ZASTO PLACE JEDAN OD NAJVECIH PROROKA PRAVOSLAVLJA?
Prvo vidjenje sv. Vladike Nikolaja
U subotu, 29. januara ove 2000. godine, u 1 Ëas i 15 minuta, probudila me je cerkica. Ustao sam da upalim svetlo. Te noci nije bilo struje, pa sam upalio svecu. Cerkica me je cvrsto zagrlila i ponovo zaspala. Ugasio sam svecu. Posle toga je nekakva blaga svetlost osvetlila nasu sobu. Supruga, cerkica i sincic su spavali. Zasvetlilo je u sobi, kao da je neko prosao ispod prozora sa upaljenom svecom ili kao da je mesec izasao iza oblaka. Dok sam razmisljao sta li to moæe da bude, odjednom se u sobi pojavio krupan covek, bele brade do pojasa. Svetac je u ruci drzao veliku crvenu knjigu koja je na prednjoj korici imala veliki zlatni Krst. Pozvao me je po imenu. Okrenuo sam se i hteo da ustanem, ali mi je on rekao da ne ustajem. Krst sa knjige mu je osvetljavao lik. Mogao sam ga videti do pola. Kada je zatvorio knjigu, one svetlosti je za trenutak nestalo. Tada je uzeo, izvadio iz velike knjige jednu manju knjizicu od svega nekoliko listova sa koricama, na kojima je bio jedan manji zlatni Krst. Od tog krsta je takodje sijala svetlost da se ponovo videlo lice tog coveka, kao i slova u knjizi iz koje je izgledalo kao da ce da cita.
Potom mi je sveti covek rekao: "Dosao sam, po zapovesti Majke Bozje, da te posetim jer si to zasluzio. Primio si u tvoj dom Njene suze koje stalno lije radi srbskog roda. Ona mi je rekla da ti kazem da dolazi tesko vreme. Decu svoju sklanjaj i na njih dobro pazi. Cesce ih vodi na Bozju sluzbu, na koju i sam, na Njenu radost, na velike godove dolazis. Trudi se da na sluzbe ne kasnis, i da dolazis na vreme. Majka Bozja je bila radosna kada si na Savindan doveo decu da recituju. Posebno je bila radosna kada ti je u hramu vidila sincica koji je dugo vremena hodao na stakama. Dok su oni recitovali koliko su znali, stalno su gledali u Njenu ikonu koja stoji sa desne strane iznad izlaznih vrata tvoga Bozjeg hrama. (To je bila Lepavinska Ikona Bozje Matere). Nista ni od koga ne uzimaj da citas, a to isto ne daj ni deci, jer postoje veliki neprijatelji Pravoslavne Crkve. Sve sto te zanima u vezi toga, obrati se svesteniku tvoje crkve i on ce ti pomoci, kako tebi i tvojoj deci. Dolazi vreme velikih otimacina, prisvajanja tudjeg. Nista nicije ne uzimaj. Moli se Bogu za zdravlje, radi i Bog ce ti dati sve sto je najbolje. Odvedi decu na Veliki Petak u hram Bozji, neka se pomole Bogu, neka se provuku ispod plastanice jer im je to korisno za zdravlje."
"Svi andjeli mole Gospoda da pomogne srbskom rodu. Gospod nece za to da cuje sve dok se srbski rod uskoro ne pokaje, pa ce ga tek tada proci nevolje koje su ga zadesile."
Svetac Bozji place. Suze mu se slivaju niz bradu i on ih rukom brise. I nastavlja da govori: "Izbegavaj da radis kad su neradni dani, koliko god mozes. Nemoj da gledas televiziju."
Listajuci knjigu okrete list sa slikom vojske. Tu je sva vojna oprema, avioni, kamioni... Zapitah ga sta to znaci. Odgovori mi: "Ova vojska niti cuva zemlju, niti cuva narod, ona cuva sopstvenu vlast." Zapitah da mi kaze ko je on. Rece mi da je jedan od najvecih proroka Pravoslavlja. "Pitaj tvog svestenika i on ce ti reci."
Kada je Zoran Vasiljevic, 32-godisnji zemljoradnik iz sela Stanine Reke kod Valjeva, dosao u stan svestenika, video je fotografiju vladike Nikolaja i ikonu sv. Vladike i shvatio da mu se on te noci javio. Uporedio je i njegov glas sa audio-kasete, tj. snimljen njegov govor na parastosu blazenopocivsem kralju Aleksandru povodom 20-godisnjice njegove mucenicke smrti. Tada je shvatio da je svetac koji mu se javio i koji je plakao za srbskim rodom svetitelj Nikolaj Velimirovic.
Ja, njegov svestenik, Marjan Knezevic, bio sam vec napisao akatist svetitelju zickom i ohridskom i svesrbskom Nikolaju Lelickom, ali sluzbu mu tada jos nisam zavrsio. Nikako da za to dobijem vremena. Posle ovog Zoranovog vidjenja sam ubrzo zavrsio i sluzbu.
+ + +
Ovo pisanije je sacinjeno na Usekovanije Glave sv. Jovana Krstitelja. Poput Pretece Gospodnjeg, sveti vladika Nikolaj priziva na pokajanje, da bi nas Gospod sacuvao od velikih nevolja koje Gospod priprema da sve nepokajane isibaju i privedu na puteve spasenja, a pokajane sacuva od svakog zla.
Ako se oglusimo o poslednju opomenu svetog Vladike, i jednog od najvecih proroka Pravoslavlja, vihor predstojeceg rata ce nas odneti ko zna kuda.
Ako se ne pokajemo pred Bogom za sve svoje grehove: neverje, maloverje, cedomorstva, vracanja, gatanja, krsenja posta, nepostovanja praznika, krivoverja, Gospod ce okrenuti lice svoje potpuno od nas, Bogomajka ce prestati da radi nas place i da se moli za nas. Andjeli ce takodje prestati da rone suze radi nas, i tada ce sve moguce nevolje biti blizu. Smrt i oganj i pusenje dima bice nasa svakodnevnica. Pokajmo se dok nije kasno, sa suznim ocima nas priziva pokajanju sveti lelicki Vladika.
Neka na svim nasim barjacima koje podizemo sa jedne strane bude Krst, najmocnije znamenje protiv vraga, a sa druge strane da pise: "Pokajmo se". I ako se uskoro pokajemo, Gospod ce nas izbaviti od svih nevolja.
Svestenik Marjan Knezevic
SVENARODNA POKAJNA MOLITVA
Care vecni i Gospode nebesa i zemlje, Isuse Hriste Boze nas, milostivo cuj i uslisi molitvu nas gresnih i nedostojnih slugu Tvojih. Nas radi, Gospode, Ti si ispio casu gorcine, od bezakonika na krst prikovan, strasne muke si pretrpeo na krstu, Iskupitelju nas, i krv Svoju precistu izlio da nas grehom prokazene ocistis, iscelis, osvetis i udostojis carstva Tvoga. No mi se pokazasmo kao lenjive sluge, lenjiva uma i srca, i raslabljeni od bezakonja prezresmo preveliku zrtvu Tvoju za nas i okretosmo se od Tebe da potrazimo spasenje onde gde spasenja nema; polozismo svoju nadu ne u Tebe, koji jedini mozes pomoci i spasti, nego u sebe i u ljude i u varljive stvari i u prolazne sujete sveta ovoga. Zato su nas na krivim putevima nasim susrele sve bede i nevolje ovoga sveta. Jer ostavismo Tebe, bogati Izvor vode zive, i podjosmo da trazimo vodu u pustinji. Ostavismo Tebe, Hleb Zivota, i podjosmo hraniti duse svoje pogubnom i truleznom hranom greha. Ostavismo Tebe, svetlost sveta, i zalutasmo u tamu, u kojoj se ne vidi ni covek ni Bog. Napustismo Tebe, Koji nas nikad ne napustas. Napustismo Tebe, jedinog »ovekoljupca i vernog Prijatelja svih ljudi i odosmo kucati na neprijateljska vrata, trazeci prijatelje medju neprijateljima, spasioce medju covekoubicama i pomocnike kod onih koji odmazu.
Zato se kajemo, Gospode svesilni. Pomozi nam da se jos vise kajemo. Kajemo se, gledajuci u Tebe raspetoga na Krstu iz ljubavi prema nama. Kajemo se, gledajuci u glavu Tvoju Bozansku, uvencanu trnovim vencem, da bi uvencao nas vencima neprolazne slave nebeske. Kajemo se, gledajuci u otvorene rane na telu Tvom i u krv Tvoju precistu, izlivenu dragovoljno za ociscenje i isceljenje grehovnih rana nasih. Kajemo se i priklanjamo glavu i kolena pred krstom Tvojim, pomozi nam da se jos vise pokajemo.
Pokajane pomiluj nas, Isuse Sine Boziji, jer samo nas milost Tvoja moze spasti. Ne ostavi nas same sebi, jer bez Tebe ne mozemo nista uciniti. Ne odstupi od nas, da ne postanemo plen adskih sila. No brzo nam priteci u pomoc i spasi nas. I daruj nam blagodatnu silu duha Tvoga Svetoga, kao sto si darovao svetim apostolima i ugodnicima Tvojim. Da bismo se Duhom Tvojim ocistili i iscelili, i proslavili i preporodili, te da bismo pojedinacno i svenarodno, kao deca svetlosti, mogli, slicno angelima, slaviti i hvaliti Tebe, Spasitelja Svoga sa ocem i Duhom Tvojim svetim. Milostivo cuj pokajnicki glas nas i uslisi nas preko molitava Preciste Tvoje Matere i svih Tvojih svetih. Amin.
sv. vladika Nikolaj Lelicki
Snovidjenje
U februaru mesecu ove 2001. godine imao sam neobican san, povezan sa vidjenjem koje sam imao posle prvog Savindana po bombardovanju Jugoslavije. Tad mi se javio sv. vladika Nikolaj Velimirovic, i rekao da Bogomajka place, i andjeli placu, a i Vladika je plakao, i svi se mole da Bog spase srbski narod, ali Bog nece da cuje niti da im uslisi molitvu dok se srbski rod ne pokaje. Sad mi je u snu oko pola dva u noc, objasnjeno vidjenje.
Jedan monah mi dodje kuci i pozva me da podjem sa njim do njegovog manastira - do kosovske Gracanice. Podjoh sa njim i sedosmo obojica u autobus. U autobusu je bio jos samo vozac. Pitao sam ga da li ce jos neko putovati sa nama. On mi je rekao da su svi vec tamo stigli, osim mene. "Tvoj zemljak, sv. vladika Nikolaj je gledao po narodu i primetio da te nema i posla me po tebe."
Stigli smo u manastir Gracanicu. Gracanica se sijala od lepote. Ja i moj pratioc smo stali na malu uzvisicu sa severozapadne strane. Svuda oko manastira je bilo mnogo naroda koji je klecao, suze lio i Bogu se molio. Pred vratima manastira u blistavim odezdama stajao je vladika Nikolaj okruzen andjelima u predivnim odezdama. Svi su oni plakali i brisali suze (vladika Nikolaj omoforom, a andjeli orarima). Moj pratioc monah mi je rekao: "Evo, ovaj san ce da ti slikovito objasni vidjenje koje si imao. Upamti dobro sta ti je u vidjenju prosli put rekao sv. vladika: Bogomajka place i andjeli placu, (i sv. Vladika je plakao kad ti je govorio) i mole se da Bog spase srbski rod, a Bog za to nece da cuje dok se srbski narod ne pokaje."
Sidjosmo sa brezuljka sa koga se dobro video narod koji kleci. Monah, moj pratioc, mi je rekao: "Ovo je pred nama srbsko roblje." (Mozda je monah hteo da kaze da je cela nasa zemlja porobljena, i da smo svi roblje, jer se drugi narodi mesaju u unutrasnje stvari nase zemlje).
Kada smo sisli sa brezuljka da bismo prisli narodu koji kleci i zauzeli mesto da udjemo u manastir, sv. Vladika i andjeli su prvi usli. Ja sam ga zapitao, kako je sacuvan manastir da se ne porusi. On je odgovorio, da smo jedva uspeli da ga odbranimo. (To govori da je taj monah jedan od monaha iz visnjeg sveta).
Dosao sam ispred manastira do mesta gde je klecalo srbsko roblje. Od njihovih suza zemlja je bila vlazna da sam birao gde da stanem da mi voda od suza ne udje u cipele. Monah mi je rekao: "Ne boj se, ova zemlja je okupana krvlju svetih mucenika, i sada suzama roblja srbskog, ali upamti dobro reci koje ti je u vidjenju objavio sv. Vladika, to znaci da nije dovoljno bilo pokajanja da bi nas Gospod spasao. Potrebno je jos suza izliti, da bi nam se smilovao Gospod i spasao nas od neprijatelja nasih."
Moj pratioc i ja smo ostali sami da poslednji udjemo u crkvu. On je usao, a ja sam se probudio.
Ovo znam da je san. Dok ono pre je bilo vidjenje.
Mene, svestenika Marjana Knezevica, pitao je Zoran Vasiljevic zasto da se njemu javi sv. Vladika, kod toliko drugih kojima se, po njegovom misljenju, trebao pre javiti nego njemu. Kad prica, Zoran malo zamuckuje. Ja sam ga posle toga upitao da li mrzi koga. Rekao mi je da nikoga ne mrzi. Ja sam mu rekao da mu se zbog toga javio sv. Vladika. Jer, mrznja je korov satanski posejan u duse ljudske. Moliti se za neprijatelje svoje je vrlo ugodno Bogu, po ljubavi postajemo slicni Nebeskom Ocu. I sv. Vladika Nikolaj se molio za svoje neprijatelje, poput sv. Siluana Atonskog.
Zapisao: svestenik Marjan Knezevic
U Stavama, 11. aprila 2001.
Drugo vidjenje sv. vladike Nikolaja
Dana 25. jula, pred prve petle oko 2 sata i 30 minuta, imao sam po drugi put vidjenje svetitelja Nikolaja (Velimirovica). Javio mi se kao i prvi put, sa svetim Evandjeljem u rukama, na kome je bio veliki zlatan Krst, cija je svetlost obasjavala svetitelja. Suze su mu se slivale niz lice. Hteo je da kao i prvi put otvori Evandjelje i govori mi iz NJega, ali od suza nije mogao to da ucini. Neprestano je jednom rukom brisao suze. Kada sam mu ja rekao: "Svetitelju, sto mi nesto ne kazete?", on mi je rekao da nema nista da doda onome sto je vec rekao. "Dobro upamti sta sam ti prosli put rekao: Andjeli placu, Bogomajka place i mole se Gospodu da Bog spase srbski rod, a Bog nece da za to cuje dok se srbski narod ne pokaje." Tada mi je sv. Vladika razresio i jednu moju nedoumicu. Kada sam bio u Vladikinoj zaduzbini - Lelicu, ispred vrata sam bio cuo glas sv. Nikolaja koji mi je rekao da udjem u hram i stanem kod njegovih mostiju. Dosao sam i stao kod nogu svetitelja. Jedan monah mi je celo vreme govorio da ne stojim tu, nego da se pomerim. Ja sam se jedan korak izmicao i kad bi taj monah otisao, ja bih se vracao. Sv. Vladika mi je u vidjenju rekao da nisam pogresio sto sam njega slusao, jer je on tu najstariji.
+ + +
Pre ovog vidjenja, 25. februara je imao san kao da je u kosovskoj Gracanici (o kojoj je vec bilo reci) zajedno sa srbskim robljem koje se klececi moli. Pred vratima manastira je sv. Vladika sa andjelima i svi placu. Tada mi je jedan gracanicki monah rekao, moj pratioc u snu, da dobro upamtim poruku sv. vladike Nikolaja iz prvog vidjenja, da se andjeli i Bogomajka placuci mole da Bog spase srbski narod, a Bog nece da ga spase dok se ne pokaje. Taj san mu je bio tumacenje prvog vidjenja.
Pre ovog sna Zoran Vasiljevic je imao san kao da se nalazi u crkvi na Stavama. U oltaru je svestenik Marjan Knezevic, koji kleci pored sv. Vladike sa njegove leve strane. Sv. Vladika sluzi sluzbu. U hramu su samo svestenikov sin i supruga. Sin je, kao i obicno, za pevnicom. Vidjenje je kratko trajalo.