"NEVEROVATAN SLUCAJ" ISTINITA PRICA IZ SVETE RUSIJE I Tokom svoga boravka u Moskvi leta 1707. godine, car Petar Aleksejevic je nalozio knezu Fodoru Jurevicu Romodanovskom da uredi zatvorski sistem. Romodanovski je krenuo da obilazi moskovske zatvore. U jednom od njih, praÊen inspektorom i cuvarima, setao je kroz hodnike, zagledajuci u svaku celiju i raspitujuci se za zatvorenike. Najednom, jedan od zatvorenika mu se obrati: "Visokopostovani kneze! Mi znamo da ste Vi pobozan i bogobojazljiv covek, da postujete svece, narocito naseg svetog Nikolu Cudotvorca. U ime njegovo, milosrdni kneze, molim Vas da pokazete Vasu milost i pustite me da odem kuci samo na dva dana". "Sta?", uzviknu zaprepasceni Romodanovski. "Jesi li poludeo kad mozes i da pomislis tako nesto?" "Ja sam potpuno priseban, pri cistoj svesti", odgovori zatvorenik. "Jos da kazem da je u mom delu zemlje Sveti Nikola narocito slavljen i postovan. U tamosnjoj seoskoj crkvi oltar je njemu posvecen. Osim toga, ja ceznem da vidim svoju mladu zenu i malu decu. Zelim da ih zagrlim i poljubim. Molim Vas, pustite me..." "Ko je ovaj covek?", upita knez. "On je ubio jednog od Carevih vojnika", odgovori strazar. "Kojeg vojnika?" "Jednog iz Preobrazenjske regimente. Istina", dodade strazar, "to je ucinjeno u nastupu gneva." Zatvorenik nastavi: "Milosrdni kneze! Istina je, ja sam veliki zlocinac. Za svoj cin odgovaram pred Bogom i ljudima. Ali, ipak, voleo bih da odem u posetu kuci. Molim Vas samo za dva dana, uveravam vas da cu se treceg dana vratiti." Njegova otvorenost je zadivila kneza, pa ga upita: "Ko ce garantovati da ces se vratiti?" "Sveti Nikola Cudotvorac", odgovori zatvorenik. "On ce me stititi od svakog iskusenja." Romodanovski pogleda zatvorenika direktno u oci i nesto toplo i sazaljivo obuze mu dusu. "Odvezite ga i pustite na dva dana", naredi on, pokazujuci na zatvorenika. "Vase blagorodstvo", rece inspektor, "Moram reci da ce Vas prevariti. Cim izadje odavde, nece mu vise biti ni traga ni glasa. Za ovakve kriminalce nista nije sveto. Oni samo umeju lepo da pricaju." Romodanovski razmisli o ovim recima... "Istina je", pomisli on. "Kad se dokopa slobode, gde posle da ga trazimo? Mozda on ni ne zeli da ide kuci, nego samo da izadje i onda radi sta mu se prohte... Ocigledno, nisam razmisljao kada sam dao naredbu. Ali sada kad je vec izrecena, nema povratka; Romodanovski nikada ne gazi svoju rec." Knez jos jednom pogleda zatvorenika i ponovi: "Pustite ga iz zatvora na dva dana! Verujem da ce se vratiti na vreme. Njegov jemac to garantuje." Zatvorenik se baci na kolena pred knezom, a inspektor, smrknut i podozriv, naredi da se zatvorenik pusti.   II Dvadesetak kilometara od Moskve, u malom selu zvanom Nikoljsk, praznovanje 9. maja (prenos mostiju svetog Nikole, nap. prev.) bese u punom jeku. Po zavrsetku Sv. Liturgije, ljudi su izasli iz crkve na trg, u sarenilo vasara. Privremeno oslobodjeni zatvorenik se pomesao sa narodom. U narucju mu je bilo prelepo detence, koje je cvrsto obgrlilo svog oca oko vrata, pored njega je hodala mlada zena, drzeci jos jednog zivahnog decaka. "Jadni i nesrecni muzu moj", rece zena, "nemoj nas ostavljati kao sirocice. Vidi kako je u slobodi lep zivot. A tamo, zatvor i muke. Da, ubio si jednog od Carevih vojnika. Ali to si uradio bez zlih pobuda, nije bilo namerno. Zasto sada moras da patis na dozivotnoj robiji i unesrecis nasu porodicu?" "Ne mogu, draga moja", odgovori zatvorenik. "Obecao sam..." "Sigurna sam da si kao zatvorenik obecao mnoge stvari", nastavi zena. "Ako se ne vratis, niko nece moci nista da uradi. Hajde da podjemo odavde, da odemo u Don. Tamo cemo biti slobodni. Nasi sinovi ce odrasti da budu hrabri Kozaci i sluzice nasem bacuski Caru za tebe." Zatvorenik razmisli o tim zeninim recima, koje su ga dovodile u iskusenje. Da odu u Don, da zivi na slobodi... Ali, da li bi bilo tako? Da li bi tamo bilo dobro? A savest? A nebeski zastitnik, koji je mnogo vazniji nego zatvor ili izgnanstvo... Sta ce biti ako ga izneverim? Sve bi bilo izgubljeno, ne bi vise bilo uspeha, ni srece, ni radosti. Venuo bih gore nego uhvaceni sluga. Nije knez uzalud rekao da Svetitelj nece dozvoliti prevaru. Ipak, pod upornim dokazivanjem njegove voljene zene nesrecni covek polako poce da popusta, i vec je skoro doneo odluku da pobegne sa svojom porodicom. No u dubini njegove duse neka ga sila zaustavi, okrenuvsi njegovu svest prema onome sto je jedino ispravno. Zatvorenik to poslusa i pomisli: "Ne, Sveti Nikola to nece dozvoliti! Moram da ucinim ono sto mi savest nalaze." Rastajuci se sa porodicom sledeceg dana, rece: "Iako mi je veoma tesko sto odlazim od vas, ipak je moja savest mirna. Verujem da ce me onaj u kojeg se uzdam spasti od buducih iskusenja i nevolja."   III Nakon dva dana on je bio u Moskvi, stigavsi u zatvor jedan sat pre nego sto je naisao Romodanovski. "Samo sam prolazio", rece knez inspektoru koji ga je docekao, "i setio se zatvorenika koji se pozvao na Svetog Nikolu. Njegovo vreme je isteklo, da li se vratio?" "Jeste, Vase Visocanstvo", odvrati inspektor. "Sve u svemu, neverovatan slucaj. Vratio se tacno na vreme i sada je opet u zatvoru." "To je za svaku pohvalu!", uzviknu knez. "Danas idem Caru i ispricacu mu o ovom retkom slucaju." Sledeceg dana zatvorom je vrvela vest da je tog jutra dosao izaslanik samoga Cara i poveo zatvorenika u palatu. Kad se zatvorenik vratio u zatvor, svi su nestrpljivo pitali sta mu je Car rekao. "Njegovo Velicanstvo", odgovori zatvorenik, "hteo je da zna za sta sam bio osudjen. Nakon sto je ljubazno saslusao moju pricu, rekao je da smanjuje moju osudu." Tada se zatvorenik prekrsti i ganuto rece: "Slava svetom Nikoli Cudotvorcu, koji mi je u odsutnom trenutku pomogao da odolim iskusenju." Za kratko vreme, zatvorenik je bio pusten na slobodu. prevod: Tatjana M.