LITIJA U LIPECKOJ OBLASTI U ČAST SVETOG MIHAILA ARHANGELA

U ovoj litiji je po blagoslovu nošen kovčežić sa moštima (svete mošti mučenika, svetitelja i apostola). Litiju bogomoljaca Lipecka, po blagoslovu mitropolita Voronješkog i Lipeckog Metodija i vladike Nikona, predvodili su i proveli borci Nacionalno-patriotskog fronta «Sećanje» na čelu sa J.N.Bernikovim, osnivačem pravoslavno-monarhističkog časopisa «Rusi dolaze». Litija se održavala u čast Arhistratiga Mihaila i sabora ostalih Svetih nebeskih sila i u čast Ikone Majke Božije «Brza Pomoćnica».

Cilj litije je bio da se obidje i prodje peške po gradovima i selima naše Lipecke oblasti sa svetim moštima, koje su se nalazile u izrezbarenoj čempresovoj kutiji, pod staklom. Litija sa starim ikonama, barjacima, čitanjem Psaltira, akatista Svetima i molitava po prigraničnim oblastima radi odbrane od neprijateljskih napada, kleveta, kako bi pravoslavni ruski narod bio sačuvan od istrebljenja. Maršruta je bila sledeća: Lipeck – Sjolki – Plehanovo – Čapljigin – Dankov – Trojekurovo – Panikovec – Jelec – Černava – Zadonjsk – Konj – Kolodez – Vorobjevka – Grjazi – Lipeck. Duhovni značaj ove litije je ogroman. Ona je podigla duh gradskih i seoskih žitelja, budeći spasonosnu radost u srcima izmučenih ruskih ljudi, koji čvrsto «spavaju» pored svojih televizora. «Dok televizor radi, mi gledamo na njemu ubistva, mučenja, nasilje, učestvujući i nevoljno u njima, što je neoprostivi greh». Sveopšta grehovnost ruskog naroda je podstakla sveštenstvo i bogomoljce da organizuju takve litije po celoj Rusiji, kako bi sa lica ruske pravoslavne zemlje očistili globalnu nečistoću, i uputili ljude ne na pijanku i razvrat, već na zaštitu Božije tvorevine – naše duše, i prirode koju smo sami uništili. Zagadjujući zemlju, reke, obale, polja, svoje ulice, povrtnjake, mi narušavamo celovitost sveta koji je Bog stvorio. Mi sami pravimo ( i dozvoljavamo da se pravi) oko nas pakao, sramotu, bolesti. Okrenite se Rusi, i pogledajte šta ste sami napravili, ili je napravljeno po vašem dopuštenju! Šta? Carstvo antihristovo! Zbog čega se davite u strahotama propadanja? Zar više niste hrišćani? Radi našeg spasenja i očišćenja bogomoljci te pravoslavne litije iz Lipecka su napravili četiri Krsta zbog zaustavljanja u četiri mesta Lipecke oblasti: u selu Plehanovo (istok), gradu Dankovu (sever), u selu Černava Izmalkovog regiona (zapad), u selu Konj-Kolodez Hlevenskog regiona (jug). Trideset tri pravoslavna bogomoljca su napustili Lipeck velikim autobusom rano ujutru, u pola sedam.

Prvo mesto zaustavljanja je bilo selo Sjolki, pored Crkve Mihaila Arhangela. Bogomoljci su se uputili u Crkvu sa otvorenim moštima Božijih Ugodnika, sa barjacima, ikonama i pesmom «Care Nebeski Utešitelju». U Crkvi je već bila u toku Liturgija. Bio je prestoni praznik, ljudi su se ispovedali, prilazili Raspeću i ikonama, i pričešćivali se. Zatim su zajedno sa nastojateljem, ocem Stefanom, sa molitvama obišli Crkvu.

Potom su došli u selo Plehanovo, gde su se zaustavili, zakopavši u zemlju Krst na Istoku. U to vreme su učesnici litije pevali tropar «Krstu Tvojemu poklanjam se, Vladiko, i Sveto Tvoje Vaskrsenje slavim…», i druge molitve. Stanovnici svih sela po čijim ulicama je prolazila litija su celivali mošti, plakali.

U Čapljiginu je litija došla na izvor Tihvinske ikone Majke Božije, na teritoriju takozvane Petropavlovske Ranenburške pustinje. Ovde su ljudi, koji su došli na izvor, sa strahopoštovanjem celivali mošti, molili se, i bili pokropljeni svetom vodom.

Prilazeći Dankovu bogomoljci su izašli u polje, u ravnicu, gde su sa molitvama postavili pravoslavni Krst na Sever. Dalje je autobus krenuo ka selo Trojekurovo. U susret lipeckoj litiji je išla trojekurovska litija na čelu sa protojerejem ocem Olegom. Dve litije su se objedinile u svetloj duhovnoj radosti i prošle zajedno dva kilometra po selu, i uz zvuk zvona ušle u Trojekurovski manastir Arhangela Mihaila, gde se čuvaju mošti prepodobnog Ilariona. Otac Oleg, nastojatelj Crkve, je jasno i izražajno (prvi put!) pročitao Akatist Trojekurskom Prepodobnom Ilarionu i ljudi su ga pažljivo slušali, i pamteći - iskrenog srca ponavljali reči Akatista. Zatim je otac Oleg odslužio moleban Prepodobnom Ilarionu, pokropio sve prisutne svetom vodom i uz zvuke zvona dao svakom učesniku litije papirnu ikonicu Svetog Ilariona. U punom sastavu sa barjacima, ikonama i kovčežićem sa svetim moštima vernici su izašli iz crkve, prekrstivši se i poklonivši.

Dalje je put vodio autobus u selo Panikovec Jeleckog rejona, prema staroj Pokrovskoj Crkvi, koja je bila razrušena od strane ateista i Nemaca, ali je sada obnovljena. Bogomoljci su posle litije i pojanja pravoslavnih pesama u Crkvi prenoćili u tom selu. A u jutro 22. novembra, u Vaznjesenskoj Crkvi grada Jeljca, sveštenik otac Vasilije (Romanov) je dao blagoslov učesnicima litije da celivaju ikonu Majke Božije «Brze Pomoćnice» i mošti Svetog Mitrofana Voronješkog i Tihona Zadonjskog, a takodje je blagoslovio i da se postavi dodatni (peti) Krst u Jeljcu u podnožju Kamene Gore, na levoj strani izvora zatvornice Jelecko-Znamenjskog manastira, Melanije. Otac Vasilije je lipeckoj litiji poklonio ikonu sv. Ignjatija Irkutskog, dao nam blagoslov da obidjemo teritorije Znamenjskog manastira, uputivši s nama i poslušnicu tog manastira sestru Nadeždu. Ona je ispričala o istoriji manastira, kao i o zatvornici Melaniji . Zatim je otac Vasilije predložio svima da podju na čaj, ali su bogomoljci požurili u selo Černavu Izmalkovskog rejona. I otac Vasilije je srdačno prekrstio litiju za putovanje u otadzbinu sv. Teofana Zatvornika Višenskog. U Crkvi Pokrova (bivšoj sabornoj) je sve bilo spremno za susret sa bogomoljcima: gorele su sveće, sve je blistalo od čistoće, topline i lepote. Učesnike litije je dočekao rukovodilac Izmalkovske administracije Vitalij Jegorovič Kazmin, i predsednik sela Černava V.P.Gluhova. Oni su zajedno sa svima prošli u litiji oko Pokrovske crkve koja se obnavljala, gde je u svoje vreme službovao otac svetog Teofana, otac Vasilije (Govorov). Vernici su se molili, pevali, nosili ikone, svete mošti, toplim rukama dodirivali oltar crkve. Zatim su se pomolili u molitvenom domu pored crkve, celivali ikonu Majke Božije «Utoli moju tugu», koja je naslikana i poklonjena u Černavi. A zatim su se uputili ka svetom bunaru «Utoli moje tuge». Ovde su lipecki učesnici litije u susretu sa bogomoljcima iz Černave postavili Krst, uzeli vodu iz bunara i popeli se, uz molitve, na strmi brežuljak. Šetajući černavskim putem, bogomoljci su se pomolili na mestu bivše Dimitrijevske crkve i pored kuće u kojoj se rodio sveti Teofan Zatvornik. Takodje su se pomolili pored protojerejeve kuće u blizini Crkve oca Jovana Necvetajeva i za sve poginule u Velikom Otadzbinskom ratu. Černavci i gosti iz Lipecka su svi osećali radost u duši. «Pasha, Gospodnja Pasha». Tom litijom po selu Černavi, pravoslavni su očistili sebe i svoju zemlju od neprijateljskog, satanskog sramoćenja. Meštani su prilazili i molili da celivaju mošti i ikone, i osećalo se neopisivo blagouhanje. Dalje smo se uputili u Zadonsk preko Dolgorukova. Otišli smo u selo Panikovec u Crkvu Pokrova Majke Božije. Litijom smo obišli Crkvu i ušli u nju. Crkvu je otvorio Božiji sluga Sergej, koji i obnavlja tu Crkvu. Na analoju je ležala ikona «Pokrov Majke Božije», koja je blagouhala. Svi smo je celivali. Uz blagoslov smo celivali i Krst-mučenika, koji je bio ukrašen cvetovima. Njega je za vreme rata probila velikokalibarska granata. Meštani pričaju da je za vreme rata jedan nemački oficir, ulazeći u Crkvu, počeo da nišani Spasiteljev Lik na kupoli. Rekao je da će streljati našeg Boga, ali nije pogodio. Ostale su samo rupe od metaka na kupoli. I samo Gospod Bog zna dalju sudbinu tog Nemca.
A sasvim nedavno su se stanovnici sela vozili traktorom i ugledali nad poljem, na oblacima, Arhistratiga Mihaila, koji se sporo podizao naviše, a zatim su oblaci sve prekrili. Dalje smo pošli u Zadonsk. U Zadonsku smo litijom ušli u crkvu posvećenu Vladimirskoj ikoni Majke Božije. Celivali smo mošti Tihona Zadonskog, uzeli blagoslov od oca Josifa i izvinili se za kašnjenje.

Dalje smo nastavili put u selo Konj-Kolodez. Pošli smo za ocem Zinonom iz Zadonske gostoprijemnice, zamolili od njega oproštaj zbog kašnjenja i zajedno sa njim se uputili u Konj-Kolodez. Već se smrklo. Došli smo na obalu reke Don. Osvetlivši farovima mesto, gde će se služiti moleban sa vodoosvećenjem i sa čitanjem Akatista, svi su stajali i molili se. Kod nas su počeli da dolaze meštani sa decom, a ostali su gledali televizor. Postavili smo peti Krst, koji su svi celivali uz pevanje tropara. Oprostili smo se sa ocem Zinonom, on nas je blagoslovio i mi smo pošli dalje. U selu Vorobjevka smo u litiji obišli oko Crkve posvećene Arhistratigu Mihailu uz pojanje pesama, ali nam se pridružio samo mali broj meštana. Ta crkva je veoma jaka – bukvalno vitez stoji na njenom ulazu. Njene kupole liče na šlem. Dalje smo se uputili prema gradu Grjazi. Tamo su nas čekali pravoslavci koji su se veoma radovali. Svi zajedno smo u litiji uz pesmu pošli na grob poštovanog svetog shimonaha Josafa Optinskog. Taj molitvenik se poslednjih godina svog života podvizavao u gradu Grjazi, i ovde je imao pećinicu-zatvor, u koju su dolazili svi nevoljnici i po njegovim molitvama dobijali olakšanje. Ta pećinica se po ceo dan brižljivo čuva. I danas ljudi dolaze i uznose svoje molitve na grobu, na kojem se dešavaju čuda. Mi pravoslavni znamo da su kod Boga svi živi, i da Bog čuje njegove molitve po kojima ljudi dobijaju pomoć. Kelejnica oca Josafa matuška Nikolaja priča da je on bio prozorljiv, da je govorio šta će biti sa Rusijom, i za svoju smrt je rekao da će im otkriti Majka Božija na Blagovesti. On je tiho i mirno otišao Gospodu na Blagovesti 7 aprila 1976 godine. U Grjazima su se svi usrdno molili i uznosili molitve našim ugodnicima da zaštite nas i Lipecku oblast od vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Pasha je trajala svih tih dana i želeli smo da pevamo Hristos Voskrese. Razni ljudi su učestvovali u litiji, ali je tako bilo Gospodu ugodno. Osećali smo prisustvo Božije, Majke Božije, naše Zasupnice, Arhistratiga Mihaila sa Svim Nebeskim Vojskama i svih Svetih, koji su pratili litiju.

http://russkie-idut.ru/vesti/new38.htm

KOMENTAR

Arhimandrit Gavrilo (Vučković)

Molitvama i litijom* protiv zla

I naš narod bi mogao po ugledu na braću Ruse da pođe u litije u današnje vreme puno iskušenja koja napadaju našu pravoslavnu zemlju. U vreme naleta bilo kakvog zla, treba da uznosimo molitve Bogu, kao i molitvene pesme, jer smo se u to osvedočili na mnogim primerima iz Žitija. Molitvama bismo umilostivili Gospoda da nas štiti od zla, ali istovremeno da spreči neprijatelje da čine greh. Čovek je često sam uzročnik zla, koje se zbog njegovih grehova dešava po Božijem dopuštenju, a radi njegovog ispravljanja. Kao i u priči iz Starog Zaveta: « I Jona poče ići po gradu jedan dan hoda, i propovijeda i reče: jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti. I Ninevljani povjerovaše Bogu, i oglasiše post, i obukoše se u kostrijet od najvećega do najmanjega. I Bog vidje djela njhova, gdje se vratiše sa zloga puta svojega; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini.» (Jona 3, 4-10). Sveopštom grehovnošću, grehom omladine koja je noću u punim diskotekama, kao i gledanjem televizora sa ubistvima i nasiljima, mi i nesvojevoljno učestvujemo u njima, što je neoprostiv greh. Naš narod treba odvratiti od pijanki i razvrata, kojima sami oko sebe pravimo ad, a uputiti ga na zaštitu tvorevine Božije – naše duše i prirode. Božiji gnev se ne može ublažiti mitinzima i koncertima, već postom, molebanima, litijama i svenoćnim bdenijima. Mi se još nismo probudili, i u duhovnoj smo učmalosti, pa stradanje našeg naroda ne prestaje – Kosovo, Hilandar. Stradanje neće prestati dok narod ne shvati opomenu i ne probudi se duhovno. Zaboravili smo na vreme kada su nošene litije po selima i čitane molitve za osveštanje polja. Tako je pre rata jedna litija bila u nekom mestu na Kosovu, kojoj su se priključili i muslimani, i Gospod je sprečio dalje uništavanje žitnica od štetočina (zapisano u delima Vladike Nikolaja).

Pre rata su bile zavetne litije (posebno na Duhove i Spasovdan), kada se u litijama išlo na osvešatavanje polja.
Takodje su u vreme Vladike Nikolaja organizovani molitveni sabori u manastiru Žiči, i na drugim mestima, kada su bogomoljci sa svih strana dolazili sa litijama i barjacima sa likovima Svetih, čija je Slava proslavljana.
Posle rata ih je komunizam zabranio, a ljudi koji su pokušali da nose litije su progonjeni radi narušavanja javnog reda po tadašnjem zakonu. Tromesečni molitveni skup, sa centralnom Slavom na dan letnjeg sv. Arhidjakona Stefana, u manastiru Žiči je obnovljen najpre u vreme Vladike Vasilija, pa je zatim nastavljen u vreme Vladike Stefana, a posle njegove smrti nema vesti da je nastavljen, već se održavaju samo neki simpozijumi, sa nekakvim deklaracijama, koji nemaju karakter onog vremena. Takav je bio i omladinski skup u manastiru Studenica prošle godine. Na te skupove izgleda da idu samo odabrani, kao da naša pomesna Crkva ne predstavlja jedno administrativno i duhovno telo. Gde je tu sabornost, kada znamo da bi iz svake eparhije trebalo da dodje po jedan delegat koji predstavlja tu eparhiju na nivou zvanične Crkve, a ne neke odvojene grupe, iz čega mogu nastati neželjene posledice?

Postavlja se pitanje zašto se litije i danas ne organizuju? Pisanje protestnih pisama je neuporedivo manje efektno, jer Gospod šalje opomene, ali se mi kao narod duhovno ne budimo. Lupanje u šerpe, zviždaljke i trake, samo u očima sveta stvaraju sliku nekog «domorodačkog plemena», a ne naroda koji se dostojanstveno brani. I zato braćo i sestre «jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva djavolskoga: Jer naš rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba. Toga radi uzmite sve oružje Božije, da biste se mogli braniti u zli dan, i svršivši sve održati se. Stanite dakle opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravu Jevandjelja mira; a svrh svega uzmite štit vjere o koji ćete moći pogasiti sve raspaljene strijele nečastivoga; i kacigu spasenija uzmite, i mač duhovni koji je riječ Božija. I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu bez prestanka, i uz to stražite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete» (Ef. 6, 10-17).

I zato vratimo se ovom divnom starom običaju i organizujmo litije sa svetim moštima, starim ikonama, barjacima, sa čitanjem Psaltira i Akatista Svetih, kao i molitvama po granicama radi sačuvanja od neprijateljskih napada. Time bismo osetili prisustvo Božije, Majke Božije i svih Svetih koji bi nas štitili od vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

Litija – grčka reč, usrdno moljenje koje se organizuje van Crkve