PREPODOBNA
PETKA -
PARASKEVA,
SVETA PETKA
Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rodjena je u Epivatu, izmedju Silinavrije i Carigrada. Roditelji svete Petke, imucni i pobozni hriscani, imali su i jednog sina Jevtimija, koji se jos za njihovog zivota zamonasio, a kasnije postao znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i zapocela, Hrista radi, podviznicki zivot kakav je oduvek zelela. Otisla je prvo u Carigrad, a potom do svoje starosti zivela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prosavsi nebrojena iskusenja i patnje. U starosti, glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj i ona je napustila omiljenu pustinju. Upokojila se u 11. veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene cudotvorne mosti tokom vremena su prenosene u Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada pocivaju u Rumuniji, u gradu Jasu. U beogradskoj tvrdjavi nalazi se crkva svete Petke, gde postoji voda (agiazma) koja cudotvorno leci sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
U svetom Jevandjelju opisan je dogadjaj sa Martom i Marijom, i tom prilikom je Spasitelj izgovorio reci: "Marta, Marta! brines se i trudis za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali Marija je dobar deo izabrala, koji se nece oduzeti od nje" (Lk. 10, 41-42). Znacenje ovih Spasiteljevih reci moze se u potpunosti primeniti i na ugodnici Bozjoj, slavnoj i ravnoangelnoj svetiteljki majci Paraskevi ili Svetoj Petki, ciji praznik i mi danas molitveno proslavljamo.
Sveta Petka bese srpskoga porekla, rodjena u gradu Epivatu (na turskom Bojados), izmedju Slimvrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke behu imucni i pobozni ljudi; zivljahu u svemu po zapovestima Bozjim i zivot svoj ukrasavahu milostinjom i dobrim delima. Osim Petke, oni imadjahu i jednoga sina, Jevtimija. Decu svoju oni vaspitavahu u poboznosti, ucahu ih svakoj vrlini i zivotu po Bogu. Brat Petkin Jevtimije se posle zavrsene skole zamonasi, procu se zbog podviznickog zivota, i bi izabran za episkopa Maditskog.
Po smrti svojih roditelja Petka, vazda zeljna podviznickog zivota Hrista radi, odade se strogim podvizima. Ugledajuci se na zivot svetitelja, ona postom i bdenjem umrtvljavase svoje telo i potcinjavase ga duhu. Sva goreci zeljom da zivi samo Gospodu, ne mogase dugo ostati u mnogometeznom svetu, nego napusti roditeljski dom, ostavi svet i otputova u Carigrad da se pokloni tamosnjim svetinjama. Tu srete mnoge revnosne podviznike i po njihovom savetu nastani se u Iraklijskom predgradju pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, i tu provede u molitvama, postu i suzama pet godina.
Ispunjavajuci svoju davnasnju zelju ona otputova u Palestinu, i poklonivsi se svetim mestima, osvecenima Spasiteljevim zivotom, nastani se u Jordanskoj pustinji. Tu provodjase ravnoangelni zivot. U toku mnogih godina u pustinji Sveta Petka pretrpe mnoge trudove, patnje, muke i iskusenja. Ko bi mogao opisati njene svakodnevne borbe koje je sa telom, pomislima i djavolima vodila dok ih nije potpuno pobedila? Jedino svevideci Bog, jer je samo On mogao videti i znati sve njene podvige.
Ukrasivsi dusu takvim podvizima i vrlinama, sveta Paraskeva postade vozljubljena nevesta Hristova, te se njoj ispuni prorocka rec: "Caru ce omileti lepota tvoja" (Ps. 44, 12). Jer se taj Car useli u nju sa Ocem i Svetim Duhom i prebivase u njoj kao u svetoj crkvi Svojoj.
Tako ziveci dugi niz godina u pustinji prepodobna Paraskeva, kad jedne noci po obicaju svom stajase na molitvi i sa umiljenjem pruzase ruke svoje k nebu ugleda angela Bozjeg u obliku presvetlog mladica, koji dosavsi k njoj rece: "Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otecestvo; potrebno je da tamo predas svoje telo zemlji, a dusom se preselis Gospodu."
Dosavsi u svoju postojbinu Epivat. Tu ona prozivese jos dve godine, ne menjajuci nacin svog pustinjskog zivota. Kada dodje vreme njenog odlaska k Bogu, prepodobna Mu se usrdno pomoli za sebe i za sav svet, i tako u molitvi predade Bogu blazenu svoju dusu. Telo njeno bi od strane vernih sahranjeno po hriscanskom obicaju, ali ne na opstem groblju, vec odvojeno, kao telo strankinje koja nikome ne bese kazala odakle je.
Posle mnogo godina, Bog hoteci da proslavi ugodnicu Svoju otkri svete mosti njene. Nedaleko od mesta gde prepodobna mati Paraskeva bese sahranjena podvizavase se na stubu u molitvenom tihovanju neki stolpnik. Dogodi se da tamo talasima bi izbaceno telo nekog mornara koji se za vreme plovidbe tesko razboleo i umro. Od tog lesa stade se siriti strahoviti smrad, da je prosto bilo nemoguce proci tim putem. Taj smrad nije mogao trpeti cak ni stolpnik, te zbog toga bi prinudjen da sidje sa stuba i da nalozi nekim ljudima da iskopaju duboku rupu i usmrdeli les zakopaju. Kopajuci rupu, ti ljudi, po promislu Bozjem, nadjose netljeno telo gde lezi u zemlji, i zacudise se tome. Ali kao prosti i neverni, oni ne obratise na to potrebnu paznju i shvatise kako treba. I govorahu medju sobom: "Kada bi ovo telo bilo sveto, Bog bi to otkrio preko kakvih cudesa." Sa takvim rasudjivanjem oni ponovo zatrpase netljeno telo zemljom, bacivsi tamo i smrdljivi les, pa otidose svojim kucama. A kad padne noc, jedan od njih, neki Georgije, covek hristoljubiv, moljase se Bogu u svojoj kuci. I zaspavsi pred zoru on vide u snu neku caricu gde sedi na presvetlom prestolu, a okolo nje mnostvo svetlih vojnika. Videvsi to, Georgija obuze strah, i on pade na zemlju posto ne bese u stanju gledati taj sjaj i lepotu. a jedan od tih svetlih vojnika uze Georgija za ruku, podize ga i rece mu: "Georgije, zasto tako omalovaziste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi les? Smesta izvadite telo prepodobne i polozite na dostojnom mestu, jer Bog hoce da sluskinju Svoju proslavi na zemlji." Tada i ta svetla carica rece Georgiju: "Pohitaj te izvadi moje mosti i polozi ih na cesnom mestu, ne mogu vise da trpim smrad onoga lesa. Jer i ja sam covek, i postojbina je moja Epivat, gde vi sada zivite."
Te iste noci imadjase takvo isto vidjenje i jedna blagocestiva zena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispricase svima o svojim vidjenjima. Kada to cu blagocestivi narod, svi sa svecama pohitase k mostima prepodobne Paraskeve i izvadivsi ih sa velikim strahopostovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mosti bise sveceno polozene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla u Epivatu. Molitvama prepodobne Paraskeve davahu se od svetih mostiju njenih mnoga isceljenja bolesnicima: slepi progledahu, hromi prohodjahu, raznovrsni bolesnici i besomucnici dobijahu zdravlje.
Danas se mosti prepodobne mati Petke nalaze u crkvi Sveta Tri Jerarha u rumunskom gradu Jasu proslavljajuci silu Bozju i isceljujuci svaki nedug.
Braco i sestre, potrudimo se da podrazavamo primer Svete Petke. Ona nam je svojim zivotom pokazala da je uz pomoc Bozju sve moguce, zato trazimo njeno molitveno zastupnistvo pred Bogom u nasim nemocima i iskusenjima. Strazeci nad samima sobom i trudeci se u molitvi, postu i hriscanskim vrlinama, i mi cemo sve vise postajati istinske sluge Bozje i istinski hriscani. Tada cemo uvek imati na umu Spasiteljeve reci: "Marija je dobar deo izabrala, koji se nece oduzeti od nje", te cemo svojim jevandjelskim zivotom uznositi slavu Bogu Trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu.
Amin.
.
.