ZADNJE POGLAVLJE U KRATKOM ZIVOTU OCA SERAFIMA PLATINSKOG   I Otac Serafim je sahranjen na Noubl Rixu (eng. Noble Ridge - blagorodni greben): primereno mesto za onoga cije je svetovno ime bilo Judzin (Eugene), sto znaci blagorodni. Rodjen u Kaliforniji, no nadahnut cistim otackim vrelima Pravoslavlja, svoj zivot u savremenom svetu preobrazio je u hagiografsku pojavu. Neka ovi kratki izvestaji govore sami za sebe. II PRED SMRT 1. Kad je bilo vec ocigledno da otac Serafim umire, sa mnogih krajeva sveta uznosile su se molitve Bogu, jer su ga mnogi znali preko casopisa "Pravoslavna rec" (Orthodox Ljord) i njegovih knjiga, te su se gorljivo molili da jedan toliko potreban zivot bude postedjen. Nekoliko dana pred njegovo prestavljenje u hramu u Redingu, gde je o. Serafim obavljao duznost pastira, vrseno je jeleosvestanje. Dok je u bolnici o. Serafim trpio krajnji bol i patnju, o. Aleksej Jang video ga je gde stoji u oltaru i moli se Bogu u svom uobicajenom polupognutom stavu. 2. Dan pred svoju smrt, o. Serafim je posetio izvesnu zenu, majku jednog njegovog duhovnog sina o kome se narocito starao. Evo sta ona svedoci: - To se desilo pred smrt o. Serafima. Radila sam u straznjoj sobi i sve vreme mislila kako bih zelela da budem sa svima vama u bolnici. Najednom se vreme zaustavi i ja ispred sebe ugledah o. Serafima gde sav svetli obucen u svetlucavu srebrnastu odezdu - to su najblize reci kojima bih mogla da opisem tu svetlost. Zadrzala sam dah i rekla: "O, oce Serafime!" Bila sam suvise zaprepascena da kazem bilo sta drugo osim: "Hvala". Vreme nije proticalo - sve je bilo sadasnji trenutak. Necu tumaciti ovaj dozivljaj, ni sada ni ubuduce. Utesila sam se, i nadam se da i vama ovo pruza utehu. Vrlo sam nedostojna i ne znam sta bih jos o ovome mogla reci. (Evgenija Vojtan, 14. septembar 1982.) 3. Ujutro 2. septembra, dok je o. Serafim umirao, bas pre nego sto sam se probudila, imala sam jedno snovidjenje. Bila sam u drustvu nepoznatog mi svestenika koji me ukoravao zbog mojih greha. Rekao mi je da nikome ne smem nista zameriti. Usli smo zajedno u veliku, raskosnu dvoranu. Na kraju dvorane stajao je neki covek na uzdignutoj pozornici i pojao. Zbog rastojanja se nije mogao dobro videti. Prekrasnim glasom je pevao Velicanje Velicit dusa moja Gospoda... . Rekoh: "Ne cujem dobro." Svestenik me ponukao da pridjem blize, pa ja napravih jos nekoliko koraka. Tada sam vec veoma jasno cula pojanje. Pojac je bio tenor sa glasom kao u o. Serafima cije sam pojanje cula pre mnogo godina u sanfranciskanskom sabornom hramu. To je bilo pocetkom sezdesetih godina. Stojeci na pevnici, sam je otpevao svu jutrenju od pocetka do kraja. Nikad u zivotu nisam cula molitvenije pojanje. Dusa mi se uznela u visine. U svom snu, pak, cula sam to isto neuporedivo pojanje. Glas je bio isti, ali je zvucao kao glas andjela, zitelja raja. Bilo je to nebesko, nezemaljsko pojanje. Probudivsi se, shvatila sam da nema nade za oporavak o. Serafima. Sa najvecim postovanjem prema novoprestavljenom o. Serafimu, visoko ceneci njegove zasluge pred Bogom, zelela bih da napisem par reci o jednoj njegovoj osobini koja mi je najdraza i najvise pri srcu. To je njegova vernost istinskom Pravoslavlju. Nije ni za mrvicu odstupao od ucenja Crkve. Nije imao nikakvih samo svojih misljenja. Moj pokojni muz, Ivan M. Koncevic, bio je isti, uprkos tome sto je imao nekoliko univerzitetskih stepena i jos pred kraj zivota zavrsio bogoslovsku akademiju. Nikad mu nije palo na pamet da se ogresi o ucenje Crkve. Ucenje Pravoslavne crkve nije proizvod umova i proizvoljnosti velikih Otaca Crkve. Sam Sveti Duh ih je nadahnuo ovim ucenjem. Zbog toga Pravoslavlje i jeste nepokolebivo. Svaka hula na Svetoga Duha je neoprostiv greh (Mt. 12, 31-32). Od velikog je znacaja vernost Pravoslavlju u nasa teska i mucna vremena. O. Serafim je bio goruca i prosvetljujuca svetiljka. Svoju svetlost nam je ostavio u svojim spisima. Slava Bogu za sve. (Jelena Koncevic) III U VREME SMRTI 1. Prosle nedelje u Medfordu, u Oregonu, Svetlana Dzouns mi je rekla da je takodje, one noci kad je umirao, videla o. Serafima u snu. Sluzio je bozansku Liturgiju - zapravo kadio je - a Svetlana i Timoti su oboje prisustvovali tome. Pitao sam je kako se osecala kad se probudila, i rekla je: "Srecno, spokojno." Osetio sam da joj je Bog dao ovaj dozivljaj radi nove misionarske zajednice u njihovoj kuci. O. Serafim je izrazio svoje zadovoljstvo zbog osnivanja te zajednice i rekao da se nada da ce tamo jednog dana i sluziti. Mozda je Bog to vec dozvolio. (O. Aleksej Jang) 2. U utorak nocu, na dan kad je umro o. Serafim, Marta Nikolas ga je videla. San se je toliko dojmio da me pozvala u sredu ranom zorom, cim se probudila. U snu je videla o. Serafima gde u zlatnoj odezdi stoji na obali reke. No cudno je bilo to da je nosio belu kamilavku i koprenu, te vladicansku panagiju. Stotine ljudi mu je prilazilo i trazilo blagoslov od njega, pa je pristupila i ona. Prema njemu je imala toliko strahopostovanje da se bojala da joj nece dati blagoslov. Prisla je moleci za blagoslov, i on joj ga je dao. Potom ju je pogledao i rekao da ima nesto da kaze njenom muzu. Bas tad se probudila. (O. Aleksej Jang) IV NA POGREBU 1. Pogreb o. Serafima je opisan dosta podrobno u casopisu "Pravoslavna Amerika" (Orthodox America). O. Serafim, koji se vecinu svog zivota udubljivao u tajnu smrti, lezao je u kovcegu i izgledao kao da je ziv. Lice mu je izgledalo mladje nego ikad. Na obrazu mu se ogledao pobednicki spokoj, a usne su mu se bez sumnje povremeno osmehivale. Njegov izgled u tom prostom, drvenom kovcegu, u neukrasenoj drvenoj crkvi, izrazavao je pobedu nad smrcu. Evo sta kaze jedna duhovna kcerka: "Stajala sam ispred kovcega i virila unutra, plakala sam i pitala o. Serafima sta da radim bez njega. Ne znajuci kako, nesvesna bilo kakvog svog pokreta, gledala sam u veliku Hristovu ikonu. Osetila sam neugodan miris i cula o. Serafima kako mi kaze: "Ja trunem, ja nisam nista - uvek je to bio Hristos, a ne ja." Zatim sam vratila pogled na o. Serafima, a miris je bio izrazito sladak, kao od ruza. I ja sam bila potpuno spokojna. Dok su se svi oprastali sa o. Serafimom, iznenada sam ga ugledala kako stoji vise kovcega, okrenut ka oltaru. Tesko je to opisati: bio je veoma svetao, cist, obucen kao monah. Celo vreme se pojalo, a on je kadio, neprestano okrenut ka oltaru. Moram dodati jos i ovo: kad sam u bolnici cekala moleci se, sedela sam na stolici sa monaskom mantijom o. Serafima. Moja devojcica Andjelina joj je prisla i dotakla je, te pocela tiho da roni suze. Milovala je mantiju i plakala. Dok je to cinila, osetila sam kako toplota izlazi iz mantije i okruzuje nas." (Eli Enderson) 2. Iako smo svega nekoliko puta pricali, veoma sam zavoleo o. Serafima. Cinilo se da je u njemu velika ljubav. Izgleda da se mnogo trudio - citav zivot je bio pregalac i nije tracio vreme. Znao sam da cu od njegovog saveta imati koristi. Blagodarim Bogu sto mi je pruzio priliku da upoznam takvu licnost, pa makar i na kratko vreme. Da prodje mitarstva o kojim je pisao, i prispe u narucje Hristovo! Zadnji put sam o. Serafima video u junu, kad me poveo u malu setnju po sumi. Bilo je vrlo lepo. Kad smo kretali, rekao je da tu negde u blizini ima ikona prep. Serafima, obesena na drvo. Nasao je, otpevali smo velicanje i poklonili se ikoni. Kad su se proslog petka nad njegovim telom citala jevandjelja, zatrazio sam od o. Serafima da se moli za mene - u vezi jedne narocite stvari. U subotu rano ujutro izasao sam da udahnem malo svezeg vazduha. Zeleo sam da opet nadjem onu ikonu na drvetu, ali nisam bio ubedjen da cu je moci uociti, posto je bila malena i nekakve bakarne boje, a ja sam imao samo nejasnu predstavu o tome gde se drvo nalazi. Uputio sam se u tom pravcu i rekao: "Oce Serafime, ako si cuo moju molitvu, daj mi da opet nadjem onu ikonu." Nakon svega nekoliko trenutaka pogledao sam i video gde lezi na zemlji pored mojih nogu! Zahvalio sam mu se, procitao molitvu prep. Serafimu, poklonio se ikoni i stavio je nazad na drvo odakle bese pala. (brat Dejvid) 3. Moja sestra Dzastina kaze da se posle pogreba o. Serafima, u subotu nocu, o. Serafim javio malom Dzeremaji u njegovoj spavacoj sobi odmah posto je otisao u krevet. Dzeremaja je to Dzastini ispricao u nedelju uvece, nakon sto se vratila iz Platine. "Mama", rekao je, "znam da me otac Serafim gleda, jer mi je prosle noci stavio svoju ruku, evo ovde, i jako pritisnuo." To rekavsi, stavio je ruku na svoje srce i jako pritisnuo. Nije nimalo bio uplasen. O ovom dogadjaju mi je Dzastina pisala vec sledece jutro. (o. Aleksej Jang) 4. Smrt o. Serafima me veoma dirnula. Nekoliko dana nakon sto sam primio izdanje "Pravoslavne Amerike" u kojem je objavljeno njegovo blazeno prestavljenje, moja zena je sanjala monaha koji je izasao iz dugog reda kaludjera, pristupio nam i blagoslovio nas. Sutradan mi je ispricala svoj san, a ja sam joj pokazao fotografiju o. Serafima koju sam dobio od "Pravoslavne reci." Nikada je pre nije videla, ali je na njoj prepoznala monaha iz svog sna. Zatim sam joj rekao da sam se molio o. Serafimu da mi, ako je to Bogu ugodno, da neki znak o sebi. (Fabijan de Kosta, Roan, Francuska, 18. februar 1983.) V CETRDESET DANA Tokom cetrdeset dana, dok je dusa jos uvek cvrsto povezana sa zemljom i Pravoslavna crkva se moli za novoprestavljenog, preminuli odrzavaju neku vezu sa svojim najblizim. Otac Serafim je dosta pisao o tome u svojoj knjizi "Dusa posle smrti". Otac German je sluzio cetrdeset liturgija tokom ovog posmrtnog razdoblja. Deveti dan po prestavljenju o. Serafima bio je praznik prepodobnog Jova Pocajevskog (28. avgust/10. septembar), i to tacno 19 godina od osnivanja Bratstva prepodobnog Germana. Nocu devetog dana, o. German je usnio san u kojem je video golemu crnu jamu. Na otvoru jame sedeo je neki lik obucen u belo i gledao kao da se opire necemu. Nekoliko zena i jedan muskarac sedelo je pored coveka i tesilo ga. Sest dana kasnije, na dan kada je u platinskoj pustari sluzena prva bozanska Liturgija, spomen-dan svetog mucenika Mamanta (2./15. septembar), otac German je, odsluzivsi Liturgiju, video u snu o. Serafima kako spava odeven u belo. Iznenada, lice mu ozive i on otvori oci kao da toplo pozdravlja zivot. 2. U cetrdeseti dan posle prestavljenja o. Serafima, episkop Nektarije Sijetlski, koji je prema o. Serafimu gajio veliku ljubav i postovanje, prispeo je u manastir Prepodobnog Germana skupa sa jos nekoliko svestenosluzitelja. Nakon bozanske Liturgije, na grobu o. Serafima sluzio je arhijerejsku panihidu i na njenom svrsetku odrzao besedu koja se zakljucila ovim recima: "Otac Serafim je bio pravednik, moguce i svetac." Spustivsi se sa brdasca na kojem je grob o. Serafima, hteo je taman da zakoraci u saborni hram, jos uvek u ruci drzeci zapaljeno kandilo, kad se naglo okrenu i sa velikom ganutoscu poce glasno da peva, uz pratnju bratije, klira i poklonika: "Ublazaem, ublazaem tja, prepodobne otce na Serafime, i ctim svjatuju pamjat tvoju, nastavnice monahov i sobesdnice Aggelov". I tuga zbog razdvojenosti od o. Serafima pretvorila se u radost. Nepunih pet meseci posle ovog dogadjaja, ovaj pravedni jerarh, episkop Nektarije, prestavio se. Pretrpevsi progone u mnogostradalnoj Rusiji, umro je na dan kada je Sveta pravoslavna crkva 1982. proslavila novomucenike, i pridruzio se o. Serafimu na onom svetu. 3. Saosnivac misionarske zajednice Svetih jeraraha moskovskih u gradu Moskou u Ajdahu, pise: "Kad je do nas u ponedeljak, tri dana posle njegovog pogreba, stigla vest o smrti o. Serafima, ja sam bio van sebe od zalosti i molio sam Boga da mi da jos jednom da vidim o. Serafima. Bog me uslisio i vidio sam o. Serafima ponovo, jer sam ubrzo sanjao kako sam dosao u manastir. Tamo me o. Serafim odveo do odredjenog mesta na manastirskom imanju do kojeg se dolazilo preko belog lukastog mostica. Zatim je pokazao na tacku na zemlji i rekao da se tu ne kopa, posto tu treba da kopa arheolog. Kad sam dosao u manastir na cetrdesetnicu od prestavljenja o. Serafima, dato mi je poslusanje da postavim temelje za dascanu platformu kod njegovog groba. Presao sam pogledom okolo po sumi: sva je bila u zlatu i jesenjoj odori, i pomislio sam da crkva i sva okolina izgledaju tako vedro i prekrasno, bas kao ikona. I tad sam se, kopajuci za temelje, najednom setio sna koji sam opisao. Kako cudno! Kako je ta pozlacenost licila na onu iz sna!" (Denijel Metison, 1/14. oktobar 1982, na Pokrov Presvete Bogorodice) 4. Druge noci nakon cetrdesetnice, sluzena je polunocnica u cast osnivaca Bratstva prepodobnog Germana, arhimandrita Gerasima, koji se prestavio na isti dan 1969. godine. Otac German, buduci veoma umoran, dosao je da se odmori u keliju o. Serafima koju su zvali "Optina." Napolju se vec svanjivalo kad je on blago zadremao. Ubrzo se probudio, videvsi kraj ikonostasa manastirske crkve o. Serafima, koji je izgledao upravo onakav kakvog smo navikli da ga vidimo: veoma ozbiljan, usredsredjen i pomalo zabrinut. Uzurbano je govorio: "Pobrini se za Xona, Xona!" Otac German je skocio sa pitanjem "Kojeg Dzona? - jer Dzonova ima puno. No onda se setio jednog posebno bednog Dzona sa kojim nisu imali dodira vec sesnaest godina. Otac German je pretpostavio da je ovo osoba kojoj treba pomoc. Uskoro je opet zaspao i opet je video ikonostas sa Majkom Bozjom, ali o. Serafima vise nije bilo tamo. Ubedjen da ovo nije obican san, i znajuci dobro koliko se o. Serafim brinuo za ljude, o. German je otrcao u svoju radnu sobu da nadje adresu ovog Xona. Iako je adresu nasao, telefonskog broja nije imao, a Xon je bio daleko u Kanadi. Majka mu je bila u starackom domu u Bej Eriji, ali o. German nije mogao ni sa njom da stupi u vezu. Poslavsi Xonu pismo sa cekom na 20 dolara, odjurio je u Bej Eriju sa nadom da ce pronaci Xonovu majku i saznati ima li kakvih poteskoca. Nakon citavog niza jalovih poseta starackim domovima, konacno ju je pronasao pred ponoc, i saznao da je Xon bez posla i u ocajnom stanju. Smesta je nazvao jednog studenta u gradu u kojem je ziveo Xon i zamolio ga da poseti Xona. Sedam dana kasnije dosao je odgovor od studenta sa zapanjujucim obavestenjem. Desilo se da je Xon posle dugog razdoblja neodlazenja u crkvu odlucio da ode na Liturgiju za Uspenje Presvete Bogorodice. Kad je usao u hram, nenadano je dobio jak osecaj prisustva o. Serafima, o kome nije vec godinama razmisljao. Sto je sluzba dalje odmicala, ovaj osecaj je postepeno rastao. Nekoliko noci nakon toga, Xon je cuo u snu kako neko kuca na vrata. Kad su se vrata otvorila, zagledao je o. Serafima, ali ga nije odmah prepoznao. O. Serafim je imao dugu sedu bradu i otrcani kaput, kakav je nosio u vreme svog sirotovanja u San Francisku kada je vodio pravoslavnu knjizaru. Pricao je sa Xonom na ruskom, govoreci mu vrlo ohrabrujucim glasom: "Brate Xone, to sam ja. Ja vise ne zivim u Platini; trenutno boravim ovde." Dalje ga je na nesto upozorio, ali Xon se kasnije nije mogao setiti sta je to. Otprilike u isto vreme kad je video o. Serafima, Xon je dobio cudnu zelucanu bolest, te dve sedmice nije nista mogao da jede, posto mu je zeludac odbijao hranu. Ubrzano je mrsaveo i bio toliko slab da nije mogao ni da ustane sa kreveta. Nije ocekivao da bi ga iko mogao posetiti, a cak i kad bi ga posetio, on nije imao novca za lek. Naposletku, jedan sused je navratio da mu donese postu, pa je tada dobio i pismo o. Germana. Novcem iz pisma Xon je sad imao cime da plati bar neko lecenje. Odmah se obratio nekome za koga je smatrao da moze da mu olaksa oboljenje, taj covek je uskoro stigao i doneo posebnu slanu vodu za lecenje. Posle primene ovog leka, Xon je brzo povratio snagu. Kad je primio pismo o. Germana, Xon je saznao za operaciju i prestavljenje o. Serafima. Razabravsi misli, Xon je shvatio da je operacija o. Serafima izvedena iste one noci kad je on osetio njegovo prisustvo u crkvi. Takodje je shvatio da je bas one noci kad je umro, o. Serafim dosao da ga ukrepi. Ko zna: da se o. Serafim nije javio, i da o. German nije odmah poslusao Serafimovo preklinjanje za pomoc, mozda Xon danas ne bi bio medju zivima. VI BLIZINA OCA SERAFIMA 1. Jednog dana sam bio sam u crkvi, u oltaru (mislim da sam pospremao ili nesto slicno). Iznenada sam pomislio na o. Serafima i na to kako ga vise nikad necu videti u ovoj sklepanoj kapelici. To mi se cinilo nepojmljivo! U trenu sam osetio da je pored mene, tu u oltaru - ne u nekom okultnom smislu, ne kao duh, vec Bozjom miloscu. Bio je tamo; mogao sam tamo da ga osetim, i iznenada sam znao da se nalazim u prisustvu drugog sveta. Bio sam potpuno shrvan, pao sam na kolena i zajecao - suze su mi bile suze pokajnice zbog mojih greha, od svesti o tome kakav sam odvratna ljudska spodoba, i kako je uprkos svemu tome Bog dobar prema meni. U prisustvu buduceg zivota osetio sam mozda, u maloj, najmanjoj meri, ono sto je prorok Mojsej mogao osetiti kad se penjao na Sinajsku goru (iako sebe i njega niposto ne poredim!). Hocu da kazem da je taj dozivljaj o. Serafima iz onog sveta (a bilo je prilicno stvarno) nije usredsredilo moju paznju na njega, vec mi je odmah dalo da vidim koliki sam gresnik pred Bogom. Upravo to (shvatanje svoje gresnosti) jeste ono sto mi potvrdjuje da je ovo bilo istinsko iskustvo, a ne od zloga, i ne proizvod moje uobrazilje. 2. Nedugo nakon prestavljenja o. Serafima, svi smo bili zaprepasceni cuvsi da je kod popadije o. Alekseja Janga, Suzan, otkriven rak na vratu. Posle daljih pretraga, obistinili su se nasi najgori strahovi: rak je bio zlocudan. Posvuda su poceli da se mole za nju. O. Aleksej joj je pomazivao vrat uljem iz kandila sa groba o. Serafima. Lekari nisu davali nikakvu nadu. Jedna nasa parohijanka nam je napisala sledece: "Ja nemam osecaj da je o. Serafim negde daleko. Skoro sam sanjala kako sam zasla medju mnostvo ljudi, a tamo je bio o. Serafim, obucen u svoju monasku odezdu i sa skufijom (crnom monaskom kapom) na glavi. Blagoslovi me i rece: "Mir ti", a ja rekoh: "I duhu tvome", kao na Liturgiji. Okrenu se jednoj zeni i stavi celo na njen vrat i rame. Kad je podigao glavu, krv je tekla iz zeninog vrata i ramena, ali na o. Serafimu nije bilo krvi. Otac djakon Lorens, odeven u belo i zlatno, primakao se i platnom za pricesce vrlo smireno obrisao krv. Secam se kako sam pomislila: "To je zaista krv Hristova!" Zatim se o. Serafim udaljio grleci nekoga, kao da ga tesi. Tu osobu nisam prepoznala. Probudivsi se, shvatila sam da je zena iz sna, s ledja, izgledala bas kao popadija Suzan. (Marta Nikols, 6. decembar 1982.) Neko vreme posle ovog sna, popadija Suzan je otisla lekaru da obavi preglede. Svi nalazi su bili negativni, i lekar joj je rekao da ne mora da dolazi narednih sest meseci. 3. Na dvanaestu godisnjicu postriga o. Serafima, spomen starca Nazarija Valaamskog (14/27. oktobra 1982.), jedan od bratije Manastira prepodobnog Germana doziveo je jos jednu dirljivu posetu o. Serafima. Ovaj san je sanjao posle bozanske Liturgije, koja je sluzena u 2:30 ujutro i na kojoj se ovaj brat pricestio Svetim Tajnama. On pise: "U snu sam stajao u paraklisu ispred jednog drugog coveka, a o. Serafim je stajao ispred nas u odezdama. Izgledalo je kao da ima nesto da kaze, ali ljudi pocese da mu prilaze s leva i s desna i s ledja, pitajuci ga stosta. Nakon sto se pozabavio njima, stupio je do mene, zovuci me po imenu umilnim glasom. Tad mi je rekao jednu recenicu, koja je zvucala otprilike ovako: 'Ostani nepokolebiv u svojoj odluci', ili: 'Izdrzi do kraja.' Onda me celivao u celo, a ja sam se probudio sa jakim utiskom od toga celiva, i bio sam radostan." 4. Noc pre mog rukopolozenja za svestenika, sanjao sam da je o. Serafim dosao do mene, blagoslovio me i zagrlio, rekavsi: "Sine moj!" Bio sam presrecan i iznenadjen, i rekoh:"Oce Serafime, kako ste?" A on mi odgovori onako kako je obicno odgovarao dok je bio medju nama: "Veoma sam umoran." Mada sam pred svoje posvecenje bio vrlo uzrujan zato sto o. German nije mogao da prisustvuje sluzbi, smirio sam se i razveselio, znajuci da me o. Serafim gleda sa onog sveta, da me utesio i izlio na me svoj blagoslov. (Ime zadrzano, 7/20. mart 1983.) 5. Moja rodjaka Xudi, koja mi je kao rodjena sestra, imala je u sredu izliv krvi u mozak. Izmolila sam akatist Majci Bozijoj i poverila Xudi Njenom staranju i brizi o. Serafima. Stavila sam njenu sliku pored ikone Presvete Bogorodice i pored slike o. Serafima u kovcegu. Mogla sam da zamislim kako njih dvoje silaze u Los Andjeles da se pobrinu za Xudi, i u srcu sam znala da je to istina. Te sam noci spavala veoma cvrsto i spokojno, kao da me neko pokrio mekanim, toplim pokrivacem. Iduce jutro pozvala sam da vidim kako je, a vest je bila cudesna! Tokom noci se povratila i ove sedmice vise nece lezati na intenzivnoj nezi. Moze da prica i jede tvrdu hranu; prepoznaje sve, i nema kocenja. Lekari kazu da je to cudo. Ove sedmice treba da obave nekoliko pregleda - ne znam tacno cega, ali sve je izgleda u redu. Toliko se ljudi molilo za nju i ja znam da je to bilo to. No ne mogu da se oslobodim osecaja da je ona dobila posebnu pomoc od Presvete Majke Bozje i o. Serafima. (Kristina ©ejn, 10. februar 1983.) 6. Petog marta 1983. (po novom stilu) tri poklonika - Pol Baba, Kristofer Hadad i Majkl Mekgi ocajnicki su pokusavali da dodju u kalifornijski manastir Prepodobnog Germana Aljaskinskog u Platini. Nakon sto su im se kola nekoliko puta pokvarila na putu prema manastiru, trojica poklonika su zaglavila u gradicu Viljamsu. U subotu rano ujutro dobivsi prevoz, u kasnim jutarnjim casovima stigli su u mesto Red Blaf. Nasavsi govornicu, Majkl je pozvao platinsku prodavnicu mesovite robe da bi ostavio poruku jednom od monaha, rekavsi da su ostali bez kola i da ce pokusati da dobiju prevoz do manastira ili ce pak pesaciti vise od 70 kilometara duz auto-puta broj 36. Trojica poklonika krenuse pesice. Posto su nosili svoje stvari i vrece za spavanje, hodanje je vec posle nekoliko kilometara postalo naporno. Neretko su zastajali. Kad su dosli do neke seljacke kuce, Majkl je upitao visokog, starijeg coveka koliko im jos treba do Platine i da li moze da dobije telefon. Covek je ljubazno pristao i dodao: "Ako imate nameru da danas ceo dan pesacite, nece vam uspeti - ima jos preko 60 kilometara." Usavsi sa domacinom u kucu, Majkl je pozvao platinsku prodavnicu da ostavi hitnu poruku da su zaglavili na putu br. 36 i da im treba prevoz do manastira. Zahvalivsi se ljubaznom, velikodusnom coveku sto im je dopustio da upotrebe telefon, poklonici nastavise pesacenje. Cinilo se da hodanju nema kraja. Dva-tri kilometra dalje na putu, u umornom ocaju, Pol je iz dna duse zavapio: "Oce Serafime, pomozi nam!" Kroz minut-dva otac N. se dovezao da nas pokupi. Tako je pravedni o. Serafim usliaio vapaj nas slabih. Slava Bogu za sve! Amin. (Majkl Mekgi, 11. mart 1983.) 7. Pravoslavna vernica po imenu Marta mnogo je patila zbog toga sto njen otac, koji je bio dobar covek i verovao u Boga, nije nikad mogao da nadje srecu u Isusu Hristu, noseci citavog zivota zig tuge i razocarenja. Kako bi bilo prekrasno, mislila je, kad bi mogao da oseti i razume bar nesto od Pravoslavlja, te nasledi srecni udeo sa izabranima u buducem veku. Nekoliko puta je pokusavala da ga nadahne pravoslavnim ucenjem. Iako ga je to zanimalo, nesto ga je uvek sprecavalo da se vise udubi u spasonosnu istinu nase vere. Iznenada je dobila tuznu vest da on ima rak i da mu ne preostaje vise dugo da zivi. Kad mu se priblizio kraj, ona je dosla da provede njegove poslednje dane uz njega. Otkrila mu je mnogo o Pravoslavlju, a on ga je prihvatio svim srcem. Posto u blizini nije bilo pravoslavnog svestenika, a vremena je bilo vrlo malo, uzela je svetu vodu i, procitavsi verovanje i neke molitve, krstila je oca na isti nacin kako se to radilo u starini u slicnim slucajevima. Zahvaljujuci njenoj odlucnosti, otac joj je umro kao pravoslavni hriscanin. Posle nekog vremena Marta, duhovno vezana sa o. Serafimom (jer je njen sin kumce o. Serafima), posetila je Serafimov grob da bi se pomolila i uverila da je njen revnosni postupak bio Bogu ugodan. Dosavsi i pomolivsi se na grobu, napisala je jednu malu poruku u kojoj je molila o. Serafima da se postara za njenog oca, koji je bio tako neiskusan u veri. Poruku je ubacila u pukotinu na drvenom pokrovu na grobu. Vrativsi se kuci sva srecna, napisala nam je malu razglednicu: "Hvala vam! Hvala Vam! Divno sam se provela! Kad sam dosla kuci, sanjala sam da je moj tata ziv i srecan. Rekao je da mu je drago da me vidi, te da je bio na nekom mestu gde se nije osecao ugodno, sve dok nije dosao svetitelj i izvukao ga . S ljubavlju, Marta" 8. Kad se prvi put slavio Vaskrs bez njega u njegovom voljenom manastiru, o. Serafim je svima veoma nedostajao. Iguman German, dobivsi blagoslov od oca Serafima na samrti da ostvari svoj dvadesetogodisnji san, otisao je da provede noc Hristova Vaskrsenja u Monaskoj laguni na Sprus Ajlandu na Aljasci. Bio je napet i uzbudjen zato sto napusta svoje osirotelo stado u tako znacajno vreme. Njegova braca i sestre su shvatili da ga to na Aljasku zove prep. German. Srca otezalog teskobom, dosao je na grob o. Serafima i zamolio ga da se pobrine za bratiju i obraduje je za Vaskrs dok njega ne bude tu. A o. Serafim je, ocevidno, tajanstveno posetio obitelj na Vaskrs. Sedmogodisnja devojcica, naime, koju o. Serafim bese krstio pre nekoliko godina, videla ga je prvi dan Vaskrsa. Bio je u manastiru, nosio prebelu vaskrsnju odezdu, i svetom vodom i kandilom blagosiljao citavo tle - u crkvi i van nje, sva stabla i manastirske vratnice. Verujemo da je tokom odsustva oca Germana sam o. Serafim pazio na manastir.   Sestra Brigita prevod s engleskog: A.   Casopis "Orthodox Ljord", sv. 19, br. 102 (108-109) januar-februar, mart-april 1983.