PROSLAVLJEN PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE

U MANASTIRU LEPAVINI

 

Proslavljanje Uspenija Presvete Bogorodice u manastiru Lepavini zapocelo je bdenijem uoci praznika, na kojem je sluzio Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit zagrebacko-ljubljanski G. Jovan, uz sasluzenje igumana manastira, arhimandrita o Gavrila. Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan je sutradan, na Veliku Gospojinu, u hramu preispunjenom vernicima odsluzio i Svetu arhijerejsku liturgiju. Na pocetku Svete Liturgije je sabrat svete obitelji lepavinske monah o. Vasilije (Srbljan) rukoproizveden u cin cteca i ipodjakona, a u produzetku Sv. Liturgije je ipodjakon Vasilije procitao zakletvu pred svojim duhovnim ocem arhimandritom Gavrilom, protojerejem-stavroforom Zvonkom Pilingerom, parohom varazdinskim, protonamesnikom Milenkom Popovicem, parohom zagrebackim, i jerejem Petrom Olujicem, parohom sisackim, koji su sasluzivali sa Visokopreosvecenim Mitropolitom G. Jovanom. Na odredjeno vreme o. Zvonko Pilinger i o. Milenko Popovic privodili su ipodjakona Vasilija za djakonsku hirotoniju. Tokom Sv. Liturgije novorukopolozeni djakon Vasilije je proiznosio jektenije.

Nakon sto je o. Milenko pricestio vernike Svetim Tajnama, Gospodin Mitropolit je odrzao praznicnu propoved, u kojoj je naglasio: "... Evo, vec dve hiljade godina su prosle kako Presvetu Bogorodicu postujemo kao zastitnicu celog roda ljudskog, Majku, svih ljudi celoga sveta. Ona siri Svoje ruke i kao dobra majka grli i pomaze svima koji Joj u molitvama prilaze i cuje nase molitve, da nam pomogne u svim nasim dusevnim i telesnim potrebama. Tema Uspenija Presvete Bogorodice je za nas sudbonosna, jer se postavljaju pitanja o zivotu i smrti. Svi mi o tome razmisljamo, makar bilo kada i makar u najmanjoj meri. Radjamo se, dolazimo u ovaj svet. Ko se rodi, umret mora! Nema drugog puta. Ne moze da se izbegne ona presuda koju je Bog praroditeljima izrekao u Raju zbog pogreske, zbog prestupanja zapovesti: Prah si i u prah se vracas. Zato sto covek nije poslusao zapovest - jednu jedinu. Pa i danas, bez obzira koliko imamo zapovesti hriscanskog morala, jedna jedina zapovest je za nas vazna - da budemo poslusni Bogu! Da Boga ljubimo iznad svega, a bliznjega svoga kao samog sebe. O te dve zapovesti visi sav Zakon i proroci, tu je koncentrisana,

 sadrzana cela Biblija, celo Otkrivenje. I ako budemo ziveli tako, onda ce nase uspenije, nas odlazak iz ovoga sveta, biti spasonosan. Nece biti straha bez obzira na to koliko je smrt za nas tragicna i koliko ponizava ljudsko bice. Bog nam je dao to dostojanstvo da kroz svete tajne, krstenje, miropomazanje, pricesce, kroz molitvu, post, pokajanje i ispovest, dobijemo blagodatnu silu, taj zivi oganj koji ce nas uciniti nepropadljivim i vecnim. Za nas ce onda Uspenije Presvete Bogorodice biti isto tako pozitivno, da u dan sveopsteg vaskrsenja i nase telo bude vazneseno na novo Nebo, da zivimo u Novom Jerusalimu..."

Po zavrsetku propovedi, Gospodin Mitropolit je predvodio litiju oko hrama, osvetio koljivo i presekao slavski kolac. Naforu je okupljenim vernicima na kraju Svete Liturgije delio o. Petar Olujic, posle cega je zajednistvo nastavljeno u manastirskoj trpezariji, za posnom, ali bogatom trpezom. Na slavu manastira Lepavine su, osim vernika iz blize i dalje manastirske okoline, mnogi dosli izdaleka - iz Austrije, Slovenije, Slavonije, a stigla su i dva autobusa sa poklonicima iz Republike Srpske.

Na vecernjoj sluzbi sluzili su protojerej-stavrofor Zvonko Pilinger, protonamesnik Milenko Popovic i jerodjakon Vasilije. O. Milenko je propovedao na kraju vecernje: "...Presveta Bogorodica je s jedne strane Majka Bozja, Majka Gospoda Isusa Hrista, ali je u isto vrijeme majka i po fizickoj prirodi, kao sve majke ovoga svijeta. Bez majki covjecanstvo ne bi moglo da postoji. Zbog toga u nasoj pravoslavnoj hriscanskoj vjeri Presveta Bogorodica kao Majka zauzima najvise mjesto u rodu ljudskom. Nema vece ljudske licnosti od Presvete Bogorodice, Majke Bozje, i Majke svih nas vjerujucih ljudi, pravoslavnih i svih hriscana koji Presvetu Bogorodicu priznaju kao Majku Bozju, kao Majku Gospoda Hrista. I onda je Ona zaista i nasa Majka, svih vjerujucih ljudi..."

Zavrsnu rec na ovom slavlju izrekao je Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan, kao sto je i za Hrvatsku televiziju (HRT) dao poruku vernima za praznik Velike Gospojine.

Za narodno veselje bile su podignutre satre gde se nudilo jelo i pice, proizvodi od meda, itd.