni da ih prime? Ko ce odgovarati za krah takvog
braka? Ko ce biti kriv za pogibiju ovaca koje ne idu putem spasenja? 5) Da li je svestenik duzan, pre nego sto venca dvoje ljudi, da se pobrine o
ocrkovljenju buducih supruga, na primer da ih zamoli da u toku 6 meseci jednom nedeljno posecuju Crkvu, i da u krajnjoj meri ispunjavaju jutarnje i vecernje pravilo, da
procitaju Jevandjelje, knjige o pravoslavnom braku, da se ispovede i da se posto se pripreme, priceste? 6) Nije li pravilnije da ukoliko videci nespremnost mlade i mladozenje da stupe u “jedino
vencani crkveni brak”, ne videci u njima veru, otkaze njihovo vencanje? 7) Kako Vi ocenjujete tu lskocu stupanja u crkveni brak?
Vlad, 15.05.2002. Dragi Vlad! Naravno, svestenik treba pre vencanja da objasni onima koji stupaju u brak sta to znaci za
njih. Naravno, ne smeju se vencavati neverujuci ljudi. One koji stupaju u brak treba posavetovati da se ispovede pre vencanja i priceste Svetim Tajnama. Nazalost svestenici
to ne rade uvek. Nekad zbog nedostatka vremena, nekad zbog formalnog odnosa prema svom sluzenju, a nekada zbog toga sto mladenci ne zele nista da slusaju i vredjaju se ako im
se savetuje da odloze vencanje kako bi se bolje pripremili za njega. Saosecam sa Vama u Vasoj nesreci, ali bih Vam savetovao da ne prebacujete krivicu na svestenika koji Vas
je vencao, vec da se kajete za svoje grehe, da molite milost od Boga kao i za ocrkovljenje Vase supruge. Neka Vam Gospod pomogne da nadjete mir u dusi i u odnosima sa Vasom
suprugom! S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
110) Zdravo! Budite tako dobri pa mi recite kakav treba da bude post trudnica i dojilja?
Citajuci pravoslavnu literaturu susrela sam se sa velikim brojem razlicitih “saveta”, ali se svi zavrsacvaju frazom da sve promene i olaksice treba da budu “u dogovoru
sa duhovnikom”. Kakvo je Vase misljenje o tome i sta Vi savetujete trudnicama i dojiljama za jednodnevne, a najvaznije za visednevne postove? Unapred srdacno zahvaljujem za
odgovor. Spasi Gospode!
Elena,
15.05.2002 Draga Elena! Sa duhovnikom se treba savetovati da bi se izbegla samovolja u odredjivanju mere posta.
Samovolja moze odvesti u dve opasne krajnosti: prenebregavanju posta zbog slastoljublja i neuzdrzanju ili neumerenom postu zbog gordosti, sujete i nerazumnosti. U Moskvi
iskusni duhovnici po savetu pravoslavnih lekara cesto razresuju trudnice i dojilje da u toku posta jedu sve sem mesa. To se odnosi i na jednodnevne i na visednevne postove.
Takodje savetuju stroziji post prve i poslednje sedmice Velikog Posta. Neki duhovnici savetuju da se sredom i petkom u toku visednevnih postova po mogucnosti izbegava i
mlecna hrana. U izuzetnim slucajevima kada je trudnoca komplikovana zbog neke bolesti, po preporuci pravoslavnih lekara moguce je uzimanje i masne hrane koja se u tom slucaju
ne smatra hranom vec lekom. Kazem “pravoslavni lekari”, zato srto nepravoslavni ne priznaju korisnost posta i veoma cesto neosnovano nastoje da ga izmene. Bolesti,
neprijatnosti i trudovi su povezani sa trudnocom i predstavljaju zamenu posta. Dojilje ukoliko imaju dovoljno mleka, mogu da poste u potpunosti. Nazalost u nase vreme veliki
broj zena ne moze da se pohvali odlicnim zdravljem i zbog toga olaksavanje posta postaje neophodno. U odnosu na gledanje televizora, odlazak u bioskop, i druge svetske zabave, post ne samo da ne treba da se olaksava vec treba da se poostri. Cesto pricescivanje
Svetim Tajnama, usrdna molitva, citanje Svetog Pisma i dusekorisnih knjiga, treba da bude obavezno za trudnice i dojilje u vreme posta. Naravno da je dozvoljeno da ne moraju
da prestoje celo svenocno bdenije ili da ne dolaze sa bebom na pocetak Liturgije, vec deo molitava mogu da procitaju kuci, sedeci. S druge strane, zena koja se sprema da rodi
dete, ili majka koja je pocela da ga vaspita, treba usrdnije da se moli, da zivi cistije, da se revnosnije odnosi prema ispunjavanju zapovesti, da bude zahtevnija prema sebi,
da iskorenjuje strasti, jer je Gospod njoj dao veliku odgovornost prizvavsi je na visoko sluzenje. Zbog toga unutrasnji post, uz olaksani spoljasnji, treba da bude stroziji. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 111) Citajuci pitanja i odgovore na Vasem u svemu predivnom sajtu, zeleci da nadjem i za
sebe nesto korisno i da se po mogucstvu jos vise utvrdim u veri, sto smatram da zeli svaki verujuci covek, bila sam malo obeshrabrena odgovorom koji je dao protojerej
Arkadije Satov jednoj zeni na njeno pitanje da li ona gresi ukoliko zivi sa neverujucim muzem. Iskreno da kazem Vas odgovor je za mene postao jedna od onih na moju veliku
zalost neretkih detalja crkvene nesavrsenosti, koji primoravaju da se vise puta razmisli pre nego se svoje sumnje povere nekom duhovnom licu, a ne samo zamoli savet od Boga.
Kako Crkva moze podrzavati misao o grehovnosti zene koja zivi po Bozijem zakonu u ljubavi sa svojim muzem, sluzeci mu, ili cak razmisljati o ispravnosti razdvajanja tog
saveza zasnovanog na ljubavi i ojacanog rodjenjem dece? Zar vera nije – nesto licno, skriveno, u sta se ne sme ubedjivati, i u koju se ulazi sa cenom dubokih prezivljavanja
i stradanja, I zar u njoj nije najvaznija ljubav i smirenje, i to ljubav prema svima, pa samim tim i prema neverujucim. A porodica i muz su sveti pred Bogom, i ako je za tebe
najvrednija ljubav prema Bogu, onda ti to ne smeta da volis dobre i casne ljude. Svaki covek ima svoj odredjeni odnos prema Bogu, i Bog vodi racuna o svakom od nas, o
verujucem i neverujucem, svi mi smo Njegova deca, samo sto je nekome dato mnogo – i trazice mu se mnogo, a drugome je dato manje – i trazice mu se manje. I ako ti nije
dato od Boga da budes prorok, onda ne treba da resavas sudbinu druge duse, I to u svakom slucaju ne putem razrusenja porodicnog saveza. Ko zna, moze biti da bas tvoja vera
treba da bude to oruzje, kojim Gospod zeli da privede Sebi zabludelog coveka, preko tvoje ljubavi prema njemu, koja je Bogom dana. U mom zivotu je upravo tako i bilo – mene
je ka Hristu privela ljubav prema verujucem coveku. Ali ako se to cak i ne desi ljubav prema Bogu ne moze da bude prepreka ljubavi prema coveku, i nikako ljubav prema muzu i
ocu tvoje dece ne moze biti greh pred Bogom. Tim pre ljubav prema Gospodu ne moze biti prepreka ispunjenja svete obaveze zene i majke, kojoj je po Volji Bozijoj dodeljen
neverujuci covek. Ja sam se zacudila Vasem cudnom odgovoru najvise zbog toga sto je povodom slicnog slucaja u Svetom Pismu dat savrseno jednoznacan odgovor: “Isto tako i
vi, zene, budite pokorne svojim muzevima, da ako neki ne vjeruju rijeci, onda ponasanjem zena i bez rijeci budu pridobijeni” (1Pet.3,1). I tu vec nema sta da se doda.
Varvara,
20.04.2002 Draga Varvara! Naravno da je verujuci covek prizvan da voli sve verujuce i neverujuce ali da stupa u brak s
covekom, s kojim nema jedinstva u najvaznijem – u veri u Boga – ne sme, zato sto taj savez nece biti sjedinjenje dvoje u jedno, kakav treba da bude brak. Muz i zena mogu
razlicito da se odnose prema umetnosti, da vole razne pisce, da imaju razlicite navike, ali u onom najvaznijem treba da budu kao jedno. Kako ce oni vaspitavati decu? Vera
nije samo nesto skriveno i licno, vera je to sto u osnovi odredjuje ceo nas zivot. Vera se obavezno projavljuje spolja: u postupcima, recima, delima, postu, svakodnevnoj
molitvi, nedeljnoj poseti Crkvi, zivotu po Jevandjelju, u teznji za podrzavanjem svetih, u odnosu prema smrti, bolesti, stradanju. Neverujuci covek ne zna za pojam
“greh”, i to sto on smatra dobrim moze biti apsolutno zlo za verujuceg. Za verujuceg coveka je na prvom mestu uvek Bog, a zatim sve ostalo (cak i zena, deca, roditelji),
a za neverujuceg je to cesto ljubav jednog prema drugom. Ako je brak sklopljen pre svesnog prilaska veri, ona je sve sto Vi pisete tacno. I reci Svetog Pisma koje ste naveli
se odnose na slucaj kada su dva neverujuca coveka stupila u brak, a zatim je jedan od njih postao verujuci. Ali ja govorim o drugoj situaciji, kada verujuci, crkveni covek
stupa u brak sa neverujucim covekom. Ponekad je taj brak srecan po milosti Bozijoj, ali su takvi slucajevi retki. Ja za svojih 20 godina iskustva u pastirskom sluzenju znam
samo nekoliko slicnih slucajeva, a za nesrecne i neuspele brakove znam na desetine. Ne znam da li sam uspeo da Vam objasnim zasto Crkva ne daje blagoslov svojim cedima da
stupe u brak sa neverujucim ljudima. Ako imate jos nekih pitanja – pisite. S postovanjem,
Prot.A.Satov 112) 1) Recite mi molim Vas da li Crkva moze da pogresi pri kanonizaciji
Svetitelja? I zasto? U svetootackoj literaturi se govori da moze da sudi samo Bog. Zar se odista moze saznati da taj covek nije imao tajni greh i da je on svet? 2) Zasto je korisno moliti se za umrle, ako je u prici Avraam jasno rekao bogatasu da niko
ne moze da predje iz jednog stanja u drugo? Da li se negde u Svetom Pismu govori da je taj prelaz moguc? 3) Sa Hristovim Dolaskom su promenjeni mnogi zakoni koji su ustanovljeni u Starom Zavetu,
ali ne svi. Zasto su neki zakoni ostali (naprimer 10.zapovest), a drugi nisu? Kako se ocenjivala njihova aktuelnost?
Julija,
14.04.2002 Draga Julija! 1) Kanonizacija se vrsi projavom Svetog Duha. Bog preko Crkve otkriva
Svoju Volju proslavljanju Svetih. Ovde ne moze biti gresaka. 2) Pricu o bogatasu i Lazaru je ispricao Spasitelj pre Svog
Vaskrsenja. Posle Raspeca Gospoda naseg Isusa Hrista “I grobovi se otvorise, i ustadose mnoga tijela svetih koji su pomrli; i izasavsi iz grobova po vaskrsenju njegovu,
udjose u sveti grad i pokazase se mnogima” (Mt.27,52-53). 3) U Novozavetnoj Crkvi se menjaju spoljasnja, obredna pravila Starog
Zaveta. Zapovesti koje se odnose na unutrasnji zivot se ne menjaju, vec se dopunjavaju i preciziraju, i pored toga daje se snaga kako bi se one ispunile u potpunosti. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 113) Ja sam student i to verujuci. Priznajem da mi svetski zivot donosi teskoce. Recite mi
da li bih za vreme raspusta mogao da zivim u manastiru, da li to dozvoljava manastirski ustav? Sta treba uraditi za to? Valentin, 10.04.2002 Dragi Valentine! Naravno da manastirski ustav dozvoljava da u manastiru borave
poklonici, bogomoljci i oni koji se spremaju da stupe na put monaskog podviga. U manastirima za to postoje posebne prostorije – gostoprijemnice unutar ili van manastira. Da
bi se ostalo u manastiru treba dobiti blagoslov igumana ili namesnika manastira i biti spreman na duga monaska bogosluzenja i na razlicita poslusanja (ponekad fizicki teska).
Vi na Internetu mozete da nadjete sajtove razlicitih manastira. Ako se u potpunosti odlucite da odete u manastir – ne zurite, ostanite u jednom manatsiru, drugom, trecem.
Nisu svi manastiri danas duhovno ustrojeni. Pored toga, odluka da se ode u manastir treba da bude i vremenom proverena. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 114) Radim kao predavac na nepravoslavnom univerzitetu. Posavetujte me da li 1) treba da govorim sa studentima o Pravoslavlju i 2) da li treba da se bavim savremenom kulturom (cesto se javljaju pitanja u vezi savremenih
filmova itd.)? Hvala.
Ana,
04.03.2002 Draga Ana! 1) Ja mislim da svaki pravoslavni covek treba da svedoci svoju veru. U
delima Prepodobnog Simeona Novog Bogoslova je o tom svedocenju ispricano preko lika bratoljubivog prosjaka, koji dobivsi zlatnu monetu od nekog prolaznika, trci s njom ka
svojoj sabraci, pokazujuci na prolaznika, i govoreci: “Idite i molite ga on i vama moze da da zlato”. 2) Savremenom kulturom
mozete da se bavite u onom stepenu, koja nece smetati Vasem nastrojenju, i nece Vas zaprljati svojom necistotom. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
115) Veliko Vam hvala za odgovor na moje prethodno pitanje. Ja imam mnogo
pitanja iz te oblasti, a nije uvek lako naci odgovore. Kod nas u ruskoj Crkvi ima divan svestenik, kome verujem, ali se ne odlucujem uvek da mu pridjem sa pitanjem, jer je
veoma zauzet. A moja pitanja su mozda samo sitni problemi. 1) Prvo zelim da pitam za molitve. Da li je pri molitvi potrebno biti u
odredjenom stavu ili se moze moliti i lezeci u postelji procitati molitve? Ako ne znam mnogo molitava, da li mogu da se molim svojim recima, i to na nasem a ne na
staroslovenskom jeziku? Ili za molitvu treba odvojiti specijalno mesto i vreme? Da li se moze moliti u sebi? 2) Udata sam za Holandjanina. On uopste nije krsten. Znaci ja gresim. On meni nista ne
brani, decu sam krstila, on je prisustvovao krstenjima, ali ne zeli ili cak ne moze da veruje u Boga. A molim Boga da mu pomogne u veri, ali se bojim da se ne desi nesto
strasno, kada ljudi zbog bezizlaznosti situacije mole Boga. Ja to ne bih zelela jer su mu deca draga kao i meni. Ne zelim da se on krsti bez vere. Znaci da cu ja gresiti a
nasa deca ce “kusati” nase grehe? 3) U poslednje vreme se povecao broj ljudi koji stradaju od nastupa straha i panike. Ni
mene to nije zaobislo. Posle postporodjajne depresije ja se evo vec trecu godinu jos mucim sa njom. Molitva i ispovest su mnogo poboljsali moje stanje, ja sam se obratila
Bogu i zahvaljujem Mu za to sto mi je dao tu nemoc, jer je to otkrilo Boga u mom srcu. Pokusavam da objasnim drugim ljudima da im put ka Bogu moze pomoci, ali na mene gledaju
kao na fanaticnu vernicu, i to mi se ne svidja. A ustezem se jer sam i ja pocela od skora da verujem. Da li je moguce isceliti se verom i molitvom od tog neduga? Ja znam da
Bog ne salje veca iskusenja od onih koja mozemo da podnesemo, ali mi se ponekad cini da pravilan pristup necu preneti. Imam mnogo grehova i to ne najmanjih. Da li to znaci da
ce moje cerke ispastati moje grehe? Ja sam se ispovedila nekoliko puta ali da li ce to ipak preci na moje potomstvo?
Zana,
31.03.2002 Draga Zana! 1) Najbolje je moliti se stojeci. Posle procitanog pravila iz
molitvenika mozete se pomoliti svojim recima. Pravoslavni hriscani se obicno mole ujutru i uvece pred spavanje. Molite se pred ikonama. Ikone se u sobe kace tako, da bi Vam
bilo zgodno da se molite i da Vas nista ne odvalci od molitve. Moze se moliti naglas i u sebi. 2) Ne sme se krstiti bez vere. Treba se usrdno moliti da Vas muz
pronadje veru i da postane pravoslavan. Svoju veru treba da mu pokazujete ne recima, vec – ljubavlju, radoscu, mirom i poslusanjem njemu. Vasa deca su krstena i nece
odgovarati za grehe roditelja. 3) Vi ste vec osetili snagu crkvenih Tajni. Treba cesce da se
ispovedate i da se ne ustezete da postavljate pitanja svesteniku u Vasoj Crkvi. Bez obzira koliko on ima posla njegova najvaznija duznost je duhovna pomoc svojim
parohijanima. Ne bojte se novih nastupa. Vi sada imate veru a sa Bogom nista nije strasno. Neka Vam Gospod pomogne da se ukrepite u pravoslavnoj veri, da njoj
privedete i Vaseg muza i da u njoj vaspitate i Vasu decu! S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 116) 1) Postoji
takvo poredjenje da je zivot – zebra. Pola crna, pola bela. Ako je uvek crna onda je to kazna za nesto ili je mozda stalno crna da bi se potom u potpunosti nagradila belom?
Iskreno govoreci, poslednja misao me cesto tesi. 2) Postoji pravilo: ako te biju – podmetnite drugi obraz. Ali nekad se neko otvoreno
nepravedno odnosi prema tebi: da li se treba suprotstaviti ili prosto spustiti ruke, smatrajuci sve Voljom Bozijom? Kada se u toku dva meseca rusi sve!!! Shvatas da to sve
nije jednostavno, ali prihvatas sve kako jeste bez zaljenja i sa zahvalnoscu Bogu. Ne treba li tada braniti svoja prava ako se radi o casno zaradjenom, nista vise od toga?
Zana,
19.03.2002 Draga Zana! 1) Bez obzira koliko su beli i dugi svetli periodi u nasem zemaljskom
zivotu, svetao zivot se otkriva u vecnosti, a ne u vremenu. To ne znaci da nam ta radost nije dostupna pre smrti. Ona se moze osetiti jos ovde na zemlji. Zivot-zebra je
smenjivanje praznika i radnih dana, zdravlja i bolesti, srece i nesrece, sitosti i gladi, blagostanja i oskudice… Postoji drugi zivot sa drugim zakonima, zivot u Bogu,
zivot u radosti molitve i ljubavi. Taj zivot nema crnih perioda, i izisavsi iz okvira ovozemaljskih shvatanja, moze se biti u toj vecnoj, neprekidnoj radosti, za koju je
covek i stvoren. 2) Gospod nas je prizvao da se ne protivimo zlu, ne zato sto treba
spustiti ruke i ne zato sto je zlo Volja Bozija. Gospod nas je pozvao da se ne protivimo zlu zlom, jer ce to samo uvecati zlo. Zlu se treba protiviti ljubavlju. Svoja prava
mozete ostvarivati ako to radite bez gneva i razdrazivanja. Draga Zana! Zelim da Vam napisem Hrsitove Reci iz propovedi na Gori: “Ni vi ne
istite sta cete jesti i sta cete piti, i ne uznemiravajte se, jer sve ovo traze neznabosci ovoga svijeta; a Otac vas zna da vama treba ovo. Nego istite Carstvo Bozije, i sve
ovo ce vam se dodati” (Lk.12, 29-31). Treba pravilno organizovati svoj zivot. Treba shvatiti sta je najvaznije i radi cega zivimo, i tada u zivotu nece biti tako teskih
perioda ocajanja. Neka Vam Gospod draga Zana pomogne da spoznate vecnu Radost i Svetlost
i da se njima tesite u nasem cesto zaista teskom ovozemaljskom zivotu! S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
117) 1) Citam Stari Zavet i smucujem se. Avraam i Jakov su imali decu od zena i sluzavki (pri cemu je Jakov otisao
sluzavki Liji vec posto mu je ona rodila nekoliko dece). To je bilo prihvaceno u ono vreme i nije se smatralo grehom? A savremeni par, koji ima decu a ne registruje se cini
greh? Zasto gresi? 2) Sta oznacava: "I cuo je Bog tuznjavu njihovu, i opmenuo se zaveta
Svoga”, “I video je Bog sinove Izrailjeve..” Ne verujem da ranije nije video, ali se stice takav utisak iz Knjige. 3) U knjzi "Izlaska" Starog Zaveta se govori o tome da je Bog ogorcio faraonovo
srce, i on nije pustio Jevreje. Zakljucuje se da je covek tesko gresio posto ga je Gospod ogorcio to jest nije njegova krivica u potpunosti? U vezi sa tim ne treba li
bukvalno shvatati reci "I ne uvedi nas u iskusenje"? Julija 14.02.2002 Draga Julija! 1) Blazenopocivsi Starac Pajsije Svetogorac pise, obracajuci se mladim
ljudima: "Ne navikavaj se da citas Stari Zavet da se ne bi povredio, zato sto jos nemas dobro duhovno nazidanje, jer ces ga nepravilno shvatiti, vec kasnije kad
dostignes bestrasnost, sve ce ti doneti korist i privesce te umiljenju". Tvoja pitanja potvrdjuju istinitost reci velikog Starca. Ako zelis da se upoznas sa Biblijom
onda je to bolje raditi pod rukovodstvom iskusnog ucitelja. Ziveci u mraku do dolaska u svet Sina Bozijeg starozavetni pravednici nisu isto sto i savremeni ljudi, vaspitani
po kulturnim tradicijama, u cijim je osnovama Blaga Vest o Gospodu nasem Isusu Hristu. Mi imamo Jevandjelje, u kome nam je otkrivena punoca istine. Od nas ce se drugacije
traziti.Ukoliko se muz i zena nisu registrovali - grese, jer ili ne veruju jedno drugom, ili nepostuju pravnu stranu braka, ili ne zele da snose odgovornost jedno prema
drugom pred drustvom, ili zele sebi da ostave slobodu da se razidju u bilo kom trenutku bez posledica. Danas mnogi prihvataju da grese, ali to nije opravdanje greha. 2) Antropomorfizmi - upodobljenje Bozanskih dela ljudskim postupcima -
naravno ne znaci da Bog ranije nije cuo, da je zaboravio i nije video. 3) Covek se ponekad gnevi ne kao odgovor na gnev, nego kao odgovor na
smirenje, ljubav, molbu. "Tvoja smirenost me razgnevljuje", "kako mi je dosadila tvoja ljubav", "ako me jos jednom zamolis - ja necu odgovarati za
svoje postupke". Mozda je tako bilo i sa faraonom? Reci "I ne uvedi nas u iskusenje" treba shvatiti kao molbu da iskusenja koja Gospod dopusta, radi naseg
napredovanja u vrlinama, ne budu van nasih moci. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 118) 1) Zasto Bog kaznjava sav egipatski narod za faraonov greh? Isto vazi iz
Avraamovu zenu: kazna nije bila samo za Avimeleha, vec i za "sve njegove". 2) Jakov je pocinio blud sa svojom snajom, ali cini se da se u Knjizi ne
govori o pokajanju za taj greh. Zasto? 3) Noj je prokleo unuka. Zar to nije greh? 4) U vezi sa velikim brojem pitanja koja mi se pojavljuju u Starom Zavetu: da li postoji
neko tumacenje Starog Zaveta (pozeljno od savremenih svestenika i bogoslova)? Julija 14.02.2002 Postovana Julija! 1) Kao prvo, zaista, greh jednog coveka ima uticaj na druge ljude, i
sto je visi njegov polozaj to je veci i njegov uticaj. Covecanstvo za razliku od sabora Angela predstavlja jedan rod. Mi smo svi sjedinjeni istom prirodom. Ta osobina je -
neotudjivo covekovo svojstvo. Zato se greh jednog coveka - Adama - prosirio na sve ljude. Zato je Gospod nas Isus Hristos - novi Adam - Svojim iskupljujucim podvigom - krsnom
smrcu - spasao celo covecanstvo. Car je povezan sa svojim narodom na poseban nacin, njegove vrline spasavaju mnoge, njegovi gresi mogu pogubiti mnoge. Narod najcesce ima
onakve vodje kakve i zasluzuje. Svojim ponasanjem car odrazava stanje svojstveno vecini njegovih podanika. Kazna koja stize cara oseca i njegov narod, koji ima udeo svoga
vodje, koji predstavlja narodnu masu. Drugo, govoreci o kaznama egipatskim, treba shvatiti sto ne samo faraon vec su i sami Egipcani delili sudbinu Jevreje. U nekanonskoj
knjizi Premudrosti Solomona se javno govori o tome da su egipcani morali biti liseni svetlosti i biti zatvoreni u tamu. 2) Iz Vaseg pitanja se zakljucuje da ste zamenili Jakova i Judu,
njegovog sina. Istine radi treba primetiti, da Juda nije znao da ce sagresiti bas sa snajom jer se ona prikrivala u liku bludnice. Ako se govori o sustini Judinog greha, onda
vec odbijanje trazenja prikrivene bludnice (Post.38:23), kako ne bi bio ismejan, govori o njegovoj svesti o neispravnosti svog postupka. Jos vise se Judino pokajanje vidi iz
reci "Pravija je od mene, jer je ne dadoh sinu svojemu Silomu" (Post.38:26)- Tamara je pocinila greh jer je zelela da ima potomstvo. Biblijski stil je veoma
lakonski, i mnogo toga se moze protumaciti na osnovu kratkih i indirektnih napomena. 3) Nojevo prokletstvo Hananaca je jedno od komplikovanih mesta u
Svetom Pismu. Objasnjavajuci Nojeve postupke, koji je umesto Hama kaznio njegovog sina (svog unuka) sv.Jovan Zlatoust kaze: “Noj je zeleo da kazni Hama za njegov prestup i
nanesenu mu uvredu, i da istopvremeno ne narusi blagoslov dat mu od Boga (Post.3:1)… Ham nije nista manje bio postedjen kazne i mucio se… I tako, to je ucinjeno, da bi i
otac zbog prirodne ljubavi prema sinu pretrpeo najtezu muku, a da je pritom Boziji blagoslov ostao nenarusen, i da njegov sin koji je podvrgnut prokletstvu pretrpi kaznu za
sopstvene grehe, jer iako je sad podvrgnut prokletstvu zbog ocevog greha, verovatno je bio kaznjen i za sopstvene grehe”. Dalje Zlatoust napominje: U Pismu se vise puta
napominje da svako biva kaznjen za svoje grehe (Utor.24:16; Jer.31:29; Jezek.18:20). Pored toga Nojeve reci imaju otvoren prorocki karakter. Ali on ne prigovara radi osvete,
vec po savetu Odozgo podvrgava kazni svog sina i unuka, kako bi oni kroz to spoznali svoju grehovnost i ispravili se. Noj u velikoj meri prorocki predskazuje buducnost, nego
sto trazi kaznu. Korisno je takodje napomenuti da je Hanan prema tumacenju Zlatousta bio rodjen od neuzdrzanja svoga oca za vreme potopa – u vreme pogibije celog
covecanstva – i nasledio je neuzdrzanje predavsi je svojim potomcima – hananejcima, koji su po Volji Bozijoj bili izgnani iz Palestine od strane Jevreja. 4) Tumacenja Starog Zaveta na zalost nema tako mnogo. Ima mnogo vise protestantskih izdanja,
koja su najcesce neadekvatna zbog “loseg bukvalizma” i konfesionalnih izvrtanja i gresaka. Pre svega, treba napomenuti Tumacenje Biblije u urednistvu Lopuhina. Pored svih
njenih nedostataka – ona je plod kolektivnog rada ruskih profesora s ppocetka XX veka. Moze se koristiti i Lopuhinova Istorija Biblije, kako u trotomnom, tako i u skracenom
izdanju. Moze se koristiti i Sveta istorija Starog Zaveta M.I.Bogoslovskog, ponovo izdatoj 1999 godine u Sveto-Trojicinoj Lavri, zatim “Prorocke knjige” Alekseja
Hergozerskog, “Sveta istorija Starog Zaveta”, prot.Nikolaja Popova. Naravno treba citati i svetootacka tumacenja kao: “Sestodnev” Svetog Vasilija Velikog i Grigorija
Niskog, “Besede na Knjigu Postanja” Jovana Zlatoustog itd. Od savremenijih tumacenja mozemo da preporucimo: “I Bog je rekao” prot.Nikolaja Ivanova, “Sveta Biblijska
istorija” B.N.Puskarja. Od prevedene literature posebno treba preporuciti “Stari Zavet govori” Samuila Sulca. U njoj je dat opsiran materijal iz istorije starog sveta i
Biblijske arheologije sto omogucava dublje shvatanje istorijskog aspekta Starog Zaveta. Pored ovoga postoji i druga literatura – recnici i enciklopedije, a takodje i
tumacenja na posebne knjige Starog Zaveta.
S postovanjem,
Djakon Jovan Sevcov 119) Sta je to parohijska Crkva - da li je to ona koja je najbliza kuci? Sta da radim ako mi
se tamo ne svidja? Julija 17.03.2002 Draga Julija! Parohijska Crkva je ona u kojoj sluzi tvoj duhovnik to jest svestenik kod koga se ti stalno ispovedas. To ne mora uvek da bude Crkva koja se nalazi najblize tvojoj kuci. Ranije su zaista vernici bili rasporedjeni u odredjene parohije. Ali taj poredak se vec odavno izmenio, a i Crkava je danas sve manje nego ranije. Zato neki vernici moraju da dolaze izdaleka u te Crkve gde sluze njihovi duhovnici. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
120) Zelimda Vas pitam zasto Pravoslavna Crkva ne slavi svim mladim ljudima omiljeni praznik
"Ljubavi" (14 februara). Zelela bih da kompetento (s pravoslavne tacke gledista) odgovaram drugima, a ja sama ne znam tacno. Oksana 15.02.2002 Draga Oksana, Praznik Ljubavi Pravoslavna Crkva slavi svaki dan, secajuci se bezgranicne Bozije Ljubavi prema nama i ljubavi Svetih, koja je slicna Bozanskoj Ljubavi. Ceo nas zemaljski zivot treba da postane praznik ljubavi, put u Carstvo Bozije, Carstvo beskonacne Ljubavi. Mladi ljudi 14 februara ne slave praznik ljubavi, vec praznik zaljubljenosti. Zaljubljenost nije vecna ljubav. Ona se razlikuje od prave ljubavi po nepostojanosti, privezanosti za jednog coveka i cesto necelomudrenoscu. Zaljubljenost je ponekad - tuga zbog prave ljubavi, ponekad je to igra uobrazilja, a ponekad se njome prikrivaju gruba telesna osecanja. Zaljubljenost uvek pocinje ocaranoscu a uvek se zavrsava razocaranjem. Sem Gospodnjih i Bogorodicinih praznika, i praznika svetih,mi u nasim parohijama cesto obelezavamo jos jedan praznik ljubavi - Tajnu Braka. U toj tajni su sjedinjana dva coveka, koji su sacuvali medjusobnu ljubav, i njih Bog zauvek sjedinjuje u jedno bice da bi oni pozrtvovanom ljubavlju sluzili jedno drugom. Radost te Tajne je - zajednicka radost cele Crkve. Zar se s tim praznikom moze uporediti lakomisleni, i glupi tkz. "dan sv.Valentina"? Svi ljudi ne znaju i ne umeju da skupljaju pecurke u sumi. Pravi gljivari znaju da se u obliku jestivih gljiva mogu naci otrovne, lazne: lazna bela pecurka, lazna medjedara. Ako se dobra gljiva zameni laznom moze se nasmrt otrovati. 14 februar moze da postane praznik lazne ljubavi. Zato je bolje ne rizikovati i slaviti pravoslavno praznike Istinske, Spasonosne Ljubavi, koje Crkva obelezava. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
121) Zasto smatramo istinitim vidjenja nekih ljudi? Naprimer, san inoka o blazenoj Teodori.
To je prosto mogao biti san, jer mi cesto sanjamo ono sto nas uznemirava. U vreme Stoglavog sabora, prihvatajuci krstenje sa dva prsta, ljudi su bili skoncentrisani i na
vidjenje Bogorodice koje je imao jedan inok, koji je rekao da se tako krsti (clanak Mihajlove iz casopisa “Blagodatni oganj”). Zasto je to kasnije odbaceno?
Julija,
14.02.2001 Sveta Crkva se uvek obazrivo odnosi prema raznim vidjenjima, otkrovenjima i snovima. Prep.Jovan
Lestvicnik u trecem stepenu “Lestvice” kaze sledece: “Ko veruje snovidjenjima taj je sasvim neiskusan, a ko ne veruje nikakvom snu je mudar”. To je zbog toga,
objasnjava Svetitelj, jer ljudska dusa u snu cesto biva nezasticena od uticaja djavola. “Demoni sujete, - pise prep.Jovan, - prorokuju u vreme sna, predskazujuci buducnost
i predvidjajuci dogadjaje, kako bi mi posle ispunjenog vidjenja bili zadivljeni i kako bismo se zanosili pomislju da smo vec tako blizu daru prozorljivosti. Za one koji
veruju demonu on cesto biva prorok… Zli duhovi se cesto pretvaraju u svetlog Angela, i primaju lik mucenika. I u snu nam pokazuju kao da smo mi u opstenu sa njima; a posto
se probudimo bude u nama radost i sumnju. Ovo treba da ti bude znak prelesti”. Pored toga, po misljenju Svetitelja, javljaju se i blagodatna vidjenja – ona, koja
napominju o mukama duse prilikom njenog razlucenja od tela, o Sudu i kazni posle smrti. Zbog toga se otkrovenje koje je dobio inok o blazenoj Teodori moze smatrati
blagodatnim. Medjutim, upozorava Sveti Jovan, ako te i takva snovidjenja navode na ocajanje onda su i ona od zlih duhova (1). Grcki podviznik XX veka starac Epifanije je
smatrao “da teznja za snovidjenjima nije sasvim zdrava blagocestivost, vec fanatizam, to jest nezdrava ekzaltacija i veoma cesto – najopasniji satanin mamac” (2). Veoma
je moguce da je taj mamac i vidjenje inoka na kome se zasnivalo bespogovorno uvodjenje osenjivanja krsnim znakom sa dva prsta na Stoglavom saboru. Danas mnogi govore o tome
da crkveno sabor tada nije bio u pravu zbog podvragavnja ljudi crkvenoj anatemi zbog nacina na koji se krste – jer to nije cisto dogmatsko, vec obredno pitanje. Strasne
plodove te odluke Ruska Crkva je poznjela pre sto godina u vreme raskola, kada su od Crkve otpale hiljade ljudi, koji nisu zeleli da prihvate troprstje, na kome je bilo
prokletstvo Stoglava (“Jer ko ne promeni dvoprstje neka je proklet”). Desilo se sve onako kako je upozoravao Sveti Jovan Lestvicnik: “Kada pocnemo da verujemo zlim
dusima onda nam se oni rugaju u budnom stanju” (3). Karakteristicno je da su pocinioci raskola kao i sam Nikon imali razlicita vidjenja, tezili su da ih vide smatrajuci ih
bogonadahnutim i … cesto su postajali njihove zrtve. Nastojatelj Kazanske Crkve, protojerej Jovan Neronov, je posvadjavsi se sa Nikonom i ne prihvativsi njegove novotarije,
udaljio u Cudov manastir i posle nedeljnog posta i molitve je cuo glas od ikone: “Nastupilo je vreme stradanja, i vi cete dosta postradati” (4) (to jest ne treba se
miriti sa Nikonom, ne treba slusati Patrijarha, vec treba istrajati u svome i jacati dalje Crkvu). Nikon je imao vidjenja jos u vreme svog soloveckog monastva. Vec otisavsi u
Novi Jerusalim, on je video sv.Jonu koji mu je dosao u snu kao i druge moskovske Svetitelje, koji su ga zvali da se vrati na katedru. Medjutim, dosavsi u Moskvu Nikon nije
bio prihvacen od strane Cara i bio je primoran da se sa obazrivoscu vrati nazad (5). Zato, da bismo izbegli dejstvo djavola, treba kako nam savetuju sveti da se kajemo za
svoje grehe i da provodimo vreme trezveno i u nerasejanoj molitvi. (1)
“Lestvica” Prepodobnog oca naseg Jovana u skracenom izdanju za pocetnike u duhovnom zivotu. M.: Bratstvo u Ime Svemilostivog Spasitelja, 1991, str.23-24. (2)
Svestenik Dionisije Tacis. Izreke grckib podviznika. M.: Izd. Im.sv. Ignjatija Stavropoljskog, 2001, s.13. (3)
“Lestvica”, str.24. (4)
S.V.Busev. istorija ruske drzave. Istorijsko bibliografski odlomci. XVII-XVIII (5)
Isto str.190.
S postovanjem,
Jerej Vasilije Sekacev 122) Oce, odgovorite mi molim Vas zasto Crkva ne blagoslovi akupunkturu, manuelnu terapiju,
masazu, Su-Dzok? S postovanjem,
Sluga Boziji Mihailo,
04.03.2002 Postovani Mihailo! Na zalost, ne znam nista o Su-Dzoku pa nista ne mogu da Vam odgovorim.
U prve tri metode nema niceg loseg, ukoliko se radi o cisto medicinskom, fizioloskom dejstvu na organizam. Medjutim ne dozvoljava se koriscenje tih metoda ukoliko su one
povezane sa nekim ritualima, molitvama, meditacijama itd. S postovanjem, Svestenik Jovan Emeljanov 123) Oce Arkadije! U jednoj od emisija “Radonjeza” ste spomenuli knjigu Viktora
Nikolajeva “Ziv uz pomoc”, rekavsi (doslovno se ne secam) da je ne smatrate neophodnu za licno spasenje. Molim Vas da mi to detaljnije objasnite.
Sluga Boziji Vladimir,
04.03.2002 Dragi Vladimire! Za spasenje nam je neophodno Jevandjelje, Zitija i dela Svetih. Moze
se spasti ne citajuci nikakve druge knjige. Te druge knjige mogu biti veoma korisne, ali nisu neophodne. Pored toga, knjiga za koju pitate sadrzi veoma naturalisticke opise
razlicitih brutalnosti. Po mom misljenju, citati takve opise ne sam da nije korisno, vec je i stetno za dusu. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 124) Zdravo! U arhivi za 2001 godinu sam medju ostalim odgovorima procitala i odgovor na pitanje o
supruznistvu. Iz odgovora sam shvatila da verujuca devojka kategoricki ne sme da se uda za neverujuceg coveka. Ali stvar je u tome da sam se ja udala iz velike ljubavi (bas
ljubavi a ne zaljubljenosti). Veoma volim i uvazavam svoga supruga. Za njega ne mogu da kazem da je potpuno verujuci, jer ne postuje postove i ne odlazi u Crkvu. Ali je veoma
dobar i posten covek, voli me i brine se o meni. Verujem da ce u jednom trenutku prihvatiti veru. Ja ne mogu da ga pritiskam i da ga primoravam da ispunjava nesto za sta on
nije spreman. U takvoj situaciji da li moze da se kaze da sam ja ucinila greh sto sam se udala za njega? Da li mene mogu, ne daj Boze da odluce od Crkve? Unapred zahvalna za
odgovor. S velikom ljubavlju i postovanjem, Julija,
04.02.2002 Draga Julija! Tacan odgovor na Vase pitanje zavisi od mnogo okolnosti, o kojima Vi
niste pisali. Najbolje je o tome porazgovarati sa svestenikom, kod koga se ispovedate. Brak pretpostavlja jedinstvo. Muz i zena se sjedinjuju u jedno bice. Da li je to
jedinstvo moguce kada je ono najvaznije za jedno – a to je vera u Hrista – nista za drugo? Kako ce ti supruzi vaspitavati
svoju decu? Kakvi su njihovi medjusobni odnosi? Na ta pitanja treba da odgovorite ne teoretski, vec svakog dana u Vasem zajednickom zivotu. Daj Boze, da ti odgovori ne budu
previse razcaravajuci za Vas i Vaseg supruga. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 125) Kod nas ima mnogo raznih sekti koje sebe nazivaju hriscanima. Ja sam zahvalan Gospodu
sto sam pravoslavan. A evo mog pitanja: zasto se Pravoslavna Crkva (po mom vidjenju) malo bori, ili skoro uopste ne stiti od agresivnih sekti, vec nas samo upozorava da su to
jeretici. Nama su potrebne kvalitetne informacije nasih svestenikao jeretickim tumacenjima velikih sekti, kako sami ne bi slucajno upali u greh. Spasi, Gospode! s.B. Jurij, 02.02.2002 Dragi Jurij! Kod nas u Moskvi se izdaje mnogo protivsektaske literature, casopis
“Prozorljivost”, izasla su i dva izdanja udzbenika A.L.Dvorkina “Sektasenje”, a postoje i protivsektaski centri. Jedan od njih je i informaciono-konsultacioni Centar
sv. Muc. Irineja Lionskog koji postoji i na Internetu (http://iriney.vinchi.ru). Tamo cete naci kvalitetne informacije o raznim sektama i o tome po cemu su one opasne.
Imajuci u vidu sve sto ste rekli, ne mogu da se slozim sa Vama da Pravoslavna Crkva malo radi po pitanju borbe sa sektama. Ne treba samo kritikovati lazna ucenja, vec i uciti
istinitoj veri. Ocrkovljenog coveka, prosvecenog pravoslavnim ucenjem se ne moze tako lako sablazniti nekom glupom jeresi. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 126) Mene smucuje postojanje Gospodnjeg omiljenog ucenika – Jovana. Svetlana, 31.01.2002 Bog je ovaplocenjem postao covek, Koji je u svemu slican nama, sem u grehu. Vas ne smucuje
postojanje Majke Gospoda? Brace? Sestara? Prijatelja (Lazara)? Grada, koji je On nazivao Svojim? Ljudskih osecanja? Ogranicenosti telesnih snaga? Umora? Gladi? Omiljeni
ucenik nije ljubimac u nasem shvatanju. Hristova Ljubav je nepristrasna. Gospod je voleo i Judu i te koji su Ga raspeli na Krstu. Postojanje Njegovog omiljenog ucenika ne
znaci da su ostali bili neomiljeni. 127) Zdravo braco i sestre! Zelim da se zahvalim svima koji ucestvuju na ovom predivnom sajtu! I ja zelim da postavim
jedno zivotno pitanje. Stvar je u tome sto poznajem jednog mladog coveka. Covek je po svemu pozitivan – pravoslavan je, ocrkovljen, ne pije, ne pusi, simpatican je, vredan,
nezan… Veoma me voli i zeli da me ozeni, istina nije me pitao, ali ja to osecam. Problem je u meni. Stvar je u tome sto ja prema njemu nemam nikakva osecanja. Nista u meni
me ne vuce k njemu. Naravno ja ne mastam o takvoj ljubavi kakva se vidja na filmu, ali je i potpuno odsustvo osecanja takodje veoma lose. Svesna sam da se treba udati i da je
on mozda najbolji kandidat, bolje od toga jedva da moze da se nadje… Ali kako da zivimo zajedno ako nema osecanja? Ili treba postupiti po principu “potrpeti – zavolecu
ga”?Vverovatno je odsustvo osecanja povezano sa mojim karakterom – ja volim samocu, i tesko mi je da zamislim i da ce cak i najvoljeniji covek biti sve vreme pored mene,
ja sam dovoljno hladna, volim da gledam romanticne melodrame, u zivotu sam realna i pragmaticna. Sta Vi mislite, da li treba da se udam za tog coveka ili da odsustvo osecanja
smatram Voljom Bozijom da za to jos nije vreme? Ili je to samo moj odbojni karakter i na to ne treba obracati paznju? Zbunjena sam, odgovorite mi molim Vas. Natalija,
21.01.2002 Draga Natasa! Ja mislim da se ne treba udavati bez ljubavi. (Tim pre sto Vam on
nista i nije predlozio). Treba pricekati, ponasati se uzdrzano, skromno, celomudreno i moliti se Bogu da se otkrije Njegova Volja. Volja Bozija se prepoznaje kroz Blagoslov
duhovnika, roditelja, kroz postojanje “ljubavi koja zraci”. Ta ljubav se razlikuje od zaljubljenosti po tome, sto se javlja onda kada upoznas coveka sa svim njegovim
nedostacima. Zaljubljenost cesto obmanjuje, jer se odnosi na spoljasnji, cesto uobrazeni lik. Ne sme se zuriti ni u kom slucaju. Posledice nepravilnog izbora supruga
osecacete ne samo Vi vec i Vasa deca. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 128) Gospod nas je dao zivot za spasenje svih, pa samim tim i Jevreja; apostol Pavle je bio
spreman da bude odlucen za svoje sunarodnike; prvomucenik Stefan se molio za Jevreje koji su ga ubili; Crkva nas uci da volimo one koji nas mrze. Odakle potice takva mrznja
pravoslavnih hriscana prema Jevrejima? Marko,
12.01.2002 Dragi Marko! Mrzeti nekoga zbog pripadnosti ovoj ili onoj naciji ili rasi je
gresno. Odakle taj greh u dusama nekih pravoslavnih hriscana? Pa odakle i svi ostali gresi: od neznanja, od samoljublja, od djavola. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov
129) Postovani oce Arkadije, sta znace Isusove reci u propovedi na Gori: “Ne dajte
svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvsi se ne rastrgnu vas” (Mt.7,6)? S postovanjem, Nadja,
04.01.2002 Draga Nadja! Te jevandjeljske reci znace da ne treba otkrivati tajne vere i
otkrivati crkvene Tajne ljudima kojima to nije potrebno. Zivotinje nemaju strahopostovanje pred svetinjom, a nema ga ni kod ljudi ogrezlih u neverju. Svinja ne zna za lepotu
zrnceta bisera, njoj treba korito sa pomijama; covek koji zivi telesno, ce se smejati ako se s njim govori o duhovnom. Ako otvoris svetinju svoje duse pred neverujucim
covekom koji ne trazi veru, on moze svojim recima i delima da narusi tvoje duhovno nastrojenje. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 130) 1) Za vreme studija u Bugarskoj i Grckoj srela sam se sa mnogim savremenim balkanskim
tradicijama. Tako u grckim manastirima veruju u postojanje uroka i magije i citaju specijalne molitve protiv toga, a u Sofiji se sluzi cin Vasilijevih molitvi koje u narodu
smatraju sluzbom protiv crnog oka, pa su Crkve zbog toga pune. Nije li to nasledje starih pagana? Zar Pravoslavna Crkva priznaje urok i boji ga se? 2) Oce Arkadije, jeste li citali knjigu o Matronuski? Ona je kao enciklopedija
narodnog sujeverja. (uroci, magija, sveta vodica, koja se slila sa raspeca na luteranskom groblju). Veoma zelim da verujem da Svetiteljka kojoj se molimo i zena o kojoj se
ovde govori nemaju nista zajednickog. Zasto se to previse sablazno zitije izdaje u velikim tirazima u urednistvu pravoslavnog Danilovskog manastira? 3) Kako razlikovati Svetitelja, ako on nije mucenik ili prepodoban, a uzima na sebe krst
jurodivosti, od narodnog iscelitelja i gatare? Aleksandra, 03.01.2002 Draga Aleksandra! 1. Nazalost pravoslavnim obicajima i obredima se cesto dodaju paganska
sujeverja. I to nije samo slucaj u bugarskoj ili grckoj crkvi. Clanovi Pravoslavne Crkve treba da se boje Boga i da izbegavaju greh. Pod “urokom” se cesto misli na
delovanje zlih duhova na coveka. S druge strane treba da shvatimo kao je sv.prav.Aleksej (Mecev) satanu prezrivo nazivao – “djavolak”, i da mi po nasoj grehovnoj nemoci
nismo u stanju da mu se suprotstavimo, ukoliko nam Bog ne pomogne. Neprijatelja ne mozemo da pobedimo magijskim zaklinjanjima, vec smirenjem i usrdnom molitvom. Molitva moze
da ima razne oblike, ali nas najvise od svega ukrepljuje ucesce u Bozanstvanoj Liturgiji i Sveto Pricesce. 2. Knjigu o Matronuski, o kojoj govorite, nisam citao, i u pravu ste
kada kazete da se o Svetima nekad prenose pogresne informacije. 3. Razlikovati jurodivog
Svetitelja od onoga ko je u prelesti je veoma tesko. Mislim da Vi i ja to nismo u stanju da razlikujemo. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 131) Odlazim u Crkvu od detinjstva. U detinjstvu mi se uvek svidjalo u Crkvi ali u to vreme
nazalost nisam imala pravu veru vec je sve bilo vise na formalnom nivou. A kada sam odrasla pocela sam da razmisljam o Bogu, ali nista posebno nisam zakljucila. Pocele su da
me muce sumnje. I muce me i dan-danas i ja ne znam sta da radim sa svojim maloverjem. Cesto molim Boga: “Gospode ja zelim da poverujem, daj mi veru, daj mi znak”, a u
glavi je misao: “I neces dobiti znak jer nemas od koga da ga dobijes, posle smrti je – praznina”. Te praznine se najvise i bojim – ne bojim se toliko ada koliko
cinjenice da vise necu postojati. Evo pisem ovo i strasno mi je – ne samo da sam maloverna, vec kao da sam potpuno neverna! Ali ja ne zelim da budem neverujuca Ja zelim “da stavim svoju ruku u Njegova rebra” i da poverujem, ali ne mogu. Strasno zavidim staricama, koje veruju bez razmisljanja i
uopste se ne boje smrti. I ja se trudim da ne mislim, ali mi ne uspeva… uverena sam u sve moguce dokaze za postojanje Boga, ali ne za dugo. Najubedljivija i
najupecatljivija knjiga za mene je bila knjiga mitropolita Venijamina (Fedcenkova). “O veri, neverju i sumnji”. U njoj je autor pokazao da Bog prosto ne moze a da ne
postoji, vec da je Isus Hristos zaista Sin Boziji jer je to istina. Ti najjednostavniji dokazi su me ubedili vise od svega ostalog, i posle citanja te knjige ja nisam znala
kako da zahvalim Bogu za to sto napokon verujem, i sto su moje sumnje nestale bez traga! Ali, nije proslo dugo vremena, zaboravila sam na knjigu, i vratile su se sumnje i
lukava mudrovanja… I to me je povuklo u pravo uninije… I opet sve te misli – jer ja nisam okoreli ateista, koji zeli da dokaze da Boga nema, vec naprotiv ja Ga trazim,
i zelim da pronadjem veru, pa zasto mi On ne pomogne? Ja cak ne znam ni s kojim ciljem pisem sve ovo, jer tesko da se za ovo moze dati neki jednoznacni savet ili dodati jos
jedan dokaz – to mi nece pomoci. Ali ja sve nesto cekam… I silno ne zelim da otpadnem od Boga i Crkve…Ako mozete oce nesto me posavetujte! Molim sve one koji citaju
moje pismo da se pomole za mene. Olga,
28.12.2002
Draga Olja! Kada sam ja bio u tvom uzrastu i neverujuci, ja sam takodje trazio
veru i nisam je nalazio. Secam se: noc je, ja sam u kuhinji u mraku, klecim na kolenima i zahtevno se molim da mi se Bog javi, da mi da neki znak da je cuo moju zahtevnu
molitvu (danas bi rekao odvaznu). Tada nisam dobio odgovor, kako ga uvek nisam dobijao kada sam zahtevao a ne molio sa smirenjem. Neverje sam prezivljavao godinama,
desetinama godina. Za to vreme je bilo mnogo znakova, cuda, milosti, koje su umnogome nadvisivale moje grehe. Danas svaki dan svog zivota prihvatam kao cudo Bozije milosti.
Bog mi se projavljuje u crkvenim Tajnama, u okolnostima mog zivota, preko drugih ljudi, knjiga. Ja iz iskustva znam da On cuje moje molitve. Sada shvatam sledece da nisam ja
Njega trazio, vec je On trazio mene. Ja sam bezao od Njega svojim gresima, nevernoscu, sujetom, zivotnim sitnicama, lazju, licemerjem, samoljubljem, telesnim ugadjanjima. On
ce naci i tebe draga Olja, jer te je On stvorio, iskupio Svojom Krvlju, umro radi tebe i vaskrsao, kako bi ti Se projavio kao Vaskrsli u Tajni Pricesca. Ti zelis da Ga vidis?
Cime ces Ga gledati? Ti zelis da cujes Njegov glas? Cime ces slusati? Da li je cisto oko tvoje duse? Gde ono gleda? Da li u dusi imas tananost kojom ces cuti Njegovo kucanje
u tvom srcu? “Blazeni cisti srcem jer ce Boga videti”. Za to da bi Ga videla treba da ispravis svoj zivot, i ocistis svoje srce. On je pored tebe draga Olja. Zivi po
Njegovim zapovestima i crkvenim pravilima koja ukazuju kuda i sta treba gledati, kako i sta slusati, potrpi malo sa smirenjem i sigurno ces pronaci veru. “Blazeni koji
nevidese a poverovase”. PS. Bog se moze videti verom. Ti si Ga Olja videla kada si procitala
knjigu mitropolita Venijamina. Slabim ocima se ne sme sve vreme gledati u sunce. Treba u svim trenucima, ovde na zemlji videti Boga. Da bi se tvoja vera ukrepila, treba se
moliti, citati Jevandjelje, ucestvovati u Liturgiji, cistiti dusu pokajanjem, a sumnje resavati u razgovoru sa duhovnikom. S ljubavlju u Hristu, Prot.A.Satov 132) Ispovedajuci Hrista, Vi ispovedate i Boga Izrailjevog i Njegov
zakon. Posto ste Vi svestenik –da li su po zakonu svestenici iz kolena Levina? Anton,
02.01.2002 Dragi Antone! Ako se pogleda sustina Vaseg pitanja onda se ona svodi na neophodnost
postovanja Mojsijevog zakona, na koji se Vi i pozivate. Obredna strana zakona (ali niposto ne 10 zapovesti, koje se samo ispunjavaju – dovode do punoce – Hrista (Mt.5,6))
je zamenjena od strane apostola po Volji Duha Svetoga na apostolskom Saboru u Jerusalimu (Dela 15)., jer su oni koji veruju u Hrista jer su “umrli zakonu tijelom
Hristovim” (Rim.7,4), “jer zakon vlada nad covjekom samo dokle on zivi” (Riml.7, 1-3). Na taj nacin je obredna strana Mojsijevog zakona imala vremenski karakter, i bila
je predobraz nastupajuceg i dolaskom Blagodati ustupila joj je mesto (u Starom Zavetu pogl. Naprimer, Jer.31:31-34, Joil.2:28:29). S postovanjem,
Djakon Jovan Sevcov |
