PREDGOVOR

  OD IZDAVACA

•  UPOZNAVANJE SA OCEM

•  NEVOLJE I ISKUSENJA

•  NA MOLITVI ZA POSEDNUTE

•  STA VOLE NECISTI DUHOVI I CEGA SE BOJE

•  POSEDNUTOST – BOLEST VEKA

•  LAKO BREME

•  OSVECENJE “NESPOKOJNIH” DOMOVA

•  IZGUBLJENA HARMONIJA

•  IZA OGLEDALA

•  ZASTO NECISTI DUHOVI ULAZE U COVEKA?

•  VREME SE NE SME GUBITI

•  SAVETI POSEDNUTOM

•  O “ISCELJENJU” GATANJEM

•  STRAH GOSPODNJI

•  KRSNI ZNAK

•  POST I MOLITVA

•  VODOOSVECENI MOLEBAN

•  POKLONICKA PUTOVANJA

•  PORED CUDOTVORNE IKONE

•  O KORISTI ZAKLINJUCE MOLITVE

•  DVE JUTARNJE MOLITVE

•  POGOVOR

Na molitvi za izgonjenje zlih duhova

(Iz licnog arhiva)

Isecak iz novinskog clanka o poznatom peterburskom svesteniku

 

“Sluzba je pocela. Ljudi su se skupili u gomili, kako bi bolje culi oca Josifa. Bilo je tiho i mirno…Odjednom se razlegao strasan, kao zverinji krik. On je trajao tako dugo i na tako viskom tonu, da se cinilo da zivo bice ne moze ispustati takve krike. “Moze, to je sirena?” – pomislila sam i okrenula se. Iza mojih ledja je stajala zena u crnoj haljini. Njeno lice je bilo bezizrazajno, nije treptala… I tad je pocelo! Nasla sam se u samom epicentru dejstva zlih duhova. Sa svih strana su se culi krici. Zena pored mene je besno udarala glavom o izbocinu u zidu. “Muskarci, pomozite!” – cuo se uzvik. Starija, nezgrapna zena je imala napad: njene ruke i noge je bacala neka strasna sila – niko nije mogao da je zaustavi. Ona je rikala i branila se od nekog nevidljivog, a lice joj je bilo svo u znoju.

Nikako nisam zelela da verujem, da se to sve desava na javi i da je to sve ozbiljno, ali sumnje nije moglo biti – videla sam istinska ljudska stradanja. Zlim duhovima se nije svidjalo u tom hramu. “Opet se dovukla”, - zacuo se iz zene promukli glas. Ja sam vec pocela da shvatam da to nije ona, vec da je to zli duh koji je u njoj i koji je vredja. Na kraju Sluzbe zli duhovi su potpuno “pobesneli”. “Ne zaklinji, Oska, ne zaklinji!” – vikali su oni. Promukli glasovi su se culi iz svih uglova crkve. Otac Josif je poceo da kropi Svetom vodom vernike i bolesne. Kada je ona prsnula na lice posednute zene, koja je stajala pored mene, ona se oduzela i pala na ledja… Jedna devojka nikako nije mogla da dodje k sebi, i pomocnici oca Josifa su ga molili da joj procita dodatnu molitvu. Svestenik je poceo da cita. Mi smo stajali pola metra od posednute. Odjednom su svi osetili jak smrad zapaljenog sumpora. “Pogledajte, iz njenih nozdrva izlazi dim!” – uzviknuo je neko. Zaista smo videli mali crni oblak. “Zli duh izlazi!” – prosaputao je neko…