Izgubljena harmonija
Covek strada zbog greha, i sva Bozija tvorevina zbog bezduhovnosti nase. Promasaji u duhovnom zivotu, nasa bezbriznost i neobrazovanost, prouzrokuju bol i stradanja nimalo krivih zivotinja. Ako otvorimo svestenicki Trebnik, postace nam jasno s kakvom paznjom i brigom treba da vodimo racuna o okolnoj prirodi i svemu sto nas okruzuje. U Trebniku se nalazi veliki spisak molitvi za sve moguce zivotne situacije (za Blagoslov stada, za kopanje bunara, molitve nad gumnom itd.). Jednom sam u parohiji sreo zenu, svu u suzama. • Sta se desilo? – upitao sam je. • Problemi, oce! Isterali smo kravu u polje, i kroz dva dana se razbolela. Lezi i ne daje mleko. Veterinar ju je pregledao, i ne shvata o cemu se radi… Savetovao nas je da odustanemo od nje, a zao mu je. • Nisi je kropila Georgijevskom vodicom? • Nisam, zaboravila sam da uzmem… • Pozuri u hram, uzmi vodicu, pokropi je i poji je nekoliko dana tom vodom. Zatim cu da dodjem i odsluzim moleban. Kroz dva dana krava je vec mogla da stoji. Odsluzili smo moleban sa zaklinjucim molitvama, pokropili celu stalu, i zivotinja se potpuno oporavila… I zemljoradnik, i cuvar stoke obavezno treba cvrsto da se pridrzavaju jednog: nista ne pocinajti bez molitve i Bozijeg blagoslova. U nasu prirodu treba da se usadi svest o odgovornosti pred Bogom za Njegovu tvorevinu. Ali na zalost, mi ne razmisljamo ni o sebi, a tim pre ne razmisljamo o prirodi koja nas okruzuje, a ako je se i setimo to je uglavnom iz egoisticnih razloga, da je sto vise iskoristimo. Medjutim, na nas se odnose Spasiteljeve reci: “ Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vasa; jer sto je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom” (Lk. 16, 15). Ali kako propovedati beslovesnoj tvari? Tome su nas ucili Sveti Serafim Sarovski, Sveti Sergej Radonjeski i drugi Boziji ugodnici. Njegovom Blagodacu… Preko nas Blagodat treba da se izliva na sve sto nas okruzuje. A ako mi to ne shvatamo? Tada dolazi neprijatelj i cini svoje. Po selima i naseljima ljudi ne znaju za najprostije stvari, koje su nasi preci apsorbovali s majcinim mlekom. Ne znaju da je neophodno osvecivati polja i sume, stoku, bunare, dvorisne zgrade i naravno semena pre setve. Savremeni zemljoradnici nimalo ne veruju u to da se molitvom moze izmoliti kisa, unistiti stetocine, i izleciti stoka od bolesti. Neverje je ispunilo srca, nema u njima Duha Svetoga, vec samo sumnja i pustos, odnosno djavo sa strastima. Zato se sve i djubri herbicidima, ubijajuci otrovom sve zivo i sebe, priblizavajuci kraj vidljivog sveta. Moj pradeda Nikolaj je imao veliki vrt. - Koliko se secam, -pricala je majka, - u njemu je bilo mnogo jabuka. One su bile u vrtu u ogromnim pletenim korpama, a ograda je bila niska, toliko da stoka ne moze da predje. Deca preskoce da uberu jabuke, a deda izadje, nasmeje se i kaze: " Berite deco koliko hocete, samo nemojte da lomite grane”. I u vrtu nikada nije bilo ni gusenica, ni biljnih vasi. Jer kada se prema bliznjem odnosimo s ljubavlju i molitvom onda nije cudo da se tako desava… Pradeda je umro blagocestivo. Pred smrt mu je u snu dosao Sveti Nikolaj i rekao:”Spremaj se Nikolaje, kroz tri dana ces doci kod mene”. Starac je obavestio svoje, ali mu nisu poverovali. Ispovedio se, pricestio i treceg dana su ga ukucani, probudivsi se, ugledali na klupi u uglu vec odevenog i sa svecom u rukama… Pricali su mi, da su davno, “na Georgija”, u selima sluzeni vodoosveceni molebani, kada su seljaci prvi put vodili u polje krave ukrasene cvetnim vencicima, a svesetnik ih je kropio Svetom vodom i citao molitve. I sve zivotinje su bile lepe i izgledale su praznicno. Danas nije tako. Bez molebana, bez svestenika, s grdnjom se tera poludela stoka na pusta polja, cesto jos do Djurdjevdana… Rezultat je ocigledan. Kako se brzo desio ljudski pad! Sedamdeset godina bez vere – i mi vec ne razumemo ni svet koji nas okruzuje. Nista ne raste, sve pada i rusi se, umire, u punom smislu reci, unakazuje. Nema vise Bozijeg Lika u svetu. Svuda je satansko unistavanje – mrtvilo u celoj Rusiji. Mogu se cuti price cas o pobesnelim konjima, cas o psima koji su napali ljude – njih samo krsno znamenje moze zaustaviti. Gospod dozvoljava neprijatelju da deluje na nas preko zivotinja. Sve po nasim gresima. Ali jos uvek ima i onog drugog – dobrog i dirljivog u prirodi. Jednom se jedan svestenik sa grupom omladine uputio u Mali , najlepse mesto pod Starim Izborskom. Morali su usput i da nocevaju pa su poneli satore sa sobom. Uvece su svi stali na molitvu, ali su ih komarci toliko napali da je bilo nemoguce usredsrediti se na misli o Bogu. I odjednom dolece roj vilinih konjica i “obracunava” se sa komarcima… Nije li molitvama Prepodobnog Onufrija Maljskog Gospod ucinio ovo malo cudo radi ukrepljenja decije vere? |
|---|