PUT STRADANJA Covek nije stvoren da strada. Nama je zivot dat da bismo uzivali u blagodati, kaze Sv. Grigorije Bogoslov, i mi smo zaista uzivali u blagodati kada smo stvoreni. Bio nam je poveren Raj da se u njemu nasladjujemo. Bila nam je data zapovest da bismo je postovali i tako zasluzili slavu. Nije nam Bog dao zapovest zato sto nije znao buducnost, nego zato sto je On uspostavio zakon slobode. Mi smo se polakomili, jer smo primili u sebe zavist, a pali smo, jer smo prekrsili zakon (Beseda 45. Sv. Grigoroja Bogoslova na Sv. Pashu, 4. deo), nismo sacuvali pokornost i poslusanje prema Bogu. Zbog neposlusnosti je nas praotac izgnan iz Raja, zbog neposlusnosti je covek morao pretrpeti najrazlicitije nevolje, bolesti i muke, i najzad je podlegao smrti (poslanica Sv. Teofila Antiohijskog Avtoliku, O veri, 2. knjiga, 25. glava). Od tada je ova zemlja za nas postala mesto izgnanastva i stradanja. Taj greh je u ljudskom rodu bio izvor suza i ridanja koje je danas zajednicki udeo svih koji zive na zemlji. Privremene nesrece i stradanja nisu bile jedine posledice covekovog krsenja Bozanske zapovesti. Krsenje Bozanske zapovesti udaljilo je coveka od Boga i vecnog zivota, zatvorilo mu je vrata Carstva Nebeskog, tako da su pre dolaska Iskupitelja na zemlju i duse pravednika odlazile u ad. Ali, mnogomilostivi Gospod nije ostavio coveka u tako nesrecnom stanju. Po neizmernom svome milosrdju On je u vreme, unapred odredjeno za spasenje roda ljudskog, primakao nebesa, postao covek, postradao na Krstu i precistom Svojom Krvlju nas iskupio i oslobodio prokletstva. Vaskrsenjem Svojim je otvorio Carstvo Nebesko i ucinio za nas dostupnim nasladjivanje nebeskim blagom. Ipak, On nije oslobodio Svoje sledbenike od nevolja i stradanja u ovozemaljskom zivotu. Naprotiv, kao sto je Sam putem stradanja i Krsta izvrsio delo nasega spasenja i usao u slavu Svoju, tako je i nama ostavio primer da idemo Njegovim stopama (1. Petr. 2, 21) i zapovedio nam: Ako hoce ko za mnom ici, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt. 16, 24). I jos: Koji ne uzme krst svoj i ne podje za mnom, nije mene dostojan (Mt. 10, 38). I opet, u Svom presmrtnom razgovoru sa Svojim ucenicima Gospod je rekao: U svijetu cete imati zalost (Jn. 16, 33). Takva je bila blaga volja Spasitelja sveta da nevolje budu neizbezni covekov udeo u ovozemaljskom zivotu. Po neshvatljivoj premudrosti Svojoj i neizmernoj ljubavi prema rodu ljudskom, Gospod je Svojim spasonosnim stradanjima ucinio da same te privremene nevolje i i stradanja, koje je covek izazvao krsenjem zapovesti Bozje, verujucem Hriscaninu postanu sredstvo za dostizanje vecnog bclazenstva, kao sto je receno: Kroz mnoge nevolje nam valja uci u Carstvo Bozje (Dap. 14, 22). Ali malo je takvih ljudi koji shvataju ovu istinu i sa predanoscu volji Bozjoj i nadom na dobijanje buducih blaga u slavu Bozju dobrodusno i razumno podnose nevolje u ovozemaljskom zivotu. Vecina trazi blazenstvo tamo gde ga nema, tj. na zemlji, u prolaznoj slavi i sujetnim kratkotrajnim nasladama ovoga sveta. Umesto da stice istinsko blago, vecina juri za senkom, zaboravljajuci da posle prestupnih naslada slede stradanja i mucenja, dok se za hriscansko trpljenje nevolja coveku u ovom zivotu spremaju duhovni darovi, a u buducem vecna neiskazana blaga i neprestana radost i naslada.   iz knjige: "Stradanje Hrista i stradanje Crkve", Svetigora, Cetinje 2001, str. 109-110