SVETINJI U POHODE

 Presveta Bogorodica je posle Hristovog stradanja obilazila mnoga mesta na kojima je njen Sin boravio. Ona je bila prvi hodocasnik. Sledujuci taj primer, vec dva milenijuma verujuci ljudi hodocaste iduci u Svetu Zemlju, ili na mesta koja su kao svetinje od Gospoda projavljene.

Nekada je bilo veoma tesko doci do zeljenog cilja. Putovanje je podrazumevalo mnoge opasnosti, veliki trud i zrtvu, no to nije od puta odvracalo one koji su naumili da do svetinje dodju. Danas su se uslovi promenili, lakse se i brze putuje, ali svako hodocasce podrazumeva i neku, makar malenu zrtvu. Dobro je umoriti se na takvom putu, taj trud uvek bude visestruko nagradjen.

Leta Gospodnjeg 2003., na dan svetog Polikarpa Smirnskog (8. mart), grupa hodocasnika iz Krusevca i Beograda krenula je put manastira Lepavine, na poklonjenje cudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske. Duhovnik puta bio je arhimandrit Aleksej (Bogicevic), iguman manastira Svetog Luke kod Bosnjana, a putovanje je, po blagoslovu oca Gavrila, organizovala gospodja Aleksandra, koja zaista nije zalila truda da sve uradi kako valja.

Prepun autobus, a u njemu tisina. Povremeno se cuje sapat. Vecina putnika je vec bila u manastiru Lepavini na Malu Gospojinu prosle godine. Oni se podsecaju na prvi susret sa Svetinjom. Ostali netremice slusaju.

U rano jutro, puni ustreptale nade, stigli smo do manastira Lepavine. Mnogo je prica o poreklu imena Lepavina, ne znam koja je od njih prava, ali pridev - lepa - je potpuno opravdan. Manastir se nalazi u lepom kraju, pored plodnih polja i senovitih suma, u sred velike ravnice, a ususkan i zaklonjen kao biser u skoljci. Sve odise lepotom nedirnute prirode, lepotom Bozjeg stvaranja.

Hodocasnike je sacekao arhimandrit Gavrilo. Posle pozdrava i blagoslova ulazimo u manastir. Osecanja je tesko opisati. Nista posebno se nije dogodilo, a dogodilo se sve. Kao kad posle mnogo godina svome domu dodje covek koji je kao dete otisao iz njega. Poznato svetlo, mirisi, zvuci i brizna Majka koja ceka svoja zabludela ceda. Po svetu rasuta, u nevidelice zalutala, strastima porobljena, gresima obremenjena.

Mati se moli Sinu svome i Bogu i spusta svoj Pokrov na ceda uplakana, zeljna pokajanja i da dusu ociste, umiju vodom zivom i vrate se domu svome.

Tog dana u manastiru Lepavini bilo je mnogo verujucih ljudi iz Beograda, Krusevca, Zagreba, Ljubljane, Banje Luke. Pravo molitveno sabranje je bilo na Svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je sluzio Njegovo Visokopreosvestenstvo mitropolit zagrebacko-ljubljanski i sve Italije G. Jovan, a sasluzivali su arhimandriti otac Gavrilo i otac Aleksej. Visokopreosveceni mitropolit je odrzao propoved koja je mnoge pobudila na razmisljanje o hriscanskom zivotu. Iako je bio kraj trapave sedmice, kada se ne posti vec se priprema za pocetak Casnog posta, mnogi od prisutnih su se dostojno pripremili i primili Sveto Pricesce.

Posle Svete arhijerejske liturgije, kako je to obicaj u manastiru, svi su se skupili u manastirskoj trpezariji, gde su posluzeni kafom i kolacima. Vodjeni su duhovni razgovori, a sa posebnom paznjom su saslusane duhovne pouke Visokopreosvecenog mitropolita.

Suncan dan je nagovestavao skoro prolece. Posle dugih zimskih meseci, plavetno nebo i travica sto tek pocinje da se zeleni, blagi cisti vazduh i suncan dan, nama iz sivih gradova delovali su kao dar Bozji. I ptice i duse pevale su hvalu Tvorcu.

Izvor svete vode vraca mi nasu divnu, ali skoro zaboravljenu rec - istocnik. Voda sa istocnika pored manastira Lepavine nema u sebi mineralnih i ostalih lekovitih sastojaka, kao sto ih imaju prirodne lekovite vode, ali je ova voda lekovitija od svih ostalih zato sto leci dejstvom Bogorodicinim. Pored istocnika same naviru reci: "Velicam i hvalim Tvoje sveto ime, Vladicice moja, i slavim blagodat Tvoju."

Molitva ispred ikone Bogorodice Lepavinske je nesto sto se ne zaboravlja. Citav amvon prekriven stvarima koje su donete na osvestavanje, odeca, so, ulje. Otac Gavrilo cita molitve. Dugo pod svodovima drevnog zdanja odzvanjaju reci molitve za sve one za koje moli ljubav. Bio je to cvetnik svih nasih imena, a iza svakog imena molitva iz srca, suzna i topla.

Zatim su svi prisutni pozvani za trpezu ljubavi. Bratstvo manastira se potrudilo da ugosti hodocasnike. Posle rucka je Visokopreosveceni mitropolit odrzao besedu, a zatim su govorili i pretstavnici hodocasnickih grupa.

Nekako su tog dana casovi prolazili mnogo brze nego obicno. Pre povratka otac Aleksej je citao Akatist Presvetoj Bogorodici. Jos jednom su se svi, sabrani sa raznih strana, iz dalekih gradova i raznih zemalja, a svoji u Hristu i rodu, kroz reci Akatista zablagodarili Presvetoj Majci na velikoj milosti sto su mogli da dodju u ovu svetinju i poklone se Njenoj cudotvornoj Ikoni.

Rastanci su teski kada se ne rastaje u ljubavi Hristovoj. Rastanak sa manastirom Lepavina, arhimandritom Gavrilom, bratstvom manastirskim i svima, u Hristu dragim bracom i sestrama, koje smo tada upoznali, licio je na sveradosno najavljivanje ponovnog susreta.

Ulazimo u autobus, a ja bih da jos malo ostanem, da lepota potraje, da se zadrzi i produzi bar za tren. Pre polaska, u autobusu, otac Aleksej cita molitvu.

Nema daljine kada smo molitveno povezani. Nema rastanaka medju onima koje veze ljubav Hristova. Nema granica medju onima koji su srcem zajedno.

Promicali su kilometri. Nisam videla nista oko sebe, u ocima je bilo mesta samo za lepotu lika Presvete Bogorodice Lepavinske, a u srcu za Molbeni kanon Presvetoj Bogorodici.

"Ispuni srce moje radoscu, Djevo, Ti koja si primila punotu radosti i grehovnu zalost unistila.

Onima koji Ti pribegavaju, Djevo, pristaniste budi, pokrov i tvrdjava nerazoriva, i utociste, i zaklon, i veselje.

Odgoneci mrak neznanja, Djevo, prosvetli zrakama svetlosti Svoje sve koji Tebe, Bogorodicu, pobozno slave.

Na mestu nevolje, bolescu satrvenog isceli, Djevo, iz bolesti ga u zdravlje prevodeci."

 Radmila Misev

- Braco i sestre, Crkva je nasa duhovna skola, u kojoj se podsecamo da ucimo zapovesti Bozje i izvrsavamo Zakon Bozji. Da budemo Bogu mili, da budemo radosniji, da blagoslov Bozji dobijemo i izmolimo od Boga, da nas sila Bozja podrzava. Svima nam je potrebna molitva, svi dodjemo u iskusenja i slabosti; neki strah obuzima dusu, neka praznina, nesta sto uznemirava zivot nas. Sv. Jovan Zlatousti i sv. Vasilije Veliki zapisali su o Psaltiru, kad su pitali neki monasi da li treba

prestati sa citanjem Psaltira, oni su odgovorili: "Bolje da Sunce prestane od toka svoga, nego da se prekine citanje Psaltira." Tu malu svetu knjizicu treba stalno citati, kao sto kaze car David u jednom psalmu: "Kao sto kosuta trazi izvore vode, tako moja dusa trazi Tebe, Boze, zedna je moja dusa Boga, Boga zivoga" (Ps. 42, 2). Dakle, tu zedj kad osetimo u dusi svojoj i kad se Bogu obratimo, Bog ce dati svoju snagu, Njegova milostiva ruka ce nas podrzati, Bog zna pre nego sto mu se obratimo sa molitvom sta je nama potrebno za telesno i za dusevno zdravlje.

Dobro nam dosli i neka vasa molitva bude uslisena, ovde pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, i neka Ona bude vasa Majka koja ce vas zakriliti Svojim omoforom i Svojim molitvama, da budete srecni i blagosloveni u sve dane zivota svoga. Amin.

Jos da se zahvalim ocu arhimandritu Alekseju sto se angazuje da vas dovede do manastira Lepavine; ja sam mu veliki duznik, jer prvu liturgiju pre 25 godina kada sam sluzio u Kopru, on je bio u djakonskom cinu i malo smo uvelicali nase Bogosluzenje. Pokojni prota Marko Andrejic, koji je bio tamo, nekako je skupio i neki hor od Slovenaca, pa smo imali tako lepo blagoljepije Bogosluzenja, kao da smo bili negde u Beogradu. Eto, dobro nam dosao, dragi oce arhimandrite. Neka Bog uzvrati u svakom blagoslovu za Vasu ljubav prema Svetinji Lepavinskoj i o. Gavrilu.

Na ove reci G. Mitropolita arhimandrit o. Aleksej je odgovorio toplim obracanjem za trpezom ljubavi:

- Od srca molim Visokopreosvecenog vladiku i svecasnog oca arhimandrita Gavrila da mi dozvole da se u ime svoje i u ime hodocasnika iz Beograda i okoline, Paracina, Krusevca te Petrovca na Mlavi zahvalim za blagoslov i njihove molitve sto nas udostojise da danas budemo pod krovom Presvete Bogorodice Lepavinske. Meni je to vec drugi put, kao i mnogima iz grupe, a dace Bog da bude i mnogo vise. To je velika radost... Ja cesto ne mogu da se izrazim; srce bi htelo, a usne ne mogu da nadju taj izraz. »isto hocu da promucam, jer sam zaista radostan. A vidim da je i cela grupa hodocasnika radosna. Umorni jesmo, vidim i po ocima da su kao groznicave, ali u isto vreme radosne, vidim da ne bi to menjale ni za kakav odmor. Za nas je velika radost sto je danas Mitropolit zajedno sa nama, sto je sluzio Bozanstvenu liturgiju, a nas udostojio da sasluzujemo i da se pricestimo iz iste »ase. To je smisao sabornosti - da se pricestimo zajedno Telom i Krvlju Gospoda naseg Isusa Hrista i time se obozimo, to jeste smisao hriscanskoga zivota.

Bojali smo se, jos prvi put kad smo kretali, kako cemo doci u ovu svetu obitelj s obzirom na mnoge promene, medjutim osetili smo njen blagoslov jer je zaista sve bilo otvoreno, prosto kao da nije bilo nikakvih granica, ni prvi put ni sada. Nekada, kada se moglo lakse doci, Lepavina je za nas bila mnogo daleko, sada je najednom postala vrlo blizu, kao da nema granica, mnogo blize nego poneki manastiri koji su u nasoj okolini. Ja se radujem sto sam i ranije nekim svojim "trcarenjem" uspevao da mnoge svete sasude do Beograda iz Grcke donesem, a Visokopreosveceni iz Beograda do Lepavine, tako da danas Lepavinu krase i kandila i putiri i odezde i kadionice uglavnom iz Grcke.

Danas me je dirnuo pozdrav Visokopreosvecenog Mitropolita, jer sam mislio da je zaboravio moje prisustvo u Zagrebu, u manastiru Sv. Petke na dan Sv. Petke, i u Kopru nekoliko dana kasnije. To sam jutros pricao nekima iz nase grupe, da cu Mitropolita da podsetim, medjutim Mitropolit je podsetio mene, i to me je mnogo dirnulo - sto se Mitropolit toga seca, a proslo je ipak 25 godina od tada.

Znam samo jedno: manastir koji je meni poveren - a to je jedna skromna obitelj, i mozda najsiromasniji manastir u Srpskoj crkvi - prosto moze da se nazove metohom manastira Lepavine; a moje "mironosnice" koje nam pomazu - ovde su prisutne - zaista su zavolele manastir Lepavinu i Presvetu Bogorodicu Lepavinsku. Nadam se da ce se to dalje siriti i da ce mo zaista biti jedan centar - istureno odeljenje manastira Lepavine i da cemo moci i ubuduce da dolazimo.

Hvala Vam, Visokopreosveceni, i molite se za nas tamo, a mi cemo za Vas ovamo, da nam dugo zivite i da Vas zdravlje sluzi; kako Vas, tako i nastojatelja, svecasnog oca arhimandrita sa bratstvom. 

Oprosti, Gospodi, i hvala.