NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja druga
Po Vaskrsu - Tomina
Jevandjelje o sumnji i veri apostola Tome
Zacalo: 65, Jovan (20, 19-31)
Kad bi uvece onaj prvi dan nedjelje, i vrata bijahu zatvorena gdje se bijahu ucenici njegovi sakupili od straha Jevrejskoga, dodje Isus i stade na srijedu i rece im: mir vam. I ovo rekavsi pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se ucenici obradovase vidjevsi Gospoda. A Isus im rece opet: mir vam; kao sto otac posla mene, i ja saljem vas. I ovo rekavsi dunu, i rece im: primite Duh sveti. Kojima oprostite grijehe, oprostice im se; i kojima zadrzite, zadrzace se. A Toma koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bjese ondje sa njima kad dodje Isus. A drugi mu ucenici govorahu: vidjesmo Gospoda. A on im rece: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova; necu vjerovati. I poslije osam dana opet bijahu ucenici njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade medju njima i rece: mir vam. Potom rece Tomi: pruzi prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruzi ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i rece mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu rece: posto me vidje vjerovao si; blago onima koji ne vidjese i vjerovase. A i mnoga druga cudesa ucini Isus pred ucenicima svojijem koja nijesu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisase, da vjerujete da Isus jest Hristos sin Bozji, i da vjerujuci imate zivot u ime njegovo.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Hristos vaskrese! Vaistinu vaskrese!
Svi ljudi vole zivot, vole radost, zele besmrtnost, ceznu za srecom. Medjutim, kad im Bog sve to otkriva i nudi, neki se ustezu i - sumnjaju. Sumnjaju stanovnici ove nase placevne doline da ima neko carstvo zivota bolje od ovoga! Sumnjaju robovi smrti da moze biti neka drzava Bozja bez smrti! Sumnjaju drugovi crva i gusenica da ih Bog moze obratiti u besmrtne careve, u drugove svetih angela. Zasto?
Zato sto izgubise silu dostojanstva covekova koje je Bog darovao svakom pojedincu. Zato sto zamenise Zakon i zapovesti Bozje svojim zakonima, koje svesno krse i prestupaju. Zato sto pretvorise u dusama svojim istinu Bozju u laz, a svoju opsednutost demonima proglasise istinom.
Sumnja ljudi u Hristovo vaskrsenje poslednja je bolest ljudi u velikoj svetskoj bolnici. Od te bolesti nema leka. Jer je Vaskrsli Hristos jedini lek, pa ko taj lek ne primi, kako ce ozdraviti?
Jedan veliki mudrac, sveti mudrac i sveti filozof, Isak Sirin, kada je hteo da kaze sta je najveci greh u nasem zemaljskom svetu rekao je: Greh neosetljivosti za Vaskrslog Gospoda najvece je zlo koje moze da primi dusa covecja! Ako covek ne oseca Vaskrsenje Gospoda Hrista, da je On zaista vaskrsao, cini greh, svegreh, greh u kome su sve smrti. Takav covek ne oseca besmrtnost svoju, ne oseca se besmrtan, a to je greh iznad svih grehova.
Veliki Mojsej je samo jednom posumnjao u rec Bozju, i zato je bio kaznjen da ne udje u zemlju ka kojoj je putovao cetrdeset godina. Prorok Zaharija nije poverovao recima arhangela Gavrila o rodjenju Jovana Pretece, i u tom trenutku ostao je nem.
A kako je tek strasno kaznjena prva sumnja praroditelja nasih! Adam i Eva izgnani su iz Raja zato sto su posumnjali u rec Bozju a poverovali svojim ocima, poverovali sebi i djavolu. Dok su ljudski praroditelji drzali veru samo u rec Bozju, dotle je sve bilo i za njih i za sva stvorenja dobro veoma (Post. 1, 31). A cim oni tu veru prekrsise, Raj se zatvori, i na vrata Raja bi postavljen heruvim sa plamenim macem, da se niko od sumnjala i nevernih u Raj ne povrati.
Zato je vera u Vaskrsenje Gospoda Hrista najvaznija za ljudsko bice u ovome svetu. Bez nje je covek smrtan, sav smrtan, sav mrtav! Samo vera u Vaskrsloga Gospoda Hrista moze da nas podigne iz svih smrti, iz svih grobova. I mi hriscani, mi se ne bojimo nikakvih smrti koje mogu uciniti nama ljudi ili djavoli u ovome svetu. Jer smo jaci, jaci od svake smrti, od svakog djavola - kroz Vaskrslog Gospoda Hrista. Njime mi pobedjujemo sve smrti, sve grehe i sve djavole! Zato, nema sile ni u paklu, a kamoli na zemlji, koja nas moze odvojiti od ljubavi Hristove (up. Rim. 8, 35). Eto Njegove sile, sile jace od svih Njegovih protivnika, od svih hristoboraca, od svih bezboznika. Uzalud jurisaju ljudi na ono sto je jace od smrti. I danasnji bezboznici jurisaju na Njega, novi hristoborci, novi Pilati, nove Jude. To su napadi bezbrojnih senki, senki na sunce.
Danasnje Jevandjelje pruza jedan osobit dokaz Vaskrsenja Hristova, jedan dokaz koji je utvrdio u veri apostola Tomu, a pored Tome hiljade drugih hriscana od pocetka istorije spasenja do danas.
U nedelju, u onaj isti dan u koji je rano izjutra Gospod Vaskrsao, apostoli behu sabrani u jednoj kuci u Jerusalimu. Nedostajao je samo apostol Toma. Radi straha od Jevreja vrata sobe su bila zakljucana. Sta su mogli ovi slabomocni ljudi za sebe ocekivati od krvavih do ociju staresina jevrejskih kad su vec poznali vapijucu nesavesnost istih u procesu sa bezgresnim i svemocnim Cudotvorcem Hristom? Prorocanstva njihovog Ucitelja o nevoljama koje ce ih zadesiti jos su vise uvecavala opravdani strah od Jevreja.
U takvom raspolozenju i okolnostima javlja im se Gospod ziv i proslavljen. On ulazi medju njih i staje na sredinu dok vrata ostaju neotvorena i zakljucana. Pozdravlja ih uobicajenim istocnjackim pozdravom "Mir vam", koji u tim trenucima ima narocitu sadrzinu i narociti znacaj za apostole. Gospod kao da im kaze: kad imate unutrasnju borbu sa strastima i pomislima i zeljama ovoga sveta, i Ja budem u sredini vasoj, to jest u srcima vasim, ne bojte se nista. Ja sam mir i Tvorac mira u srcima vasim. Moj mir je mir Pobedioca, koji je pobedio sve i stvara radost, hrabrost, zdravlje, tisinu i snagu u svakoj dusi koju poseti.
Pozdravivsi svoje ucenike Gospod pocinje da ih uverava da On nije duh, kako je neko od njih mogao u tom trenutku pomisliti (up. Lk. 24, 37), no istiniti i zivi njihov Ucitelj i Gospod pokazujuci im "ruke i rebra svoja" sa svezim ranama od klinova i koplja.
Tada se ucenici obradovase jer videse i poznase svoga Gospoda i tugu i strah u srcima ucenika zameni radost susreta sa proslavljenim Uciteljem. Videvsi dejstvo Svojih reci u dusama ucenika, Gospod im upucuje jos jednom iste reci: "Mir vam" i dodaje "Kao sto otac posla mene i ja saljem vas ...primite Duh Sveti". Ove reci Spasiteljeve odnose se na dar mira prema svetu, da se ucenici ne boje sveta i da istraju u borbi sejuci mir u duse i srca drugih ljudi. Takodje primise ucenici i dar Duha Svetoga koji im Spasitelj darova "dunuvsi im u lice" radi ozivljenja i osnazenja njihovih dusevnih sila i potpunog ociscenja.
Utesivsi i osnazivsi svoje ucenike Gospod im daje vlast da oprastaju grehe i da zadrzavaju grehe vernih. O, kako mnogo trpi svet od ljudi koji se hvataju vlasti nemajuci u sebi sile Bozje, nemajuci u sebi Duha Svetoga. Bic je za ljude besilni covek koji se docepa vlasti sudije i staresine. To je lesina privezana za sedlo nezauzdana konja.
Apostol Toma, koji nije bio te veceri sa drugim apostolima kad im se Gospod javio, saznavsi od njih o svemu sto se desilo zarece se da "nece poverovati dok ne metne prste svoje i ruke svoje u rane Hristove".
"Posle osam dana opet behu ucenici njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad bejahu vrata zatvorena, i stade medju njih i rece: mir vam. Potom rece Tomi: pruzi prst tvoj amo i vidi ruke moje; i pruzi ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran no veran. I odgovori Toma i rece mu: Gospod moj i Bog moj!"
Onaj koga horovi angelski okruzavahu ostavlja Svoje nebesko stado i hita da spase jednu zalutalu ovcu. Treba da se postide od Njegovog primera svi oni ljudi koji kad dodju do velike slave i sile u ovome svetu zaborave svoje nemocne i bedne prijatelje, pa se jos sa stidom i prezrenjem uklanjaju od njih. Zbog Svog covekoljublja Gospod ne preza ni od kakva ponizenja i ni od kakva truda. Iz covekoljublja On silazi po drugi put u jednu skromnu sobu u Jerusalimu, kao proslavljen i svesilan. O, ta blagoslovena soba, iz koje se izlilo vise blagoslova na rod covecji nego iz svih palata carskih i vladarskih!
Povrativsi i utvrdivsi veru u Tomi Gospod ga blago ukoreva: "Posto me vide verovao si; blago onima koji ne videse a verovase". Gospod kao da hoce reci: ti si, Tomo, poverovao culima vise nego duhu. Hteo si culima da se uveris, i evo Ja sam ti za to dao priliku, i ti si se tek sad uverio posto si me video i dodirnuo. No blago onima koji ne videse a verovase, to jest, koji ne videse ocima nego samo prozrese duhom i primise veru srcem. Blago onima, koji poverovase u Hrista i Njegovo Jevandjelje a Hrista ne videse telesnim ocima niti ga dodirnuse rukama.
Daj, Boze, da nam neverovanje svetog apostola Tome bude za pouku! Ni za trenutak da ne damo mesta sumnji u nasem hriscanskom zivljenju! Neka nasa vera u Vaskrslog Gospoda bude tako cvrsta, nepokolebljiva da je niko i nista u svetu ne moze uzdrmati i pokolebati! Molimo Gospoda Vaskrsloga da ozari nasa srca, da bismo mogli biti propovednici Njegovog Vaskrsenja. I neka vaskrsnja svetlost progna iz nasih srdaca svaku senku sumnje, da bismo mogli na nebeski vaskrsnji pozdrav "Hristos vaskrse!" sa svom ubedjenoscu naseg verujuceg srca odgovoriti "Vaistinu vaskrse!". A M I N.
.